(P)likovi

Vučićevi tajkuni: imaju problem sa padežima, a kad padnu, gazda ih vadi

Promoter nove klase mafijaša

Bez reda u glavi, Aleksandar Vučić zavodi red u Srbiji. Na najznačajnije državne funkcije postavio je kompromitovane i beznačajne poltrone poput Nebojše dr Stefanovića, Aleksandra Vulina i Maje Gojković, medijsku scenu je prepustio Željku Mitroviću i Draganu J. Vučićeviću, a jednako sablasnim likovima poverio je sve krupne poslove. Podržao je neke kontroverzne biznismene iz mračne prošlosti, ali vodeće uloge je dodelio novoj ekipi tajkuna, među kojima je mnogo sa podebljim kriminalnim dosijeima, tvrdi Predrag Popović, bivši urednik Dnevnog Telegrafa, Nacionala i Pravde, dugogodišnji blizak Vučićev saradnik

Predrag Popović

Vučićevi rođaci, kumovi i prijatelji kontrolišu sve unosne poslove, od gradnje infrastrukture do medijskog marketinga. Gde god su pare, tu su oni.

- Nikada više neću se baviti kriminalom, asfaltiranjem zarađujem neuporedivo više nego švercom droge, otmicama i sličnim nezakonitim radnjama - govorio je Ljubiša Buha Čume u vreme vlasti DOS-a, kad je njegov „Difens roud" imao monopol u izgradnji puteva.

Čume sada može samo da se priseća tog vremena i biznisa. Asfaltiranje Srbije Vučić je ustupio Zvonku Veselinoviću. To je toliko sraman izbor da je zasmetao i „poslednjem srpskom donu", Kristijanu Goluboviću, koji je na Tviteru napisao: „Zvonko Veselinović preuzima sve infrastrukturne poslove u Srbiji umesto Čumeta. Sjaše Kurta da uzjaše Murta!"

Da je Kristijan u pravu potvrđuje Veselinovićeva biografija. Pažnju javnosti je privukao dok je branio most na Ibru, sprečavajući Albance da prelaze u Severnu Mitrovicu. Organizovao je danonoćne straže na punktovima i sukobio se, kako s albanskim provokatorima, tako i Kforovim vojnicima. Međunarodnu slavu stekao je 2011, kad je postavio blokade administrativnih prelaza, čime je osujetio namere kosovskih vlasti da otvore carinske prelaze. Štiteći kolevku srpstva stekao je ogromnu imovinu. Usput je osumnjičen za dva ubistva, utaju poreza, šverc nafte i droge, otimanje 32 kamiona i još nekoliko krivičnih dela.

Dok se predstavljao kao „bedem srpstva pred albanskom najezdom", Veselinović je uspešno poslovao sa Hašimom Tačijem, tadašnjim premijerom albanske nepriznate republike Kosovo, i njegovim najbližim saradnicima. Veselinovićevi kamioni su prevozili kamen iz kamenoloma „Arene invest" na severu Kosova. Vlasnici te firme su bili bivši kosovski ambasador u Vašingtonu Akan Ismaili, zatim Bujar Musa, u čijem stanu u Prištini je živeo Tači, kao i Fadil Demiri, istaknuti pripadnik UČK. Jedan od akcionara „Arene invest" je i Aleksandar Mihajlović, bivši direktor javnih službi u opštini Gračanica i predstavnik „Srpske liste". Roba je prodavana američkoj kompaniji „Bektel" i turskom „Enkiju", glavnim izvođačima na izgradnji autoputa Priština - Tirana, najvećeg infrastrukturnog projekta na Kosovu. U taj posao Veselinović je ušao preko firme „Euro-kop" iz Raške, s kojom je sarađivao u još nekim spornim akcijama.

