Zrenjanin

Cena "javnog i objektivnog praćenja": novinari u centru Banata postali su obični dekorateri propasti

Buvljak talentovane mladosti

Istina o temeljno razvaljenom Zrenjaninu boli, vređa i unižava prosečnu inteligenciju, dok ovdašnje ubogo novinarstvo "uživa" u poniznosti dugogodišnjim razvaljivačima i njihovim „talentovanim" naslednicima, danas bogatunima na račun blentave raje. Ogromna većina zrenjaninskih novinara danas, ako se uopšte usuđuju da se nazivaju žurnalistima, prvo ubija sopstvenu savest. Ne vide, ne čuju, nit ih dotiče saučesničko, surovo sirotovanje armije sugrađana. Svedeni na nivo „punjenih paprika", za restoranski ručak ili mufte paketić proizvoda, spremni su da ispišu ili izrecituju bajke o neprijateljima u sopstvenim redovima, guzonjama. Meganovinarski ćute, k'o zaliveni, o porodičnim agonijama armije besposlenih radnika u Zrenjaninu, o deci čiji bunt prelazi u gađenje kukavičlukom svojih roditelja, o "preko potrebnom" zagađivanju polumrtvog Begeja iz kanalizacija fabrika, o veličanstvenom stranačkom zapošljavanju dibidus nestručnih al' podobnih, o beskrajnom lagodnom funkcionerskom životu na račun gradske kase...

Zoltan Horvat

Mrkla noć i tutumrak novinarstva po meri je nazadnjaštva u centru Banata. Odbrana gole egzistencije sa mesečnim minimalcem i sramotni honorari od dve do pet hiljadarki, dovela je novinara u Zrenjaninu na nivo sluge pokornog. Namagarčen, svojom (ne)voljom, uvučen je u marketinški pažljivo plasirano sistemsko uzbunjivanje prostačkim temama (sise i guzice tamo neke cice) od strane države, vlasnika medija i lokalnih vrhovnika.

Ako je novinarstvo zanat univerzalnih neznalica, tada bi svako sa ulice mogao biti povučen za rukav u dostizanju "slave" lokalne novinarčine. Nažalost, istina je, jer audicije ovdašnjih privatnih lokalnih elektronskih medija gotovo niko ne posećuje. Onim retkima sa ulice koji svrate i usude se da stanu pred kamere, stvar je donekle olakšana. Idiot im pomaže. To je onaj ekran ispred tebe, tik pored kamere, gde ti tekst krupnim slovima ide nagore, a ti imaš samo 24 časa da savladaš Idiota pre čitanja. Sutradan potpišeš ugovor, honorarni, na mesec-dva tri, za najviše 5 hiljadarki mesečno, pa te rodbina, prijatelji i preostali gledaju kako savladavaš čitanje sričući slova. Ti mlad, sav bitan, važan, pa se posle nekoliko nedelja usudiš da pitaš, možeš li sam da kreiraš emisiju, da budeš bar koautor. Možeš, al' malo sutra, nisi tu da se pitaš za bilo šta, već ćuti, sedi i čitaj tuđe vesti do besvesti.

KTV i RTV Santos razvili su sjajan biznis sa armijom mladih koja se može pohvaliti da se par meseci "pravila važna" zabavljajući sugrađane dozlaboga dosadnim vestima. Jel' prilog o najobičnijoj poseti gradskog funkcionera svom stranačkom pajtosu - foteljašu u javnom preduzeću potreban? Nije, neophodan je samo u komunikaciji gradska kasa - privatni mediji u cilju "objektivnog" informisanja građana.

