Na nišanu

Vučić pod sankcijama, Srbija u izolaciji

Prijatelji stari, gde ste?

Posle nepunih četiri godine neviđenog nasilja koje je Aleksandar Vučić sproveo nad srpskom ekonomijom i njenom spoljnom i unutrašnjom politikom, može se slobodno reći da su i poslednji oblici državne suverenosti Srbije slomljeni. Istovremeno, on lično je izolovan, kako na Zapadu tako i na Istoku, jer se lažima, bolesnim konstrukcijama, pokušajem da sebe predstavi kao globalnog lidera i slično, smučio čak i onima koji su ga, poput Britanaca, upotrebili jednokratno za svoje prljave poslove. Vučiću jeste došao kraj, ali, šta će ostati od Srbije, koja je zbog njega opet u nekoj vrsti sankcija, kao i devedesetih godine prošlog veka?

Nikola Vlahović

Srbija je ponovo pod sankcijama. Obruč oko nje se steže.

Ekonomske sankcije koje su Srbiji uvedene za vreme vladavine Slobodana Miloševića pravdane su ''vođenjem rata na prostorima bivše SFRJ''. Sankcije su izmoždile srpsku privredu. Uništena su mnoga preduzeća, stotine hiljada ljudi je izgubilo posao, školovani ljudi su bežali iz zemlje glavom bez obzira...Hiperinflacija je svela mesečne plate na deset maraka!

Protagonista ''politike bez prijatelja'', pored Miloševićeve Socijalističke partije, bila je i Srpska radikalna stranka na čelu sa Vojislavom Šešeljom. Tako su socijalisti i radikali, udruženim snagama, uvele Srbiju u njenu najmračniju epohu, a 30. maja 1992. godine, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je Rezoluciju 757, kojom su Srbiji uvedene sankcije bez presedana u istoriji ove organizacije. Oni koji su preživeli užas iz devedesetih godina, prerano su se obradovali "dolasku demokratije" u oktobru 2000. godine, jer je nekadašnja Miloševićeva opozicija odmah po dolasku na vlast sprovela nezapamćenu pljačku državne imovine i uvela najkriminalniju privatizaciju kojom su bili zgroženi čak i zagovornici takozvanog liberalnog kapitalizma.

Dvadeset godina posle uvođenja sankcija UN, kojima je Srbija bila hermetički izolovana, u maju mesecu 2012. godine, nekadašnji radikali koji su u međuvremenu postali "naprednjaci", ponovo su zajašili Srbiju u koaliciji sa socijalistima, ali ovaj put sa promenjenim pravcem: antievropske reči i dela, zamenili su za slepo podaništvo prema Evropskoj uniji, SAD i njihovim satelitima.

Na čelo kolone "preobraćenih", stao je Aleksandar Vučić, najgori proizvod Šešeljeve i Miloševićeve politike iz devedesetih.

Svoju politiku (i sudbinu Srbije) Vučić je najavio kada je 15. jula 2012. godine iz Vašingtona, u kratkom saopštenju, između ostalog poručio da je, kao kandidat za prvog potpredsednika Vlade Srbije imao razgovore u Stejt departmentu i da će ''...Sjedinjene američke države podržati Srbiju na evropskom putu i u borbi protiv korupcije i kriminala, ali da postoji otvoreno pitanje Kosova i Metohije, i da će Srbija morati da prihvati bolne kompromise" - bilo je jasno šta nam ovaj šizofreničar obećava.

"...Uveren sam da ćemo ispuniti ono što je prethodna vlada dogovorila'' - poručio nam je, a režimski mediji nisu naglasili da je on razgovarao, ustvari, sa nižim službenikom Stejt departmenta u Kancelariji za Evro-Aziju i šefom odseka za Balkan Dejvidom Bergerom! Reč je o trećerazrednom službeniku američke diplomatije! Šta je, zapravo, tražio Vučić u Stejt departmentu, ako se zna da mu je osam dana ranije, zamenik državnog sekretara spoljnih poslova SAD-a opisao stavove američke politike i njena očekivanja od Srbije?

