Tabloid istražuje

 

Koliko Vlada Srbije ima agencija, koliko koštaju i čime se bave

 

Osinje gnezdo prepuno para

 

Na spisku agencija, kancelarija, fondova i raznih vladinih uprava ima preko 115 imena, a ova bulumenta, potpuno nepotrebnih činovnika, srpski budžet košta 6,19 odsto ukupnih troškova. Pri tome, taj novac odlazi isključivo za funkcionisanje pomenutih danguba, bez uračunatih sredstava koje se preko njih samo prosleđuju konačnom korisniku, neretko „nevladinoj organizaciji" iza koje stoji rođak nekog vladinog činovnika.

 

Igor Milanović

 

Srbija je daleko od toga da bude siromašna zemlja, bar se takav zaključak nameće kada se pogleda bogati spisak agencija, uprava, fondova i kancelarija koje se izdržavaju iz budžeta.    Vlada Republike Srbije izdržava preko 90 takvih organa direktnim prenosima iz budžeta, dok se njih još dvadesetak izdržava preko budžeta matičnog ministarstva. Ukupno ih ima 115, mada se smatra da spisak nije konačan, jer u mnogim ministarstvima postoje dodatne agencije, uprave i kancelarije koje se kriju iza zbirnog budžeta.

Za funkcionisanje svih ovih 115 subjekata država iz svog budžeta izdvaja 65.911.386.000 dinara, odnosno oko 600.000.000 evra godišnje, shodno poslednjem rebalansu budžeta za 2013. godinu, odnosno 6,19 odsto ukupnih planiranih rashoda budžeta. Poređenja radi, Ministarstvo odbrane, bez bez izdataka za Inspektorat odbrane, Vojnobezbedonosnu agenciju i Vojnoobaveštajnu agenciju, treba da dobije oko 475 miliona evra. Pri tome, u zbir ne ulaze i sredstva koja pomenute kancelarije, agencije, uprave i fondovi samo prosleđuju konačnim korisnicima.

Kada bi bilo bar neke koristi od svih tih budžetskih pijavica, niko se ne bi bunio. Međutim, za većinu od njih ni oni koji su ih osmislili, kao ni oni koji u njima rade nemaju pojma koja im je svrha. "Ne znam čemu ovo služi, a uz to još ni ne radi", kako je rekao Patak Dača u jednom crtanom filmu.

Tako postoji i "Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa", na čijem čelu je Mira Prokopijević, a koja kao svoj cilj, između ostalog, navodi: "davanje prethodnog mišljenja na zahtev predlagača propisa o potrebi sprovođenja analize efekata"?!  Godišnje nas ova kancelarija za "istraživanje ruda i gubljenje vremena" košta 25.678.000 dinara.

Već je legendarna i u medijima opevana „Uprava za Digitalnu agendu" koja poslujući u okviru  Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija ove godine treba da nas košta 30.075.000 dinara da bi, između ostalih, državne činovnike učila upotrebi interneta?! Direktor ove Uprave je Dušan Stojanović, na čelu "Sektora za održivi razvoj Digitalne agende" (?) nalazi se Sava Savić, "Odeljenjem za razvoj Digitalne agende" rukovodi Marija Kujačić, a "Grupu za praćenje projektnih aktivnosti i promovisanje informaciono-komunikacionih tehnologija" predvodi Nataša Radović. Inače, ovo je jedna od retkih vladinih agencija, uprava, kancelarija ili fondova koja javno objavljuje imena svojih rukovodilaca. Većina drugih to krije kao zmija noge.

"Uprava za slobodne zone", osnovana po zakonu iz 2006. godine, košta nas ove godine 21.717.000 dinara. Na njenom čelu je Milan Ristić koji ima desetak saradnika, a delokrug njihovog posla sveo se na objavljivanje u elektronskoj formi nečega što su nazvali "Obaveštavanje investitora o povoljnostima za ulaganje u zone" kome iz bezbednosnih razloga nije pametno pristupiti preko interneta.

Čime je "Fond kraljevski dvor" zaslužio da se nađe na budžetu, nije moguće saznati, jer on deluje u strogoj ilegali, bez ikakve prezentacije na internetu. Ne zna se ni koliko tačno para iz budžeta dobija ovaj Fond, jer predviđenih 325 miliona dinara on treba da deli sa "Zadužbinom svetog manastira Hilandara", pri čemu se ne navodi ko koliko para dobija. Na čelu Fonda je, verovatno, Dušan Babac.

