Korupcija

Kriminal u Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za veterinu: kradu opremu, varaju donatore iz EU

Imaju prste duge, opasniji su od kuge

Haos, prevare i pljačke u Nacionalnoj laboratoriji za kontrolu hrane, koja još nosi i prefiks "referentna", samo je deo kriminala koji se sprovodi pod komandom mafije iz Uprave za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede. Evropska unija je, osim tehnologije za laboratoriju vredne više od deset miliona evra, preko IPA fondova, Srbiji donirala i pokretnu klanicu, dok je za projekte iskorenjivanja svinjske kuge i besnila dala 60 miliona evra. Uključujući i druge donacije, ukupna vrednost iznosi oko 100 miliona evra. Niko danas ne zna da kaže gde se ta oprema nalazi, a svaki IPA projekat podrazumeva učešće države Srbije sa procentom do dvadeset odsto, znači da je država oštećena za više od dvadeset miliona evra...

Vuk Stanić

Rasulo je jedina prava reč koja precizno, kratko i tačno opisuje rad inače problematične Nacionalne laboratorije za kontrolu hrane, iz koje su službenici Ministarstva poljoprivrede nedavno odvezli tri automobila do vrha punih sa laptopova i malih frižidera. Istovremeno je Nacionalna laboratorija pretvorena u skladište za nameštaj službenice Ministarstva poljoprivrede Marine Cvetković.

Naime, Marina Cvetković, radi u Ministarstvu poljoprivrede u Upravi za zaštitu bilja, gde je zaposlena na vrlo odgovornom mestu- u oblasti izdavanja dozvola. Nedavno se iz većeg stana preselila u manji pa se suočila sa viškom nameštaja. Višak je kamionima preduzeća Galenika fitofarmacija prevezen do Nacionalne laboratorije u Batajnici, gde se nalazio i u trenutku pisanja ovog teksta. Ova situacija je postala predmet šala u Ministarstvu, gde sa ironijom pričaju: "...Da sve službenice koje se posvađaju sa dečkom, pa se zbog svađe sele se u manji stan mogu slobodno višak nameštaja da ubace u Nacionalnu laboratoriju, koja ionako ništa ne radi."

-Ko zna, možda Cvetkovićevoj dečko na kraju kupi i veći stan pa ona svoj nameštaj odnese iz laboratorije-šale se zaposleni u Ministarstvu.

Podsetićemo da je šef misije Evropske Unije Majkl Devenport 9. marta ove godine, zajedno sa srpskim ministrima, otvorio Nacionalnu laboratoriju za čije je opremanje Evropska unija dala novac još pre nekoliko godina.

Zbog pljački i mešetarenja, bilo je to četvrto po redu otvaranje ove laboratorije, ali to Majkl Devenport u tom trenutku nije znao. Kasnije, zahvaljujući našem istraživanju, saznao je i to i mnogo šta drugo, kao na primer da je u međuvremenu veoma skupa oprema nestala (pokradena). Podsećamo da je prilikom tog skandaloznog, četvrtog otvaranja, Devenport izjavio:

"...Laboratorija će biti garant bezbednost izvoznih prehrambenih proizvoda iz Srbije, pogotovo na tržište EU...".

Na žalost, od devetog marta do danas laboratorija nije radila skoro ništa, a osim Marininog nameštaja u laboratoruju su načelnik odeljenja za zdravstvenu zaštitu Budimir Plavšić, i direktor nacionale laboratorije Slavoljub Stanojević smestili nekoliko miliona vakcina protiv bolesti plavog jezika i svinjske kuge.

Horor zvani Nacionalna laboratorija je sada organizovan tako da su vakcine uskladištene odmah pored banke biljnih gena!

Banka biljnih gena sadrži semena naših autohtonih vrsta kukuruza, pšenice...

