Obrenovac
Slučaj jedne
protivzakonite ambicije i uvek zadovoljne Agencije za privatizaciju
Purić neizbežan kao smrt
Redakcija Tabloida dobila je pismo grupe akcionara
obrenovačkog preduzeća Posavina, u kome je ispričana tipska priča o
srpskoj tranziciji i ključnim razlozima opšte privredne agonije. U glavnim
ulogama su, kao i obično, kompromitovana Agencija za privatizaciju i
beskompromisni tajkun
Priredio: N.V.
U periodu od četiri godine obraćali smo se mnogim institucijama u vezi sa
ostvarivanjem naših akcionarskih prava u obrenovačkom preduzeću Posavina,
ali ništa od toga nije bilo od koristi, sve dok se nismo obratili i ovdašnjem
policijskom inspektoru za privredni kriminal, gospođi Mariji Perić, pa
je stvar krenula sa mrtve tačke...
A sve je počelo tako što je na Višem trgovinskom Sudu vođen spor sa Slavišom
Purićem, vlasnikom preduzeća Inter
export, preko koga je i kupljeno
naše preduzeće Posavina, gde smo dokazivali njegove protivzakonite igre.
Uporedo sa sudskim postupkom država je angažovala i revizora da veštači
poslovnost i tog novog vlasnika preduzeća Posavina.
Ali, kao i u brojnim sličnim skandalima, i ovde je država, posredstvom
svoje više puta kompromitovane Agencije za privatizaciju, pokazala da je glavni
generator kriminalnih radnji u celokupnom procesu ekonomske tranzicije Srbije.
Ona je ceo proces, umesto da ubrza - ukočila! Agencija vrši četiri kontrole
samo u 2008. godini, a tek kupljena
firma baš u tom periodu postaje rentijerska, umesto trgovinska!
Purić izdaje objekte u zakup, i to na 20 godina, mada je prethodno potpisao
da neće i ne sme menjati delatnost. Uprkos tome, ide na građevinsku delatnost,
zatvara samoposluge i prodavnice i vrši pripreme da ih proda kao stambeni
prostor. Naravno, istovremeno otpušta i radnike, izbegava plaćanje poreza i sl.
Firma dobija najlepši oblik
poslovanja: postaje porodična!
Naše objekte teškim radom decenijama
sticane, jednostavno prepisuje na ime svoje žene (babe, dede i ostale
mnogobrojne porodice).
Od
čega su ti zamkovi
Još ranije, 2007. godine, Agencija za privatizaciju takođe utvrđuje da je
Purićevo orobljavanje Posavine sasvim u redu, uprkos tome što je stavio
i hipoteku na zgradu robne kuće u vlasništvu Posavine (koju tada još
nije kupio novcem nego obećanjem), te tako dobija kredit od Univerzal banke od 180.000 evra (na
procenjenu vrednost objekta od - 9.000.000
evra!).
Bane Božanić, predstavnik Agencije za
privatizaciju, čak je lakonski utvrdio da Slaviša Purić ima pravo na
hipoteke, mada je bilo jasno da je imao pravo samo na 10 odsto, i to iz njegove mase sredstava, a ne pravo da založi ono što mu ne pripada
100 odsto, i to bez saglasnosti Skupštine akcionara.
Na osnovu te činjenice, Puriću je oduzeta i firma Betonjerka u
Aleksincu, a Zorica Veselinović, finansijska direktorka njegovog
preduzeća, bila je i uhapšena.
Božanić se kasnije pravdao kao najgori amater (što on očito i jeste),
rečima:
"...Otkud mi (Agencija za privatizaciju, prim. red.) znamo kad je on
stavio hipoteku!"
Ko je bio dobar od Purićevog shvatanja privatizacije i tranzicije?
Pomenuta je izvesna Stoja Branković, knjigovođa koja je vršila
štelovanje završnih računa, a Zorica Veselinović, finansijska direktorka,
dobila je stan u Obrenovcu tako što je pregradila našu samoposlugu broj 36!
Isto to je urađeno i za pravnika Mladena Nikolića, koji je radio
zajedno sa njom. Naravno, oni nisu jedini koji su "u sezoni
pregrađivanja samoposluga i drugih objekata", obezbedili sebi krov nad
glavom. Ovo socijalno pitanje, jasno je kao dan, niti je moglo niti je smelo
ovako biti rešavano, ali... Neki su i zaradili preprodajom pregrađenih
objekata.
Zorica Veselinović ih je prodala pod izgovorom da nije bilo plata za
radnike (a firma je u to vreme bila solventna). Nedavno je samoposluga na Ubu
prodata (otuđena, u stvari!) pa je sada ponovo vraćena i radi za Slavišu
Purića, te se on i njegovi ljudi i dalje bogate.
Uzgred, ona (Z. Veselinović, prim. red.) ima četiri stana u Beogradu, a u
mestu Dren napravila je sebi pravi zamak.
Ipak, inspektorka za privredni kriminal Marija Perić poslala je finansijsku
policiju u Obrenovac i u firmu Posavina, gde je, između ostalog,
pronađena i utaja poreza u visini od 200.000 evra.
Nema
tu
čuda
Purićeva matična firma koristi Inter export da iz Posavine i
ostalih firmi pere novac, tako su mu oduzeli kamenolom u Ćelijama. Oduzeta mu
je i Betonjerka u Somboru, a na isti način i firma u Šidu (bilo je
neverovatnih situacija da hleb i druge pekarske proizvode iz Obrenovca prodaje
u ovoj pograničnoj opštini u Sremu, udaljenoj oko 100 kilometara od Beograda).
Ali, ni to nije sve...
Purić je u sporu sa 56 porodica u Obrenovcu zbog otimanja zemljišta oko
zgrade preduzeća i garaža (koje je uspeo da prevede na ženu, prim. aut.).
Otimao je čak i od pešaka, čitavo šetalište, i pretvarao ga u prostor za
izdavanje Vojvođanskoj banci za 5.000 evra mesečno!
Mi ovu našu firmu Posavina nova, koja je stvorena još davne 1946.
godine, nismo uspeli da prevedemo kao našu svojinu i proknjižimo je kao takvu,
a Slaviša Purić jeste.
Koliko je bio talentovan za prljave poslove, neka vam kaže i podatak da je
za Kosovo i Metohiju vozio vodu u cisternama, a zapravo je švercovao benzin, te
je i tu jednom uhvaćen, ali je prošao, za divno čudo, bez posledica.
Kupio je i firmu u Obrenovcu koja se bavila vađenjem peska, a kad je on počeo
da prekopava obalu na Savi, poplavio je pola Zabrežja pošto se voda izlila i
narod se silni zbog toga digao! Opštinska vlast je tek sutradan reagovala
spasavajući narod od još gorega.
Purićeva epizoda još traje. I pored oduzetog njemu će dosta ostati. Neka
neotuđiva prava nas akcionara, on i njegovi ljudi prisvojili su zauvek. Ako
pravda makar delimično bude došla po svoje, biće to mali ali važan korak u
borbi protiv razbojničke privatizacije, smišljene u kabinetima lažnih
demokrata.
Akcionari preduzeća
"Posavina",
Obrenovac