Do koske

Čeka li srpsku opoziciju Vučićeva sudbina?

Strašno lice ništavila

Siguran sam da su se dve velesile u poslednjih nekoliko meseci dogovorile da Srbiju očiste od ološa i Vučićevog kartela, kao i onih koji su ga podržavali kao opozicionara i odlučili da ih on zameni, da bi sačuvali svoje opljačkane milijarde. Ne treba gubiti nadu. Srbija ima još puno sposobnih i mislećih ljudi, koje je banda na vlasti i sadašnje opozicije ućutkala okupacijom medija. Strašno lice ništavila srpske vlasti i opozicije, rezultat su delovanja surove politike berzanskog špekulanta Džordža Soroša, koji je i u Sjedinjenim Državama postavljao administracije koje su mu služile. Vreme se promenilo

Milovan Brkić

Slobodan Milošević je oboren s vlasti nakon što je tadašnja administracija iz Vašingtona, na čijem je čelu bio predsednik Bil Klinton, u džepove opozicionara iz Beograda natrpla 70 miliona dolara, a nekim generalima Vojske SR Jugoslavije obećala kule i gradove, da izdaju vrhovnog komandanta.

Plaćenici, koji su nasledili Miloševića na vlasti, postali su podguzne muve i sluge tadašnje američke administracije, a posebno su služili interesima berzanskog špekulanta, mađarskog Jevrejina Džordža Soroša, koji je, preko svog Fonda za otvoreno društvo, plaćao intelektualace i političare iz Srbije da počnu sa ''denacifikacijom Srba'', da utiču da se država rasparča, sve rasproda...

Kada je shvatio da Zapadu nije stalo da Srbija bude demokratska država, sa jakim institucijama, Zoran Đinđić je bio rešio da brod kojim je upravljao usmeri u druge vode. Ubijen je, jer nije bio spreman da izvrši zadatak.

Njegovi učenici su nastavili sa politikom - ''Druže Soroš, mi ti se kunemo''.

Zlo zvano Sonja Liht uticala je da skoro svi mediji, nakon Đinđićevog ubistva, budu u funkciji ostvarivanja politike Džordža Soroša. Da propagiraju anacionalnost, osećanje krivice za nepočinjene genocide, za zločine koje je neko činio u naše ime, da se bombardovanje i razaranje Srbije smatra humanim delom NATO alijanse. Ona je ovu svoju zločinačku politiku prema Srbiji nazvala - Izuzetnom korektnošću!

Amerika se danas promenila, ''uragani'' su oduvali politiku Džordža Soroša, Hilari Klinton i mangupa sa Volt Strita.

Mađarska vlada je donela 22. januara 2018. godine zakonski paket pod imenom ''Stop Sorošu''. Mađarska vlada je tim zakonom želela da uvede red i nadzor nad organizacijama takozvanog civilnog društva koje finansira Džordž Soroš. Komesari iz Brisela se protive tome, a kako izveštava BBC 20. jula ove godine, ''...Vlada Viktora Orbana našla se na udaru admninistracije u Briselu zbog paketa zakona 'Stop Sorošu'..." Američkog multimijardera mađarskog porekla Soroša zvanična Budimpešta optužuje da podržava useljavanje muslimanskih migranata u Evropu.

Administracija Baraka Obame je, nakon što je gospođa Hilari napustila mesto državnog sekretara za unutrašnje poslove, Balkan prepustila vernom savezniku, kancelarki Nemačke Angeli Merkel, koja je, u okviru Soroševog projekta, ekonomski, preko Evropske unije, porobila, osim zemalja Balkana, i druge države, dovodeći ih u dužničko ropstvo.

Kako se ni Đinđićev naslednik Boris Tadić nije uklapao u zacrtanu politiku, odbivši da potpiše priznanje nezavisnog Kosova, oboren je po nalogu gospođe Hilari Klinton, uz asistenciju Merkelove.

Mutant Demokratske stranke - otcepljeni deo Srpske radikalne stranke, registrovan pod imenom Srpska napredna stranka, koju su predvodili Tomislav Nikolić i Aleksandra Vučić, za pristojnu sumu novca iz Vašingtona sve su obećali: priznanje Republike Kosovo, rasprodaju svih resursa, recikliranje istorije Srba, kulture, a Vučić je krenuo i da nas verski preobrati.

Nemački list Di Welt je objavio da je odluku da prizna Kosovo, Aleksandar Vučić još 2014. godine doneo sam! Bio je podstican, ali je sam odlučio, da za velike pare, koje su kasnije primili on i njegov brat Andrej, poslujući sa kosovskim narko kartelom, koji je na vlasti u Prištini, prizna nezavisnost južne srpske pokrajine, koji, inače, nije priznala većina država na svetu, pa ni pet članica Evropske unije. I smrtno bolesni Vučić nasilno pokušava da potpiše priznanje, samoinicijativno, zajedno sa svojim kompanjonom Hašimom Tačijem.

Prištinski analitičar Behljuj Bećar tvrdi da i ako Hašim Tači stavi potpis na dokumenta kojim će Vučić potpisati priznanje Kosova, on neće proizvoditi nikakvo dejstvo. Bio bi to novi kompromat, jer se Kosmet nije referendumom izjasnio o nezavisnosti, već su je proglasili privremeni organi, a da ratni zločinac potpisuje priznanje poslužiće nekoj demokratskoj valsti da ga u potpunosti ospori i na međunarodnom planu.