Naravno, tražio je velika ulaganja američkih kompanija u Srbiju u nadi da će i on i njegovo političko preduzeće od toga dobro profitirati. Ali, odgovoreno mu je, kako je to kratko saopštio Stejt department na svom sajtu nakon Vučićeve posete, da državnim novcem raspolaže Kongres SAD, a da američke kompanije samostalno odlučuju o investicijama po svetu, i da je Srbija na poslednjem mestu, po tom pitanju. U tom razgovoru gospodinu Vučiću je saopšteno da je dogovoreno, ''da Rusija ima novca i da planira velika ulaganja u Srbiju''!

Bio je to prva pouka koju je ovaj samozvani vođa dobio od svojih "prijatelja" tokom svoga potpredsedničkog, a kasnije i premijerskog mandata. Danas, tri godine posle tog događaja, Vučić je od strane svih vodećih svetskih državnika izolovan kao virus Ebole, a njihovi protokoli imaju strogu obavezu da ga drže što dalje kako ne bi imao priliku da im se obrati.

Na poslednjem sastanku lidera EU i nekoliko zemalja koje nisu njene članice, povodom određivanja kvota za prijem imigranata, Vučiću je čak i na službenom fotografisanju određen "mrtvi ugao", a kao "tampon zona" između njega i ostalih, postavljen je takođe u Evropi omraženi premijer Hrvatske, Zoran Milanović.

Vučićevo "gostovanje" kod američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, pokazalo je na brutalan način šta njegovi "prijatelji" u SAD misle o njemu. Razgovor je vođen u "sobi za kafu", trajao je oko petnaest minuta (plus dva minuta "bonusa"), audio i video snimanje je bilo zabranjeno, a tri fotografije koje su objavljene u nekim srpskim medijima, uzete su sa sigurnosnih kamera! Nijedne naznake službene postete nije bilo. Ni himne ni zastave ni prikladne ceremonije. Evropske zemlje u kojima uopšte nije dobro došao su Holandija, Belgija, Nemačka,Velika Britanija...Međunarodna izolacija Aleksandra Vučića, uvela je i Srbiju posredno u izolaciju, sličnu onoj iz devedesetih...

Korupcija i pljačka koju je sproveo Vučić, sa svojom kamarilom, na čelu sa svojim kumom Nikolom Petrovićem i bratom Andrejom Vučićem, zgadila se njegovim ''prijateljima'', kako je on oslovljavao sve one sa kojima se susretao i napadno ljubio. Vučić je pao i na slučaju američkog biznismena, Marka Krendala. Zamerio se moćnom jevrejskom lobiju, zarad svojih ličnih interesa.

Vođine političke "tekovine"

Činjenicu da je predsednik Vlade Srbije sedeo na više stolica, sa gnušanjem gledaju i na Istoku i na Zapadu. Šurovao je sa Arapima, nudeći im zemljište, reke, investicije..., prodajući im nacionalnu aviokompaniju. Omogućio je arapskom lobiju da u srcu Evrope prihvati najekstremnije migrante, odbegle borce Al kaide i ISIS-a, sa ciljem da se iz Beograda upute ka evropskim gradovima i da ih napadaju. Vučićeva kamarila dala je pasoše najokorelijim ubicama koji prete dizanjem u vazduh bolnica, škola i metroa po evropskim gradovima...Srbija je postala praonica prljavog novca, tranzitna zemlja za transport droge ka evropskim prestonicama. Rečju, Srbija je pod Vučićem postala remetilački faktor.

Ali, Vučić je Srbiju pretvorio i kao poligon za sve vrste eksperimenta. Ukinuo je sva sindikalna i radnička prava. Srbi su postali najjeftinija radna snaga na planeti. Čak je Privredna komora Srbije potrošila milion evra za plaćanje reklame na globalnoj mreži CNN, kojom se pozivaju strani investiori, navodeći kao najveći prednost, najjeftiniju radnu snagu na svetu, zbog čega su protestvovale sindikalne konfederacije zahtevajući da se taj spot zabrani.

