Tabloid istražuje

 

Ekskluzivno: Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal dokazima ne veruje

 

Lopovi inkasirali, građani banktorirali

 

Mafija i njeni pomagači pronašli su odličan način kako da se domognu "čistog" novca koji zatim investiraju u Srbiju. Prvo kupe neko preduzeće sa velikim obrtom, a to su po pravilu distributeri dopuna za pripejd sisteme mobilnih kartica, odnosno Bus Plus, zatim ih založe da bi od banaka dobili kredite koji predstavljaju legalan novac. Ko nije hteo da im proda svoje preduzeće, taj je na to bivao primoran. To pokazuju dokumenta prikupljena tokom policijske istrage u koja je Tabloid imao uvida. Kompletna dokumentacija je odavno u Specijalnom tužilaštvu za borbu protiv organizovanog kriminala, ali se postupa selektivno: na meti su samo oni koji ne žele da novac dele sa vlastodršcima, tvrdi se u pomenutim izveštajima policije.

 

Milan Malenović

 

Posao sa dopunama za mobilne telefone, kao i onaj sa Bus Plus karticama u suštini je idealan način za pranje para zarađenih od prodaje droge, ili drugih ilegalnih poslova. Tokom 2013. godine aktuelizovana je priča o poslu elektronskih dopuna prepaid kartica mobilnih telefona u vezi sa Telekomom Srbija i firmom DTM Investments, koja se povezuje sa Nikolom Dimitrijevićem, pravnosnažno osuđenim zbog pranja novca, a koji se povezuje sa poslovanjem Darka Šarića.

Tehnologija dopune pripejd kartica je patentirana u Srbiji, a u širu primenu ušla je tokom 2004. - 2005. godine, kada su se ovim poslom bavila samo preduzeća Certus i DMD Holding, povezana sa Savom Terzićem i Dejanom Dragojlovićem. Pošto je Dragojlović, koji je bio nosilac patenta za uređaje za elektronske dopune, odbio da prepusti posao bez naplate licencne naknade u procentualnom iznosu (čime bi kroz delatnost procesinga imao uvid i u promete pojedinačnih distributera dopuna, i time i u količinu novca koja prolazi kroz sistem) istisnut je iz posla, poništeni su mu patenti i oduzeta firma Certus, čiji je bio vlasnik. Zbog toga je pokrenut i veći broj sudskih postupaka, o čemu je pisano u Tabloidu u više navrata, a postoji i internet strana www.istinaocertusu.com.

 

 

Preko političke veze uticali na Telekom

 

Sava Terzić je ostao kao nosilac posla u saradnji sa novim poslovnim partnerima, koji su bili zainteresovani za pranje novca po modelu koji je u narednim godinama funkcionisao na sledeći način: Terzić je preko Certusa, kao jedinog procesora elektronskih dopuna po ugovoru sa Telekomom Srbije, imao uvid u delatnost, broj aparata za dopune i promete pojedinačnih distributera dopuna, koji su se preko ugovora sa Certusom i Telekomom uključivali u sistem.

Certus je, kao procesor, imao mogućnosti da povremenim isključenjima i na druge načine ometa poslovanje distributera, na koje je, ukoliko su zbog obima prometa bili interesantni, imao mogućnosti da utiče i da ih faktički prinudi da mu prodaju aparate za dopune, preteći im između ostalog i da će raskinuti ugovore sa njima (odnosno preko veza i političke podrške u Telekomu uticati da Telekom raskine ugovore) i na taj način ih izbaciti iz posla dopuna.

Pošto je, kao procesor, Sava Terzić imao uvid u promete koje su pojedina preduzeća ostvarivala, nakon kupovine uređaja od njih, pružao je informacije Zoranu Ćopiću, kome se u Srbiji i Bosni sudi zbog pranja novca, kao i Nuo Stanaju i Darku Šariću, o tome kolike promete su pojedine firme imale u ranijim godinama (zahvaljujući poslu sa dopunama) kako bi ih Ćopić kupovao, radi pranja novca. Naime, Ćopiću su bila potrebna preduzeća sa velikim prometima u bilansima, jer takva preduzeća na osnovu velikog obrta mogu dobiti velike bankarske kredite, na koji način u njih ulazi „čist" novac. Ovi krediti najčešće se ne vraćaju, već su se banke namirivale uplatama prljavog gotovog novca davanog kao garancija za kredit, u zemlji ili inostranstvu.

