Iza kulisa

Nova (zlo)upotreba Socijalističke partije u razbijanju Srbije?

Ivica za poneti

U Srbiji je, što se politike tiče, još aktuelan vic o Ivici. Kada Srbi izaberu na glasanju Koštunicu, dobiju Ivicu Dačića. Kada izaberu Borisa Tadića, dobiju Ivicu, kada pobedi Vučić, opet dobiju Ivicu Dačića. On je po nacionalnosti Hrvat, danas nije više premijer, ali je još potpredsednik Vlade Srbije i kao ministar inostranih dela, kao predstavnik Srbije, predsedavao je OEBS-om. Hoće li se skoro ugasiti Dačićeva zvezda, a njen pad završiti u Zabeli, nekoliko kilometara od groba Slobodana Miloševića? Ili će Vučić ponovo podviti rep i ući u koaliciji sa SPS-om, nastavljajući da svakodnevno preti Dačiću i njegovim stranačkim funkcionerima novim hapšenjima, beskrajno ponižavajući predsednika ove kameleonske partije? Odmah nakon izbora, Vučić je najavio da samo sa Mađarima ulazi u koaliciju. Iz Ambasade SAD-a u Beogradu su, izgleda, odlučili drugačije. Pridružili su mu i Dačića, čoveka bez ikakvih skrupula, ogrezlog u kriminalu, nemoralu (ali u stostruko manjem obimu od Vučićevog), spremnog da u svakom času promeni politiku, i pseći služi novom vođi Aleksandru Vučiću, da hitno učlani Srbiju u NATO, prekine saradnju sa Rusijom i Kinom, zvanično prizna tzv. Republiku Kosovo, promeni Ustav i odrekne se južne pokrajine...

Milica Grabež

Paja Patak dobija novi zadatak. Protektori su priznali pobedu Srpske napredne stranke na ovim izborima, sa 131 poslanikom. Iz Ambasade Sjedinjenih Država je, nakon što je stigao aber da SNS ima samo 32,5 odsto glasova, da je druga po snazi bila ''partija'' nevažećih listića, i da su prošli još SPS, SRS i Demokratska stranka, odlučili da ''prekomponuju'' izbornu volju građana. Šizofrenom Vučiću i njegovoj višestranačkoj koaliciji dozvolili su apsolutnu pobedu, ali su omogućili da i njegovi stvarni opozicionari uđu u parlament. Ali ne u meri u kojoj mogu da ugroze sprovođenje zadataka koje će dobiti novi stari premijer Vučić.

Čim je saznao za rezultate izbora, Vučić je pao u duboku depresiju. Iznenada u kabinetu leže na pod, pokriva se ćebetom i na sav glas plače! Najbliži saradnici ga teše, lekar šprica...Potresna scena, kada jedan teško bolestan čovek treba da se obračuna sa državom i narodom koje predstavlja.

Vučić je okružen saradnicima, koji su kao i on, ludi, a neki i luđi od njega, opsednuti potrebom da sve opljačkaju u Srbiji. U toj nameri služe se premijerovim bratom Andrejom, koga uvlače u sve mutne poslove, a iz njih izvlače i sami veliku imovinsku korist.

Manja grupa Vučićevih mafijaša do bestijalnosti je opljačkala Srbiju, urušila sve institucije, uvela puzeću diktaturu.

U Beogradu deluju skoro sve strane obaveštajne zajednice, nevladine organizacije, predstavnici OEBS-a, Evropske komisije, Ujedinjenih nacija...Izveštaji o Vučićevim nedelima idu na sve strane, a građani su u ozbiljnoj krizi, većina nema šanse da preživi ekonomsku katastrofu koju je stvorio Vučićev režim, i koju ne mogu prikriti ni teror američke Ambasade i njenih ekonomskih ubica.

Za američku administraciju je velika nepoznanica i uticaj ruskih službi bezbednosti i kompanija i veza između Rusije i Srbije, koja proističe iz tradicionalno dobrih odnosa dve države, koje povezuju ista vera, kultura..

