Na licu mesta

Novi Sad: U istoj zgradi građane optužuju, osuđuju i presuđuju im

 

Bitka na Sutjesci

 

Najtužnije mesto u Novom Sadu je zgrada broj 3 u ulici Sutjeska. I drveće oko ove zgrade izgleda kao da je u žalosti, i kao da se nečega stidi. U ovoj zgradi građane sa područja jedanaest opština optužuju, osuđuju i presuđuje im. Mnogi u ovoj zgradi posrću pod teretom nepravde, mnogi izgube imovinu, osuđeni su da nevini čame u zatvoru...

 

Arpad Nađ

 

U Evropi, sigurno je, ne postoji grad u kojem se u istoj zgradi nalaze državna tužilaštva i sudovi i da se u toj istoj zgradi pravnosnažno okonča krivični postupak ili parnica.

Reforma srpskog pravosuđa imala je za cilj da politička oligarhija zajaši pravosuđe, da tužioce i sudije pretvori u partijske delioce pravde.

Tako je "reformatorima" pošlo za rukom da za jedanaest opština u Vojvodini formiraju osnovni sud - Osnovni sud u Novom Sadu, čija se nadležnost prostire na 4.016 kvadratnih kilometara, na čijoj teritoriji je, po popisu iz 2002. godine, živelo 599.666 stanovnika. Građani Bača, Bačke Palanke, Bačkog Petrovca, Bečeja, Žablja, Vrbasa, Beočina, Titela i Temerina, ako pravda krene po njih, ili oni počnu da je traže, moraju da se zapute do Novog Sada, da nađu advokata i da potraže ulicu Sutjeska, i da u broju tri bude odlučeno o njihovoj sudbini, imovini, slobodi...

Za ovu teritoriju, za teža krivična dela ili složenije parnice, nadležan je Viši sud u Novom Sadu. I njegove sudije i sudnice su - u istoj zgradi. Protiv presuda ova dva suda optuženi i parničari mogu da pravdu, žalbom, potraže od Apelacionog suda u Novom Sadu. Ni on nije daleko. Zamislite - u istoj je zgradi! U ovoj zgradi je i Privredni sud u Novom Sadu!

 

Porodično sudstvo

 

Ako se grešni građanin, koga u lancima privode na suđenje, ili sam dolazi da mu odmere krivicu, ponada da će na suđenje zakasniti državni tužilac, varljiva mu je nada. Kancelarije tužilaštva su tu, na istom spratu, samo hodnikom levo. Ako su tužilac i tužiteljka nemarni, ako zaključaju kancelariju, jer neke tužiteljke vole da puše za vreme radnog vremena, sudija će ih pozvati telefonom. Svi su, dakle tu, na kamari.

Zgrada je jedna, ali para vredna. U njoj politička oligarhija održava svoju vlast. Preko onih koji u ovoj zgradi rade.

A i politička elita ume da se oduži svojim partijskim sudijama i tužiocima. Zapošljava im dečicu, sinove, kćeri, snahe, snaje. Počinju kao pripravnici, onda ih unapređuju u sudske pomoćnike i pomoćnike tužioca, stručne saradnike, više i samostalne...

Mnoge porodice rade u ovoj zgradi. Za one sudije i tužioce koji su se dokazali u lojalnosti prema vlasti, ima posebnih privilegija. Unapređuju im decu u tužioce i sudije. Sudova u ovoj zgradi ima raznih, tako da je lako rasporediti potomke.

Dakle, pravda za građane Vojvodine od 1. januara 2011. godine stanuje u Novom Sadu, u ulici Sutjeska broj 3. (Što to huči Sutjeska, krv, znoj i suze plivaju po njoj...) Apelacioni sud u Novom Sadu donosi konačne odluke. Istina, moguće ih je pobijati, ako javni tužilac Srbije prihvati inicijativu osuđenog ili parnične stranke, pa podnese zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom kasacionom sudu u Beogradu. E, majčin sine, slaba vajda od te nade. Na tom važnom mestu je Zagorka Dolovac, Zaga iz Novog Sada. Zaga je lepa, liči na apostola Pavla. Ona je tu, da sačeka, da neko ne posumnja u pravdu koju dele u Novom Sadu!