U toj banci su pohranjena i čuvena semena kukuruza iz Instituta za kukuruz kojima je svojevremeno svet spašen kada se pojavila pošast koja je bukvalno uništila sve sorte kukuruza na svetu. O ovom se slučaju malo zna, a naši naučnicu su tada razvili sortu kukuruza koja je bila otporna na bolest koja se pojavila.

Zašto nije dobro da se vakcine drže pored banke biljnih gena, tražili smo da nam objasne ljudi koji su stručni za tu oblast, a objašnjenje koje smo dobili je jednostavno: "...Razbijanjem samo jedne inekcije i prelivanjem njenog sadržaja ne neki od delova banke biljnih gena, cela banka biljnih gena će biti ugrožena. Celu banku tada možemo praktično da bacimo. Vakcine su umrtvljeni virusi, koji kada ih oslobodite iz bočice u kojoj se nalaze mogu mutirati, a ako ih prelijete na semena, mogu se tamo učauriti i onda će ta smena davati zarazne biljke, objasnio nam je stručnjak koji nije želeo da ga imenujemo...".

Nema bolesti "plavog jezika", ali ima zelenih novčanica

Istražujući odakle milioni vakcina u Nacionalnoj laboratoriji, saznajemo da je čak dva miliona tih vakcina uvezao samostalno Budimir Plavšić. U pitanju su vakcine protiv bolesti plavog jezika, a osim njih tu se lageruju i vakcine protiv svinjske kuge. Vakcine protiv bolesti plavog jezika su pred istekom roka. Stajale su u nekom od magacina zemalja EU! I skupo plaćene.

Vakcine kojima ističe rok se uglavnom poklanjaju, jer je poklanjanje jeftinije od uništenja koje propisuju zakoni EU. Ipak dobar biznismen je smislio da bi Srbija mogla da ih otkupi, a profit od prodaje bi mogao da se podeli sa nekim od naših službenika. Inače, epidemija bolesti plavog jezika u Srbiji definitivnone ne postoji, pa vakcine nije ni bilo potrebno uvoziti!

Tu bolest prenose komarci. Plavi jezik se pojavio na Kosovu, ali se širenje uspešno sprečava zaprašivnajem protiv komaraca. Ukoliko se bolest ne raširi do kasne jeseni, onda čak ni zaprašivnaje nije potrebno jer komarca u Srbiji i nigde u svetu nema kada temperature padnu na nivo na kome ovi insekti ne mogu da prežive. U udžbenicima veterine čak piše i da postoje različite varijante bolesti plavog jezika, pa se ne može napamet uvoziti bilo koja vakcina, već treba tražiti da se na osnovu uzorka izradi vakcina za dati tip bolesti.

Dakle, zavaljujući Plavšiću, imamo vakcine koje su uvežene bez potrebe, a platili smo ih nekoliko miliona evra! Čak ni među dobro upućenima, nikome nije jasno zašto je država koja ima stočni fond od devet miliona grla, uvezla dva miliona vakcina, a broj zaraženih životinja je manji od sto! Povodom svega navedenog policija je povela istragu, prosledila dokaze Tužilaštvu, ali se zasada ništa ne dešava.

Pored dva miliona vakcina za lečenje bolesti zvane plavi jezik, u Nacionalnoj laboratoriji stoje i vakcine protiv svinjske kuge. U Srbiji je svinjska kuga istrebljena odavno, ali su uslovi u kojima se drže svinje takvi da se ona uvek može ponovo pojaviti, zbog čega EU traži da mi svinje vakcinišemo, a potom ih ista ta EU od nas ne uvozi, jer oni meso vakcinisanih svinja tretiraju slično kao meso zaraženih. Čak ne dozvoljavaju da se svinje iz Srbije transportuju preko teritorije EU u Rusku federaciju zbog mogućnosti širenja zaraze.

Srbija je odavno trebala ovaj problem da reši tako što će prestati sa vakcinacijom, prvo na velikim farmama na kojima svinjske kuge nema, a sterilne su i na koje je nemoguće da kuga uđe zbog ispravnih procedura.