I skoro očigledna pobeda Donalda Trampa na ovogodišnjim predsedničkim izborima, jer ga je, neočekivano, u izbornoj trci prošle nedelje podržao i vojni lobi, pomrsiće račune gospodi iz Ambasade SAD-a, jer je izvesno da će se promeniti i spoljna politika ove države prema Balkanu.

Vučić bi svim srcem želeo da vlada bez SPS-a. Ali, on ni o čemu više ne odlučuje sam. Njegove ruke su krvave do lakata. Svima je obećavao, od svih uzimao novac, tražio zaštitu. Od Vašingtona, od engleskih obaveštajnih službi, od Izraela, od Brisela, od Nemačke, od narko kartela sa Kosmeta, od arapskih ''prijatelja''...

Zašto je Vučiću potrebna Socijalistička partija, kao koalicioni partner?

Stvarna opozicija Vučićevoj skupštinskoj većini biće samo radikali i koalicija DSS i Dveri. Ali, oni nisu dovoljni da spreče promenu Ustava, izbacivanja Kosova iz Ustava, prihvatanja članstva u NATO-u...Ivica Dačić i njegovi poslanici su idealni glasači. Glasaju, ne pitaju. Dovoljno je da ih kao zveri primaknu jelu i piću. O tome govori i spisak onih koji će u Narodnoj skupštini Srbije zastupati Socijalističku partiju.

Život i politika Ivice Dačića

Ko je Ivica Dačić, i u kakvim je to on odnosima sa Aleksandrom Vučićem? (O tome možete detaljnije da saznate u ovom broju iz teksta Predraga Popovića).

Ivica Dačić je, nakon završetka studija, postao portparol SPS-a. Trudio se i da svojim stasom i glasom liči na Miloševića. Zvali su ga Mali Sloba. Po nalogu Slobodana Miloševića, tadašnji šef Državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić dobio je zadatak da oženi Ivicu Dačića. Policija je Miloševiću opisala Malog Slobu kao ''ljubitelja ženskog tela''. Pronađena je brzo devojka za njega, tek svršena srednjoškolka Sanja.

Ivica Dačić je polako ulazio i u veliki biznis. Njegova zemljakinja, iz Žitorađe, gde je i on odrastao, Svetlana Veličković udala se za Željka Ražnatovića Arkana, koji je bio komadant Srpske dobrovoljačke garde, vlasnik fudbalskog kluba "Obilić'' i više stambenih i poslovnih objekata.

Ivica je bio blizak Ceci, družio se i sa Arkanom, a bio je prisutan i na njenoj svadbi, a i na Arkanovoj sahrani. Poseban biznis počeo je sa Draganom Markovićem Palmom, Arkanovim saborcem.

Palma je pripadao svetu podzemlja. Ogromne pare, Palma i Ivica Dačić zaradili su prodajom uglja koji se vadi u "Resavici". Država ulaže velika sredstva u rad rudnika, kako bi ugalj na tržištu bio jeftin energent. Palma je otkupljivao celu proizvodnju, i uz pomoć Dačića preprodavao je, po trostruko većoj ceni državnim preduzećima, čiji direktori su morali da slušaju Dačićeve naloge.

Pretpostavlja se da su Palma i Ivica Dačić zgrnuli nekoliko miliona evra. Jagodina, Ćuprija i Paraćin postali su Palmina "zona interesa''. Dačić mu je omogućio da dobije dozvolu za regionalnu televiziju "Palma plus'', a Dragan Marković je počeo da popravlja svoj imidž - od nasilnika i ubojice do političara, narodnog poslanika.

Nije slučajno Palma ušao u koaliciju sa Dačićevim SPS-om. Dva ratna druga odlučili su da osiguraju svoj kapital.

Ivica Dačić je, poslujući sa Svetlanom Ražnatović, proširio svoje bogatstvo. Kada je pokrenuta priča da se sruši stadion "Obilića", pod optužbom da se nalazi na groblju, umešao se Ivica Dačić, poslanik SPS-a u parlamentu, i svojim vezama je uzeo Cecu u zaštitu. Naravno, Ceca je lepo platila svom zemljaku za ''zaštitu''. Ivica je posredovao i kada je Ceca prodavala fudbalere, i tako, prema nalazima srpske policije, na inostranim računima ostavila 26 miliona evra. Ivica je Ceci preporučio da na vreme pobegne na Kipar. Kada je Ivica postao ministar unutrašnjih poslova, Ceca je mogla mirno da spava, i da se vrati u svoj Beograd.