-Bio sam u direktnom kontaktu sa Acom iz kamenoloma (suvlasnikom „Arene invest" Aleksandrom Mihajlovićem) i s vlasnikom „Euro-kopa" Draganom Ćurčićem, radi organizovanja kamiona za prevoz kamena „Bektel-Enki". Zovem Dragana i kažem: „Koliko kamiona možeš da mi daš?" Počeli smo da radimo, pa smo jednom imali pet, a jednom sedam kamiona. Radili smo nekih dvadesetak, možda mesec dana, a onda su počele barikade i svi problemi - rekao je Veselinović na jednom suđenju u Beogradu.

Dokumentacija iz „Bektela" otkriva nešto drugačije podatke, prema kojima je materijal iz „Arena investa" isporučivan najmanje četiri meseca.

Kamione „Euro-kopa" Veselinović je koristio za blokadu prelaza kod Jarinja, u julu 2011. godine. U obračunu sa švercerima, koji su nekontrolisano uvozili robu iz Srbije na Kosovo, ne plaćajući porez ni na jednoj strani, a prodavajući je po punoj ceni, Euleks i kosovska policija pokušale su da postave carinske punktove na administrativnoj liniji.Interesi beogradske vlasti i srpskih patriota s Kosova su se preklopili, pa su braća Zvonko i Žarko Veselinović, kao i još neki kriminogeni pojedinci, dobili podršku da postave blokade na prelaze i otvore tzv. alternativne pravce.

- Sve je počelo kad je ROSU (specijalna jedinica kosovske policije) došla na sever Kosova, što je dovelo do nereda. Ja sam bio u Budvi s porodicom. Pozvao me prijatelj, pa sam ostavio suprugu i decu i vratio se na sever Kosova. Deset kamiona „Euro-kopa" bilo je u lošem stanju, pa smo ih koristili za barikade. Svi moji kamioni, sve sam ih stavio na raspolaganje za odbranu severnog Kosova, a u to vreme falili su mi kamioni za moj posao - priznao je Zvonko Veselinović, dodajući da je sve radio u „tesnoj saradnji" s vladom koju su predvodili ljudi iz Demokratske stranke.

Veselinović je tvrdio da se s Borkom Stefanovićem dogovarao o postavljanju barikada, ali da je kasnije odbio njegov zahtev da ih ukloni.

-Čuo sam da je Stefanović pričao da će mi napraviti pakao od života zbog toga, što je i uspeo - govorio je Veselinović, predstavljajući se kao žrtva političkog progona.

Već tada je dobio podršku Aleksandra Vučića, koji je rekao da „ako Veselinović bude uhapšen, pred sudom treba da se nađu i glavni pregovarač u razgovorima Prištine i Beograda Borislav Stefanović i ministar za Kosovo Goran Bogdanović".

- Kriminalizacija Veselinovića jednaka je kriminalizaciji svih Srba na Kosovu - tvrdio je Vučić u oktobru 2011.

Našla krpa zakrpu. Od tada Vučić i Veselinović uspešno sarađuju. Protiv kosovskog junaka trenutno se vodi sudski proces u Pirotu zbog „omogućavanja zloupotrebe položaja" pod optužbom da je obezbeđivao novac, kamione i mehanizaciju za nezakonitu eksploataciju i transport šljunka koji je korišćen u izgradnji Koridora 10, koji povezuje Niš s bugarskom granicom. U drugom postupku, koji je vođen u Beogradu, Veselinović je bio optužen da je učestvovao u protivpravnom prisvajanju 32 kamiona koje je Hipo Alpe Adria lizing iznajmila kompaniji „Euro-kop". Specijalno tužilaštvo je tvrdilo da je Dragan Ćurčić, vlasnik „Euro-kopa", posle raskida ugovora sa Hipo Alpe Adrijom odbio da vrati kamione i dao ih Veselinoviću na ime duga. Upravo te kamione, vredne oko 2,2 miliona evra, Veselinović je koristio za prevoz materijala za izgradnju auto-puta Priština-Tirana i za blokadu Jarinja. Na kraju, Veselinović je oslobođen optužbe, a Ćurčić je osuđen na dve godine zatvora.

