Razaranje

Kako se iz dana u dan događaju skandali u Narodnom muzeju u Pančevu

Direktorkin bol, leči alkohol

Kakav je skandal napravljen na manifestaciji Dani evropske baštine. Zašto je Svetlana Mesicki urlala na koleginicu iz Jevrejskog istorijskog muzeja. Ko se pretvorio u balkanskog špijuna i ko pregleda listinge mobilnih telefona. Ko pregleda fejsbuk strane svojih podređenih. Gde bi trebalo doneti alkometre i ko se dopinguje sabajle. Kako se narodni muzej Pančevo pretvorio u pedofilni centar. Kako je Svetlana Mesicki samu sebe proglasila za naučnog saradnika. Kako je napravljena cirkuska manifestacija "Pelagićeva čajanka" i kako je čudom izbegnuto kuvanje čaja od lijandera. Kako je nepostojeća Biljana Šćekić pokušala da minira projekat Narodnog muzeja Pančevo. Zbog čega su fotografi pocepali svoje fotografije u Narodnog muzeja Pančevo. Zbog čega bi hitno trebalo angažovati nekadašnjeg dečka Svetlane Mesicki.

Stanislav Živkov

Retko kada se dešava da se tokom dve nedelje između izlaska dva broja Tabloida desi toliko skandala vezanih za jednu jedinu ustanovu, kao što je to slučaj sa Narodnim Muzejem u Pančevu i njegovom budućom bivšom direktorkom Svetlanom Mesicki razvedenom Milosavljević. Poslednji u nizu skandaloznih događaja dogodio se 18 septembra kada je u lokalnom nedeljniku Pančevac na strani 13, kao i na lokalnoj televiziji, osvanulo bizarno saopštenje Narodnog muzeja, koje zbog bizarnosti i totalne nepismenosti prenosimo u celosti: "...Povodom čestih inspekcijskih nadzora u Narodnom Muzeju u Pančevu i anonimnih prijava potpisanih sa očajni radnici Narodnog muzeja Pančeva, kolektiv muzeja ovim putem želi da iskaže svoj stav. Delatnost NM zasniva se na timskom radu svih zaposlenih. U proteklih 10 meseci svaka aktivnosti je bila i u budućnosti će biti dostupna javnosti. Naš kolektiv radi na zaštiti kulturnog nasleđa i očuvanju kulturnog identiteta pa je NM u ovom periodu posetilo 21.000 građana. Kolektiv narodnog muzeja, javno iznosi svoj stav da ne stoji iza bilo kakvih anonimnih prijava koje se potpisuju u ime kolektiva Narodnog muzej a Pančevo...".

Ovim su se samo potvrdile dve stvari, najpre poslovica prema kojoj-gde ima dima, ima i vatre, a drugo da je čitav kolektiv zastrašen samovoljom, bahatošću i diletantiznom buduće bivše direktorke Svetlane Mesicki razvedene Milosavljević, pošto je javna tajna da je ovo nepismeno saopštenje sročila izvesna Vanja Radenković, zaposlena na nepostojećem radnom mestu PR muzeja bez konsultovanja sa bilo kime od zaposlenih.

Međutim, daleko zanimljivija je napokon javno obelodanjena činjenica da se poslednjih nedelja u Muzeju često dešavaju inspekcijski nadzori. Kako saznajemo, buduću-bivšu direktorku. Svetlana Mesicki, razvedenu Milosavljević, u Muzeju je zatekla inspekcija za zabranu pušenja, i to- in flagranti. Pravo je čudo da do sada neka druga inspekcija nije u Muzej došla sa alkotesterima, kako bi izmerila procenat alkohola u direktorkinoj krvi. Pre svega, imajući u vidu njen omiljeni hobi, odnosno dopingovanje sa par čašica na eks u preparatorskoj laboratoriji, o čemu postoje i izjave brojnih svedoka.

