Epizoda
33
Nismo mi od juče
Zoran Milojević
Sjajan predlog Srbima sa severnog Kosova dao
je njihov profesor sa Likovne akademije mr Nebojša Milošević:
"Proglasimo severno Kosovo za Republiku Sveti Dimitrije, neutralnu od
šiptarskog Kosova i Srbije. Oko crkve Svetog Dimitrija Mitrovica je i nastala
pre četiristo godina, a sada je na njenim temeljima nova crkva. Omogućimo
Bogu pravde da hrani i čuva 'srpske zemlje, srpski rod'. Zašto i mi, Srbi, da nemamo ono što u San
Marinu, Andori i Monaku imaju Italija, Španija i Francuska?" Bravo,
profesore! Jedna jaka misao više vredi nego milioni jakih mišica!
Američki naučnici kažu da se Mesec smanjuje, ali to nije vidljivo golim okom. Predlažem
tim pametnjakovićima da dođu u Srbiju i vide kako rastu mesečne rate kredita, mesečni
računi za komunalije, broj mesečara ispred kontejnera, mesečne
potrebe narodne kuhinje za siromašne i gladne itd. Raste mesec, bre, i to je
vidljivo golim okom. Mogli bi da utvrde pravilo: "Smanjenje meseca,
nevidljivo golim okom, obrnuto je proporcionalno mesečnom
Mesečevom uticaju na Srbe, vidljivim golim okom!"
Muftija Zukorlić daje sve od sebe da u Raškoj bude nemirno, "Svrbe ga dlanovi, češu
mu ih razni klanovi". Sve me podseća na onog iz priče:
"Izem ti prazan ćup! Volim kad je pun. Tad mi je draži od Alaha!"
Srpskoj mladeži se zaklanjaju vidici. Od evropskog drvoreda ne vidi se srpsko stablo, a
ono sve više gubi koren. Stablo bez korena je balvan. Zato bi srpska mladež
mogla da se upita: "Da li EU ima alternativu?" Ima - odgovorio bih.
Srbija nema alternativu!
Mlađu svrbi višak para pa mu se napelo da digne plate i penzije. MMF ne
dozvoljava dizanje pre 1. januara. Drug Krkobabić bi rado podržao
Mlađu, ali mu odavno omekšali argumenti. Simpatični deka ćutke
obećava kolače penzionerima, posebno "bakin kolač, mekan kao dekin".
Ne znam zašto je važno da mi obeležavamo dan pada Berlinskog zida, osim ako se nije ispostavilo da su Srbi
toga dana pali na glavu. Ovoj vlasti je udarila slava u glavu pa, izgleda, ne
znaju da li su slavni ili udareni.
Van prelaza u Požeškoj zaustavio policajac pešaka koji viče: "Pusti me da prođem,
nije ova ulica tvoja lična svojina! "Ne budite drski", blag je plavac.
"Izvinjavam se što sam drzak u svojoj zemlji", i dalje viče
pešak, "mogu da radim šta mi se ćefne!" "Ovde ja
određujem šta ko sme da radi", nastavlja plavac. "Ne,
prijatelju", drčan je pešak, "ti samo sprovodiš naum države da može
sve, dok je u suprotno ne ubede oni kojima je uradila sve!" Policajac
odmahnu rukom i pusti ga. "I policija digla ruke", reče
neko, "šta će ljudi..."
Na Kosovu ništa novo! Šiptarska vlada obezbedila pet miliona za
"unapređenje severnog Kosova". Daće ih onim Srbima koji najviše
vode računa o svom tekućem računu. Uvek ima takvih Srba! Prepoznajem ih po drečavim
bojama fasada kuća koje završavaju u beogradskim naseljima.
Sačuvajte osmeh na svom licu, jer boja lica može i nevažna
da bude, pogotovo ako ste daltonista.