Veselinoviću je u Srbiji suđeno i za šverc tri kilograma heroina, međutim i ta optužba je odbačena. Osumnjičen je, ali ne i optužen za dva ubistva. Na Kosovu je za njim raspisan nalog za hapšenje zbog sumnje da je učestvovao u više krivičnih dela, među kojima su ugrožavanje sigurnosti osoblja UN-a, šverc robe i teško ubistvo. Kosovske vlasti ga tretiraju kao šefa organizovane kriminalne grupe, koja je njihov budžet oštetila za oko 400 miliona evra. Iako poternica nije povučena, Veselinović navodno često boravi na severu Kosova i nesmetano prolazi preko graničnih prelaza. Kosovska policija traga i za njegovim bratom Žarkom, koji je osuđen na godinu dana zatvora zbog ometanja policajca koji je pokušao da zaustavi cisternu sa švercovanim gorivom, na prilazu njhovoj benzinskoj pumpi.

Bez obzira na takvu biografiju, Zvonko Veselinović je dobio posao izgradnje dela auto-puta na Koridoru 11, vredan 75 miliona dolara. Rad na deonici Lajkovac-Ljig, dugoj 24 kilometra, finansira se kreditom Uvozno-izvozne banke Kine („Eksim banke"), a poveren je kineskoj firmi „Šandong", koja je kao podizvođača izabrala „Energoprojekt-Niskogradnju". „Niskogradnja", u kojoj Vlada Srbije ima 33 odsto vlasništva, deo posla prepustila je konzorcijumu firmi „C&CL", „Nukleus" i „Inkop". Međunarodnim ugovorom s kineskim partnerom nije predviđeno rapisivanje tendera, ali ostaje sporno što je posao dodeljen firmama s minimalnim ili nikakvim iskustvom u toj oblasti. U vreme potpisa ugovora, za izgradnju puteva bila je registrovana samo firma „C&CL", a i ona se do tada bavila samo prevozom robom. „Nukleus" se bavio „trgovinom na veliko", a „Inkop" „drumskim prevozom robe". Tek četiri meseca po dobijanju posla vrednog 75 miliona dolara, te firme su se registrovale i za izgradnju puteva.

Zvanični vlasnik „Inkopa" je Dušica Maksimović, sestra Zvonka Veselinovića, koji je tu zaposlen kao „menadžer". Krajem februara 2013, kad je Maksimovićeva preuzela „Inkop" od izvesne Lazarevčanke Katarine Milanović, ta firma je imala godišnji prihod manji od hiljadu evra. Godinu dana kasnije prihodi su skočili čak na 500.000 evra.

Zvonko Veselinović je poslovnu imperiju zaokružio pre nekoliko meseci, kada je od Srđana Đokovića kupio zemljište na Kopaoniku na kome će izgraditi hotel sa pet zvezdica. Na parceli od 900 kvadrata sada se nalazi kafić „Novak", koji će biti srušen i na njegovom mestu podignut hotel „Doli Bel" sa 14 superluksuznih apartmana, tri sobe i podzemne garaže, s bazenom i spa centrom. Plac i idejni projekat, koji je uradio Saobraćajni institut CIP, Veselinović je platio oko 600.000 evra. Srđan Đoković je nabavio sve dozvole, a, kad je odustao od gradnje, ponudio je Veselinoviću da to otkupi, pošto se znaju decenijama, obojica su iz Zvečana.

Ogromnu imovinu porodica Veselinović je stekla zahvaljujući vezama s političarima iz vlasti. Vlada Srbije je 2005. donela odluku o ukidanju naplate PDV-a na svu robu koja je transportovana na sever Kosova, čime su srpske enklave praktično dobile status bescarinske zone. Takvu priliku Veselinovići nisu propustili, o čemu svedoče istrage Euleksa o njihovom švercu goriva, cigareta i alkohola.

Na isti način, saradnjom s režimom, danas brane imovinu. Kao nekada Albancima, sada se žestoko suprotstavljaju protivnicima Aleksandra Vučića. Zvonko Veselinović je u kampanji za lokalne izbore u Vrbasu metalnim bokserom uterivao glasačima pamet u glavu. U Mionici je „Inkopovim" kamionima gradio puteve i ispunjavao predizborna obećanja Srpske napredne stranke.

