Razaranje

Ko finansira muzejsku mafiju u Srbiji, i čime se ona zapravo bavi?

Porodica sa stotinu lica

Kako se sistematski krši Zakon o kulturnim dobrima, zbog čega su po ključu deljena osnivačka prava nacionalnim savetima manjina, ko je slupao tri miliona dinara na "banatske šore", kakva je veza pastirskih igara sa arheologijom i ko su članovi klana Tasić, Tasić & Co? Kako je ovaj klan preko Rotari kluba iz beogradske ulice Majke Jevrosime, organizovao udruženi zločinački poduhvat rekonstrukcije Narodnog Muzeja u Beogradu? Da li je ikada iko odgovarao zbog bačenih milion evra ni za šta, ko je osnivač korodinaciono kosovarskog klana i ko je već godinama u sukobu interesa, gde se točio šampanjac i ko je preuzeo osoblje Mirjane Marić? Na ova i druga pitanja o kulturnom slomu Srbije, odgovore je potražio Stanislav Živkov, Tabloidov istraživač

Stanislav Živkov

Udruženi zločinački poduhvat je legalna doktrina koja smatra svaku osobu koja je pripadala nekoj organizaciji ili grupi, pojedinačno odgovornom za zločine koji su bili počinjeni od te grupe ili organizacije unutar plana ili svrhe.

Na primer: ako su tri osobe učesnici neke pljačke, i jedan od njih troje počini ubistvo, tada se po doktrini udruženog zločinačkog poduhvata sve osobe koje su učestvovale u pljački terete za ubistvo.

Zajednički zločinački poduhvat nije sličan pravnoj doktrini komandne odgovornosti. Za razliku od komandne odgovornosti, za postojanje zločinačkog poduhvata nije potrebno dokazati hijerarhijski odnos, znanje nadređenog niti propust u preduzimanju mera za sprečavanje zločina.

Na žalost današnje stanje u gotovo kompletnoj službi zaštite kulturnih dobara predstavlja rezultat sinergijske realizacije više istovremenih udruženih zločinačkih poduhvata u režiji nekoliko klanova za koje su zajednički imenitelji nezainteresovanost i nesposobnost Ministarstva kulture, donošenje idiotskih zakona poput Zakona o kulturi, sistematsko kršenje Zakona o kulturnim dobrima upravo od onih koji ni trebali da ih sprovode.

Što se samog Zakona o kulturi tiče, on predstavlja najidealniji primerak idiotizma pošto je po tom zakonu zaštita kulturnih dobara koja je regulisana posebnim zakonom strpana u svojevrsnu Prokrustovu postelju sa svime i svačime.

Čak je sasvim neosnovano omogućeno kojekakvim nacionalnim savetima da u nacionalno vrlo mešovitim sredinama preuzimaju osnivačka prava ustanova zaštite kulturnih dobara. Tako je, zahvaljujući pomodnim svinjarijama pančevačkog žutog preduzeća kao i izvesne Marinike Tepić ex Čoban naprasno ostatak tamošnjeg muzeja postao ustanova od nacionalnog interesa za Rumune, a Zavod za urnisanje spomenika kulture za Mađare.

O tome da se Tepić ex Čobanu malko zaletela po rumunskoj liniji, najbolje govori činjenica da je pre izvesnog vremena dotična straćila čak tri miliona dinara na ordinarne budalaštine, odnosno, milion dinara za promociju jedne tradicionalne sportske igre kod Banaćana, takozvanih "banatskih šora" u Rumuniji i još dva miliona za organizaciju njihovog svetskog prvenstva.

Naravno, usput su zaboravili da finansiranje šora uopšte nije moguće prema Zakonu o sportu! Osim toga, niko normalan pojma nema niti o čemu se radi, a još manje da nekakva pastirska igra ikog normalnog uopšte zanima!

Doduše, kada smo već kod pastirskih igara, postoji jedan ljubitelj sličnih budalaština- a to je nezakonito imenovani direktor pančevačkog Zavoda za urnisanje spomenika kulture, izvesni Mića Mladenović, zvani "Mućkara", takođe imenovan po ključu žutog preduzeća kao čovek od posebnog poverenja dr Nenada Tasića istaknutog člana notornog beogradskog arheološkog klana Tasić, Tasić & Co.

Uzgred, Tasić junior je, kao svoje životno delo, zamislio totalnu privatizaciju istraživanja preistorijskih nalazišta poput Vinče, gde prčka već dvadesetak godina! Manje više bez značajnih rezultata, osim što se svaki dan čeka da se čitav lokalitet pod teretom desetina nasutog šodera stropošta u Dunav.