Najčešće i najpotresnije su scene kada ispred  Palate (ne)pravde u ulici Sutjeska advokat obaveštava svoje stranke o kretanju predmeta po žalbi, ili u čije ruke je došla optužnica, ili njihova tužba. Dok paori raširenih očiju gledaju u advokata, jedva da mogu i da upitaju: "Ta, doktore, šta ima?". A doktor k'o doktor, širi ruke i kaže: "Ma, propali smo. Dobili smo najskuplje veće, ili najskupljeg sudiju".

 

Oslobođen od nadrljavanja

 

A da su sudije u Novom Sadu skupe, nije nikakva tajna. Barem trideset sudija koji dele pravdu na Sutjesci - imaju svoje menadžere. Pa, molim lepo, ko ima, neka plati, ko nema neka klati. Nisu to sudije kao što su nekad bili, a mnogi se sećaju Tomislava Đurđevića, Vase Kneževića, Vase Inića, Evalda Grubera... Bila su to gospoda, čije se pravno znanje merilo po evropskim aršinima, a u njihov moral niko nije sumnjao. Ni tužioci, ni osuđeni.

Danas je reformisano pravosuđe na poprištu zaštite interesa partije na vlasti. A u Novom Sadu hara pokrajinski ogranak Demokratske stranke. Predvode je Bojan Pajtić i druga važna gospoda.

E, baš ta gospoda je po meri svog života napravila i sudove i tužilaštva.

Konje koje su jahali, kažu, ne treba menjati.

Prvi džadž u Pokrajini je Slobodan Nadrljanski. I ako mu prezime na to asocira, gospodin Nadrljanski nikada nije nadrljao. On vešto pliva. Ume. On je vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu! On ne sudi, a poslednjih dvadeset godina samo rukovodi. Bio je predsednik Okružnog suda u Novom Sadu, u dva mandata, pa je između mandata vršio dužnost predsednika, a već 19 meseci je glava Apelacionog suda u Novom Sadu.

Devetnaest veća ovog suda donosi konačne odluke. Izvršne. Protiv njih nema žalbe. Koliko zebnje kod advokata i njihovih klijenata izaziva saznanje kojem je veću i sudiji dodeljen njihov predmet? O, Bože, nije valjda kod Draginje Vujić, kod Vladimira Vujića, ili kod Jelice Janjušević... Zašto si, Bože, bio tako bezosećajan, zar baš o mom slučaju da odlučuje Milica Bogdan Ličen... Mirjana Jovanović Žeželj, Persida Jovanović, Petar Jovanović, Peter Kiš, Ljiljana Cicmil, koliko skotova na istom mestu, u istom sudu, u istom veću.

Jedva da se na prste obe ruke mogu nabrojati sudije, poput Branislave Apostolović, Nade Kolarski... koje nemaju tarife za presude i koje presude donose dosledno primenjujući zakonitost, kao osnovno načelo pravnog sistema svake države.

Od kada je gavran pocrneo, u Novom Sadu nisu delili pravdu ljudi takvog (ne)morala i nestručnosti kao što su sadašnje sudije Apelacionog suda u Novom Sadu, koji je, ustvari, Vrhovni sud AP Vojvodine!

 

"Kako je to biti silovan"

 

Na čelu Višeg suda u Novom Sadu je Zora Jamušakov, koja od 1. januara prošle godine vrši funkciju predsednika ovog suda. Portparolka suda je sudija Svetlana Tomić Jokić, koja predsedava krivičnim većem. Na suđenje gospođa Svetlana dolazi u kraćoj suknji, u čipkanim čarapama, izraženog dekoltea i uvek aktuelno namirisana, mada je ušla u šestu deceniju. Njen rođeni brat, Željko Tomić, ugledni je advokat u ovom gradu, poslanik je DSS-a u parlamentu.

Teško onom kome sude Stanimirka Lalović, Stevanka Batak ili Nataša Dačić. Ove kurveštije u ozbiljnoj državi ne bi mogle da budu ni referenti u sudu. Ali, one su u sud ušle kao pripravnice, punim korakom. Njihove noge se nisu spuštale, takoreći.