„Kancelarija za brzi odgovor" treba da obavlja poslove koji su zajednički ministarstvima i posebnim organizacijama, a odnose se na unapređivanje uslova za privlačenje stranih investicija, podizanje efikasnosti u realizaciji projekata od značaja za Republiku Srbiju i efikasnosti rada svih organa državne uprave, posebnih organizacija i ustanova koje učestvuju u postupcima ostvarivanja prava na gradnju. Osnovana je krajem maja 2013. godine vladinom uredbom, a budžet opterećuje sa 30.505.000 samo za drugu polovinu ove godine. "Kancelarija za brzi odgovor" se sporo nalazi, jer još nema svoju internet prezentaciju, nema je ni na spisku kancelarija na zvaničnom sajtu vlade, a ne zna se još ni koji od partijskih kadrova je u njoj našao uhlebljenje.

"Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom"  nas ove godine košta 42.161.000 dinara, od čega 15.700.000 odlazi na plate, ima svoju direktorku Ivanu Ćirković koja ima Referenta za kancelarijske i administrativne poslove Tijanu Puhalović, kao i Samostalnu savetnicu za planiranje komunikacije i promotivnih aktivnosti Gordanu Bekčić-Pješčić. Tu su još i: "Odsek za planiranje i stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva" (šefica Milena Banović), "Grupa za međunarodnu saradnju i Evropske integracije" (rukovoditeljka Jelena Pajović van Reenen), kao i "Grupa za pravne i finansijske poslove" kojoj na čelu stoji Ana Ajduković. Za pomenute pare navedeni tim sa svojim mnogobrojnim saradnicima ovu državu je usrećio sledećim aktivnostima (preuzeto sa zvanične prezentacije Kancelarije): "Od svog uspostavljanja, Kancelarija je učestvovala u brojnim inicijativama, konferencijama, seminarima i skupovima, a sve u cilju povećanja vidljivosti značaja i uloge civilnog društva u javnom životu Republike Srbije i svesti o neophodnosti saradnje civilnog društva sa institucijama države u ostvarenju zajedničke vizije Republike Srbije kao demokratskog, inkluzivnog i solidarnog društva." Kada se namire svi zaposleni, civilna društva bi mogla da dobiju maksimalno 11.950.000 dinara, dok će dodatnih 6,5 miliona dinara otići kao dotacija međunarodnim društvima.      

U rebalansu budžeta predviđen je i trošak u visini od 86.505.000 dinara za vladinu „Službu za upravljanje kadrovima" (SUK), od čega se za 45.250.000 izdvaja za plate zaposlenih uz 200.000 naknada u naturi (?). Ova služba, koja broji preko 30 zaposlenih rukovodilaca (zvanično nije naveden direktor, ali jeste njegov pomoćnik, Petar Špadijer), ciljeve svog poslovanja ovako opisuje: „Uloga Službe za upravljanje kadrovima je da pruži kontinuiranu podršku reformi državne uprave u skladu sa principima profesionalizacije, depolitizacije, racionalizacije i modernizacije utvrđenom Strategijom reforme državne uprave, kao i da obezbedi primenu i dalji razvoj utvrđenih standarda i procedura u procesima koji čine upravljanje ljudskim potencijalima."

Pošto od depolitizacije i profesionalizacije državne uprave nema ništa, to se SUK više posvećuje osposobljavanju postojećih kadrova, pa je tako krajem jula raspisao konkurs za prijavljivanje kandidata zainteresovanih za usavršavanje engleskog jezika. Posebno je interesantno da je prednost data "državnim službenicima zaposlenim na neodređeno vreme, koji su angažovani u podgrupama stručne grupe za pripremu i pregovore o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji". Iz ovoga se vidi da "profesionalizacija" kadrova podrazumeva i zapošljavanje za stalno osoba sa osnovnim znanjem engleskog jezika i to upravo u organima koji pregovaraju o pristupu Srbije Evropskoj uniji. Valjda se očekivalo da pregovarači EU znaju srpski?!

Osposobljavanjem kadrova bavi se, međutim, pored SUK-a i Generalni sekretarijat vlade koji će ove godine da potroši 537.919.000 dinara naših para. Dakle, na usavršavanje nedovoljno sposobnih državnih službenika Srbija će ove godine da potroši oko pet miliona evra.

Postoji više primera nerazumnog dupliranja i preklapanja ingerencija. Tako je za potrebe „Saveta za borbu protiv korupcije" (potpredsednik Miroslav Milićević) izdvojeno 19.733.000 dinara, dok „Agencija za borbu protiv korupcije"(direktor Tatjana Babić, zamenik Vladan Joksimović) dobija deset puta više, tačnije 195.962.000 dinara.

