Zadnja strana
Živu me pojedoše
Piše: Jelena Trivan,
potpredsednica
Evo šta
novine pišu o meni: da sam portparolka
Demokratske stranke sa silikonima u ustima, da mi je muž Dragan Trivan kontroverzni
biznismen, da sam ćerka profesora
kragujevačkog Pravnog fakulteta Branislava Markovića koji je uzimao mito od
studenata pa je od odgovornosti oslobođen zbog političkih veza i nije
stradao u aferi "Indeks", da nosim sat marke "Hopard hepi dajmond"
koji košta
8.000 evra, da sam najstrašnija
kalaštura, i tako dalje,
znači, sve same gadosti i da
te Bog sačuva...
Ali, nikome,
baš nikome, nije palo na
pamet da sam ja žrtva
jedne političke ideje, da ne mogu
ni na ulicu
da izađem a da me neki pas ne ujede! Evo, kao
funkcionerka Demokratske stranke ne mogu da tužim grad Beograd i dobijem milionsku
odštetu što su me onomad izujedali
psi lutalice, čitav čopor, i to u centru
glavnog grada!
Ali, ima
tu stvari za koje se vredi
žrtvovati. Evo, kao u Bibliji, zapisano je da sam za potpredsednicu
stranke izabrana punih dvanaest dana pre zasedanja Skupštine stranke! Nisam ja tamo
neki Vuk Jeremić! Na taj način sam postala
neka vrsta starozavetnog funkcionera, izabrana od Svevišnjeg da raspolažem
istinom jedinom, i da je širim
među članstvom, narodnim poslanicima, ali i po
narodu gde treba!
Evo, ima
izvesno vreme kako stalno propovedam
da je nama najbolje da uvedemo
taj dvopartijski sistem, da mi lepo
podelimo vlast sa ono drugom
velikom strankom i da svi
ostali nestanu! Šta će nama neki
marginalci, davno sam ja to rekla.
Ne kažem, bilo je kad su nam
trebali da zatisnemo da izvinete
rupe u koaliciji, ali sad... Ma, ne dolazi u obzir!
I da
se mi razumemo, nemoj neko da je rekao
da je predsednik Tadić za bilo
šta u ovoj zemlji odgovoran! Jer to stvarno nema smisla šta
se tom čoveku radi, a on se
trudi na sve strane da
stigne i da bude na
svakom mestu, ako baš hoćete
i epski da
se izrazim: on je spreman i na strašnom
mestu postojati!
Dalje, želim
da kažem da je sve ono
što mi je pre izvesnog vremena
u jednoj TV-emisiji rekao narodni poslanik
Velimir Ilić, a rekao je svašta ružno,
izazvalo određene reakcije u narodu, pa je odmah jedan ekstremista
(a videćemo mi ubrzo i ko je taj)
napisao na jednom internet blogu doslovno sledeće:
"...Taj skot je bre
bruka za ceo srbski rod!"
E, videćemo mi ko je ovde
skot, poštuje li se ovde
pravna država i da li
je pravilno reći "srbski" ili "srpski"! A primenićemo sve poluge
vlasti da se taj pisac privede
zakonu!
A što Dinkić pljuje po Tadiću
i to ćemo da vidimo, čekaj
samo da krene
predizborna kampanja, jedva čekam, sve
ću da kažem! Jer je Boris Tadić pobedio na
predsedničkim izborima 2004. i 2008. zahvaljujući svom ugledu i rezultatima, a
ne zato što je Dinkić narodu obećao besplatne akcije od hiljadu evra! Sram te
bilo ministre Dinkiću, da ti nije nas ne bi ni bio tu gde si, te u tom smislu
ukloni se iz politike!