Što se inspekcijskih nadzora tiče, tokom nedavnog konkursa za imenovanje direktora upravnom odboru Muzeja predate su kopije krivičnih prijava koje su do tada bile podnete protiv buduće bivše direktorke ali je Upravni odbor i pored toga predložio dotičnu za direktorku da bi se samo dan kasnije ispostavilo da krivične prijave zaista postoje te da je povodom nekih pokrenuta i istraga tako da se na kraju upravni odbor našao u nebranom grožđu ne znajući kako da se ispetlja iz jame koju je sam sebi iskopao. Međutim, pokazalo se da crna serija na najgori mogući način traje praktično neprekidno, pa je tako dana 4. septembra, kada je u muzeju obeležen dan evropske baštine, i to izložbom i predavanjem u organizaciji Jevrejske opštine Pančevo, na koju je došao mnogo veći broj posetioca negoli na bilo koju muzejsku izložbu.

Večeri monumentalnih pijanki

Spektakl je počeo tako što su posetioci počeli da u velikom broju ulaze u muzej, što je kod buduće bivše-direktorke izazvalo pravi histeričan napad zavisti i ljubomore, što je na svojoj koži ni kriva ni dužna osetila Barbara Panić, kustos Jevrejskog istorijskog muzeja u Beogradu koja je istrpela histerično urlikanje Mesicke koja je odličnu gostujuću izložbu i odličnu posećenost proglasila skandalom. Samo zato jer je manifestaciju u kojoj je učestvovao rabin, inače prijatelj Mesicke, organizovao neko drugi, a ne njeno muzejsko veličanstvo, koje je najpre ignorisalo publiku koja je masovno dolazila na izložbu i predavanje.

Kada je uvidela da je posećenost izuzetna, po svaku cenu se utrpavala, ne bi li sebi pripisala nepostojeće zasluge. Brojni prisutni su bili svedokom tirade Mesicke koja se na Panićevu izdrala rečima- "ovo nema smisla", te da je "...ovo sada dozvolila i nikada više, na šta to liči da nema dovoljno stolica", i sl.

Kao da je Jevrejska opština kriva za nešto što nisu uradili njeni podređeni, iako je tokom pripreme manifestacije, čitavo vreme bila kontaktirana telefonom. Inače, kompletan kolektiv muzeja je svakodnevno svedok njene histerije, propraćene neprekidnom dernjavom na sve i svakoga, bilo kojim povodom. Šta više, u muzeju danima, nedeljama i mesecima traje svakodnevni program emitovanja "Balkanskog špijuna" uživo, pa tako buduća-bivša direktorka špijunira fejsbuk strane zaposlenih i pregleda listinge telefonskih poziva zaposlenih, kako bi potom zbog „spektakularnih" otkrića nepoželjnih sadržaja i nedozvoljenih telefonskih poziva nepodobnima pravila prave dramske scene praćene drekom i urlanjem.

Takođe, budno prati ko je od stranaka otišao kod koga i ko je gde izišao iz muzeja o čemu se čak vodi posebna evidencija. Budućoj bivšoj direktorki jako je zasmetao i privremeni paviljon koji je postavljen u gradskom parku na udaljenosti od 50 metara od Muzeja jer ga navodno zaklanja.

Međutim, s obzirom sa sadašnje stanje, čini se da je mnogo bolje da se muzej zakloni, da se što manje vidi cirkus i rasulo.

U muzeju traje ubrzano srozavanje osnovne delatnosti, a to je zaštita pokretnih kulturnih dobara, odnosno prikupljanje, obrada izlaganje i publikovanje muzejskih predmeta. To na najbolji način potvrđuje činjenica da ovogodišnjim budžetom ni prebijeni dinar nije predviđen za otkup predmeta na terenu. Ali, zato se kubici para bacaju na održavanje takozvanog letnjeg programa, sa koncertima etno folka, džeza i plaćanje pevačice Maje Volk, a gotovo sve od ovih „eminentnih" muzeoloških manifestacija bile su propraćene monumentalnim pijankama u muzejskoj birtiji, nazovimo je- „kod poslednje šanse", u koju su s konca i konopca svraćali raznorazni likovi sa tragovima krvi u sveopštem alkoholu.