Investicija u Vučića mu se isplatila. Pored titule „kralja drumova", Veselinović ima status nedodirljivog tajkuna. Vozi se pod rotacionim svetlima, prate ga, navodno, dva pripadnika Bezbednosno-informativne agencije, a na splavu „Lasta" i u restoranu „Romantika", gde se opušta od napornog rada i izbegavanja optužnica, niko ne sme da mu priđe.

Kao što je Zvonko postao „novi Čume", tako je Goran Veselinović stekao imidž „novog Đilasa".

Goran je imao mnogo duži, ali jednostavniji put do uspeha. S Aleksandrom Vučićem se sprijateljio još u đačkim danima. Od tada se ne razdvajaju. Kao verna pratilja, Veselinović je svoju sudbinu vezao za Vučićevu. U početku mu je bio šofer, a kasnije i paravan za poslovne akcije.

Čim je Vojislav Šešelj otišao u Hag, Vučiću su porasli poslovni apetiti. Shvatio je da nema smisla plaćati stranačke reklame preko tuđe agencije, kad može preko svoje. Na Veselinovićevo ime osnovao je „Profajler Tim". Posao je lepo krenuo, pored SRS, s porastom uticaja, Vučić je uspevao da nađe i prave komintente, poput „Komtrejda" Veselina Jevrosimovića.

Uz to, „Profajler Tim" je poslužio za udomljavanje najbližih saradnika, pa je u njemu jedno vreme bio zaposlen i Nebojša dr Stefanović. Kad je odlučio da se ne kandiduje za poslanika, i Vučić se, da bi mu tekao staž, prijavio u svojoj agenciji.

Dolaskom na vlasti Srpske napredne stranke u Voždovcu i Zemunu, te opštine su za propagandne usluge angažovale „Profajler Tim". Preuzimanjem vlasti na republičkom nivou, Vučić je počeo da prikriva tragove, pa je svoju agenciju preimenovao u „Blok i konekt", a zatim i u „Rajt". Novac za kampanju SNS-a 2012. išao je preko „Rajta", pa su se prihodi uvećali za 50 puta. Iako je Vučić godinama javno prozivao i vređao „famoznu Džesi", Jasminu Stojanov, nazivajući je najcrnjim medijskim cenzorom, kad je ostala bez funkcije šefa informativne službe Predsedništva Srbije, dao joj je suvlasnički deo i direktorsku funkciju u „Rajtu"!

Najkrupnije poslove Vučićeva agencija dobila je prošle godine, kad su je angažovali „Denjub fuds grup" Džordža Soroša, u čijem sastavu se, između ostalih firmi, nalaze „Bambi" i „Imlek", zatim „Salford" Milana Beka, Beogradski sajam i mnogi drugi moćni komitentni. Uz „Rajt", za Veselinovića, dakle Vučića, veže se i agencija „Sekond", koja je registrovana na istoj adresi, u poslovnom centru „Erport siti". Obe agencije zastupa advokatska kancelarija Goranove supruge Nevene.

Inače, kancelarija „Veselinović" nalazi se u zgradi bivšeg hrvatskog konzulata, koja je u vlasništvu DIPOS-a. Da bi demantovala informaciju o tome da se kao zakupac te nekretnine vodi Ministarstvo odbrane, Nevena Veselinović je medijima prosledila kopiju ugovora o zakupu državne vile. Mesečnu kiriju od bruto 2.400 evra, kaže, uredno plaća. To joj nije problem, pošto ima bogate klijente: „Inteza banku", „Frikom", „Voda Vrnjci", „Invej" Predraga Rankovića Peconija" i „Merkator" najvećeg hrvatskog tajkuna Ivice Todorića.