Veliki majstor, velike pare

Sada bi preko Mladenovića i ostatak žutog preduzeća u Pančevu hteo da preuzme prčkanje na lokalitetu Starčevo, i to preko skaradnog udruženja građana Neolitsko Starčevo čiji je jedan od osnivača i doskorašnji kopredsednik slučajno bio upravo Mladenović, a gde su godinama preko pančevačkog zeta Milorada Đurića, doskorašnjeg sekretara za kulturu AP Vojvodine, pod izgovorom zaštite arheološkog nalazišta Starčevo, nemilice upumpavane pare za izradu projekata za turističko zabavni park Neolitsko Kurčevo sa heliodromom, naseljem bungalova i akvaparkom!

Što se tiče klana Tasić, Tasić & Co on u najmanju ruku podseća na Himeru, odnosno neman sačinjenu od delova mnoštva životinja koja je imala kozje telo, zmijski rep te lavlju, kozju i zmijsku glavu iz kojih je bljuvala vatru!

Naravno, sličnost ovog klana sa Himerom ni najmanje nije slučajna, pošto su pripadnici klana razgranali posliće na više strana ali svejedno dobro je poznato izvorište svih muljaža, za koje je zajednički imenitelj rotari klub u Majke Jevrosime. Na žalost, do danas nije pokrenuta nikakva istraga kako bi se do kraja rasvetlile sve muljaže pripadnika klana Tasić, jer bi pokretanje istrage svakako ugrozilo pozicije tog klana čija je odgovornost javna tajna.

Osnivač klana je akademik Nikola Tasić, doživotni direktor Balvanološkog Instituta ANUS-a, inače pretprošli podjednako štetočinski direktor Narodnog muzeja, za vreme čijeg direktorovanja je čitav skandal u vezi sa rekonstrukcijom i zakuvan.

Sledeća u kompletu je Tasićeva bivša „sekretarica" a doskorašnja operativna direktorka Narodnog Muzeja Bibika Đorđević koja je umalo Narodni Muzej pretvorila u paralelni Etnografski muzej posvećen proučavanju sačeva i ćeramide. Tu je zatim sin akademika Tasića, prof. dr Nenad Tasić, inače dugogodišnji ljubavnik doskorašnje direktorke dr Tatjane Cvjetičanin i rukovodilac naučno-istraživačkog projekta prekopavanja lokaliteta Vinča, i rukovodilac opskurnog Centra za digitalnu arheologiju na Filozofskom fakultetu, preko čega se već decenijama sistematski ispumpavaju neverovatne svote novca ni za šta. Zatim, prof. dr Aleksandar Palavestra, bivši član Upravnog odbora Narodnog muzeja i kućni prijatelj direktorke Narodnog muzeja kao i njegov otac, inače najbolji prijatelj akademika Tasića akademik Predrag Palavestra!

Naravno, iz ovog rukovodećeg jezgra klana ispilile su se raznorazne nezvanične muzeološke lože: velika muzeološka loža predvođena velikim majstoricama dr Tatjanom Cvjetičanin i bivšim predsednicama upravnog odbora Narodnog muzeja dr Irinom Subotić i dr Maricom Šuput, velika rotarijanska loža predvođena velikim majstorima akademikom Nikolom Tasićem, arhitektom Dragomirom Acovićem i Miroslavom Tasićem smenjenim direktorom Etnografskog Muzeja, te velika arhitektonska loža predvođena velikim majstorima dva puta smenjenim pomoćnikom ministra kulture za pranje prljavog veša, arhitektom Miladinom Lukićem, prof. dr Milanom Rakočevićem i savetnikom arh. Dragomirom Acovićem čija je glavna uloga bila nameštanje izbora svog kućnog prijatelja Milana P. Rakočevića za glavnog projektanta rekonstrukcije Narodnog muzeja, u šta se svesrdno uključio i dva puta smenjeni pomoćnik dva ministra kulture Miladin Lukić.

Lukić je, osim kao stručnjak za gradnju nefunkcionalnih klozeta i nakaznih konaka, najpoznatiji kao potrčko i slugeranja svojevremenog direktora Republičkog Zavoda Radomira Stanića koji je omogućio plaćanje 856.850 evra arhitekti Rakočeviću za izrada idejnog i glavnog projekta a 248.054 evra potrošeno za konsultantske usluge administratora projekta konzorcijumu Solomko-Projman.