Normalan rad koji bi trebalo da radi iole normalan muzej, odnosno priređivanje izložbi sa naučnom akribijom, organizovanje predavanja stručnjaka muzeja kao i gostujućih, gotovo u potpunosti su podređeni pretvaranju muzeja u svojevrsni pedofilni centar, odnosno u igraonicu za decu predškolskog uzrasta pri čemu su kustosi muzeja prinuđeni da, umesto da rade svoj posao, odnosno obrađuju i objavljuju muzejsku građu, po svaku cenu organizuju makar-kakve bizarne radionice. A, sve iz razloga kako bi se po svaku cenu oprale pare koje su za svojevrsne budalaštine dobile bizarne nevladine organizacije poput udruženja građana "Prepoznaj u sebi", koje je u muzeju danima i nedeljama organizovalo masovno zamlaćivanje, i to tako što su od plastelina i gline vajali figure po uzoru na neolitske!?

I sve to, kako bi se žgadija na radionicama po svaku cenu upoznavala sa raznim vrstama umetnosti, različitim periodima i tehnikama stvaranja!? To je sve, navodno, jako zabavno i poučno, i urađeno kako bi se deca privukla i da u budućnosti ne bi zaobilazila muzeje i galerije. Naravno, jedini koji su iz ovakvih budalaština imali nekakvu korist bili su članovi ovog bizarnog udruženja građana, pre svega graciozna Vesna Seferagić i predsednik Rade Mašić koje su budalaštine iz svog dvorišta u ulici Žarka Zrenjanina 35 uvalili Muzeju da se sa njima bakće!

Disko-svetla u kružnom paviljonu

Međutim, ni u pravoj muzejskoj delatnosti, Mesicka se ni najmanje nije proslavila. U njene prave crne bisere svakako spada i skaredna izložba organizovana pod gromoglasnim nazivom -„Pojas - simbolika kruga", kojom prigodom su predstavljeni pojasevi iz zbirke Narodnog muzeja, Srpske pravoslavne crkvene opštine i "KUD-a Stanko Paunović" , od kojih neki datiraju s početka 20 veka. To bi, samo po sebi, predstavljalo uzornu muzejsku izložbu. Međutim, normalnost se ovde završava, pošto budućoj-bivšoj direktorki Svetlani Mesicki, neoklasicistička izložbena dvorana visine 9 metara nije bila dovoljno mala. Zbog toga je, usred dvorane od crnog lesonita i metalnih profila, sklepan kružni paviljon u kome su na lesonit povešani pojasevi propraćeni pravom disko-rasvetom, na koji su bačene velike pare. I sve to zato što kružni prostor ima navodnu simboliku, jer Mesicka veruje da u mnogim religijama pa i religiji Srba, krug predstavlja zaštitu, što je i suština izložbe. Izložba šalje simboliku - vremena i pojasa. Pojas je krug. Veruje se da smo u krugu zaštićeni od demonskih sila. Večeras smo svi u krugu. Koncept cele izložbe je krug, simbol sveukupnosti, celovitosti, to je simbol koji nema početak i nema kraj, simbol ženske generativne moći.

Kao i uvek Mesicka se i ovom prigodom pojavila obučena u nekakav crni komplet sa crnim plaštom odozgo ne bi li prikrila sve vidljivije znake starenja, poput slaninice oko stomaka i duvankesa malo poviše. Sve u svemu, podsećala je na nekakvu vešticu koja bi u neka druga vremena zbog svog histerisanja vike i dreke, odavno cvrčala na lomači zajedno sa metlom i korbačem.

Inače, kada je već reč o religiji, moramo napomenuti da nam je zahvaljujući ljubaznosti službenika Gradske uprave Pančeva u ruke dospeo brižno skrivani dokument iz 1996. godine, koji u punoj meri pokazuje kakav je Mesicka prodavac magle...