Kako to konkretno funkcioniše vidi se iz mnogobrojnih transkripata presretnutih razgovora između aktera, koje je policija dostavila tužilaštvu za organizovani kriminal, ali ono ništa ne preduzima, jer su neki učesnici bliski vladajućim strankama.

Tako Zoran Ćopić 2. aprila 2009. u 19 časova i 9 minuta zove Bojana Kordića, danas izvršnog direktora Komercijalne banke, da bi dogovorio kredit od najmanje 10 miliona evra (pominjane su i svote od 15 i 20 miliona evra) na teret tek kupljene firme DTM koja se bavila dopunom pripejd kartica za mobilne telefone. Na teret DTM-a Ćopić od Dušana Jovanovića, jednog od direktora Pireus Banke, 13. aprila 2009. godine (telefonski poziv usledio u 12 sati i 32 minuta, trajao četiri minuta i 29 sekundi) ugovara izdavanje tri bankarske garancije u ukupnoj vrednosti od 200 miliona dinara.

 

 

Kumovi i rođaci, vlasnici i suvlasnici...

 

U mnogim od telefonskih razgovora Zorana Ćopića, odnosno Save Terzića sa direktorima banaka, koji su snimljeni i nalaze se u sudskim i tužilačkim predmetima, jasno se vidi da su firme za telekomunikacije sa svojim velikim fiktivnim prometima služile kao pokriće za dobijanje kredita.

Pominjano DTM Relations je preduzeće, čiji je vlasnik bio Nikola Dimitrijević. Nakon pritisaka, ucena i pretnji Dimitrijeviću, Sava Terzić je kupio gotovo sve uređaje za elektronske dopune od preduzeća DTM Relations, odnosno posao sa 2.600 uređaja i 20 miliona dinara dnevnog prometa, od čega je čista zarada DTM-a bila 8,5 odsto, odnosno 1.700.000 dinara na dnevnom nivou. Nakon toga, Zoran Ćopić je, za Darka Šarića, preko preduzeća Avio Rent iz Banja Luke kupio preduzeće DTM Relations za 600.000 evra, koje je imalo dovoljno velike promete iz prethodnih godina, da je moglo dobiti kredit Hipo Alpe Adria banke za kupovinu u privatizaciji preduzeća Mitrosrem. Zbog ove transakcije Nikola Dimitrijević je i osuđen pred Specijalnim sudom u Beogradu.

Još jedan od motiva za kupovinu i uvlačenje preduzeća DTM Relations u operaciju pranja novca jeste i mogućnost naknadnog uticaja na Branka Lazarevića, kao šuraka Nikole Dimitrijevića, odnosno radi ucene pokretanjem afere zbog opisane povezanosti sa pranjem novca Darka Šarića, što je i učinjeno u jednom periodu početkom 2013. i 2014. godine.

O kontaktima Save Terzića, Zorana Ćopića i drugih učesnika u operaciji pranja novca postoje brojni dokazi u vidu prisluškivanih telefonskih razgovora, audio i video snimaka praćenja, o kojima znaju i koje poseduju policija, bezbednosne službe i tužilaštvo, koji su do sada u procesuiranju Darka Šarića i njegove grupe postupali neprofesionalno i takve dokaze selektivno plasirali sudu, izbegavajući gonjenje pojedinaca koji su u ovoj organizaciji imali više nego značajne uloge, poput Save Terzića i mnogih drugih.

Pošto je preduzeće Certus od 2007. godine predmet sporova, Sava Terzić je delatnost procesinga i distribucije elektronskih dopuna prebacio na preduzeće Lanus, kojim je faktički upravljao. Kao jedan od suvlasnika preduzeća Lanus, pojavljivao se i Aleksandar Đorđević, kum Save Terzića, ali i rođak Dušana Petrovića, bivšeg potpredsednika Demokratske stranke.