Nemačkim amandmanom, koji je blokirao dalje pregovore Srbije sa Evropskom unijom, a koji se tiče poglavlja 35 (gde se jasno traži da Srbija prizna nezavisnost Kosova kao uslov za dalje integracije), Vučiću je upućena poruka da treba što hitnije da ode sa vlasti. Predsednica samoproglašenog Kosova, Atifete Jahjaga, zatražila je na dan potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ove nadridžave sa Evropskom unijom, da se "primeni Ustav Kosova" i suspenduje Zajednica srpskih opština i zatražila od Evropske unije podršku u vezi sa tim. Ne treba uopšte sumnjati da će iz Brisela dobiti saglasnost da ukine ovu "tekovinu" Vučićeve politike i njegovih lažnih pobeda.

Diplomatski kor u Beogradu je zgrožen činjenicom da Vučićevo ludilo nije usamljena pojava, nego da oko njega postoji čitav "ansambl" bolesnika, čiji psihološki profili govore da je reč o osobama sa funkcionalnim poremećajima, sklonim da mehanički i nesputano lažu i falsifikuju i najočiglednije činjenice. Tako Nikola Selaković bez ikakvog pokrića tvrdi da će "Nemačka povući svoj amandman", Aleksandar Vulin tvrdi da se "izbeglice neće zadržati u Srbiji", a Nebojša Stefanović da će "sve istrage biti sprovedene do kraja".

Sve ovo je već dovelo do temeljne promene odnosa međunarodne zajednice prema Vučićevoj vladi. Zapad ima stav u pogledu potrebe da Vučić i njegova družina moraju što pre da odu. Poslednja poseta srpske privredne i državne delegacije Moskvi, jasno je pokazala da Ruska federacija neće pustiti građane Srbije da stradaju zbog izolacije i kriminalnog odnosa vlastodržaca. Vučić jeste primljen kao premijer, ali ne zbog njega i njegove funkcije, nego zbog viših interesa dve države. Šta stvarno Rusija misli o Vučiću, pokazuje i činjenica da će se Srbijom ubuduće baviti Dimitrij Rogozin, nesumnjivo drugi najuticajniji čovek Ruske federacije i jedan od globalno najuticajnijih ljudi današnjice, čiji se dolazak u Beograd očekuje već u decembru mesecu ove godine. Za Vučića i njegovu vlastohlepnu bratiju, ovde više neće biti mesta!

Upućeni tvrde da su Vučiću blokirani neki računi u inostranstvu. Počeće otvaranje velikih afera. Neke od njih su već otvorene, poput one sa kriminalnim poslovima gradonačelnika Beograda, Siniše Malog. NATO pakt je iznenada naoružao Hrvatsku. Evropska unija i SAD zahtevali su od Vučića, još pre polaska u Moskvu, da jednostrane prekine ugovoru o slobodnoj trgovini sa Rusijom, znajući da on to ne sme da učini. Smisao provokacije je bio da mu stave do znanja da na Zapadu nema šta više da traži.

Počeće, to je izvesno, i novi napadi na srpsku imovinu na Kosovu, neposredno nakon demontaže Zajednice srpskih opština. Poraz Vučićeve politike vidljiv je na svakom koraku.

Na granicama Evropske unije, Srbija je opasana višestrukim žičanim ogradama i najsavremenijim video nadzorima. Ruski analitičar Andrej Korbiko u svom autorskom tekstu kaže da će Srbija biti izolovana i preko takozvanog imigrantskog pitanja i dodaje: "...Srbiji ne preti opasnost da će postati kamp za izbeglice, nego da će postati njihova kolonija!".

Ko su "Vučićevi prijatelji" i kako rade o glavi Srbiji

Uveren da je državnik svetskog kalibra, Vučić se uporno poziva na "svoje prijatelje", među kojima posebno ističe šeike iz Emirata, pojedine poslanike nemačkog Bundestaga, pa čak i kancelarku Angelu Merkel, lično, albanskog premijera Edija Ramu i sve vodeće državnike zemalja iz regiona nekadašnje Jugoslavije. Nikome od njih, nikada, nije palo na pamet da Vučića nazovu "svojim prijateljem". Gorka je istina da Srbija među nabrojanim Vučićevim "prijateljima" nema nijednog saveznika! Naprotiv, Nemačka, na primer, blokira Srbiju već godinama i učestvovala je u svim zaverema protiv Srbije, završno sa "rampom" koju je postavila za ulazak u Evropsku uniju. Radije će Nemačka primiti milion Sirijaca nego što će Srbiji pomoći da uđe u EU.