Spisak afera u kojima je i ime Ivice Dačića je impresivan. U aferi ''kofer'' od hapšenja ga je spasila SMS poruka koju mu je poslao tadašnji generalni sekretar Vlade Srbije Dejan Mihajlov. U toj akciji policije uhapšen je Dačićev kum Vladan Zagrađanin, koji je u to vreme bio i direktor SPS-a. Dačić, naravno, nije podneo ostavku na partijsku funkciju, jer je bio učesnik u reketiranju izraelskog biznismena. U to vreme Dačić je lepo sarađivao sa Dinkićevim pljačkašima.

Dačić je nastojao da postane ministar unutrašnjih dela, jer je jedan slučaj bio na ivici da se rasvetli. Slučaj ubistva četvoročlane porodice brata prve Arkanove žene Natalije. Njen brat je nađen mrtav u stanu sa ženom i dvoje dece. Tokom akcije ''sablja'' pokazalo se da je naredbu za ubistvo izdala Svetlana Ražnatović, da bi upozorila Arkanovu prvu ženu Nataliju da se ne petlja u nasledstvo. Sva ova ubistva Ivica Dačić učinio je trajnim misterijama.

Od Malog Slobe do velikog prevaranta

Kako će Ivica Dačić uspeti da sakrije svoje prljave tragove? Njegov dosije je u opticaju, i teško ga je sakriti od očiju javnosti.

Nedavno je čitav svet sazna da postoje tajni računi u bankama, ali je jedan službenik banke, Franko-Italijan Erve Falsijani, ukravši tajna bančina dokumenta, izneo prevare na svetlost dana. Naime, on je radio za švajcarsku filijalu privatne britanske banke HSBC, a dokumente koje je odneo pokazuju da je ta banka pomagala bogatim klijentima da utaje poreze u svojim zemljama.

Među klijentima nalaze se i 38 srpskih državljana, a uložena suma dostiže 46,6 miliona dolara. Koliko novca je na računu Ivice Dačića?

Čime je, zajedno sa Milanom Baćevićem, tastom Branislava Nikolića, sina predsednika Srbije, u Moskvi ugovorio koaliciju sa Srpskom naprednom strankom, odrekavši se koalicije sa DS-om, jer je njen lider Boris Tadić izgubio predsedničke izbore od Tomislava Nikolića, Dačić je navukao bes demokrata, a Aleksandar Vučić, još kao kandidat za premijera, počeo je otvoreno i na sva usta da ponižava Ivicu Dačića, a njegov bilten Informer je objavio preko 150 naslovnih strana, na kojima je Dačića opisivao kao narko dilera, i budućeg zatvorenika.

Na ovaj način Vučić je želeo da natera Ivicu Dačića da kao premijer potpiše Briselski sporazum o predaji Kosova, a koji je on sa svojom kriminalnom grupom debelo naplatio.

S druge strane, Miodrag Rakić je pritiskao Vučića da uhapsi Dačića, i opet uđe u koaliciju sa DS-om, a imao je Vučića u šakama za sijaset koruptivnih radnji i kriminala koji Aleksandra mogu da odvedu na stalni boravak u Zabelu.

A reč je o transportu droge, uzimanju para na ime zaštite Darka Šarića i njegovog poslovnog tima od nekoliko miliona evra...Dačićev savetnik je obavljao transporte heroina preko Makedonije, do Beča, u kooperaciji sa makedonskim šefom državne bezbednosti Sašom Mijalkovim. On je sin pokojnog Jordana Mijalkova, prvog ministra policije Makedonije, koji je poginuo kod Bujanovca 1991. Majka premijera Makedonije Nikole Gruevskog Nada, i otac Saše Mijalkova su rođeni brat i sestra. Saša Mijalkov ima rođenog brata Vladimira, on je mlađi, a pomoćnik je direktora Carine Makedonije.

