https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Kontranapad

"Demokratija" drma srpskim fudbalom dok Despot uređuje fudbalsku pozornicu

Partizan u klopci delegiranih delegata

Tamo gde opozicione grupe iluzorno pokušavaju da nametnu demokratski izborni princip sa više kandidata, prethode varvarske presije i surovi pritisci na slabiju stranu. Epilog su anarhija, bezakonje, uništenje institucija ili nastavak despotske diktature neobučenih, neotesanih, polupismenih, nesvršenih ljudi kojima je pamet u topuzu privatne vojske (obezbeđenja) i debelih kontnih računa, ko zna gde i kako otvorenih, konstatuje Miroslav Vislavski urednik sportske rubrike Magazina Tabloid

Miroslav Vislavski

Suočavanje sa realnošću koja nam je donela demokratija po formuli „demokrata" u revolucionarnom zanosu prilikom preuzimanja vlasti i države sa svim njenim institucijama, pokazuje da su „ozloglašeni" komunisti bili naivni slikari iz južnog Banata u poređenju sa „demokratskim" vlastodršcima. Pokušaj opozicije u FK Partizan da preuzme vođenje kluba na zakazanoj sednici Skupštine nije dao rezultat. Nakon više od sat vremena polemike i žestoke svađe, predsedavajućem Miroslavu Ćurguzu nije preostalo drugo, nego da raspusti skup. Kompromisi u vidu odlaganja termina održavanja vanredne sednice najvišeg organa odlučivanja načinjeni u završnici sezone u ime spašavanja onog što se spasti moglo na takmičarskom planu i tajming dat za "peglanje" problema za njeno sazivanje, nisu rezultirali dolaskom do rešenja.

Kriza u crno belom taboru je obeležila zadnje dve godine. Kulminirala je proteklih dana na prekinutoj vanrednoj sednici Skupštine. Partizanova agonija se produbljuje bez naslućivanja kraja i epiloga. Dominacija Crvene zvezde u prvenstvu dodatno je frustrirala Partizanove redove. Zaostajanje od 32 boda u jednom trenutku prvenstva "Jelen Super" lige pretilo je najvećim poniženjem koje su zvezdaši mogli da nanesu partizanovcima. Sezona u Partizanu je "spašena" osvajanjem nacionalnog kupa i konačno drugoplasiranom pozicijom na kraju prvenstva, uz zaostatak od ipak, ogromnih 14 bodova.

Ako je odlaganje otvorenog konflikta zaraćenih strana omogućilo mir ekipi da u završnici sezone sačuva dostojanstvo crno belog tabora u protekloj sezoni, ponašanje na prekinutoj sednici vanredne Skupštine 24 maja ne dolikuje istoriji i tradiciji Partizana. Doduše, konflikti i borba za poziciju različitih grupa u istoriji Partizana nisu nepoznanica. U tom smislu, još pre pola veka u Partizanu su postojale različite strane. U to vreme Klub su vodili kadrovi koji su pripadali najvišem komandnom kadru nekadašnje Jugoslovenske narodne armije.

Sećam se afere 1964. u kojoj su žrtvovani standardni prvotimci Galić, Vislavski, Vukelić, Jusufi, Bečejac, Sombolac kojima je izrečena suspenzija zbog otvorene podrške koju su pokazali kandidatu za predsedničko mesto generalu Mirku Neneziću, koji nije bio po volji Generalštaba JNA. Taj usud podela pratio je Partizan i kasnije u istoriji koju karakterišu bitno promenjeni društveni uslovim.