Tako se iz dokumenta br 218 od 20.08 1996. godine, koji je potpisala tadašnja direktorka Rosa Svirčević, a koji je upućen tadašnjem Izvršnom odboru, saznaje sledeće: "...U Narodnom Muzeju u Pančevu, diplomirani etnolog-antropolog, Svetlana Mesicki zaposlena je na od 11. Oktobra 1995. kao pripravnik na poslovima naučnog saradnika. U proteklom periodu posebno se istakla pokrećući projekat Narodna religija Srba...Uporedo sa muzejskim aktivnostima usavršava se na postdiplomskim studijama na Filozofskom fakultetu...".

S obzirom da Narodni Muzej u Pančevu nema stručni naučni kadar čiji je domen duhovna i urbana kultura, a pošto se naučni saradnik Svetlana Mesicki u proteklom periodu osposobila na ovim poslovima, u nastavku se traži produženje pripravničkog staža za dotičnu personu. Ono što odmah pada u oči je činjenica da ni 1996. godine, kao ni sada, u Narodnom muzeju Pančevo nikada nije postojalo niti postoji bilo kakvo radno mesto naučnog saradnika, a malo je poznata i činjenica da 1996. godine, u Muzeju nije bilo ni kompjutera. Ovaj dopis je odštampan na kompjuteru i podmetnut tadašnjoj direktorki na potpis!

Već tada je bilo potpuno jasno da će u narednom periodu uslediti sistematsko prodavanje magle i profanisanje muzejske struke o čemu najbolje svedoči slučaj izložbe narodna medicina...

Treba joj bivši dečko...

Kada je U Narodnom muzeju u Pančevu otvorena izložba koja navodno prati tradiciju upotrebe lekovitog bilja od pre 5.000 godina do danas. Izložba je upriličena povodom 220 godina apotekarstva u Pančevu, ali sa prvenstvenim ciljem da autorka, odnosno buduća bivša direktorka Muzeja, Svetlana Mesicki, po svaku cenu svojom diletantskom izložbom umanji značaj dugo pripremane izložbe posvećene 220 godina farmacije u Pančevu, koja je održana pola godine kasnije!

Izložba je predstavljala najobičniji cirkus za čije potrebe su iz depoa izvučeni delovi nameštaja starih apoteka koje je rukovodilac te zbirke planirao da izloži na svojoj izložbi a samo kako bi se na njih rasule nasumične hrpe lekovitog bilja, odnosno kao scenografska dekoracija za veliku Pelagićevu čajanku na kojoj srećnim slučajem autorka nije nepodobnima servirala, recimo, čaj od lijandera, začinjem masnom sodom, kako bi se poboljšala ambijentalnost i interktivnost izložbe na kojoj je glavna ideja bilo prikazivanje.

O tome dokle je sve buduća bivša direktorka sprema da ide kako bi lečila svoje frustracije i patološku ljubomoru najbolje svedoče njeni brojni pokušaji da omete rad svih drugih odeljenja. Pre svega, onemogućavanjem normalnog korišćenja namenski doznačenih sredstava za projekte koje je Muzej dobio na pokrajinskim i republičkim konkursima. Zbog toga se u projekte po svaku cenu ubacuju drugi ljudi, samo kako bi nosiocima ostalo što manje sredstava, a ako i to nije dovoljno onda se uskraćuje isplata dnevnica ili se pod izgovorom poštovanja zakona insistira na makar čemu.

Tipičan primer, koji na najgori mogući način pokazuje ko je i šta je zapravo buduća bivša direktorka desio se lane kada je Narodni muzej Pančevo zajedno sa Narodnim muzejem u zrenjaninu i Udruženjem za negovanje tradicije iz Novog Bečeja pripremio zajednički projekat za konkurs IPA fonda evropske unije „socijalno ekonomski razvoj Dunavske regije u Srbiji" gde se tražilo što veće sufinansiranje od strane gradske Uprave Pančeva.

Prvi problem se pokazao upravo u pančevčakoj gradsko upravi pošto je iz jednog grada moglo da se pošalje najviše tri prijave a u Pančevu su baš bili smislili da pošalju prijave isključivo nevladinih organizacija, pa za Muzej navodno nije bilo mesto.

