https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Rusija

Rusija

Zašto mnogi smatraju da Rusi (kao i ostali Sloveni), piju najviše na svetu i zašto je to - nepravda

 

Ruski sindrom pijanstva

 

Danas vam predlažem da pročitate beleške mog prijatelja, urednika časopisa Ruska votka (čiji sam i ja saradnik), Nikolaja Krivomazova. Radi se o tome da je Nikolaj sproveo neočekivano istraživanje i identifikovao nekoliko razloga za konzumiranje alkohola u Rusiji, ali u isto vreme i objasnio pravo stanje stvari ne samo samo u Rusiji već i u celom svetu

 

Viktor Hlistun

dopisnik iz Moskve

 

Za početak, pokušaću da učinim nemoguće i objasnim rusko pijanstvo sa neobičnog stanovišta. Postoji jedno tumačenje koje opravdanje za „vekovno rusko pijanstvo" nalazi u biohemiji. Navodno, u jetri slovenskih naroda ima veoma mnogo enzima ALDH, mnogo više nego kod drugih naroda. Upravo ALDH (aldehid dehidrogenaza) razlaže alkohol na manje toksične sastojke. Drugi narodi, uključujući, uzgred budi rečeno, i Mihaila Gorbačova (o čemu mi je sam pričao), nemaju dovoljno ALDH-a. Zato ovi ljudi, čak i ako malo uveče popiju, ujutro imaju glavobolju, jer se unutar organizma alkohol ne razlaže kako treba. A kod većine Rusa, i uopšte Slovena, alkohol se brzo razlaže. Kao da im je sam Bog dao mogućnost da se lepo napijaju.Eto, to je objašnjenje. Naša biohemija je takva, izvinite na izrazu!

 

Zaštita biohemije

 

Čovek je i životinja, ali ipak malo više od životinje, pa bi veoma želeo da u to poveruje. Uostalom, ne komanduju nama samo žlezde sa unutrašnjim lučenjem, već i glava. Tako da ne možete baš ceo svoj loš život da svedete na biohemiju.

Na primer, otkrili su preparat na osnovu polipeptida, hormona pankreasa, koji u organizmu stvara osećaj sitosti. Dakle, damo čoveku taj hormon, i on ne mora da jede. Dok ne umre. A ipak će osećati da je sit. Postoji hormon odgovoran za ljubav, feniletilamin, tako se zove. Ako želite malo ljubavi, popijete feniletilamin i bez osećanja - izvolite u krvet. Ako se čovek oseća usamljeno, napeto, to znači da ima višak hormona stresa - kortizola i da ga treba sniziti. Kako? Alkoholom. Takva je biohemija. Uzgred, i u Bibliji postoji potvrda za ovu biohemiju. Ostarelom Davidu su doveli u postelju mladu devojku, a njeno prisustvo je kod njega stimulisalo lučenje određenog hormona.

 

Zvanična pomoć

 

Količina ADHL se zaista razlikuje, kako kod pojedinaca, tako i kod naroda. Narodi krajnjeg severa, genetski, gotovo da ga i nemaju. Ugrofinska grupa naroda je u nepovoljnom položaju, isto kao i Japanci. Pa i Nemci uglavnom piju pivo zato što ni oni nemaju dovoljno ADHL-a. Zato se severnjaci, Finci, Japanci, već posle prvog pića osećaju kao alkoholičari kod kojih je proizvodnja pomenutog enzima mala. Zato severnjaci brzo tonu u san, a izlaza iz ove situacije nema, organizam nema zaštitu. Zbog toga je na Aljasci uveden zakon po kome je piće zabranjeno. To je jedina sigurna stvar. A na ruskoj Čukotki, Tamiru, Evenkiji (opštinski rejon u sastavu krasnojarskoj kraja, prim. red.), piju i ne prestaju. Njima je pod hitno potreban zakon zabrane točenja alkohola, kakav je pokušao da uvede gubernator Čukotke Roman Abramovič - on je uveo da se plata isplaćuje na račun, tako da su svi dobili kartice, a sa karticom niste baš dobrodošli u lokalnoj prodavnici. Postoje i narodi, na primer, mnogi južnjaci, koji takođe nemaju mnogo ovog enzima, zato su velike doze jakog alkohola za njih opasne, ali mogu redovno da piju manje doze vina - kod njih se radi o drugim, psihološkim razlozima (kavkaska etiketa).

Takođe, količina pomenutog enzima je kod žena gotovo dva puta manja nego kod muškaraca. Zato se u zemlji beleži porast alkoholizma među ženama. Priča se da se to posebno primećuje u Engleskoj ili u Moskvi, u Rubljovki, gde žive oligarsi. To znači da norma „pravilne" upotrebe alkohola koja za muškarce iznosi 40 grama čistog alkohola dnevno, za žene treba da bude duplo manja.