Jedan od Dačićevih tadašnjih savetnika, a danas finansijera stranke i kandidat za poslanika, koji je to mesto debelo platio, da bi izbegao hapšenje u Beču, otkucao je, na oko 80 stranica, sve poslove koje je imao sa Dačićem! Reč je o Ivici Tončevu, čiji je rođeni brat Novica takođe finansijer stranke, i na listi je za poslanike, ako SPS uđe u koaliciju sa naprednjacima.

Dakle, transporti su bili bezbedni. Zapisnik o saslušanju Dačićevog savetnika dospeo je u ruke Oswalda Kesslera, savetnika u austrijskom ministarstvu unutrašnjih poslova, inače člana Velike nemačke lože, koji ga je prosledio svom novostečenom bratu Aleksandru Vučiću.

Austrijska policija je, nakon što je Tončev ''propevao'', dovela Dačića u težak položaj. Vučić se trudio da ga uhapsi po svaku cenu. Njegovi bilteni Informer, Kurir i Novosti su svakodnevno vezivali Dačiću ruke.

Od hapšenja Dačić se spasio zato što je preko Podgorice uspeo da od engleske obaveštajne službe izdejstvuje zaštitu. On, inače, u Londonu, još od Miloševićevog vremena, drži pare, a iznosio ih je njegov kum Branko Lazarević. Pare su prali preko fudbalskog kluba Palilulac. Dačić je znao za izdaju Tončeva, ali nije mogao da ga se reši, jer se Tončev približio Andreju Vučiću, i ušao u biznis sa njim u transportima droge.

Ko su braća Tončev?

Bivši savetnik Ivice Dačića za nacionalnu bezbednost Ivica Tončev, bio je poslovni partner sa Branislavom Šaranovićem, crnogorskim biznismenom ubijenim 2009. godine u Beogradu, osuđenim u Nemačkoj za iznudu.

Nakon atentata, Tončev je nastavio da bude direktor predstavništva Šaranovićevog austrijskog preduzeća koje je finansiralo kazino u beogradskom hotelu "Slavija", a to je ostao i do danas.

Kada se pre otprilike pet godina doselio iz Austrije, nepoznati biznismen Ivica Tončev se začuđujućom brzinom pozicionirao kao jedan od veoma uticajnih ljudi u Srbiji. Bio je savetnik za nacionalnu bezbednost premijera Ivice Dačića, dok je on istovremeno bio i ministar policije i predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS). Za pet godina od anonimnog biznismena do savetnika premijera!

Ivica Tončev je u politiku ušao kao menadžer SPS-a, zatim je stranku zastupao u Skupštini, a potom je, postavljen za savetnika za evropske integracije Ivici Dačiću, kao zameniku predsednika Vlade.

Tončev je u SPS-u, prema sajtu stranke, član Komisije za materijalno finansijska pitanja koja kontroliše partijske finansije.

Dok Tončev voli da se u medijima prikazuje kao uspešan poslovni čovek, o tome kako je zaradio novac, šta su zapravo bili njegovi poslovi ili kakvo je njegovo obrazovanje i gde ga je stekao, javnost nije obaveštena. Sve što je navedeno o njemu je reč "menadžer".

Istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) i novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) pokazuje da je u septembru 2003. godine u Beču Ivica Tončev potpisao ugovor o osnivanju firme I.S.K. Immobilien-Bau-Handels GmbH.

Iz dokumentacije austrijskog registra poslovnih subjekata vidi se da je njegov ortak u firmi bio albanski biznismen Skender Januzi. Zajedno su uplatili osnivački kapital od 35.000 eura, a Januzijeva supruga Edit je navedena kao lice ovlašćeno za zastupanje.

Ulazak u posao sa mafijaškim bosom

Dve i po godine kasnije, međutim, Tončev je ušao u ortakluk sa Branislavom Šaranovićem, kontraverznim Crnogorcem koji je u to vreme bio vlasnik lanca kazina u Srbiji. Policajci, kriminalci i novinari koji su Šaranovića poznavali, opisivali su ga ga kao opasnog čoveka. Dokumentacija o njegovoj poslovnoj aktivnosti seže do osamdesetih godina prošlog veka i mediji u Srbiji su ga nakon njegovog ubistva povezivali sa članovima različitih organizovanih kriminalnih grupa.

