Zaječar

„Budućnost u koju verujemo" u Zaječaru se pretvorila u (srednji) PRS (17)

„Maestro", pajaci i pokojnici

Spasitelj i graditelj Zaječara, kako pojedini Zaječarci posprdno zovu estradnog menadžera Sašu Mirkovića, predsednika Skupštine grada Zaječara, prilično je usavršio veštinu upotrebe ljudi, koje nakon postizanja određenog cilja odbacuje kao potrošni materijal

Vuksan Cerović

Osim nevelikog broja nepokornih, predstavnici naroda u Skupštini grada Zaječara Mirkoviću jedu iz ruke, pre svega zbog ličnih interesa, koje estradni menadžer vešto koristi da ih drži u pokornosti. Retke slučajeve neposlušnosti on najpre pokušava da reši kupovinom, a ako to ne urodi plodom počnu pretnje, javno blaćenje uz pomoć BEST TV i „krivičnih prijava", koje do nadležnih organa uopšte ne stižu, a u drastičnijim slučajevima kadrovskom likvidacijom neposlušnika. Zahvaljujući tome većina odbornika je pretvorena u prave pravcate pajace, što Maestru sa klavirom (kako Mirkovića neki nazivaju nakon što je po njegovoj tužbi Aci Lukasu zaplenjen klavir), omogućava da bukvalno radi šta mu padne na pamet i da za to uopšte ne odgovara. Sve njegove bahanalije i nezakonitosti uredno su pokrivene odlukama poslušnika, pa čerupanje Zaječara teče kao po loju. U te svrhe, bez trunke zazora koriste se i pokojnici.

Rekvijem za Slađanu

U jednom od prethodnih tekstova ovog neveselog serijala o upropaštavanju Zaječara čitaoci su obavešteni da je na Portalu BEST TV pisano i tonski jasno definisano osnovno pravilo po kome ta medijska kuća, izgrađena novcem Zaječaraca, svakodnevno postupa. Ono glasi: "Vernost se isplati!" Zapravo je glasilo, jer je u međuvremenu nestalo sa pomenutog portala, ali ne i iz prakse, jer ga dosledno primenjuje svemoćni estradni menadžer koji, na veliku žalost velike većine Zaječaraca "spašava i gradi" njihov grad.

Naravno, dosledno sprovodi i drugo pravilo koje glasi: "Neposlušnost se ne isplati." Koliko dosledno najbolje svedoči primer nedavno preminule Slađane Tomić, koja je od 2010. do 2014. godine bila glavni i odgovorni urednik Mirkovićeve BEST TV, zatim četiri meseca direktor te medijske kuće i sedam meseci pomoćnik za informisanje formalnog gradonačelnika Zaječara (faktički gradonačelnik je Saša Mirković jer bez njegovog blagoslova ništa ne sme da se radi). Zbog za sada nepoznatog razloga sada pokojna Slađana Tomić je bukvalno šutnuta na ulicu.

To ne bi bilo naročito zanimljivo da sada pokojna Slađana Tomić pet godina nije do krajnosti predano štitila interese menadžera Mirkovića, za njegovog račun napadala mnoge ljude i sa njima se za njego račun obračunavala. Doslovno je postupala po pravilu "Vernost se isplati", uopšte se ne obazirući na pravo Zaječaraca da za novac koji je iz njihovih džepova izdvajan za TV kuću, čiji je program uređivala, dobiju pravovremene i objektivne informacije. Svoje bezrezervno služenje interesima jednog čoveka objašnjavala je rečenicom: "Mi smo komercijalna televizija!". A onda je bez ikakvog objašnjena napipala ulicu.

Na drakonsku kaznu se, koliko je poznato, nikada nije žalila. Pokrenula je portal "Novo jutro" u kome je dojučerašnjeg gospodara počela da proziva za nezakonitosti i zloupotrebe i time se nesumnjivo dodatno zamerila menadžeru moćniku, koji je naučio da ga ljudi bespogovorno slušaju. Zbog toga je osuđena na njstrožiju kaznu, na - zaborav. Osim kratke informacije u informativnoj emisije "Rezime", BEST TV svojoj urednici i direktorki nije posvetila ni jedno jedino slovo. Na Best portalu, koji je takođe uređivala, nije ni primećen njen odlazak. Ni na zvaničnom sajtu grada niko se nije setio zamenice gradonačelnika. Iz galerije fotografija na pomenutom sajtu njene fotografije su nestale.

Ni to nije sve. Iako se Slađana Tomić novinarstvom bavila od osamdesetih godina prošlog veka i radila za više lokalnih i republičkih medija, njen odlazak sa ovog sveta niko nije zabeležio. Uhodani sistem poslovno - tehničke korupcije u koji su uvučene mnoge redakcije dnevnih listova, sprečio je da njena smrt bude zabeležena. Na zgradi Gradske uprave u Zaječaru umrlice nije bilo, a na zgradi BEST TV zalepljena je na ćošku. Njena neposlušnost je surovo kažnjena i to, bez obzira šta je ko mislio o njoj, više govori o onome ko je kaznio nego o Slađani.