 

Oh, kako je hladno

 

Drugo objašnjenje ruskog alkoholizma je - zima. U tri četvrtine Rusije „deset meseci je zima, ostatak je leto". Uzgred, život u Rusiji je dovoljno siromašan i zato što 63% ruske zemlje nije pogodna za obrađivanje, pošto je tamo večni led. A svako bi da jede. Zemlja večno zelenog paradajza, to bi se moglo reći za Rusiju. (Istina, u vreme SSSR-a, Moldavija ili Bugarska, sa Mađarskom, ipak su hranile svojim sunčanim radostima ceo Savez.)

Kada je hladno, potrebno je nešto da vas zagreje. Kada je toplo, dodatno zagrevanje vam ne treba. Mnogi ruski turisti nose sa sobom na odmor flašu-drugaricu, ali se votke sete tek u avionu, na povratku kući. Doduše, neki je se sete i ranije.

 

Stop - za seks na zadnjem sedištu auta

 

Treće - tu je već reč o geopolitici! To se može objašnjavati tri godine, pa da se opet do kraja ne objasni. Zato ćemo pokušati da objasnimo najjednostavnije. Ruski čovek popije piće za rublju, a pravi buku za deset. A u SAD, gde se čak i beskućnici boje da piju na ulici iz otkrivene flaše, narod se ne skriva po kuhinjama, već po automobilima pije, kako se priča, tiho, neprimetno. Tu, u Americi, preferiraju čak i seks na zadnjem sedištu auta. Rusi ne umeju tiho da piju. Usamljeni kauboj u kafani, jedan na jedan sa čašom pića (a čaša je velika, porcija je 20 grama alkohola za celo veče) - to nije za Ruse. Za Ruse je komunalni stan - SSSR je volela kolektivne radosti, i iste takve nevolje. Pijenje, šetnja, ples, pomoć u izgradnji kuće komšiji, celoj ulici, celom svetu!

I sve zato što Rusi, koji su živeli na svojoj zemlji, ništa nisu imali da podele - svi su imali dovoljno, ako nisu bili besposličari. To se zove „ravničarsko mišljenje". Tako uči ruski politički analitičar žestokih pića, general-pukovnik Leonid Ivašov - takođe veliki specijalista po tom pitanju. A pomenuti Amerikanci, isto kao i Englezi, imaju „ostrvsko mišljenje". Oni su, izvinite, osvajači. Uvek su živeli, a neki i danas pokušavaju da žive, na račun drugih. Takvi jednostavno nisu navikli da dele. Svaki pije sam. I posle toga oni pričaju da se Rusi ne vladaju po pravilima. Mada, ima u tome istine. Rusi su uvek živeli po svojim zakonima, ne po tuđim.

Sada Rusiju na Zapadu guraju u stranu. I, kako se može videti, ništa se ne dešava.

Različite su pruge. A znate li zašto su različite i koliko?

 

Po carskim razmerama

 

Širina ruske železničke pruge je 1524 milimetra, što je za 89mm šire od evropske pruge (ona je široka 1435mm). Priča je sledeća: car Nikolaj I je, stojeći kraj prozora, nadgledao postavljanje straže. Ulazi inženjer koji je projektovao železničku prugu i pita: „Vaše veličanstvo! Prugu prave širu negu što je u Evropi!" Na to car, nezadovoljan marširanjem vojnika, mahinalno, imajući u vidu njihovu širinu koraka, odgovara: „Šire, šire." „A koliko šire, vaše visočanstvo", pita precizni inženjer. Na to je Nikolaj I, ljut zbog lošeg strojevog koraka vojnika, poslao inženjera „u k...". Ovaj je izračunao koliko je to. Zato je pruga šira 89mm.

 

Šta se krije

Još malo o legendama o ruskom pijanstvu. Pre svega, to je nepravda. O tome je nedavno pisao američki demograf i stručnjak za Rusiju, Nikolas Eberstad iz Američkog instituta za preduzetništvo. Iz knjige Eberstada proizilazi da Rusi konzumiraju manje alkohola od Francuza, Engleza, Belgijanaca i žitelja mnogih drugih evropskih zemalja. Drugo, Amerikanci mnogo toga kriju. Mi, na primer, otvoreno pišemo o tome da nelegalna proizvodnja alkohola u našoj zemlji iznosi (iznosila je) i do polovine ukupne proizvodnje. Sada je to oko 30%. U Americi su ovi podaci sakriveni. Ruski analitičar Vadim Drobiz proputovao je celu „alkoholnu" Ameriku, ali i on je čisto matematičkim metodama zaključio da u SAD sakrivaju podatke: kod njih je 15-20% proizvodnje alkohola takođe nelegalno.