 

 

Šema pranja novca, po direktivi iz Vlade Srbije

 

 

Nakon delimičnog otkrivanja opisane šeme pranja novca i pokretanja akcije „Balkanski ratnik" krajem 2009. godine, preduzeća u vlasništvu braće Stanaj, Zorana Ćopića, Darka Šarića, koja su vršila posao elektronskih dopuna za Telekom, VIP i Telenor, preko uređaja u svom vlasništvu, prenela su svoje uređaje na preduzeća pod kontrolom Save Terzića radi nesmetanog nastavljanja posla.

U Srbiji je raspisana poternica za Zoranom Ćopićem zbog pranja novca, zbog čega se on sklonio u Bosnu i Hercegovinu, odakle je i dalje, preko Save Terzića, učestvovao u koordinaciji posla sa dopunama, a to isto je radio i u Bosni, u saradnji sa Miletom Dodikom, kod koga je bio često viđen gost, a u Specijalnom sudu postoje i snimljeni razgovori između njih.

Sava Terzić je Ćopiću svakog meseca donosio u Bijeljinu,u etno selo Stanišić, gde su se sastajali, od 30 do 50.000 evra u gotovini, zavisno od prometa preko pomenutih uređaja. Ovi kontakti su dokumentovani fotografijama, video i audio snimcima.

Zanimljivo je i da je Press bio jedini dnevni list koji je, nakon pokretanja istrage i izdavanja poternice, omogućio Ćopiću da da javni demanti, tada u vlasništvu Dragana Đilasa i Miroslava Miškovića. Đilasa, Bojana Pajtića, Press, Lanus, Apex, Certus, Direkt Mediju i dr. povezuju i zajednički advokati - Srđan Kovačević, Biljana Kralj i drugi iz Novog Sada, o čemu je već bilo govora u medijima.

Preduzeća koja nisu prodala svoje uređaje za elektronske dopune Savi Terziću (poput Intracom, Konsing, Paralela) nisu dobro prošla na tržištu, jer su im uskraćeni ugovori sa Telekomom Srbije, koji je svojom poslovnom politikom, po direktivama pojedinaca iz prethodne Vlade Srbije, na tržištu favorizovao preduzeća obuhvaćena šemom pranja novca. Na kraju su, posle niza peripetija, ucenjivanja i pretnji, i ove firme bile prinuđene da za daleko manje iznose prodaju svoj posao i uređaje.

 

 

Mesečno naplate dvanaest miliona evra, a prijave osam!

 

 

Usled delimičnog otkrivanja opisane šeme pranja novca i procesuiranja pojedinih članova organizacije (poput Zorana Ćopića), ali i zbog promena političkih prilika koje su dovele do gubitka dela političke zaštite i podrške, Sava Terzić i Lanus se, nakon prodaje posla sa dopunama, okreću novom projektu - Bus Plus, iza kojeg je stajao i vrh Demokratske stranke (Tadić, Đilas, Pajtić, Rakić, Šutanovac...).

Naime, preduzeće Lanus je zajedno sa svojim partnerom, turskim preduzećem Kentkart, uz pokroviteljstvo Dragana Đilasa, dobilo posao uvođenja sistema naplate gradskog javnog prevoza u Beogradu. Iza turskog preduzeća Kentkart sa svojim kapitalom stoji Nuo Stanaj, brat pokojnog Antuna Stanaja. Lanus i Kentkart su zajedno osnovali preduzeće Apex, koje se javno pojavljuje kao nosilac projekta Bus Plus. Preko ovog sistema, veliki iznosi novca od uplata za dopune Bus Plus kartica prelaze preko računa preduzeća Apex i Lanus, bez kontrole od strane bilo kog predstavnika javne vlasti u Srbiji, gradske ili republičke.