Šaranović je 2006. godine od Tončeva kupio njegovu bečku kompaniju i nazvao je po svom srpskom preduzeću - "Fil-Šar".

Dokumentacija pokazuje da i nakon toga na čelu kompanije ostaje Tončev u svojstvu direktora, iako je svoj osnivački udeo prodao Šaranoviću. Tončev je ostao direktor Šaranovićeve kompanije do 6. avgusta 2009. godine, odnosno dva meseca pre nego što je vlasnik ubijen. U dokumentaciji kompanije, Šaranovićeva porodica je nasledila vlasništvo nad kompanijom, ali Tončev još uvek zvanično upravlja predstavništvom "Fil-Šara" u Beogradu. Rođeni brat Ivice Tončeva je takođe vrlo uticajni funkcioner SPS-a. Novica Tončev u Surdulici ima građevinsku kompaniju, i Dačić je svim direktorima i predsednicima opština u Srbiji naređivao da posluju sa Novicom. On je, zauzvrat, odvajao lepe pare i za stranku i za Dačića.

Ko je utro put saradnje

Dvojica evroatlantskih specijalista za "poprečnu diplomatiju", Džon Stokton i Ričard Bejli, 22. maja 2008. godine, negde u okolini Moskve, susreli su se sa odbeglom Mirjanom Marković, bivšom predsednicom takozvane Jugoslovenske levice i suprugom pokojnog Slobodana Miloševića, sa ciljem da od nje dobiju mišljenje u vezi sa namerama NATO pakta da Srbiju učini politički podobnijom za saradnju.

Zašto je baš Mirjana Marković bila pogodan sagovornik?

Treba verovati da je glavni razlog bio to što je upravo ona i dalje na vezi sa pojedinim vršiocima državnih i stranačkih funkcija u Srbiji, te da su te ličnosti deo prethodnog režima koji je, kao što je poznato, u najvećoj meri i stvorio nekadašnju opoziciju koja se danas predstavlja kao demokratska i evroatlantska struja koja nema alternativu.

Sa druge strane, M. Marković je prepoznata od strane evroatlanskih pregovarača kao ličnost koja dobro poznaje sve svoje ideološke neprijatelje u Srbiji, posebno ekstremnu desnicu, te mehanizme upravljanja njima (što je ondašnji režim stalno činio, prim. red.), pa je bilo prirodno da je odabrana za konsultaciju.

U prisustvu njenih pravnih zastupnika, tom prilikom je M. Marković dobila i neku vrstu ponude da na teze Stoktona i Bejlija o daljoj političkoj sudbini Srbije iznese svoje mišljenje.

Teze su bile više nego jasno definisane. U memorandumu Stoktona i Bejlija pisalo je da je stanje u Srbiji takvo da je pitanje trenutka kad će Srpska radikalna stranka, u koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije i Novom Srbijom, Jedinstvenom Srbijom i Partijom udruženih penzionera Srbije, formirati i skupštinu i vladu!

"...Posle opsežnih konsultacija u kojima su učestvovali Havijer Solana, visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU, Oli Ren, komesar za proširenje Evropske unije, Kondoliza Rajs, američki državni sekretar, i Jap de Hop Shefer, sekretar NATO pakta, doneli sledeće zaključke:

1. Ne sme se dopustiti stvaranje navedene koalicije jer bi bili ugroženi strateški geopolitički ciljevi NATO alijanse i ekonomski interesi Evropske unije, a Srbija bi se udaljila od evroatlantskih integracija.

2. Ukoliko bi Srbija dobila ovakvu vlast, država bi krenula putem samoizolacije, jer radikali, kao najveća stranka u Skupštini, nikada neće dopustiti članstvo u NATO paktu ali ni u Evropskoj uniji.