Kako su kupljeni bivši URS- ovci

Iako je Saša Mirković na vanrednim lokalnim izborima 2013. godine nastupao pod zastavom SNS i sakriven iza slike Aleksandra Vučića i imao apsolutnu medijsku podršku, jedva na jedvite jade je pobedio dugogodišnjeg pajtaša i partijskog druga Boška Ničića, sa kojim je godinama ortački čerupao gradski budžet. Koalicija na čelu sa SNS, u kome su većinom bili bivši pripadnici Pokreta radnika i seljaka, osvojili su 22, a URS 19 mandata u Skupštini grada Zaječara, koja inače ima 50 odbornika. Uz podršku odbornika SPS i PUPS, koji se pragmatično drže devize da je, kad naiđe oluja, pametnije biti trska nego hrast, Mirkoviću se pružila prilika da formira vlast i on je iskoristio.

Tanka većina od 28 odbornika ubrzo je pretvorena u znatno masovniju podršku. Devet odbornika URS - a promenilo je tabor ali ne zbog ideoloških, nego zbog ličnih razloga. Ali, krenimo redom: Dobrila Danković je bila miljenica Boška Ničića, bivšeg gradonačelnika Zaječara, predsednika Pokreta "Živim za Krajinu" i podpredsednika URS-a.

Bila je predsednik Foruma žena Pokreta "Živim za Krajinu" i rukovodilac službe zadužene za negovanje park šume "Kraljevica", koja je pod njenom komandom postala šikara, ali joj zbog toga nije falila dlaka sa glave. Kad su PRS i SPS formirali vlast, našla se u grupi odbornika URS-a koji su pragmatično zaključili da je isplativije da podržavaju Mirkovića. Njeni dojučerašnji partijski drugovi kažu da je za to nagrađena zapošljavanjem ćerke, isplatom dugova koje je Rukometni klub imao prema njenom prijatelju, pa čak i nekakvim isplatama preko Centra za socijalni rad.

Milko Todorović, član Ničićevog Gradskog veća i čovek od njegovog najvećeg poverenja dobio je, kažu, neki sudski spor sa Sašom Mirkovićem koji koji je trebao da mu plati 400.000 dinara. Pošto menadžer voli da mu plaćaju, ali ne voli da plaća, stvar je rešena tako što je Todorovićeva supruga Herta Golubović prešla na stranu Saše Mirkovića i zaposlila se u Narodnom muzeju u Zaječaru.

Milko je posle toga postao najpre većnik, a sada je pomoćnik gradonačelnika za bezbednost i ekonomiju. Stranu je promenio i Željko Šoršokanović, takođe jedan od miljenika Boška Ničića. Tako je zadržao posao u Pozorištu "Zoran Radmilović" i dopunski posao prodaje sokova na lokalitetu Feliks Romuliana.

Ljubiša Petković podrškom Mirkoviću čuva radno mesto svoje ćerke koja radi i Gradskoj upravi, a Slađana Jovanović je zapošljena u Ustanovi za dnevni boravak dece ometene u razvoju "Oblutak". Dragana Milićević je, kažu, nakon podrške Mirkoviću povratila mesto u Filijali Tržišta rada u Zaječaru. Dragan Dimitrijević Štranger, takođe Ničićev većnik, zahvaljujući podršci Mirkoviću, iznenada je postao likvidacioni upravnik gradskog mrtvorođenčeta Agencija za strateški razvoj d.o.o. a njegova supruga radnik u Turističkoj organizaciji grada Zaječara. U međuvremenu su otišli u inostranstvo. Konačno, Ničićev koalicioni partner i pomoćnik za ekonomiju, Dušan Mladenović, koji je sa tog mesta zaposlio ko zna koliko ljudi, za promenu tabora nagrađen je mestom pomoćnika i pravom da opet zapošljava koje je, kažu njegovi doskorašnji partijski drugovi, u više navrata iskoristio. Rada Ninović, članica LDP za prelazak iz opozicije u Mirkovićev tabor nagrađena je radnim mesto u Centru za socijalni rad.

- Meni je svašta nuđeno - kaže Ivan Joković Šef odborničke grupe „Zajedno za Zaječar". - Kad nisam prihvatio pisali su mi krivične prijave, od kojih ništa nije bilo. Onda su mi opet svašta nudili. Smeta im moja kritika. Smeta im što sam barem 10 puta zvao Mirkovića na TV duel koji nikako ne sme da prihvati.

Sličan je način obezbeđivanja lojalnosti i od odbornika SNS i SPS. Mnogi su zaposleni (nekima je prvo zaposlenje bilo mesto direktora a Dejan Zdravković, Sanja Petrović i Dragan Petković platu primaju u Gradskoj upravi grada Zaječara), ili su im zaposleni članovi porodica. Među njima ima dosta ljudi koji bi rado videli leđa Saši Mirkoviću, ali ne smeju da zucnu, jer je očigledno da, bez obzira što je isključen iz SNS, on ima podršku moćnih ljudi u toj stranici uključujući, po svemu sudeći i samog Aleksandra Vučića.