Zahvaljujući angažovanju pojedinaca iz gradske vlasti, prijava muzeja je ipak primljena, ali je zato kako bi se revanširali formiran specijalni tim sa zadatkom da po svaku cenu minira učešće Narodnog muzeja Pančevo na ovom konkursu. Tako je na mejl ovog autora stigao mejl nepostojeće osobe pod imenom Biljane Šćekić koja navodno radi u gradskoj upravi pančevo a koji je bio poslat pod izgovorom borbe protiv korupcije u kome su se naveli opšti podaci o ovom projektu prekogranične saradnje koji je proglašen primerom korupcije ali su kao prilozi mejlu poslata i dva dokumenta: Zapisnik sa sastanka sa Muzejem i Zahtev muzeja, odnosno dokumenta koja je ovaj autor već imao u rukama. Sve je, zapravo, trebalo da pokrene pisanje članka o ovom konkursu. Međutim, ubrzo se pokazalo da je sve ovo zapravo bila kuhinja Svetlane Mesicki.

Naime svaki dokument ili fotografija koja se pripremi na nekom kompjuteru sadrži i metapodatke o tome na kom kompjuteru je to rađeno. Najobičnijim desnim klikom na dokument, odnosno na properties, odnosno njegova svojstva, pa na tabeli detalja može se jasno videti ko je i kada to radio.

U ovom slučaju pokazalo se da nema toga šta Svetlana Mesicki ne bi uradila samo kako bi napakostila kolegama jer se kao autor dokumenta u oba slučaja pojavila Anja (ime Mesickine kćerke) a kao kompanija stajalo je Mesicki.

Ipak, krunu štetočinstva predstavlja takođe svež skandal nastao povodom izložbe Pančevo u ratu 1999. godine, koja je najpre otvorena da bi koliko sutra bila zatvorena jer su dan posle otvaranja dva fotografa doslovce pocepala svoje fotografije sa izložbe, jer nisu bili potpisani kao autori, ni pored fotografija ni u katalogu!

Ovim je načinjena teška povreda autorskih prava, jer u katalogu uopšte nigde nije bilo navedeno ko su autori fotografija, iako su svi podaci predati direktorki muzeja Svetlani Mesicki koja je za TV Pančevo mrtva-hladna rekla da je problem to što ne postoji Zakon o muzejskoj delatnosti, koji bi štitio kustose, i da sada postoji bojazan da bi se prilikom predstojeće izložbe o Gradskom parku, mogao pojaviti neki naslednik autora starih razglednica i fotografija i tužiti Muzej što je samo po sebi pokazalo da ona definitivno pojma nema o čemu govori.

Na žalost, za razliku od Zakona o autorskim pravima, koji je u pripremi, Zakon o muzejima je dugo u izradi i ja sada nemam prostor da se pozovem na neki član da zaštitim prava naše ustanove, struku, da zaštitim ideje, način postavke, veličine eksponata, kao i poruku koju izložba treba da šalje, navela je Mesicki koja se javno zaklinje da se profesionalno bavi muzeologijom.

O njenoj profesionalnosti, najbolje govori izjava Bogdana Petrova, jednog od autora fotografija koje je sam pocepao: "...To je je zaista u domenu snova. Nikad nisam dao saglasnost, 37 godina se bavim ovim i borim sa raznim ljudima kada je reč o priznavanju autorskih prava. Znate, i vi se bavite ovim poslom, šta znači kada vas neko stavi u drugi plan, a kada o vašem poslu razmišlja na pravi način. To je nekorektno ponašenje pojedinih radnika Muzeja. Zorana čak nisu ni obavestili da je izložba otvorena, a kod njega postoji drugi problem. On je tražio da napravi fotografije za izložbu, a ne oni, pa on posle nije ni obavešten...".

Sve u svemu, kad se pogleda totalno urušavanje Narodnog muzeja Pančevo, koje je izazvala njegova buduća-bivša direktorka, kao jedino rešenje za ovu situaciju nameće se dovođenje pančevačkog biznismena, a nekadašnjeg dečka Svetlane Mesicke, Saše Kotura. Da je na svoj način nauči pameti u čemu je svojedobno imao dosta uspeha!