Pirot

 

Ko je odlučio da nekadašnje carstvo gume u Pirotu opljačka po svaku cenu?

 

Od Tigra je ostala samo koža

 

Pljačkanje u pirotskom Tigra nije završeno. Dokaz da neko ne misli dobro nekadašnjem gigantu, predstavlja i novo rukovodstvo, koje je tu došlo sa ciljem da ga uništi do kraja, kako bi kasnije pojedinci kupili samo delove koje vrede. Ovo je samo deo konstatovanog stanja u pismu koje je dobila redakcija Tabloida od zaposlenih u Tigru, povodom pada dugogodišnjih "vladara" ove kompanije.

 

......

 

Posle vašeg pisanja o Tigru, desilo se ono na šta ste vi ukazivali i došao je kraj jedne duge vladavine kriminala i jednoumlja. Posle tih događaja za nas radnike pojavio se tračak nade i mislili smo da počinju bolji dani za posrnuli Tigar. Posle Dinkićevog manevra u fabrici obuće i preuzimanja fabrike, posle dugog odugovlačenja, postavljen je njegov kadar iz Kruševca, Nebojša Đenadić, inače slabije poznati, bivši rukovodilac u bugarskom Trayalu i preduzetnik, sušač šljiva. Preduzetnik živi u Kruševcu i putuje svakog dana od dana postavljenja do danas. Vozač ide po njega u Kruševac i uveče ga vraća.

To zadovoljstvo za radnike tigra iznosi oko 2,5 miliona dinara do sada. On sa sobom dovodi "savetnike" koji su stručnjaci za sve. Između ostalih, došao je Aleksandar Radović, vlasnik konsultantske kuće, Fidens consulting, propali kadar Narodne banke Srbije. Ne zna se pod kojim uslovima savetuje i za koje iznose, ali se redovno plaća njegovoj firmi.

Đenadić primenjuje već viđene strategije iz Trayala, da kupci finansiraju proizvodnju uz ogromne rabate, a to na konto toga da je pokrenuo proizvodnju iz sopstvenih izvora. Obećanje Dinkića o parama je jos uvek na ledu, jer Fond za razvoj, kojim se Dinkić služi još nije odobrio garancije. Đenadić dugo nije menjao nikoga osim dovedenih konsultanata, a onda počinje maskenbal...Prvo postavlja referenta, Natašu Pop-Krstić-Matejić za svoju desnu ruku, a ona, na sopstvenu inicijativu, svog oca vraća posle 20 godina opet u Tigar!

Moralno, finansijski i svakojako propala osoba, Milivoje Matejić, postavljen je za direktora prodaje u slobodno vreme, jer mu je osnovna delatnost stočarstvo, čuvanje koza i ovaca. Čovek kome fali još tri godina do penzije, došao je da je i ostvari, mada je odatle bio najuren. Đenadić ne menja pojedine direktore o kojima je pisao i vaš list, a počinje da postavlja neiskusne, ni krive ni dužne mlade ljude na pojedinim mestima.

Trenutno kasne četiri plate, a sindikat je napravio puč za dve neisplaćene. Pozadina toga je podrška lokalnom sindikalcu, od Ljubiše Nestorovića predsednika granskog sindikata, koji je i postavio Đenadića, a lični prijatelj Mlađana Dinkića.  Kao marionetu, Nestorović koristi  predsednika sindikata Tigra Slobodana Petrovića i stopira bilo kakve akcije sindikata čiji zahtevi još uvek nisu ispunjeni, a predsednik se oglušava na zahteve radnika i šuruje sa novim direktorom.

Zahtev Nestorovića i Dinkića je bio da ne bude čovek iz Pirota, već njihov kadar koji je poslušan, a on je  do sada koštao Tigar oko 3,5 miliona dinara! To sve ukazuje da pljačkanje Tigra nije završeno i da niko ne misli dobro nekadašnjem gigantu, već ga uništavaju do kraja kako bi kasnije pojedinci kupili samo delove koje vrede .

Novoformirano rukovodstvo u nadzornom odboru su sve Dinkićevi dojučerašnji poslušnici, a zbog neozbiljnost i neznanja, novi direktor Đenadić je predmet podsmeha na svakom koraku, pogotovo njegova opterećenost bivšim rukovodstvom i bavljenjem rekla-kazala pričama i istragama povodom toga.

Ukratko rečeno, sadašnji ljudi koje vode firmu nisu dorasli ni sa znajem ni moralno da predstavljaju takvu kompaniju.