Pokojnici kurentniji od živih

Da nije takve podrške, u čemu bez konkurencije prednjači Zorana Mihajlović, aktuelna ministarka građevinarstva i infrastrukture, vajni spasitelj i graditelj Zaječara ne bi mogao da organizuje građevinske bahanalije, zbog kojih građani ni krivi ni dužni ispaštaju već mesecima. Ne bi, primera radi, mogao da baci pod noge Generalni urbanistički plan grada Zaječara i izgradi smešni pelcer od kružnog toka u centru grada, na prostoru koji je rezervisan za pešačku zionu i, pride, biciklističku stazu koja je po svojim karakteristikama pravo građevinsko ruglo. Iako je poništena lokacijska dozvola po kojoj su ti radovi izvedeni, Mirković na velika zvona najavljuje dolazak ministarke i otvaranje nastavka radova na tom objektu.

Ne bi, takođe ni smeo ni mogao, da pred samu jesen poruši upotrebljiv most na Crnom Timoku i hiljade ljudi iz naselja „Kotlujevac" prisili na kilometarsko pešačenje da bi stigli do centra grada. Već dva meseca na tom gradlištu nema ni žive duše, ali je svemoćni estradni menadžer pompezno najavio da je sa ministarkom Mihajlović dogovorio da se otvaranje mosta zakaže za 28. jun ove godine u 14 časova. Stručnjaci kažu da je završetak radova do tada moguć samo uz veliko angažovanje izvođača radova, kome do 1. januara nije plaćen ni dinar, a po svemu sudeći ni do dana današnjeg. Pošto je izgradnja mosta planirana iz kredita, a ne iz budžeta kako je ovdašnju lokalnu samoupravu napamet hvalila ministarka Mihajlović, a dobijanje kredita nije baš naizvesnije, neće biti nikakvo iznenađenje ako ministarka malko zagrebe po državnoj kasi da pomogne prijatelju u Zaječaru.

Najveća bruka, ali i najveće angažovanje lokalne samouprave je, ipak, vezano za uređenje starog zaječarskog groblja koje će koštati oko 70 miliona dinara. To je projekat koji kod građana izaziva posebne nedoumica. Radove izvodi zaječarsko preduzeće AD „Put". Projekat je uradila firma ćerke Zorana Jovanovića direktora tog preduzeća. Zanimljivo je da je njegova druga ćerka zaposlena u Službi za javne nabavke Gradske uprave, a supruga u jednom javnom preduzeću, čiji je osnivač grad.

Ugovorena cena radova na starom groblju je 47.767.118,40 dinara sa PDV-om. Ta cena je utvrđena na osnovu ponude AD „Put" broj 7-178 od 22.5.2014. godine. Ugovor je u ime JKP „Kraljevica", u trenutku kada je praktično bilo jasno da će to preduzeće otići u stečaj sklopio Goran Đorđević, zamenik direktora (to je po zakonu nepostojeća funkcija), sadašnji direktor JKP „Higijena", kome dva člana porodice primaju platu iz gradskog budžeta. Pošto je „Kraljevica" otišla u stečaj ugovor je preuzeo grad Zaječar. Rok je odmah produžen sa 90 na 120 dana a ostale odredbe ugovora nisu menjane, niti je u međuvremenu potpisivan bilo kakav aneks.

Usporenim tempom radovi su izvođeni tokom druge polovine prošle godine i do sada je završeno otprilike pola posla. Kada je u 11. decembra 2014. usvojen budžet za ovu godinu ispostavilo se da je ugovorena suma nedovoljna, pa su planirani dodatni radovi vredni 30 miliona dinara!? Od zaposlenih u Gradskoj upravi dobili smo, nezvanične ali pouzdane podatke, da je već napravljen predmer i predračun za „II fazu" radova (ugovorom nisu predviđene nikakve faze) u kome se pojavilo ni manje ni više nego 18 ari gustog rastinja, šiblja i drveća koje treba poseći, a pojedini radovi su u odnosu na predmer i predračun na osnovu koga je sklopljen ugovor bukvalno duplirani. Sada je u toku traganje za pravnom cakom kojom bi se zamenila formulacija „dodatni radovi", jer oni po propisima mogu da budu najviše 15 odsto od osnovnog ugovora. U ovom slučaju njihova vrednost je četiri puta veća.

Od mnogih ljudi u Zaječaru, bilo da se radi o onima koji su stručni ili koji su laici, čuli smo mišljenje da je uređenje groblja investicija koja nema nikakvo faktično opravdanje. To izaziva sumnju da su se o groblje mnogi ogrebali i da bi taj projekat, koji se povremeno navodi kao dokaz da su zaječarskoj vlasti pokojnici kurentniji od živih Zaječaraca, neko trebao ozbiljno da pretrese. To se, verovatno, neće dogoditi.