Ankica Kurjački je istražni sudija, žena je Arsena Kurjačkog, važnog funkcionera DSS-a. Za sudiju Okružnog suda u Novom Sadu izabrana je kada je ministar pravde bio Zoran Stojković iz DSS-a. Istragu u ovom sudu vodi i sudija Miroslav Alimpić. Gospodin Alimpić je poznatiji po tome što je suprug Pinkove novinarke J.B. Gospodin Alimpić se oženio tako što je kao istražni sudija vodio postupak protiv građanina osumnjičenog za silovanje njegove sadašnje supruge. Saslušavajući oštećenu, Alimpić joj je postavio pitanje: "Kako se to desilo?" "Evo ovako, rekla je oštećena!" Da nije bilo tog silovanja, Alimpić se još ne bi oženio.

Sudija Višeg suda u Novom Sadu Vera Krstin supruga je visokog funkcionera G17 plus. Mlađina partija je iza nje stala! Ako voli da deli pravdu, neka je, neka Vera veruje u sebe, ako niko od advokata u ovom gradu ne veruje u njenu stručnost i pravno znanje.

Ko je Zora Jamušakov? Bože, pitaju se advokati, ko nju izvuče, iz čije kutije! Novi Sad je uvek bio poznat po odličnim sudijama. Šta se to danas desilo ovom gradu?

U zgradi u centru grada, mnogo smrada usred Novog Sada. Sudija i tužilaca ima ko pleve. Samo u Osnovnom sudu u Novom Sadu poslednja reforma odredila je da sudi 100 sudija. Tačno toliko. Ali, dvojica su odmah poslata na rad u Viši sud. Tu su, u istoj zgradu, samo presude koje donosi sudija Darko Tadić potpisuje pečatom drugog suda. Inače, ovaj pristojni čovek (nije od ovih Tadića) važi kao korektan sudija, koji sudi po svom uverenju, a ne po uverenju Pajtićeve kamarile.

Opštinskim sudom u Novom Sadu dugo godina je rukovodio sudija Petar Mohan. On je, kao što je Tabloid godinama pisao, imao svoj klan. A u tom klanu su bili on, opštinski tužilac... Oni su štitili tajkune, braću  Dubroje, Vojislava Gajića... od krivičnog progona, a tajkuni su znali kako da im se oduže.

 

Pakao je ništa

 

Funkciju predsednika Osnovnog suda u Novom Sadu vrši sudija Vidoje Mitrić. On je, u "reformi" izabran za sudija Višeg suda u Novom Sadu. U Opštinskom sudu u Novom Sadu gospodin Mitrić je bio istražni sudija. Došao je kao izbeglica sa Kosova. I odmah se lepo snašao.

Gospodin Mitrić je kršan čovek, visok je 1,52 metra. Nosi cipele broj 52, a na  ruci mu je sat koji je veći od budilnika! Gospodin Mitrić nije mačji kašalj. Sudija je on višeg, a na čelu je nižeg suda. A nisu novosadski žestoki momci mutavi. Oni su ti, razumiješ, uglavnom došli iz Crnu Goru, bistri su to momci, znaju oni da Vidoje voli visoke i lijepe đevojke, tek zašle u punoletnost, ista mu narav, kažu, ko da je Boris Tadić. A po kafićima Vidoje pije i skupa pića. No, dobro, tu su momci, on će da plate. Tako se radilo tamo odakle je Vidoje doša'. Tamo su se poštovale sudije. I lepo su ih plaćali, zlu ne trebalo. E, takav Vidoje, usreći Novosađane. Ode Mohan, dođe Vidoje.