Ispada da se Rusi javno posipaju pepelom, a Zapad - ne! Svoje glave oni peru bolje od tuđih. 

 

Pijanima se lakše vlada

 

Peto, koje sam uvek stavljao na prvo mesto - pijanim narodom se lakše vlada, kako je govorila carica Katarina. Tako je bilo u svim vremenima. S jedne strane, ispijanje alkohola ne možete da zabranite narodu, treba ga pustiti da popije nekoliko pića. A i kazna za kršenje zabrane može da se iskoristi za bogaćenje. S druge strane, malo šta može da se očekuje od pijanog mužika. Tako je Amerika, na primer, stvorena iz pijanstva.

Evo činjenica: prvi efikasni kupci buduće Amerike vodili su „trouglastu trgovinu" - kupovali su melasu u Zapadnoj Indiji, prerađivali je u rum, prodavali je po celoj Americi i istovremeno menjali rum za nove robove. Ali, onda je engleskom parlamentu zatrebao novac i Englezi su zabranili kolonistima-Amerikancima uvoz ruma. Uveli su razumne carine za melasu, istovremeno su počeli da naplaćuju porez i za uvoz vina. Izvršili su pritisak na krijumčare. Tako je počelo. Celo pokolenje kolonijalnih kupaca naviklo je na uvoz melase bez carine i zarađivanje na ljudskim slabostima. Sada su oni počeli da dokazuju da čak i minimalna carina uništava trgovinu. I počela je borba za nezavisnost... od engleske melase, koja se završila sticanjem nezavisnosti SAD.

I Hitler je došao na vlast u pivnici.

Zimski dvorac u Petrogradu mornari su napali i zato što su se tamo nalazili carski vinski podrumi.

Lenjin i Trocki, koji nisu pili alkohol, bojali su se pijanih seljaka i proletera više nego Nikolaj I koji je i sam pio. Proizvodnja votke u „novoj" Rusiji započela je onda kada je Trocki shvatio da na malo šta može da utiče. Nije slučajno otac sovjetske votke postao predsednik vlade Rikov, i sam „pijući čovek". Jedno uzgredno zapažanje: potpune hulje retko piju i još ređe postaju alkoholičari. Rikov se uništavao od pića. On je bio uvažen čovek u sovjetskom rukovodstvu, na primer, kategorički je bio protiv toga da se bratske republike razvijaju na račun Rusije. Kako onda da se ne napije! Prvu sovjetsku votku u narodu su prozvali „rikovka". I, tako je krenulo. Veliki otadžbinski rat - Savet narodnih komesara odredio je sledovanje od 100 grama... Posle pobede - da se nazdravi pobedi! U vreme Hruščova - da se popije za obaranje Staljina. U vreme Brežnjeva - da se popije od radosti zbog stabilnosti, koju su njegovi naslednici kasnije prozvali „zastojem". U vreme Gorbačova - pilo se zbog nade, a zatim i zbog gneva. U vreme Jeljcina - zbog ugledanja na Jeljcina. U naše vreme pojavila se i „Putinka"...

Da li biste mogli da zamislite da u Americi votku zovu, na primer, „Obamovka"!? Nikad. Možemo li u današnjoj Rusiji da ponovimo ogled iz Amerike šezdesetih godina, ogled ozdravljenja nacije koja je u to vreme bila najpijanija na svetu, plus droga i psihička oboljenja koja su se širila kao čuma. Ali, vlast SAD, elita SAD počela je da se bori protiv toga. I to ne glupo kao u Rusiji, sa ukazom CK KPSS u jednoj ruci i sa radno-terapeutskim ustanovama (gorim od najgoreg zatvora) u drugoj, a sve u cilju uspostavljanja zdravijeg života nacije.

Na primer, 2001. godine u SAD je donet državni i zaista opštenarodni program, da se u sledećih 20 godina povećaju površine pod vinogradima i uvede vinska kultura u SAD. Tako je u Rusiji bilo samo u vreme carice Katarine kada je u upotrebu uveden krompir i posle Velikog otadžbinskog rata kada se udvostručio broj vinograda. A danas... Mislim da danas Rusija ne može da ponovi ogled SAD. Stvar uopšte nije u širini pruge. Čak ne ni u osobenostima zemlje koja „bez votke ne može", već u osobenosti vremena u kojem su ljudi izgubili cilj i smisao života.