Preko svojih 800 direktnih prodajnih mesta, sa kojih se uopšte ne prijavljuje ili samo delimično prijavljuje promet, prikuplja se novac, te se tako gradu i javnosti prijavljuje mesečni prihod od oko tri do četiri miliona evra, dok se u sistem zapravo uplaćuje po 10 do 12 miliona evra mesečno, pri čemu se razlika, koja se ne prijavljuje koristi, između ostalog, direktno za finansiranje Dragana Đilasa. O svemu ovome postoje dovoljni dokazi koji su prosleđeni Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, ali se o svemu ćuti, jer je SNS zainteresovan da nastavi ovaj posao, kada preuzme vlast u Beogradu. A tu je i Novi Sad, gde su naprednjaci već na vlasti i gde se upravo uvodi Bus Plus sistem.

Osim toga, postoji i modalitet da se nakon prijema uplata mesečnih pretplatnih karata u punom iznosu iste naknadno evidentiraju kao jeftinije, povlašćene karte, pri čemu se razlika u novcu uzima u gotovini i ne prijavljuje. Vlasnička struktura Apexa, kao nosioca posla Bus Plus, danas je jasna: Kentkart, Sava Terzić lično (koji se kao takav eksponira i u medijima) i Lanus, kojim faktički upravlja Sava Terzić. Sava Terzić je 2013. godine prodao udeo Lanusa u Apexu Nuo Stanaju, za kojim je u Srbiji bila raspisana poternica (ali je i brzopotezno povučena), odnosno formalno preduzeću Kentkart.

 

 

Starorimska gozba: Lanus, Certus, Apeks, Bus Plus...

 

 

Sava Terzić je pokrenuo i postupak za likvidaciju preduzeća Certus, koja je 2007. godine imala 17,5 milijardi prihoda, kako bi mogao nesmetano da ukloni i uništi sve dokaze o prometima ovog preduzeća u sklopu operacije pranja novca, iz perioda kada je ovo preduzeće vršilo procesing u delatnosti elektronskih dopuna.

U poslednje vreme se u medijima govori o jednoj čudnoj pojavi - da gradska uprava Beograda, odnosno privremeno veće vodi pregovore o kupovini Bus Plusa od firmi Apex, kojim rukovodi Sava Terzić, i Kent Kart iz Turske, kojim rukovodi Nuo Stanaj. Jasno je čiji kapital stoji iza ovih firmi. Policijski istražitelji veruju kako se ovo radi, jer su pojedinci iz SNS-a i ranije bili umešani u ove poslove, pa sada samo pokušavaju da na elegantan način vrate Darku Šariću novac koji su od njega uzeli, kako bi od Apexa napravili firmu sa „čistim" milionima evra kapitala, koje bi kasnije služile za pokriće porekla imovine.

Prosto je neverovatno da vodeći ljudi glavnog grada i države, kao i tužioci, ne znaju da postoji obilje dokaza o kriminalnoj aktivnosti i kriminalnom poreklu projekta Bus Plus. Dakle, nije jasno zbog čega bi novcem poreskih obveznika bila plaćena bilo kolika cena za nešto što država može na osnovu odredaba Zakona o oduzimanju imovine iz krivičnog dela da oduzme, da gradu na upravljanje i pokrene krivične postupke protiv odgovornih lica.

Dodatnu sumnju rađa i činjenica da je Nuo Stanaj upravo nedavno oslobođen pred Specijalnim sudom optužbi za pranje novca, dok traju pregovori oko kupovine Bus Plusa, ili je, možda, Stanaj nekome poklonio svoj udeo da bi bio oslobođen!

U međuvremenu, firma Apex Solution pojavila se na tenderu za uvođenje sistema kontrole gradskog prevoza i u Novom Sadu, i to sa najpovoljnijom ponudom od 116 miliona dinara i rokom isporuke od 75 dana, dok je drugu najpovoljniju ponudu dao Institut Mihajlo Pupin iz Beograda, od 130 miliona dinara i rokom isporuke od 280 dana. Na tenderu učestvuju i turska firma Asis elektronik (pod kontrolom istih lica kao i Kent Kart), kao i hrvatska Penta. Ponuda Apex Solution-a je dampinška ponuda, bez ekonomske opravdanosti, uz jedinu ambiciju da se uđe u simbiozu sa novosadskom gradskom vlašću SNS, koja je već prihvatila zataškavanje, pa i učešće u opisanoj aktivnosti pranja prljavog novca.