Osnovni sud u Novom Sadu je za priču. Ma kakvi, za Ginisa. Sto sudija na jednom mestu.To je jedno lepo porodično preduzeće. Muž sudije Jovanke Travar je sudski veštak. I muž sudije Spomenke Dragaš je sudski veštak. E, pa ko sad od sudija da ne uzme njih dvojicu za veštake. Pune im ruke posla. A pošto su njih dvojica sami, i u milosti, njima sudije veruju, onda im cena raste. Ako hoćeš bolji nalaz, i bolje moraš platiti. A zahvaljujući sudskim veštacima, koji sudijama jedu iz ruke, građevinska mafija pred sudovima u Novom Sadu dobija sve sporove. Za male pare, takoreći. I skoro svako ko u Novom Sadu ima para, dobar auto, ili je član vladajuće političke mafije, zaštićen je od sudija k'o beli medved. Ubiješ čoveka. Pa šta. Imaš pare, pozvoniš kod Vave Horovica, ili u kancelariju Dragana Gojković, i svoj si na svome. Na slobodi. Tužilac kaže "bila je nužna odbrana", tako pomisli i sudija, advokat koga angažuješ mora da ima "jake argumente". Najbolji su argumenti u evrima, ili švajcarcima. Dolar, nekako, nije na ceni.

Ima, doduše, sudija koji ne mare za argumente Vave Horovica i te male grupe advokata, od kojih stotinu advokatskih proletera ne može da priviri u sud, niti da dobiju odbranu po službenoj dužnosti. E, nije sve izgubljeno. Onda se, u istoj zgradi, traži spas. Hodnikom levo se ide do tužilaca.

A prvi tužilac u Novom Sadu je Zagorka Dolovac, doduše na radu u Beogradu. Nju teši i zabavlja vršilac funkcije apelacionog tužioca Đorđe Ostojić. Za vreme Sablje Đoka je bio prvi tužilac u Srbiji, onda je Zaga otišla gore, a on je sad ispod nje.

A Đorđe Ostojić je bio i načelnik novosadske policije. Ima taj svuda veze. I u podzemlju, i u nadzemlju. Advokati tvrde da je on sada najskuplji tužilac. Doduše, i najuticajniji je. Njegov potpis i veša i oslobađa. A Đorđe, znaju to svi koji se kreću Sutjeskom, voli novac. Da bi njega dobio, baš moraš da otvoriš kesu. A Đoka ima uticaj, i nije nadležan samo za Novi Sad. Područje za koje je nadležno Apelaciono javno tužilaštvo u Novom Sadu su Severno-bački okrug, Srednje-banatski okrug, Severno-banatski okrug, Južno-banatski okrug, Zapadno-bački okrug, Južno-bački okrug i Sremski okrug. Velika teritorija, a grešnih građana je mnogo. Eto posla za Đoku Ostojića. Kad on podigne telefon, onda znaj da to košta.

Namnožilo se u zgradi na Sutjesci i sudija, i njihovih pripravnika, raznih boja, i tužilaca, njihovih zamenika i pomoćnika. Tu su i referenti, na koje uvek možeš da se osloniš, ako nemaš vezu do sudije da dođeš. Referent zagubi predmet, ili najvažniji dokument iz predmeta, i Bog da te vidi, ne treba da brineš.

Kada bi se, nedajbože, otvorile policijske fascikle, koje se vode o deliocima pravde i o tužiocima, bilo bi potrebno bar pedeset marica da se njima, iz zgrade na Sutjesci, odvezu do Klisa oni koji dele ovozemaljsku pravdu, a od božje njih nije strah. Pa to bi bila jedna užasna tragedija. Čitave prodice bi morale u maricu.

Bitka na Sutjesci je stalna, vodi se svakog radnog dana. Građani Novog Sada iz ove zgrade izlaze opelješeni, postiđeni, uplašeni, i sa ranama na duši, koje će nositi celog života. Jer ko upozna sudije koji sude u zgradu na Sutjesci, ni pako im neće teško pasti.

 

 

 

 

Bitka na Sutjesci je stalna, vodi se svakog radnog dana. Građani Novog Sada iz ove zgrade izlaze opelješeni, postiđeni, uplašeni, i sa ranama na duši, koje će nositi celog života. Jer ko upozna sudije koji sude u zgradu na Sutjesci, ni pako im neće teško pasti.

 

 

 

 

Od kada je gavran pocrneo, u Novom Sadu nisu delili pravdu ljudi takvog (ne)morala i nestručnosti kao što su sadašnje sudije Apelacionog suda u Novom Sadu, koji je, ustvari, Vrhovni sud AP Vojvodine!