3. Da bi se sprečio retrogradni put Srbije, predlaže se koalicija pod imenom "Za evropsku Srbiju", koja će biti sastavljena od Demokratske stranke kao dominantne, stranke G17, Srpskog pokreta obnove, manjinskih stranaka Bošnjaka i Mađara, liberala Vojvodine sa koalicijom sastavljenom od Socijalističke partije Srbije, Jedinstvene Srbije i Partije udruženih penzionera Srbije.

Razlozi koji su naveli sve evropske i NATO strukture da prihvate koaliciju pod nazivom "Za evropsku Srbiju" su sledeći:

a. Ubrzana integracija Srbije u Evropsku uniju uz brzo prihvatanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

b. Korišćenje fondova Evropske unije za razvoj od trenutka potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

c. Stvaranje uslova da građani Srbije dobiju vizne olakšice, što će se povoljno odraziti na raspoloženje prema Evropi i Americi.

d. Brzo hvatanje i izvođenje optuženih pred Tribunalom u Hagu, naročito Ratka Mladića.

e. Donošenje rezolucije o pomirenju između Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, stvoriće uslove da se izvrši korenita rehabilitacija politike Slobodana Miloševića.

f. Socijalističkoj partiji Srbije pružiće se mogućnost da izraste u modernu partiju sa definisanim političkim i socijalnim programom.

"Budući da su konsultacije sa zainteresovanim liderima bile u toku, i kako je postignut visok stepen saglasnosti, predlažemo da se razmatranje predloga po svim navedenim tačkama, uz opširno pisano obrazloženje, nastavi 24. maja u istom ambijentu i uz prisustvo istih zvaničnika.

Nova predložena vlada Srbije biće najbolja garancija da se do kraja razbije Srpska radikalna stranka, pošto su njen potpredsednik i generalni sekretar već pristali na mogućnost formiranja nove stranke i stvaranje nove poslaničke grupe u Skupštini Srbije..."

Potpisani donosioci ponuđenih teza Džon Stokton i Ričard Bejli nisu dugo čekali na odgovor. Iz dostupnih dokumenata nije poznato šta je ova diskretna poseta evroatlanske delegacije ponudila Mirjani Marković u vidu blagonaklone kompenzacije za referat koji će ona napisati, ali je poznato da je ona svoj domaći zadatak obavila. I to opširno. Usred Moskve!

Međutim, upućeni tvrde da je koaliciju SNS - SPS u Moskvi sa Dačićem i Milanom Baćevićem ugovorio Aleksandar Mihajlovič Babakov, deputat Ruske Dume, koji je bio izaslanik predsednika Putina, zadužen za Ruse u dijaspori.

Dačić je, da podsetimo, potom potpisao Briselski sporazum, izigrao je sve dogovore sa Rusima, nastavljao da vara i Dmitrija Rogozina, sa kojima se sreo krajem prošle godine nasamo u Moskvi, nastavio da iznosi pare iz zemlje !

Takav Ivica Dačić je potreban Ambasadi SAD-a da završe sve poslove oko potpunog uništenja Srbije, ispred nosa Kremlja! Zato će Vučić morati da ga '' kooptira'' u svoju Vladu, čiji spisak je već dobio. A, imena poslanika SPS-a koji će sedeti i Narodnoj skupštini dovoljno govore. Reč je o protuvama najgore vrste.

A 1. SPS izborna lista 2016

RIK je saopštio da je SPS dobila na poslednjim izborima 29 poslaničkih mandata.

Verifikovani poslanički mandati Socijalističke partije Srbije: Ivica Dačić, Dragan Marković Palama, prof. dr Slavica Đukić-Dejanović, Aleksandar Antić, prof. dr Žarko Obradović, Dijana Vukomanović, Petar Petrović, prof. dr Snežana Bogosavljević-Bošković, Ivan Karić, Branko Ružić, Marjana Mara, Srđan Kružević, Milutin Mrkonjić, Dušan Bajatović, Stefana Miladinović, Zvonimir Stević, Marija Jevđić, Đorđe Milićević, Novica Tončev, Vladan Zagrađanin, Snežana Paunović, Vojislav Vujić, Ivica Tončev ...