Jedna od takvih farmi je "Delta agrar".

Budimir Plavšić, koji svoj posao očigledno ne zna, ili ne želi da ga zna, više voli da kombinuje zajedno sa direktorom nacionalne laboratorije Slavoljubom Stanojevićem, a njihove poslove sa vrha štiti večiti sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović. Interesantno je da su Stanojević i Plavšić svojevremeno važili za kadrove G17 plus, da danas deluju kao ljudi Srpske napredne stranke. Stanojević je i komandno odgovoran zato što se donirana oprema EU, ne vraća iz Novog Sada u Batajnicu.

Za upravljanje tom donacijom bio je nadležan, Budimir Plavšić, koji je odobrio da se ona razvuče na različite adrese, a sad njegov dugogodišnji kolega Stanojević ne preduzima ništa da se ona vrati u Batajnicu. Dakle, opreme nema, ali se u laboratoriji lageruju vakcine i privatan nameštaj?!

Razvlačenje donacija

Maja meseca ove godine predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, odlučio je da se otarasi i savetnika za poljoprivredu Dragana Glamočića. Glamočić je na funkciju savetnika došao sa mesta ministra poljoprivrede, a pre nego što je postao ministar, uspeo je u sumnjivom postupku da se dokopa dela donacije za nacionalnu laboratoriju.

Tom opremom Glamočić je opremio laboratoriju na Univerzitetu u Novom Sadu. Ta laboratorija radi komercijalno uzorkovanje mleka, a nikome nije jasno gde odlazi novac od uzoraka koje oni urade. Pomenuta laboratorija se pominjala i u aferi sa aflatoksinom. Stručnjaci kažu da takva laboratorija nikada nije trebalo da dobije dozvolu za rad, jer u projektu ne postoji normalno podeljen prolaz, za uzorke, koji bi propisano bio odvojen od koridora kojim idu zaposleni. U projektu je ovaj problem prevaziđen tako što je napisano da će se uzorci nositi protiv požarnim stepenicama.

Podsećamo da je za Nacionalnu referentnu laboratoriju veći deo opreme doniran još davne 2004. godine, u vreme dok je ministarstvo poljoprivrede vodila Ivana Dulić Marković. Sa donacijam se nastavilo do 2013. godine, ali je oprema razvlačena i iz Batajnice premeštana na druge lokacije.

Te godine, Evropska unija donosi zvaničnu odluku, da zbog takvog ponašanja prekidaju dalje donacije u toj oblasti. Preciznije rečeno, sa do sada doniranom opremom, ovakva laboratorija je već poodavno trebala da radi i da u njoj postoji velika baza obavljenih uzoraka. Na žalost, sve je ostalo na "ako" i "biće".

Veliki deo opreme namenjene ovoj još nekompletnoj nacionalnoj instituciji i danas se nalazi u laboratoriji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, gde je radio i bivši ministar poljoprivrede Dragan Glamočić. Sa tom opremom neko već dugo naplaćuje takozvano uzorkovanje, a novac od tih prihoda ne uplaćuje na račun Ministarstva, nego dobrim delom ide u privatne džepove. Dakle, suprotno nameni za koju je oprema donirana, ona danas dobro koristi maloj interesnoj grupi u Novom Sadu i Beogradu.

U pratećoj dokumentaciji, uz donaciju, navedeno je da je primalac opreme Ministarstvo poljoprivrede Srbije, a da je namena za koju se donira opremanje nacionalne laboratorije. Iz toga se savršeno jasno vidi da je onaj ko je potpisao da se ovako skupa oprema, umesto u Batajnicu, prebaci u Novi Sad, zloupotrebio službeni položaj i da je oštetio Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Republiku Srbiju.

Drugi deo opreme je na sličan način, umesto u Batajnicu, otišao u Institut za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu!