Poslednji primer deoba je najradikalniji po primitivluku, besprizornosti, netoleranciji, bahatosti... Pokazao je najprljaviju stranu današnjih manira i metoda u ponašanju političkih grupa i vladajući struktura. Tu se više ne zna niti se može meriti u moralnom smislu ko protiv koga može da ide i ko sa kime pravi pakt ne bi li ojačao svoju poziciju. Na vatrenu liniju su stavljeni oni koji su gradili Partizan i pronosili njegovu slavu, oni koji su bili idoli generacija i ostali zauvek legende kluba i jugoslovenskog fudbala. Ivan Ćurković i Nenad Bjeković tandem nekadašnjeg neponovljivog kvarteta Ćure, Zeka, Nena, Tumba. Umesto da budu autoriteti koji će pomiriti strasti novokomponovanih pohlepnih kleptomana poturenih od režima ili političkih kalkulanata, dopustili su da se u "interesu Partizana" gledaju preko nišana. Kao da nisu svesni da su postali alat u rukama razbijača i razarača Kluba, onih koji su antipod vrednosti kakve nosi istorija i tradicija Partizana.

"Slučaj Partizan" je zapravo poznati scenario u srpskom fudbalu. Primenjen je u rolama Crvene zvezde kada su Dragan Džajić ili Zoran Bingulac davali ili bili u službi davanja kredibiliteta onima koji su pretendovali da upravljaju Crvenom Zvezdom, a predstavljali su anonimuse izmišljene na lažnim vrednostima ili su deo društvenog taloga demokratske Srbije. Porazno je što velikani fudbala upadaju u zamku zakulisnih mafijaško kriminogenih ljudi koji su okupirali naše društvo i fudbal posebno.

Surovost nasilnika i nasilništvo su već dugo scenografija srpskog fudbala. Njihove akcije su ponovo na uzlaznom putu. Brutalne scene kao na filmu su česti prizori u fudbalu. Počinioci prebijanja pratnje direktora Partizana Miloša Vazure, bi u normalnoj državi doživeli drastične mere. Na žalost, Srbija je "demokratska". U takvoj državi siledžije i huligani su zaštićeni nedorečenim zakonima i korumpiranim vlastima. Otuda je teško poverovati da će batinaši u akciji protiv Vazurine pratnje doživeti zaslužene kazne.

Ostalo je pitanje zašto je u javnosti zversko prebijanje jednog građanina eksploatisano kao "napad huligana na Miloša Vazuru"? Žrtva i počinioci nasilja su ostali anonimni. Zašto? Kažu nadležni da je prepreka Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Pa kako se onda posredstvom televizije mogu prikazivati lica počinilaca nasilja? Lik im vidimo, ali ime ne znamo. Ipak, sa rezervom u verodostojnost izvora, informacije su da se demonstrirala sila prema ljudima Radojice Rajice Božovića, nekadašnjeg pripadnika Crvenih beretki, poznatog fudbalskog menadžera. On je ponovo blizak Partizanu, a ne tako davno je bio u Crvenoj zvezdi. Tamo gde ima interes on je blizak tom klubu. Njegovi ljudi su zaštitili članove rukovodstva Partizana kada su ih na jednoj od poslednjih utakmica "strastveni" navijači Partizana obasuli jajima i raznim rekvizitima za gađanje. Ovo je bio revanš Božovićevim ljudima, ali i opomena Vazuri.

U taboru komšija, sve je naizgled u redu. Održana je redovna Skupština na kojoj su usvojena dokumenta o poslovanju kluba. Kažu da su poslovali uspešno. Kakva je to uspešnost kada je neko dužan 35 miliona evra? A i da li je istinit podatak, ako se uzme u obzir da je samo pre godinu i po dana saopštavano da je dug 52 miliona evra i da u tom periodu Zvezda nije imala neke unosne poslove. Ali, ako je i smanjen dug, ne znači da je poslovanje Zvezde uspešno. Dr Zvezdan Terzić u svom izveštaju nije propustio priliku da se zahvali Vladi Srbije i njenom predsedniku, Aleksandru Vučiću za snažnu podršku koja je data Zvezdi. Nirvana je zavladala u crveno belom taboru. Titula šampiona je opravdanje za sve.