S obzirom da srpsko marketinško tržište trenutno vredi oko 170 miliona dolara, jasno je da je Vučić napravio odličan posao preko agencija registrovanih na ime Gorana Veselinovića. Međutim, pored para, Vučić je posebno zainteresovan za pritisak na medije koji se vrši preko oglasa. Preko „Rajta" uspeo je da istisne Đilasovu „Dajrekt Mediju" i stvori uslove koji se opravdano mogu smatrati monopolskim. A, sve uz pomoć bivšeg šofera, danas uticajnog člana Glavnog odbora Srpske napredne stranke Gorana Veselinovića.

Advokatska kancelarija Nevene Veselinović zastupa i kompaniju „Energotehnika Južna Bačka". I, ima pune ruke posla. Dragoljub Zbiljić, vlasnik „Južne Bačke", zbog utaje poreza, kojom je oštetio državu za oko 600.000 evra, uhapšen je 2011, Tužilaštvo u Kragujevcu podiglo je optužnicu, a sudski postupak je počeo tek krajem 2014. godine. Protiv njega je i u Novom Sadu Poreska uprava 2009. podnela krivičnu prijavu zbog utaje poreza, ali još se vodi istražni postupak.

Ipak, to mu ne smeta da na spornim tenderima dobija unosne poslove, kakav je ispumpavanje vode iz rudnika „Kolubara". Tenderska komisija je posao dala preduzećima koji, po nekoliko osnova, nisu ispunjavali zahteve.Konzorcijum „Južna Bačka" - „Neš" prekršio je tenderska pravila iznajmljivanjem pumpi od holanske kompanije „Van Hek", pošto zakon zabranjuje angažovanje kao podizvođača firme koja je učestvovala na tenderu. A, „Van Hek" je u saradnji s jednom nemačkom kompanijom dao ponudu, koja je odbijena iz „administrativnih razloga". Ni „Južna Bačka", ni „Neš" nisu ispunjavali glavni uslov - iskustvo u poslovima drenaže i ispumpavanja vode. Dragoljub Zbiljić ipak je procenio da taj uslov nije bitan.

Svi ovi prigovori ne bi izazvali burnu reakciju predsednika Vlade da mediji nisu osvetlili i firmu „Hidro-tan", firmu koja je „povezana" s Nikolom Petrovićem, a koja je angažovana na zavarivanju cevi.

Zvanični vlasnik „Hidro-tana" je Dragan Klisura, mehaničar koji je još dok su zajedno radili u „Energoprojektu" stekao izuzetno poverenje Petrovića. Koliko su bliski najbolje potvrđuje činjenica da je Klisura suvlasnik četiri preduzeća u kojima je Petrović bio vlasnik ili direktor do 2012, dok nije, kao kadar Srpske napredne stranke, postavljen na mesto direktora Elektromreže Srbije. Od te četiri, tri firme se bave proizvodnjom i prodajom električne energije. Kao što je Nikola Petrović samo fiktivno bio suvlasnik izdavačkog preduzeća „Pravda Pres", čiji je pravi gazda bio Aleksandar Vučić, tako je i on na Klisuru samo preneo vlasnički udeo u svojim preduzećima, kako bi izbegao odgovornost za sukob interesa, pošto je preuzeo javno preduzeće koje se bavi istom vrstom poslovanja.

Podatke koji ukazuju da je bilo nepravilnosti prilikom dodeljivanja posla ispumpavanja vode iz „Tamnave" prvo je objavio magazin „Tabloid". Da bi zaštitio svog tajkuna Zbiljića i kuma Petrovića, Aleksandar Vučić je udario i na predstavnike Evropske unije, optuživši ih da plaćaju medije kako bi napadali Vladu i državu.

Koliko voli Srbiju i kako pametno je vodi, Vučić je dokazao time što nije preduzeo adekvatne mere da spreči nanošenje onolike štete od poplava, a sanaciju je, umesto istog dana kad je voda ušla u rudnik, počeo četiri meseca kasnije. Štiteći interese Srbije, značajno je doprineo da šteta pređe cifru od pola milijarde evra i da se, zbog zaustavljanja rada u „Tamnavi", bruto domaći proizvod smanji za 1,2 odsto. Ne Srbiji, ali Vučiću je za utehu što su Zbiljićeva i Petrovićeva firma ostvarila sasvim solidnu zaradu.