Usluge takozvanog uzorkovanja ovog instituta, uredno svake godine plaća Ministarstvo poljoprivrede! Ovo je utoliko čudnije, što je sva oprema koju je ministarstvo putem donacija dobilo, smeštena u podrumima Instituta za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu! U međuvremenu, Institut uzorkovanje radi sa svojim instrumentima donirane stvari ne koristi. Krivac za ovaj skandal takođe nije imenovan.

Što se ovog slučaja tiče, nadležne institucije su vešto izbegle da objasne zašto nije sa doniranom tehnologijom, u okviru nacionalne laboratorije, pokrenuto uzorkovanje onih slučajeva koji se plaćaju Institutu, već je oprema sklonjena u podrum Instituta, kako bi zadržali siguran posao.

Ostatak opreme je uredno popisan i ona se nalazi kod Slavoljuba Stanojevića, direktora Nacionalne referentne laboratorije u Batajnici. Popis celokupne opreme obavljali su zaposleni radnici Uprave za veterinu. Na čelu Uprave za veterinu su osvedočeni prestupnici i za verovati je da se ceo niz opstrukcija u vezi sa "referentnom" nacionalom laboratorijom, dešava u dobroj meri u njihovoj režiji...

Pljačka i devastacija opreme milionske vrednosti

Evropska unija je u okviru pristupnog fonda (IPA) odobrila Srbiji sredstva za kupovinu opreme za Nacionalnu laboratoriju. Nacionalna laboratorija je trebala da daje akreditacije drugim laboratorijama i da kontroliše njihov rad. Veći deo oprema koju je EU poslala nikada nije stigla u prostorije Nacionalne laboratorije u Batajnici.

Zbog toga ova ustanova nije počela sa radom, ali je više puta zarad promocije političara javno otvarana. Deo opreme je otišao u laboratoriju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kojom je rukovodio šef katedre za stočarstvo Dragan Glamočić, bivši ministar poljoprivrede. Drugi deo opreme završio je u društvenoj firmi Institut za higijenu i tehnologiju.

Na ovaj način je oprema vredna šest miliona evra, a koja je vlasništvo države Srbije, protivzakonito otuđena. Sumnja se i da je laboratorija kojom je rukovodio Glamočić odgovorna za fingirane rezultate, zbog kojih Komisija Evropske unije tvrdi da u srpskim laboratorijama dolazi do zamene uzoraka.

Nekoliko nedelja nakon imenovanja na mesto ministra, Dragan Glamočić je progurao proširenje akreditacije za laboratoriju kojom je ranije rukovodio, a koja radi sa ukradenom opremom, tako da je ona posle zvanično zadužena i za kontrolu kvaliteta mleka.

Uzorkovanje kvaliteta se naplaćuje, pa se postavlja pitanje kome idu pare od komercijalnih poslova koje ova laboratorija ostvaruje, sa državnom opremom.

U transferu državne laboratorijske opreme u prostorije fakulteta bili su uključeni i bivši ministar poljoprivrede Saša Dragin, Bojan Pajtić i dekan fakulteta Milan Krajinović. Ipak, opremu bi bilo nemoguće otuđiti bez aktivnog učešća najodgovornojeg lica, Budimira Plavšića

Nacionalna laboratorija je prvi put zvanično otvorena 2009. godine, ali do 2013. godine nije ništa uzorkovala, tada je raspisala tender za stručne kadrove. Te godine Ministarstvo poljoprivrede suočilo se i sa odlukom EU da više neće dobijati donacije, dok se ne reši pitanje nestale opreme. To pitanje do danas nije rešeno, a proletošnji dolazak Majkla Devenporta, šefa misije EU na već pomenuto četvrto otvaranje, u režimskim medijima je predstavljeno kao da je EU podržala situaciju u kojoj je Srbija opljačkana!

Zbog svega ovoga, zavučena je ruka u budžet i građani su plaćali još od 2009. godine troškove Nacionalne laboratorije koja nije radila!