Zoran Ćopić je u međuvremenu pred sudom u Bosni i Hercegovini pravosnažno osuđen na četiri godine zatvora zbog pranja novca Darka Šarića, a takođe je od njega oduzeta i imovina u vrednosti od preko 10 miliona evra. Nakon što izdrži ovu kaznu, steći će se uslovi da bude izručen Srbiji, gde je već više puta osuđen (u Zrenjaninu na 4,5 godine, pred Specijalnim sudom na 6 godina), a protiv njega se vodi još postupaka zbog pranja novca koji potiče iz trgovine drogom. Međutim, firme Darka Šarića i dalje nesmetano rade svoj posao: Lanus, Bus Plus i druge, naravno preko trećih lica, a jedno od njih je sigurno i dokazano Sava Terzić.

 

 

A 1.

 

"Prethodnica" nekoliko lica

 

Medijsko potenciranje i fokusiranje na preduzeće DTM Investments (koje je nastalo odvajanjem od preduzeća DTM Relations  Nikole Dimitrijevića) predstavlja pokušaj skretanja pažnje sa suštine i glavnih igrača procesa pranja novca od trgovine narkoticima koje se, uz ogromne zloupotrebe javnog sektora poput Bus Plusa, odvija poslednjih godina, budući da je preduzeće DTM Relations prodato Zoranu Ćopiću, da bi bilo iskorišćeno u privatizaciji preduzeća Mitrosrem, i to tek nakon što je gotovo sve svoje uređaje za elektronske dopune prodalo Savi Terziću, te je kupljeno samo zbog svog kreditnog ugleda. I ovo preduzeće kupljeno je od strane Zorana Ćopića po savetu i usmeravanju od strane Save Terzića, kao „prethodnice" lica procesuiranih zbog pranja novca. DTM nije jedino preduzeće preko koga je od istih organizatora odrađena ista „kombinacija". 

 

 

 

A 2.

 

Pranje 20 miliona evra

 

Posrtanje Mitrosrema, jednog od najuspešnijih poljoprivrednih preduzeća u Sremu, počinje, privatizacijom, kada ono dolazi u ruke Darka Šarića. Opadaju ratarska, povrtarska i stočarska proizvodnja. Kolektiv sa više od hiljadu radnika se prepolovio. Još veći problemi nastaju kada je gazda Šarić "provaljen", i država je Mitrosrem, kao imovinu stečenu "prljavim" kapitalom, stavila "pod svoje". Jedva uspeva da se organizuje proizvodnja, da bi krajem 2010. godine došao "završni udarac". Po nalogu Republičke veterinarske inspekcije, zbog kuge je na farmi svinja u Velikim Radincima uništeno 10.000 tovljenika. Procenjena šteta tada je iznosila milion evra.

"Darko Šarić mi je dao avans za Mitrosrem, koji je trebalo da mu prodam. Ja sam tu firmu platio 15,2 miliona evra. On kupac, ja prodavac. To je sve. Čist kupoprodajni odnos", tvrdio je svojevremeno Zoran Ćopić, optužen za učešće u pranju više od 20 miliona evra za Darka Šarića.

  Ćopić je, međutim, osim sa bankarima (Dušanom Jovanovićem, Bojanom Kordićem i drugima) bio u stalnom kontaktu i sa Nuom Canajem, sa kojim je razmenjivao informacije o poslovanju, kao što dokazuje transkript presretnutog telefonskog razgovora njih dvojice od 17. marta 2009. godine (razgovor započeo u 20 časova i 55 minuta i trajao devet minuta i 30 sekundi). Samim tim je morao da zna i odakle potiče novac koji obrće.

U pomenutom razgovoru Ćopić objašnjava Stanaju kako posreduje u kupovini jednog preduzeća koje se bavilo prodajom elektronskih dopuna za pripejd mobilne kartice, a koje je svu opremu i prava prodalo nekoj drugoj firmi. Pomenuto preduzeće zadržalo je samo ime i bonitet, koji su Ćopiću bili potrebni kako bi podigao kredit, i tako dobio čist novac za dalje investicije.