Nikome ni najmanje nije zasmetala činjenica da iz ovoga proizilazi da je sitnica od „svega" 856.850 evra, zapravo plaćana fizičkom licu, pošto su sve tri firme bile registrovane kao preduzetničke radnje i direktno povezane sa Velikim Majstorom, prof. dr Milanom Rakočevićem, odnosno u vlasništvu Milana Rakočevića, njegovog sina Ivana i snahe Aleksandre Savić-Rakočević !

Očito je da je ovaj udruženi zločinački poduhvat korist doneo samo pojedincima, uostalom o tome najbolje govori činjenica da je prema nalazu prethodnog Ministarstva kulture na neupotrebljiv projekat i njegovo „administriranje" straćena sitnica od svega 1.104.904 (milion sto četiri hiljade devet stotina četiri eura) a da do sada nikome za to nije zafalila ni dlaka sa glave, iako su sa dvorskim arhitektima, kućnim ljubimcima prijateljima i kumovima, namerno birana najskuplja i najneracionalnija rešenja koja bi omogućila višedecenijsko izvlačenje novca poreskih obveznika, jer su besposlenu operativu i biroe po potkrovljima mnogo više zanimali kolač od 50 miliona evra i razvlačenje radova, nego kvalitetno rešavanje postavljenih zadataka.

Naravno, tu je i bulumenta predvođena Tatjanom Cvjetičanin, koja je htela da se smesti po novim kancelarijama u sobi sa pogledom, tu je i priča o bezbednosti da se zamažu oči da bezbednost za 40.000 evra mesečno, daje pridruženi član klana, odnosno kum Tanjinog muža Đorđe Branković, direktor špediterske firme Kunsttrans.

Fufe i fufani u kupleraju

Spisak ljudi koji su direktno odgovorni za ovaj skandal je zaista monumentalan i najbolje potvrđuje staru narodnu poslovicu da riba smrdi od glave. Do danas niko nije postavio pitanje krivične odgovornosti čak četiri bivša ministra kulture: Branislava Lečića i Dragana Kojadinovića, u čije se vreme ceo skandal zakuvao, odnosno zahuktao, zatim Voje Brajovića koji je po preuzimanju dužnosti javno rekao da se neće mešati u svoj posao koji će voditi pomoćnici.

Prekid u crnoj seriji nastao je u vreme ministra kulture Nebojše Bradića koji je prvi zahtevao da mu se dostavi kompletna dokumentacija u vezi rekonstrukcije Narodnog muzeja nakon čega je pokušao da raspetlja deo afere vezan za kumovsku firmu Kunsttrans, da bi bio smenjen jer je spasao Galeriju fresaka, pošto zahvaljujući vrhovnoj zaštiti Borisa Tadića i Dragoljuba Mićunovića nije uspeo da razbuca bulumentu okupljenu oko doskorašnje direktorke dr Tatjane Cvjetičanin, koja je potom, baš kao i sve prethodne, vrlo uspešno svojim muzeološkim čarima uspela da šarmira i doskorašnjeg ministra Predraga Markovića verovatno mu govoreći tokom obilaska gradilišta Muzeja Vuka i Dositeja: ti si sjajna osoba i jako sam srećna što imam priliku da uživam u tvom društvu, ajmo na ručak u Litl Bej da ti bolje objasnim šta sam i kako zamislila da uradim sa Narodnim muzejem.

Za neupućene, Litl Bej je bizaran kič restoran-brlog koji u najmanju ruku podseća na burdelj iz doba Napoleona, a inače je omiljeno svratište kojekakvih beogradskih sponzoruša, fufa i fufana...

Sledeći u štetočinskoj hijerarhiji su naravno pomoćnici ministra kulture, najpre bivši pomoćnik iz pluskvamperfekta Joca Despotović i član Soroševog štetočinskog klana koji je pre deset godina dao saglasnost da se Narodni Muzej zatvori za publiku, te dvaput smenjeni debelo kompromitovani i joj nekompetentniji pomoćnik Miladin Lukić.

Velika je šteta što u krivičnom zakonodavstvu više ne postoji krivično delo usmereno protiv naroda i države koje bi bilo najprimerenije za sve protagoniste ove kleptokratske afere. S obzirom na broj umešanih, kako u ministarstvu kulture,tako i u samom Narodnom Muzeju, Filozofskom fakultetu, Srpskoj Akademiji nauka kao i na drugim mestima, kao preka potreba nameće se hitno uređenje posebnog muzeološkog krila u Centralnom zatvoru kako bi se omogućio smeštaj ovako eminentnih persona a sve ogranke Himere, odnosno klana Tasić trebalo bi transformisati u jednu novu i veoma korisnu: Veliku Zatvorsku Ložu sa sedištem u Bačvanskoj ulici!