Mladi, prežaljene žrtve ovakvog "novinarstva", na desetine godišnje, ispedaliraju se nakon tromesečnog ugovora, a pregovori gradske kuće i vlasnika medija ima i ucenjivačke kapacitete. Sve se vrti oko love, više stotina hiljada dinara mesečno, pa u slučaju da zapne oko dva miliona dinara i zgrade koja se dugi niz godina koristi na naselju "4. jul", uz potpuno nejasan način zakupa i isplate, na lokalnim ekranima osvanu najcrnji komentari o gradskim guzonjama. Potraje to nedelju - dve, ovdašnji vrhovnici shvate da moraju da se late para iz gradske, kase svih građana...

Posle kratke bure i još kraćeg zadovoljstva građana najavom zaokreta u izveštavanju, usledi preokret u vidu veličanstvene hronike u kojoj se taj isti vrhovnik, juče pljačkaš nad pljačkašima Zrenjanina, danas opisuje kao najlepši, najpametniji i najsposobniji Zrenjaninac svih vremena. Istančan njuh za novinarski biznis i opstanak u surovoj konkurenciji, liderke privatnih elektronskih medija grade proverenim bajkama o uterivačima vlasti u raspamećene sugrađane.

Dabome, "javno, objektivno i pravovremeno praćenje" ima svoju cenu. Za ovdašnje prilike paprenu, a ugovor potpisuju zainteresovane i zadovoljene stranke. Naravno da novinaru - početniku za čitanje (zbogom novinarstvu) od ovog javno-privatnog biznisa privilegovanih sledi bogovska sića, zagarantovanih pet hiljadarki mesec, dva, najviše tri.

Pre nekoliko dana proradio je i treći lokalni elektronski kanal, donatorski internet EuroTEL. Prvi dani emitovanja pokazuju da Zrenjaninci mogu biti spokojni, ni tu neće biti talasanja, svi funkcioneri će biti lepi i pametni i fabus veleobrazovani, direktori ZREPOK-a idealni za hvalospeve o njima u namicanju sponzorstva...

Jel' to novinarstvo u Zrenjaninu posta' najveća sponzoruša grada?

Zvanično, zrenjaninski novinari su naj-naj-kolegijalnija sorta u Vojvodini. Jednom u sto šezdeset sedam godina se sastanu i donesu odluku da ne treba menjati postojeće. Nezvanično, al' istinito, Zrenjanin nema novinarsko udruženje, nema svoj sindikat u odbrani minimuma zatrtog dostojanstva profesije, nema kolegijalnosti, solidarnosti...Ima pakosti, zavisti, opanjkavanja, podmetanja...Na radost gradskih guzonja koji se grohotom smeju teškom srozavanju ove profesije. Kad je ekonomija i sve ostalo u čabru, što to ne bi bilo i novinarstvo, ionako služi svakoj vlasti za jahanje.

"Slavni" 5. oktobar 2000. godine bio je dan mnoštva svečano izrečenih zakletvi da se mediji, recimo i danas privatizovani list Zrenjanin, mora suštinski promeniti, počev od zaglavlja. Da je bilo promena, bilo je. Nakon petog, sekund iza ponoći, osvanuo je šesti oktobar. Jedan od najcrnjih dana i za Zrenjanin. Grad u kojem je suvereno carovao srednji sloj društva, duša i srce srednjeg Banata, uleteo je u višestranačko čerupanje. Najgori, javno se hvaleći sposobnošću Iskoristiću trenutak, 'beš grad i građane, moral, porodicu i preostale baljezgarije, očitali su lekciju ponosnoj tradiciji i kulturi moćnog Banata. Satrli je do balčaka.

Istini je teško pogledati u oči, novinar se danas u Zrenjaninu, zavaran gorkom istinom o vrhunskom riziku bavljenja ovim opakim i stresnim poslom, stidi promašenosti svog zvanja.

Ovdašnji nazadnjaci nude spasonosnu formulu: budi i ti grobar vremena u kojem živiš, garantujemo ti pristojan minimalac za zabavljanje loše publike. Nudimo ti loše novine, pa udri po falš muzici, guzici i preostalim lepotama Zrenjanina.