Ipak, najbolji način da se utvrdi šteta nastala za Srbiju bio bi analiza rada, načelnika Budimira Plavišića. On je poslednjih deset godina koordinirao sve donacije Evropske unije za Ministarstvo poljoprivrede.

Inače, EU je Srbiji za nacionalnu laboratoriju i druge projekte u oblasti poljoprivrede donirala opremu vrednu više od 100 miliona evra! Uprkos svemu tome, niko nikada nije video knjigovodstveni spisak opreme, jer je Plavšić veći deo raskućio na čudan način. On je osoba koja potpisuje i raspoređuje i on je u ime nadležnog ministarstva odobrio da oprema za Nacionalnu laboratoriju ne ode u Nacionalnu laboratoriju, već na fakultet kod bivšeg ministra Glamočića!

Za sada je poznato da je Evropska unija, osim tehnologije za laboratoriju vredne više od deset miliona evra, preko IPA fonda i odgovarajućih projekata, Srbiji donirala i pokretnu klanicu, dok je za projekte iskorenjivanja svinjske kuge i besnila dala 60 miliona evra. Tako skupa pokretna klanica stoji i ne koristi se! Čak se ne zna ni tačna lokacija na kojoj se nalazi!

Ministarstvu poljoprivrede donirano je desetine džipova za potrebe veterinarskih i drugih inspekcija, ali ti džipovi stoje na parkinzima i propadaju, inspektori ih nikada nisu zadužili. U voznom parku koji koriste inspektori nalaze se čak i stari "Zastavini" automobili, "Stojadini", a od ministarstva dobijaju bonove za gorivo duplo manje nego što ga potroše. Nedomaćinsko poslovanje sa donacijama EU jeste ružno i necivilizovano, ali činjenica da svaki IPA projekat podrazumeva učešće države Srbije sa procentom do dvadeset odsto, znači da je država oštećena za više od dvadeset miliona evra...

A 1. Sanjine minđuše

Velika švercerska banda, koja švercuje stoku sa područja Novog Pazara i Tutina uspela je da upadne u kompjutersku bazu podataka u kojoj se nalaze brojevi za specijalne minđuše koje se stavljaju stoci na uši zbog precizne identifikacije grla. Kada veterinarski inspektor pregleda goveda, koze, ili ovce ukoliko su zdrave, imaju pravo na minđuše ministarstva zdravlja. Šverceri su, kako saznaje Tabloid, uspeli da upadnu u bazu podataka ministarstva gde se nalaze slobodni brojevi ovih minđuša, što im omogućava da prave duplikate i tako nesmetano švercuju stoku na Kosovo. Glavni osumnjičeni za pomaganje švercerima je inspektor ministarstva poljoprivrede, izvesni Zečević. Upućeni kažu da Zečević nije mogao ništa sam da uradi bez zaštite načelnice republičke veterinarske inspekcije Sanje Čelebićanin.

A 2. Ministarstvo poljoprivrede potkrada seljake

Sekretar Ministarstva poljoprivrede, Danilo Golubović je izradio projekat po kome je od Vlade Srbije tražio da se odobri zapošljvanje novih dve stotine ljudi koji bi radili na obradi zahteva za donacije, podsticaje i subvencije tog ministarstva. Sve ovo je dimna zavesa, kažu upućeni, kako se domaćinstvima ne bi isplaćivali novci koje su službenici ministarstva potrošili putujući za Brisel. Koliko tačno nedostaje novca za podsticaje u poljoprivredi prema važećem zakonu, u Upravi za agrarna plaćanja tačno ne znaju.

Ministarstvo tvrdi da je po različitim osnovama poljoprivrednicima isplaćeno 15 milijardi dinara, što se sa obimom dugovanja baš i ne podudara, dok udruženja seljaka tvrde da im se duguje više od 17 milijardi dinara.