Ako bi ovi organi bili osnovani imali bi pune ruke posla nakon čega bi dr Cvjetičanin i čitava njena kamarila skupocene dronje i odela morali da zamene zatvorskom odećom. Istina, zatvorski intendant bi prethodno morao da pribavi haljinu veličine XXXXXL za gracioznu Maricu Šuput, a bez obzira na to, svi učesnici ovog zločinačkog poduhvata morali bi da sa sobom ponesu topao veš jer u zatvoru je hladno...U svakom slučaju, tamo im ne bi bilo dosadno, čak bi imali obezbeđen i muzički program. Doduše to ne bi bila muzikica na uvce kao u Litl Beju, već bi zatvorom odjekivalo horsko pevanje: Tanja, zbog tebe sada tucamo kamen!

O glavnim članovima drugog po redu klana Soroševog pseudoumetničkog klana, pisali smo u prethodnom broju Tabloida ali i dalje neometano deluje tzv Koordinacioni klan, svojevremeno začet u krilu Koordinacionog centra čiji je glavni predstavnik dr Mirjana Menković, direktorka ostataka Etnografskog Muzeja koji i bez prethodnog direktora Miroslava Tasića strmoglavo ide nizbrdo nastavljajući upravo tamo gde je Tasić stao.

Očito je da je tokom traganja za novog kandidata za direktora Etnografskog Muzeja bilo više kandidata ali se i ovde primenom kriterijumima negativne selekcije Ministarstvo odlučilo za Mirjanu Menković, muzejsku savetnicu Etnografskog muzeja i direktorku skaredne nevladine organizacije Mnemosyne koja se zvanično bavi zaštitom ugroženog nasleđa na kosovu, a za koju niko živi u etnografskom Muzeju zapravo pojma nema šta uopšte radi za sam Muzej. jer se Mirjana Menković svima uspuzala na perčin odnosno popela na vrh glave, a pogotovu kada su zaposleni u Muzeju iz novina doznali da je Menkovićka prošle jeseni, odnosno dve i po godine pred odlazak u penziju, sadašnjem v.d. direktoru Miroslavu Tasiću-Tasketu uputila molbu za uplatu rata za odbranu doktorske teze pod nazivom Savremena žena: odnos među polovima u Srbiji u dvadesetom veku u svetlu antropoloških istraživanja odevanja i ženske štampe, koja je Fakultetu predata početkom septembra.

Sigurno su još više bili oduševljeni kada je potvrđeno da je VD direktor Miroslav Tasić muzejskim parama platio troškove doktorata Mirjani Menković u iznosu preko 300.000 dinara, kao i lekturu i korekturu istog u iznosu od 80.000 dinara.

Menkovićki je, uzgred, u 2014. godini, u ime muzeja obećano i kofinansiranje skarednog tzv. naučnog projekta centra Mnemosyne pod čudesnim nazivom Mirjana Marić-de lux pret-a-porter srpske i jugoslovenske mode koji je prema Tasketovom mišljenu, izuzetno važan doprinos širenju i istraživanjima muzejskog znanja kolekcija i njihovog kulturološkog tumačenja. Na kraju preporuke navodi se da će to biti prvi put u kulturi u Srbiji (ali i u regionu) da se proceni mogućnost i učinak formiranja Muzeja srpske mode (The Culture of Fashion Museum) i da se razvije muzejska interpretacija novih kolekcija i njihov doprinos kulturi u Srbiji!

Jedna zadnjica, a dve stolice!

U drugom dopisu, Tasić je ispred Muzeja Ministarstvu uputio potvrdu o sufinansiranju projekta po kojoj će podržati projekat Centra Mnemosyne Mirjana Marić i to iznosom od 385.000 dinara koje će Muzej opredeliti od sopstvenih sredstava zaboravljajući pri tome dve činjenice i to da se modom u Srbiji već decenijama bavi Muzej primenjene umetnosti, te da krpetine i kožure Mirjane Marić, osim ako nisu istkane i uštavljene na Kosovu, nemaju ama baš nikakve veze sa očuvanjem nasleđa Kosova i Metohije. Još manje imaju veze sa Centrom za očuvanje nasleđa Kosova i Metohije - Mnemosyne pod kojim imenom je zapravo u Agenciji za privredne registre registrovana ova parazitska NVO.