Poseban biser u Vučićevom tajkunskom đerdanu predstavlja Milorad Grčić, vođa obrenovačkih naprednjaka, trenutno raspoređen na mesto direktora Rudarskog basena „Kolubara". Grčić je zadovoljio sve Vučićeve uslove za rukovođenje javnim preduzećem od vitalnog značaja za energetski sistem države. Nije obrazovan, ali ima fakultetsku diplomu. Kažu da ju je kupio vrlo povoljno. Dobro upućeni Obrenovčani tvrde da su mu Limun i Čume sredili diplomu univerziteta „Singidunum", a Grčić priča da ga je Jorgovanka Tabaković upisala na Fabus - Fakultet za uslužni menadžment na Univerzitetu „Educons" u Sremskoj Kamenici, gde je i sama doktorirala.

Kakav je bio student, takav je i biznismen. U Obrenovcu je držao slot-klub i pečenjaru „Fantazija". Kritizeri će reći da nema dovoljno iskustva da bi avanzovao na mesto direktora „Kolubare", ali greše. U njegovoj pečenjari se radilo kao u rudniku, mnogo posla za male plate. Čim je postao direktor, na državne jasle je doveo gomilu rođaka, prijatelja i stranačkih kolega. I, nije birao. Novinara je zaposlio na mestu vatrogasca-operativca, medicinskog tehničara za rukovodioca pogonske stanice, fudbalskom treneru poverio je odeljenje za preradu i oplemenjivanje uglja... Što da ne? Ako može on da bude direktor...

Mića Grčić, zvani Šerif, ima vučićevski talenat za odnos prema medijima. Tuđim parama finansira nekoliko lokalnih i beogradskih medija, preko kojih vodi kampanje protiv zlih kritičara. Za dvogodišnjeg staža na mestu predsednika opštine Obrenovac ukinuo je dečje dodatke, besplatan prevoz bolesnih građana do bolnica i druge mere socijalne zaštite. Novinarima ipak nedostaju njegove konferencije. Kako i ne bi? Sa setom se sećaju njegovih mudrih izjava, poput: „Potpuno nelegalno, nezakonito, bez dozvole, imamo protiv da se haotično stanje iz dana u dan u svetu izgradnje nastavlja...". Pa, ni Aleksandar Vulin, kad pomeša tablete, ne bi mogao da se seti „protivljenja svetu izgradnje".

U Vučićevoj sviti posebno mesto zauzima „pravi rudar" Blagoje Spaskovski. Za razliku od Grčića, koji je studirao „kolubarstvo", Spaskovski je završio Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu i specijalizaciju u Koloradu. Na direktorsku funkciju u Rudasko-topioničarskom basenu Bor vinuo se 1983. i od tada ne pada.

Iako se priča da postoji jedna stranka u kojoj Spaskovski nije bio, to nije tačno. Dok je SPS vladao, on je bio najbliži saradnik Nikole Šainovića. Neko vreme je podržavao radikale, a kasnije je bio nosilac lokalne izborne liste Dinkićevog URS-a. Kad je Srpska napredna stranka preuzela vlast, pridružio joj se i Spaskovski. Uvek na transfer-listi, opstajao je na čelu RTB Bor i cele opštine.

Kao i svi Vučićevi kadrovi, stekao je ogromnu imovinu u vreme propasti grada Bora. Međutim, što je bilo daleko stiglo je blizu. Građani Bora su počeli seriju protesta protiv naprednjačke vlasti i Spaskovskog. To će morati da urade i ostali građani Srbije pre nego što postanu obično roblje Aleksandra Vučića i svih njegovih Veselinovića, Zbiljića, Grčića i ostalih šerifa.

KNJIGU PREDRAGA POPOVIĆA „ISTINA O VUČIĆU" NARUČITE NA 063/123-2702