 

Sa flašom u žbunju

 

Loše je u Rusiji i to što, u principu, „posedeti" uz čašu vina, piva, votke, danas se nema gde. Kući ne možete svakog da dovedete. Sovjetskih restorana tipa „Povetarac" više nema, a novi tog tipa nisu otvoreni. U kafanama je skupo. U onim pokraj puta je opasno, verovatno je da ćete se otrovati. Znači, ostaje ulica na kojoj morate da se sklanjate od policije, u žbunje, na dečja igrališta, ispod dečjih drvenih pečurki. Znate li kada je sve to počelo? Pre više od sto godina, 1895, kada je carski premijer ministar i strašni rusofob grof Vite organizovao četvrti vinski monopol koji je i dao jak zamajac celoj stvari. Tada su bile zatvorene krčme u kojima se moglo posedeti i popiti. Narod se izlio na ulice i u prolaze. Tako Rusi žive i piju, krijući se po žbunju, već više od sto godina...

 

Kako razvezati Gordijev čvor

 

Sve pobrojano ja nazivam slovenskim sindromom. Strašan Gordijev čvor koji se nikako ne može ni razvezati ni pokidati. Beleške o votki i moje mišljenje o tome objavljivao sam u ruskim novinama i časopisima. Ti tekstovi su imali veliki odjek. Zanimljivi su komentari čitalaca. Evo mišljenja koje je poslao jedan Amerikanac:

„A zašto svi napadaju alkohol? Zaista, ni za koga više nije tajna da je pržena hrana  kancerogena, da su slatkiši štetni, da se od sunca dobija rak kože, a da svakodnevno višesatno sedenje za kompjuterom vodi u gojaznost, doprinosi pojavi hemoroida, sa velikim šansama da kasnije obolite od raka debelog creva. I redovno konzumiranje svinjskih čvaraka je daleko od zdravog, a može da dovede i do ciroze jetre o kojoj tako slatko pričaju borci protiv alkohola. Nemojte se smejati kada vam kažem da su i izduvni automobilski gasovi takođe štetni. Posebno štetni zato što patriote naročito vole da voze automobile proizvedene u domovini. I u svetu je na prvom mestu smrtnost od raka i ateroskleroze, kao rezultat sedentarnog načina života, nepravilne ishrane i zagađene životne sredine. Ne pokušavajte da mi kažete da su to bolesti koje nastaju zbog konzumiranja alkohola. U SAD je teško naći nekoga ko ne pije, a ove bolesti su kod njih bile i jesu na prvom mestu. A po dečjoj gojaznosti SAD je na prvom mestu u svetu. Želite li pomoć pri zaključivanju ili ćete se i sami snaći? Može li se zabraniti šećer, može li na prženoj hrani da piše „ministarstvo zdravlja upozorava...", može li se zabraniti da se automobili voze u blizini ljudi? Delirijum, zar ne? Ali, ne manji od zabrane alkohola!" (Dejvid, SAD)

A evo šta kaže liberalni političar Boris Njemcov:

„Kako se boriti protiv alkohola? Odgovor je - razvijanjem srednje klase. U Rusiji je konzumiranje alkohola socijalna kategorija, s jedne strane, i tradicija, s druge. Postoje istraživanja koja pokazuju zavisnost između količine alkohola koji se koristi i dohotka građana: više piju siromašni (od muke) i dobrostojeći (iz besa), a umerena upotreba alkohola, kao i zdrav način života, karakteristika su srednje klase.

Poznat je i tzv. „francuski paradoks": Francuska je jedna od zemalja u kojoj se najviše pije, ovde piju 11 puta više alkohola nego u SAD. Ali, istovremeno Francuzi žive bolje nego drugde, a i duže (2546 ljudi je starije od 100 godina, a prosečan životni vek je oko 80 godina). Stvar je u kulturi upotrebe alkohola, u značajno manjoj upotrebi žestokih pića i značajno većoj kvalitetnih vina. A kvalitetna pića mogu sebi da priušte samo ljudi sa normalnim prihodima. Zato ćemo mi nastojati da se zajedno sa propagandom zdravog načina života stimuliše i razvoj srednje klase, za šta je neophodno promeniti karakter ekonomske politike zemlje."

 

Najvažnije

 

Kod 44% Slovena aktivan je enzim koji razlaže alkohol. Petina ruskog naroda nema dovoljno aktivan ovaj enzim koji utiče na to da posle pijanke nemate mamurluk. Zato bez ikakve mere može da pije svaki drugi, a na teži mamurluk je predodređen svaki peti. Ispada da svaki deseti Rus rizikuje da se otruje čak i kvalitetnim alkoholom. Odnosno, Rusi ne piju više od Engleza. Ali, piju više od Danaca, Francuza, Nemaca, Mađara i Moldavaca. A smrtnost od trovanja alkoholom je četiri puta veća u Rusiji nego u ovim zemljama. Ali, vlasti se ovim pitanjima ne bave.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane