Do koske

Vojvodina: Ko je novi jahač na belom konju

Tajkun među pesnicima, kobac u naprednjacima

Malo je Vojvođana kojima je žao što s vlasti u pokrajini odlazi Bojan Pajtić, mnogo ih je koji će zakukati što na njegovo mesto dolazi Igor Mirović, potpredsednik Srpske napredne stranke

Predrag Popović

Uspon Igora Mirovića na funkciju pokrajinskog premijera nije obradovao ni Aleksandra Vučića. Iako je Mirović, u vreme puča u Srpskoj radikalnoj stranci, obavio najteži posao i u naprednjački kartel preveo većinu opštinskih odbora i istaknutih šešeljevaca i obezbedio krupne sponzore, Vučić ga je tri i po godine držao dalje od vlasti. Zavlačio ga je lažnim obećanjima i kroz to vreme otimao njegove ljude, poslove, uticaj i pare. Subverzivne aktivnosti, čiji cilj je bio slabljenje Mirovićevih pozicija, uspešno su obavljali brat Andrej Vučić i batica Zvonko Veselinović. Tek kad su odradili svoje i sveli Mirovića na prihvatljivu meru, dopušteno mu je da sedne u Pajtićevu fotelju.

Uzajamna netrpeljivost, nastala još u vreme njihovog staža u Srpskoj radikalnoj stranci, nije izazvana političkim razlikama već sindromom malih razlika. Iskusniji svedoci njihovog odnosa tvrde da ne postoje dva čoveka koja više liče.

- Napravljeni su po istom šablonu. Politiku shvataju kao biznis, umesto prijatelja imaju samo mušterije, nema toga što ne bi uradili za pare. Razlika je samo u tome što je Mirović mnogo pre Vučića osetio ukus vlasti. Još 2004, kad su radikali osvojili vlast u Novom Sadu, u saradnji sa svojim kumovima Miloradom Mirčićem i Majom Gojković, Mirović je dobio priliku da zgrće pare. Vojvodinu i Novi Sad smatrao je ličnim feudom, ne dopuštajući stranačkim liderima da mu se mešaju u poslove. Sve profitabilnije kombinacije vodio je samostalno, a u manje je pripuštao Tomu Nikolića i Vučića, tek da ih zadovolji i, još važnije, drži u šaci. Za Mirovića može da se kaže sve i svašta, ali ne i da je površan. Precizno je vodio evidenciju i čuvao dokaze. To ga je i spasilo. Da nema argumenata protiv Vučića, odavno bi sedeo na optuženičkoj klupi. Međutim, sistem spojednih posuda održao ga je u vrhu stranke - kaže za „Tabloid" pouzdan izvor iz novosadskog odbora SNS-a.

Koliko je Mirović ozbiljan i neugodan takmac potvrđuje i činjenica da je svoje ljude slao tragom oba Vučića i Veselinovića. Gde god bi Vučići ušli u posed neke zemljišne parcele, firme ili restorana, tu su se pojavljivali Mirovićevi saradnici da prikupe izjave i dokumentaciju. Za „zlu ne trebalo".

Kad se Mirović razbaškari na mestu pokrajinskog premijera, Vučić će imati manji uticaj na Vojvodinu nego u vreme Pajtićevog mandata. No, mnogo veći problem imaće građani.

Iza Demokratske stranke ostale su pljačkaške afere u Fondu za razvoj Vojvodine i „Tesla" banci, a to je bleda senka u odnosu na skandaloznu otimačinu Auto-transportnog preduzeća „Vojvodina" i slučaj „behaton", kojima se obogatio i proslavio Igor Mirović dok je bio direktor novosadskog Zavoda za izgradnju grada.

Maja Gojković je 2006. potpisala sporni ugovor s ATP Vojvodina o izgradnji nove autobuske stanice. Na osnovu donetih rešenja, na zemljištu tog preduzeća napravljena je najsavremenija stanica, „Mercedesov" servis i drugi prateći objekti. Investicija vredna 30 miliona evra finansirana je iz kredita za koje je Dević garantovao ličnom imovinom, svojim preduzećima „Mankop" i „Mankop agrar". Kad je sve završeno, nova autobuska stanica je svečano otvorena, ali Grad nije ispunio ugovorom definisanu obavezu da preusmeri saobraćaj. Bez očekivanog obima posla, pod pritiskom kreditnih rata, ATP Vojvodina je otpustila više od 500 radnika, Devićeva imovina je konfiskovana, a preduzeće je na kraju gurnuto u stečaj. Samo inicijalnom tužbom Dević traži odštetu od 57 miliona evra, a kasnijim krivičnim prijavama, kad se uračunaju kamate, Novi Sad će morati da mu isplati više od 160 miliona evra....

Slučaj ATP Vojvodina nalazi se u vrhu „crne liste" Evropske unije, koja zahteva rešenje 24 sporne privatizacije, a naročito tog skandala, nezabeleženog u svim istočnoevropskim tranzicijama, pošto je to jedini primer u kome nije oštećena država, nego investitor.

Igor Mirović je u politiku ušao kao pesnik. S dve objavljene zbirke („Nebo nad Vizantijom", 1994. i „Kremen plamen", 2003.) danas važi za najvećeg tajkuna među pesnicima. Mimo politike, radnog iskustva nema. Ali, ima oko 6 ari stambenog i poslovnog prostora.

Sredinom 2005. godine Mirović je smislio odličan način da se stambeno obezbedi. Kao direktor ZIG-a organizovao je uređenje trotoara u Novom Sadu. Prethodna vlast je nameravala da se to obavi granitnim pločama, ali Mirović se setio „jeftinije" varijante - behatona. Posao je dodeljen JKP "Vojvodina-put", iako nisu ispunjeni svi uslovi propisani tenderom. Na Mirovićev zahtev odbijena firma „NM Komerc", koja je ponudila behaton ploče po ceni od 11 evra, prihvaćena je saradnja sa „AIC Project Internationalom", koji je austrijski behaton naplaćivao 42 evra i to preko hrvatske filijale „Semel rock stain and design". Razlog za tu odluku zove se Darko Čović, kome je najznačajnija funkcija - kum Igora Mirovića. Po vučićevskom političko-poslovnom modelu, Čović se ugradio u posao vredan 600.000 evra, a zauzvrat je Mirovićeva porodica dobila dva stana. Prema podacima iz novosadskog sudskog registra, prvo je Igorov brat Predrag od Čovića „kupio" stan (OV1-53130/04), a zatim je, dve nedelje kasnije, to uradili i roditelji Milo i Olga (OV1-56703/04).

Mirović je negirao da je stanove dobio na poklon, pa čak i kumstvo sa Čovićem. Negirao je i optužbe za zloupotrebu službenog položaja prilikom izvođenja radova na deonici magistralnog puta Novi Sad - Beograd kod Kaćke petlje. Tužilaštvo u Novom Sadu vodilo je istragu pod sumnjom da je ZIG prodavao zemljište, a da ga nije komunalno opremio, čime su oštećeni kupci.

S tako bogatim iskustvom, Igor Mirović, kad postane predsednik pokrajinske vlade, imaće velike šanse da krivični dosije upotpuni s novim korupcionaškim aferama. Pošto sad ima mnogo ozbiljnije saučesnike, Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića, kojima Gojkovićka i Mirčić nisu ni za prineti, može da se očekuje laka i brza rasprodaja vojvođanskih oranica, novosadske luke i ono malo preostalih firmi koje još rade.

A 1. Vučiću, j... te Todor...

Igor Mirović nikada nije pokazivao respekt prema Aleksandru Vučiću. Naprotiv, koristio je svaku priliku da mu se ruga i da minimizira njegov značaj. Ples na oštroj ivici sukoba, koji je počeo u radikalima, nastavili su i nakon Vučićevog dolaska na vlast.

- Mirović koristi svaku priliku da izaziva Vučića. Na jednom sastanku, dok je Vučić glumio zabrinutost zbog podela u stranci, svi su ga slušali pognute glave, drhteći od straha, samo se Mirović nasmejao i dobacio: „Ma, ne plači, mali, biće sve ok"... Vučić je napravio grimasu, ali nije smeo da mu odgovori. Do ozbiljnog incidenta je došlo kad je Vučić, posle hapšenja Darka Šarića, u jednom govoru posredno optužio pojedince da su u aferi s ATP Vojvodinom sarađivali sa Šarićem i da je lepo što to priznaju u medijima. Pošto je tada Mirović izjavljivao da su „neke firme, koje nisu dobile taj posao, pripadale Šariću", osetio se prozvanim. Direktno Vučiću u lice, rekao je: „Jebo te Todor, koji te doveo". I inače, Mirović je često zabavljao društvo pričama o tome kako je Dragan Todorović u radikale doveo Vučića i dao ga Miroviću „na obradu". Zbog toga, Mirović stalno ponavlja kako se oseća krivim što je Vučić ispao ovakav - kaže za naš magazin sagovornik iz novosadskog SNS-a.