Kako je do toga došlo samo u tri godine, kada Zvezda nije imala stabilnu Upravu, a u šampionskoj godini je bila bez polovine Upravnog odbora. I bez čoveka koji je kao njen kandidat izabran za predsednika Fudbalskog saveza Srbije. Sada posle uspešne sezone, na Skupštini je popunjen sastav Upravnog odbora. Ogoljena Uprava odlaskom "moćnih" kadrova kakvi su bili: Kokeza, Bajatović, Antić, Ćulibrk, Radujko, Tončev, Đurđević, formalno je popunjena članovima Skupštine koji nisu formata "velikih" direktora, menadžera i preduzetnika. Na njihovo mesto su birani: Jovan Aćimović, Vladimir Petrović Pižon, Igor Milojević, Milenko Kostić i Stojan Bujko.

Iako u "demokratskoj" Srbiji nije praksa da se uz ime i prezima biranog dodaju i osnovni biografski podaci, jasno je da novi članovi UO Crvene zvezde nisu "kalibra" svojih prethodnika u menadžerskom i preduzetničkom smislu. Očigledno je da o Zvezdi brine neko ko nije u Upravi.

Da li je rešenje za aktuelnu situaciju u Partizanu da ostane bez Uprave? Naravno da nije, jer i Zvezda bi bila u haosu da joj nije Aleksandra Vučića koji daje finansijsku terapiju. Dok novac teče, ima i rezultata, a rezultati daju mir bez obzira na brojne nelogičnosti kako državni novac dolazi u kasu Crvene zvezde. Od jadnika do pre dve - tri godine, Zvezda je došla do silnika. SD Crvena Zvezda ima ono što je ranijih godina imao Partizan - šampione u fudbalu, košarci i odbojci! U najpopularnijim sportovima! Partizan je imao vodu, zemlju, vazduh ili prevedeno: vaterpolo, fudbal, košarku! Kada državni vrh određuje sudbinu i status pojedinih sportskih klubova za koje navija, onda je svaka teorija o organizovanom, stručnom, odgovornom i transparentnom radu kao modelu uspeha, potpuno izlišna. Ne samo što su Zvezdin zaštitnik, pojedini državni funkcioneri podrivaju protivnički tabor. Ministar Aleksandar Antić je prozvan od strane Milorada Vučelića da je direktno uticao na pojedine delegate Partizanove Skupštine da miniraju rad najvišeg organa upravljanja.

Međutim, prekinuta vanredna sednica Skupštine Partizana je najavljivala dva kandidata za predsedničko mesto. Poslednja sednica pre godinu i po dana je makar formalno, imala do trenutka izbora takođe dva kandidata za predsednika. Ipak glasalo se samo o Zoranu Popoviću, kandidatu koji se ispileo u labaratoriji SNS. Vrlo brzo se pokazalo da je poslovna i moralna "kredibilnost" naprednjačkog izuma bio autogol pragmatičnog Žarka Zečevića, čoveka koga smatraju sivom eminencijom Partizana. On je predložio Popovića za predsednika, nakon što je kontraverzni biznismen Dragan Đurić morao da odstupi sa mesta čelnika. Da li je reč o demokratskom postupku, pokazala je neuspela sednica Skupštine.

Za razliku od Partizanovog iskustva, primeri "demokratskog" izbornog postupka su minulih dana ilustrovali prilike u Fudbalskom savezu Srbije. Slaviša Kokeza je "ispratio" Tomislava Karadžića sa svim počastima pa i funkcijom počasnog predsednika. On, Kokeza je izabran jednoglasno kao jedini kandidat koga je pre godinu dana odredio Premijer Vučić.

Tomislav Karadžić je takođe jednoglasno izabran za počasnog predsednika. Ne zna se sa kakvim ovlašćenjima mimo protokolarnih. On mu dođe kao Tomislav Nikolić u Srbiji. Za parade. Tako je verovatno da će jednoglasna odluka povodom predloga Save Miloševića da se Tomislav Karadžić odlikuje Ordenom Nemanje drugog reda, doživeti ovaploćenje u sledećem cirkusu predsednikovih odlikovanja. To bi mogao biti samo epilog kontraverzi i mučnine koju izaziva ponašanje velikana fudbala.

Glosa

Savo Milošević je transformisan od ekstremnog protivnika politike Tomislava Karadžića do Toletovog najvernijeg saradnika koji ga glorifikuje u fudbalskog sveca.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane