Uvodnik

(Pr)osudite sami

Rak duše

Milovan Brkić

Srpski premijer je patetičnim glasom saopštio, na vanrednoj konferenciji za novinare 20. februara, da je dvoje srpskih diplomata koji su oteti u Libiji 8. novembra prošle godine, poginulo u vazdušnim udarima američke avijacije koja je gađala kamp za obuku Islamske države kod Tripolija.

Šizofreni premijer je, bez imalo stida i srama rekao da je Srbija činila sve na oslobađanju otetih, posebno je pohvalio BIA-u koja je, navodno, učinila sve i bila pri kraju da oslobodi otete. Tražiću objašnjenje od Amerikanaca, pripretio je on. Zar BIA deluje na tlu Libije? Da li smo baš svi toliko ludi, da nam u oči baca takve laži.

Teško je više gledati i slušati šta, po ceo Božji dan, šta priča Vučić, preko svoje Velike propagande laži.

Predstavnik za štampu Pentagona Piter Kuk izjavio je istog dana da su okolnosti u kojima je poginulo dvoje srpskih državljana u Libiji nejasne.

"Mi smo videli izveštaje da je dvoje srpskih talaca ubijeno u Libiji. U ovom trenutku, mi nemamo informacije koje ukazuju da je njihova smrt rezultat udara koji su izvele američke snage na visokog zvaničnika Islamske države i na kamp za obuku ISIL u Libiji. Naše snage su motrile na ovaj kamp nedeljama uoči operacije i u vreme udara nije bilo indicija da tu ima prisutnih civila" - rekao je Kuk.

Srpski mediji su saopštili da je ''Ambasada SAD-a u Beogradu izrazila žaljenje zbog pogibije dvoje službenika''. Vučić je sutradan zadovoljno saopštio da su mu američki zvaničnici dali objašnjenje da nisu znali da su taoci u kampu. Njemu je to dovoljno, rekao je.

Skoro je sigurno da Amerikanci nisu ubili srpske diplomate. Na internetu su objavljene njihove fotografije, kao da su zaspali. Ni traga od krvi i gelera! Streljani su.

Smrt srpskih diplomata je očekivana. Da podsetimo, Libija je od Srbije svojevremeno kupila oružje i avansno platila milionsku svotu dolara SDPR Jugoimportu. Ovim javnim preduzećem koje se bavi švercom oružja rukovodio je duže od decenije Stevan Nikčević, koji se po dolasku Vučića na vlast od zatvora i zločina otkupio torbom u kojoj je bilo 50 miliona evra. Istog dana postavljen je za državnog sekretara kod ministra Ljajića, ali kao kandidat naprednjaka, mada je bio ''ljuti demokrata". Njega je zamenio Vučićev čovek, naprednjak Jugoslav Petković.

Libijske vlasti tražile su da Srbija isporuči oružje. Odgovoreno im je da to nije moguće, jer to ne da Amerika. Onda su oni to razumeli, i tražili povratak novca, ali su nazvani teroristima. Ko od Vučića uzme paru, taj je čudo od čoveka.

Životi srpskih diplomata za Vučića nisu vredeli ni pišljivog boba, kao ni životi svih građana Srbije, koje ubija ovo čudovište od čoveka. Bombardovanje kampa je iskorišćeno da se prikaže da su i oni tu ubijeni, mada je njihov streljanje bilo potpuno očekivano, jer Srbija nije htela da vrati primljeni avans.

Da li će pripadnici Islamske države u Libiji, koji drže vlast u Tripoliju, olako oprostiti Srbiji taj dug. Da li su dva života dovoljna za namirenje?

Skoro sam siguran da nisu. Odmazdu možemo očekivati na tlu Srbije, u Beogradu.

Količina nasilja koj svakodnevno, ama baš svakog dana, i nedeljom, i verskim i državnim praznikom, sprovodi šizofreni Vučić, najprimitivnijim lažima, obećanjima, pretnjama, porukama građanima i veličanjem svojih uspeha, obara s nogu.

Za ministra odbrane predložio je bivšeg vozača i ljubavnika Jorgovanke Tabaković, koji je diplomirao neki laki univerzitet, i bio službenik u Komtrejd! Građani se razbole dok gledaju ovog šizofrenika, jer je na te-ve stanicama i u novinama jedino on prisutan, sa zvaničnom istinom.

Srbe ne ubija samo radioaktivni otpad, slaba ishrana, loša zdravstvena zaštita, sumorna budućnost, već i uzimanje ono malo duše što je ostalo u nama.

Mnogi građani Srbije umiru od raka duše.

Smaknimo ga, ako želimo da bilo ko od nas preživi njegov teror.