Na kraju je kao organizator Etnografski muzej realizovao ovu izložbu, štampao stupidnu knjižurinu a Menkovićka je od Mirjane Marić, koja se odselila u Ameriku, pokupila besplatnu garderobu, napravila joj izložbu i pored toga što je sebe zbog neodgovarajućih gabarita samo delimično odenula u Marićkine krpetine i kožure, naknadno je dovela i zaposlila Marićkine radnike tako su u Muzeju osvanuli hostesa i šofer koji Menkovićki, osim što donosi presvlaku od kuće, dovlači i gomile slatkiša i grickalica, dok je hostesa verovatno posluživala svatove Menkovićkinog sina farmaceuta Stefana Menkovića i u muzeju ih častila šampanjcem.

Pitanje je dana kada će biti pokrenuta tužba za mito i korupciju, kao i tužba za krađu i nenamensko trošenje sredstava, a uz te tužbe slediće i posebna tužba za nezakonito prekrajanje plata u ustanovi u republičkom sektoru, progon radnika i masovno dovođenje na određeno vreme ljudi bez kvalifikacija na odgovorna mesta.

Iz sata u sat postaje sve jasnije da će protiv direktorke etnografskog muzeja pored navedenih nedela biti pokrenut i čitav niz tužbi za psihičko zlostavljanje i prinudu, ali i bahanalije u ustanovi koja treba da neguje kulturu i druge vrednosti od tradicionalnog značaja sa žbirovima koje je raspodelila po ustanovi dodelivši im imaginarne funkcije, sledeći korake bivšeg direktora Tasića kome je uručila otkaz pred penziju, a jednom radniku i otkaz na sam dan odlaska u penziju kako mu ne bi isplatila otpremninu!

Od kojih para se mesečno preko privatnih firmi pere najmanje 200.000 dinara nekakvoj babi iz Jugoslovenske kinoteke izvesnoj Ljubinki Terzić koja vodi čitav posao sa javnim nabavkama za Etnografski muzej? A, istovremeno, Menkovićka ima mrežu čija je prva dama član upravnog odbora Muzeja a u isto to vreme čak dve druge osobe su sa njom u koaliciji oko svih nezakonitosti i muljaža.

Iako postoji manjak radnika, Menkovićka sistematski sprovodi čišćenje ustanove od ljudi koji su krenuli u borbu protiv njenih lopovluka i očigledno će ostati jedina zaposlena na neodređeno vreme. Istovremeno, pod izgovorom nedostatka prostora, Menkovićka sistematski urušava i temelje same zgrade Berze pravljenjem nebuloznih projekata i za rušenje i gradnju kako unutar muzeja tako i spolja dovodeći preko svojih koordinaciono-kosovarskih veza i svesrdnu podršku pojedinaca iz Ministarstva kulture arhitektu firme Šiping iz Beograda, najpre za predsednika tenderske komisije za izradu pretprojekta da bi potom istoj firmi bila dodeljena uloga, kroz odabranu firmu, podizvođača koji izrađuje projekte i ubeđuje zaposlene da samo tako treba ići u rekonstrukciju i prenamenu prostora muzeja.

Sve to je plaćeno oko tri miliona dinara. Naravno, iako se rekonstrukcija pokreće zbog navodnog nedostatka prostora, Menkovićka je mrtva hladna produžila štetan ugovor sa štamparijom Čigoja koja koristi najmanje 500 kvadrata muzejske zgrade a nije se nešto ni utrgla da izbaci Društvo glumaca iz zgrade koja je inače u čudnom stanju, pošto se na osnovu stalnog pucanja zidova može pretpostaviti šta bi svako opterećenje nekim novim pregradnim zidom koji nema temelje i noseće zidove, stubove i štogod slično, moglo da se desi u bliskoj budućnosti.

Naravno ministar Tasovac, koji uredno posećuje njene događaje, očigledno daje podršku tom poslu jer se često ljube i grle na tim skupovima kao drugari a ni najmanje mu ne smeta činjenica da je ista ta Menkovićka i dalje u stalnom sukobu interesa jer pored posla direktora Muzeja i dalje obavlja poslove predsednika skaredne lične nevladine organizacije Mnemosyne preko koje se jako dobro finansira pošto za bizarne projekte zaštite baštine na Kosovu dobija jako dobre pare iz inostranstva sa kojima se finansira uglavnom kabinetski rad mahom prethumnih baba i deda a verovatno i kubici slatkiša i grickalica koje Menkovićka svakodnevno nemilice tamani pokazujući svojim primerom da je istodobno sedenje guzicom na dve ili više stolica veoma zdravo, veoma nemoralno i još više veoma isplativo!