Osim "Grupe za međunarodnu saradnju" koja posluje u okviru "Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom" najmanje još jedna državna institucija finansirana iz budžeta radi to isto. "Kancelarija za evropske integracije" (direktor Milan Pajević, sa čak šest pomoćnika i dva zamenika: Srđanom Majstorovićem i Ognjenom Mirićem) košta nas 259.012.000 dinara samo za ovu godinu, dok se za plate izdvaja 115 miliona i još 300.000 za naknade u naturi (?).  Imamo na grbači i „Kancelariju za reviziju sistema upravljanja  sredstvima EU" nepoznatog sedišta i strukture, ali poznatih troškova u visini od 39.772.000 dinara.

Imamo „Republičku direkciju za vode" (v.d. direktora Miodrag Pješčić) koja budžet opterećuje sa 15.860.000 dinara godišnje, kao i „Budžetski fond za vode Republike" (nepoznatog sedišta i strukture) sa troškom od 239.524.000 dinara, pa „Upravu za šume" (direktor Perica Grbić , godišnji trošak 204.316.000 dinara) i pride još „Budžetski fond za šume Republike" (dejstvuje takođe u okviru Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede) sa cenom koštanja od 510.000.000 dinara.

Postoji „Budžetski fond za nacionalne manjine" koji nas ove godine košta skromnih 1,8 miliona dinara, ali i „Savet za unapređenje položaja Roma" (predsednik Srđan Šajin) sa pozamašnim budžetom od 38.450.000 dinara!? Pride postoji i „Kancelarija za ljudska i manjinska prava" (direktorka Suzana Paunović), koja nas ove godine košta 406.819.000, od čega na plate ide 45.857.000 dinara, a za doprinose zaposlenih još 8.800.000 dinara, dok će troškovi putovanja iznositi 10.287.000 dinara, da bi na kraju nevladine organizacije dobile 240.000.000 dinara. Uz sve to dolazi i „Uprava za rodnu ravnopravnost"  (direktorka dr. Natalija Mićunivić) sa prihodom od 4.207.000 dinara, za koje pare se bori za ravnopravnost žena, ali i „Poverenik za zaštitu ravnopravnosti" dr Nevena Petrušić koji nas ove godine košta 77.862.000 dinara. Za ovih skoro četvrt milijarde dinara koliko nas koštaju svi zvanični borci za ljudska, rodna, seksualna i manjinska prava, pitanje je šta je dobio narod Srbije? Odgovor: troškove!

Ne treba zaboraviti ni „Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja" sa godišnjom cenom od 193.387.000 dinara, koji stoji rame uz rame sa nešto skromnijim „Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja" vrednim 127.952.000 dinara godišnje. Svaki od ovih zavoda ima svog direktora (dr. Šćepan Ušćumlić, odnosno mr. Dragan Banićević), a svaki direktor ima zamenika (Gordana Mijatović, odnosno mr. Gordana Čaprić) i bulumentu stručnih saradnika i pomoćnog osoblja.

 

 

A 1.

 

Transfer u nepoznatom pravcu

 

"Kancelarija za Kosovo i Metohiju" košta nas ove godine 4.670.444.000 dinara. Na njenom čelu je Aleksandar Vulin (pravnik fakulteta u Kragujevcu, odbornik u SO Rakovica i Skupštini grada Beograda, kao i poslanik u Republičkoj skupštini) uz koga su zamenici Krstimir Pantić i Malinka Mitrović. Njihov jedini posao je da preostale Srbe na Kosmetu ubede da pristanu da ih Aleksandar Vučić bezuslovno isporuči prištinskim vlastima.

  Za plate zaposlenih planirano je 91.303.000 dinara, za socijalne doprinose na teret poslodavca 16.005.000 dinara, a za nadoknade u naturi još 400.000 dinara. Nasuprot tome, za subvencije privatnim preduzećima u južnoj srpskoj pokrajini planirano je celih 1.000 (i slovima: hiljadu) dinara!? Subvencije javnim preduzećima iznosiće 156.000.000 dinara, a nevladine organizacije dobiće 150.960.000 dinara.

  Stavka "Podrška sprovođenju strategija za interno raseljena lica, izbeglice i povratnike" vredi 10.764.000 dinara i odnosi se isključivo na "specijalizovane usluge", šta god da to znači. Najveći planirani izdatak ove kancelarije su "Transferi ostalim nivoima vlasti" u visini od 3.918.913.000 dinara.

 

A 2.

 

I prilog nebesima iz budžeta Srbije

 

„Kancelarija za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama" na raspolaganju ima ukupno 819.827.000 dinara, od čega na troškove rada same kancelarije odlazi 45.531.000 dinara. Poređenja radi, kao pomoć visokom teološkom obrazovanju planirano je 56.455.000 dinara, koja će isključivo biti data kao dotacije nevladinim organizacijama. Za sveukupnu pomoć verskim i drugim posebnim zajednicama predviđeno je 756.500.000 dinara.