Vučić je onemogućen da prizna Kosovo. Nakon održani dogovora general-štabova Sjedinjenih Država i Rusije, njihovim obaveštajnih službi, ministara spoljnih poslova i na kraju dogovora predsednika Trampa i Putina, Vučićeva parola da će biti srećan ako u pregovorima dobije samo jedan metar, ne vredi ni pišljivog boba.

Ni njegov mentor Soroš nije u boljem položaju. Prvo se izjadao da je napravio veliku grešku što je na prošlim izborima podržao kandidaturu Hilari Klinton.

Džordž i Aleksandar Soroš objavili su u Njujork Tajmsu, zajednički autorski tekst 18. juna 2018. Nešto kao oproštajno pismo.

''...Velika većina stanovništva balkanskog regiona želi bliske veze sa Zapadom, posebno članstvo u Evropskoj uniji. I u relativno proruskom Beogradu. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, bio je u vladi Slobodana Miloševića tokom NATO bombardovanja 1999. godine, ali je sve svoje političko nasleđe sada vezao za svoje ambicije i za integraciju Srbije u Evropu. On i albanski premijer, Edi Rama, ostvarili su snažan odnos koji je pomogao stabilizaciji regiona. Hrabra regionalna inicijativa za stvaranje ekonomskog saveza na Balkanu, zasnovana na zakonima Evropske unije, mogla bi iskoristiti prozapadne ambicije ljudi. To su već potvrdili lideri regiona, posebno gospodin Vučić...'' - naveli su otac i sin u opširnom tekstu.

Mesec dana kasnije, tačnije 17. jula, na njihov istup osvrnuo se stalni komentator Njujork Tajmsa, Majkl Štajnberger, u tekstu pod naslovom "Džordž Soroš se plaši da će ostati bez svog liberalno-demokratskog nasleđa''

Možda bi se ova analiza g. Štajnbergera mogla smatrati nekrologom jedne propale i zločinačke politike g. Soroša. Iza nje, da napomenom, nije stajao ni dobar deo Demokratske stranke, koji su u izborima podržali Berni Sandersa, senatora iz Vermonta, koji je zastupao potpuno suprotne stavove od Soroša i Klintonove.

Ko su predvodnici srpske opozicije koji mogu zameniti Vučića?

Srbija je u velikom problemu. Preovlađujući deo srpske opozicije u Srbiji danas su Soroševi đaci. Dragan Đilas, bivši ministar u Vladi Srbije, pa gradonačelnik Beograda, tipičan je đak Sorošove politike uništavanja malih država. Đilas je ostavio iza sebe ogromne dugove grada beograda, prazan budžet, a na svojim računima je, baveći se čistom korupcijom i trgovinom uticajem, zgrnuo oko milijardu evra. Desetine miliona dao je svojoj pravoj supruzi Milici Delević, od koje se razveo, a ona postala ljuvavnica tadašnjeg ambasadora SAD-a u Beogradu Kameron Mantera, kojoj je Vučić ponudio mesto ministra spoljnih poslova u njegovoj Vladi.

Đilasa i Vučića vezuju mnogi kriminalni poslovi i pljačke, pravo bi bilo da zajedno budu svezani i poslati pred sudska veća.

Dakle, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Čedomir Jovanović, Dragan Šutanovac i Saša Janković, predstavljaju isti borbeni korpus koji deli sve Vučićeve političke stavove. Počevši od bezuslovnog priznanja Kosova, denacifikjacije, recikliranja istorije, potrebe promene vera, pa do neoliberalnog nastavka ekonomskih reformi, kojima smo već satrveni.

Na tim granama je i bivši Boris Tadić, čija politički karikaturalna prošlost, potvrđuje da je Demokratska stranka bila realizator projekta surove pljačke Srbije i urušavanja institucija, koje su ostale iza Miloševića.

Svi pomenuti su zdušno bili protiv izbora predsednika Trampa, preziru njegovu politiku, još bi da od čika Soroša dobiju po koju paricu.

U razgovorima predstavnika Sjedinjenih Država i Ruske Federacije značajno pitanje je bilo i pitanje ko će da nasledi vođenje zemlje nakon Vučićevog kraja. Pažljivom analizom prethodnog delovanja pomenute gospode, svi su, osim Saše Jankovića, koji nije imao ni priliku, bili autokrate, protiv slobode štampe i govora, bili su protiv trojstva nezavisnog sudstva, policije i tužilaštva. To je ono što legitmiše ove ljude i njihove pokrete.

Kako od nule napraviti jedinicu?

Naravno, u sadašnjem sazivu Narodne skupštine Srbije ima oko 30 poslanika opozicije (Zoran Živković, Boško Obradović, Sanda Rašković Ivić, Balša Božović...) koji dovode u pitanje politiku Vučićevog kartela, koji pritom, ne pripadaju korpusu štićenika Soroša, Sonje Liht i Angele Merkel.

Novi predsednik DS-a Zoran Lutovac je već najavio ideju stvaranja opozicije kao frontovskog pokreta, radi obaranja Vučića s vlasti. Izgleda da je ućutkan od onih koji u džepovima imaju puno piljaka i reversnog novca, kao i što ga je Vučić dobio za svoju rolu.

Siguran sam da su se dve velesile dogovorile da Srbiju očiste od ološa i Vučićevog kartela, kao i onih koji su ga podržavali kao opozicionara i odlučili da ih on zameni, da bi sačuvali svoje opljačkane milijarde.