Želim
još da kažem i da sam napadana svakodnevno, ne samo od čopora pasa lutalica
nego i od naroda sa svih mogućih javnih pričaonica. Ali, ima ih i koji me
brane, pa ih molim ovom prilikom da me više ne brane jer to onda ovako izgleda
kad se stave u moju odbranu: "...Mislim da ste bezobrazni, i pretenciozni,
žena je poprilično ružna pa verovatno ima potrebu da skrene pažnju na
sebe!"
Dakle,
ako može bez tih primedbi na moj izgled, ja se trudim da ostavim kod građana
jedan drugi utisak, ali vidim da ni to ne ide. Stvarno ne mogu da razumem šta
još treba da uradim a da se nekome dopadnem? Uostalom, nisam ja izabrana da se
dopadam narodu, nego predsedniku Tadiću lično, te u tom smislu i delujem.
Molim
i da se razumemo oko slučaja Vuka Jeremića i kako sam ja njega pobedila
dvanaest biblijskih dana pre njegovog potopa u stranci... Dakle, to je tako
odlučeno, ja sa tim nemam ništa i nema potrebe da se meni šalje čopor pasa da
me opet izujeda, jer, što reče jednom naš predsednik Tadić, "nije krivica
na Vuku Jeremiću, ja sam tu odluku doneo kod mene u kabinetu!"
Isto
tako hoću da kažem da je završena i mrtva trka između mene i moje stranačke
koleginice Nade Kolundžije, te je u tom smislu nepobitno utvrđeno da je njen
jezik duži, ali da su moja usta veća, pa se bolje čujem. Ona je prihvatila ovu
stručnu ekspertizu u kabinetu predsednika Tadića, tako da ubuduće neće biti
nikakvih dilema oko toga čija je zadnja.
Čitam
i dalje svu štampu, nekad je stvarno već smešno da me komentarišu rečima:
"Njena slika govori više nego hiljadu reči...", ali i to je sve deo
našeg političkog zanata i ja sam skoro navikla da sam usamljena u stavu i
mišljenju, kao ono kad sam rekla da neki tamo Vladimir Cvijan nije bio jedan od
najbližih saradnika predsednika Tadića, nego da je bio neki spoljni momak koji
ga je napustio i otišao u cinkaroše.
Onda
piše jedna kritičarka moga dela (likom se nije bavila) da je baš strašno što
sam se ravno 16 puta oglušila o zahteve one Šabićeve kancelarije za dostupnost
informacija ili tako nešto, pa kaže: "...mislim, koja je to sila, bokte,
ignorantska, nemam reči, i sad će ta persona da brani žene, Cigane, pedere i
koga već treba, oće malo sutra, meseca limburga!"
Eto,
tako naš narod, a ti vidi gospođo Trivan pa se sad snađi. Spremam se ja da
Tadiću sve kažem šta mi se radi i dokle to misli tako. A probala sam da malo
idemo preko tužilaštva, da malo istražimo taj ekstremizam koji ja trpim, ali ja
očito nisam Brankica Stanković da mi svake godine okače po jednu kolajnu oko
vrata za hrabrost, doprinos hrabrosti, hrabrom doprinosu i slično, i još da mi
odrede 24 h fizičko-tehničko obezbeđenje! Nego sam ja "Trivanka" koja
ima muža rmpaliju i krimosa koji će da zgazi svakoga ko me mrko pogleda. U tom
smislu, ja nisam shvaćena, jer postoji verovanje u narodu da uživam punu
zaštitu svoga integriteta. Ali, kao što svi znamo to nije tačno, jer gde je
bila moja zaštita kad me ovi Đilasovi kerovi lutalice zamalo rastrgoše na
komade kao Prokletu Jerinu. Sećam se, usred one traume, piše meni jedan
anonimni građanin, kaže, gospođo Trivan, ne napadaju oni dobre ljude, nešto su
oni gadno videli u vama, namerno neću da kažem: na vama.
I
kako poštena političarka da živi na ovom mestu i u ovom trenutku? Ili da se ja
lepo strpim - jer psi laju, a koalicije prolaze?