Ujedinjeni Arapski Emirati i kraljevska porodica koja upravlja ovom zemljom, pomagala je terorističku organizaciju OVK na Kosovu i Metohiji, a sada finansira stvaranje buduće armije samoproglašenog Kosova. Šeik El Zajed, Vučićev "prisni prijatelj", iz ličnog fonda finansira vladu Kosova. Za uzvrat, Vučić mu je poklonio hotel na Kopaoniku i najskuplje gradsko građevinsko zemljište na Balkanu, u srcu Beograda.

Albanija i njen premijer Edi Rama, takođe "Vučićev prijatelj", intenzivno rade kao suorganizatori u otimanju Kosova i Metohije. Vučić je i tu "izašao u susret" pa je njegova vlada donela odluku da finansira izragdnju auto puta Niš-Priština-Tirana-Drač. Naravno, o trošku građana Srbije.

Vučićevi "prijatelji" iz Velike Britanije, šefovi obaveštajne službe MI5, upotrebili su ga kao krpu, jednokratno, a sad vrebaju priliku da ga uklone. Jednostavnije rečeno, ne postoji nijedan Vučićev "prijatelj" koji istovremeno nije i najgori srpski neprijatelj!

Njegovi nemački "prijatelji" iz Dojče Telekoma, ovih dana intenzivno rade na tome da kupe Telekom Srbije za trećinu realne cene i to preko američke kompanije "Apolo". Naime, ovom nemačkom telekomunikacionom gigantu je zabranjena direktna trgovina, jer ima "neumerena ulaganja" koja ne garantuju siguran profit. Ali, tu je Vučić da ponudi Telekom Srbije što jeftinije.

Ukupan bilans srpskih gubitaka od uvođenje njegovih "prijatelja" u posed državne imovine, još nije sabran, ali nije manji od dvadeset milijardi dolara, prema grubim procenama upućenih u ovaj problem.

Ruska štampa je u poslednjih dva meseca, iz pera svojih vodećih analitičara, objavljivala i ovakve naslove o njegovim "prijateljima: "Vučić se poklonio Bajdenu", "Vučić Merkelovoj jede iz ruke", "...Vučić trči u London", "...Njegov Kurc je najbolji prijatelj Srba", "Ko Vučiću gradi Beograd na vodi?", "Puzanje pred Manuelom Valsom"...

Glosa

Evropska unija i SAD zahtevali su od Vučića, još pre polaska u Moskvu, da jednostrano prekine ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom, znajući da on to ne sme da učini. Smisao provokacije je bio da mu stave do znanja da na Zapadu nema šta više da traži.

Umesto govora mržnje, ponudili su govor sprdnje

Srpski vlastodržac i njegovi trabanti svakodnevno se upisuju u "knjigu prevara". Vučićev "štićenik", Mlađan Dinkić "donosio" je u Srbiju godišnje preko tri milijarde dolara investicija, a iz ojađenog srpskog budžeta uzimao pola milijarde evra i poklanjao ih italijanskom "Fijatu", Veliki Vođa provodi "1001 noć" sa šeikom iz Emirata, pa mu u znak zahvalnosti nudi vojvođanske oranice i luke na Dunavu, a građanima Srbije laže kako će imati koristi od toga...

Uoči njegovog neizbežnog pada, treba se setiti nekih njegovih "kapitralnih" prevara koje je Srbija već skupo platila...

Agencija Tanjug javila je 25. jul 2012. da je Aleksandar Vučić izjavio je da će u narednih deset i više godina u Srbiju doći investitori koji će uložiti do 100 milijardi evra! Agencija Beta je 23. avgust, 2012. saopštila da je prvi potpredsednik srpske vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić izjavio u Moskvi da Vlada Srbije planira da reši problem sa preprekama na koje strani investitori, uključujući i ruski, nailaze u Srbiji.

Tanjug je 6. oktobar 2012. preneo da će priliv stranih ulaganja biti u vrednosti većoj od tri milijarde evra godišnje, čemu teži i sadašnja Vlada Srbije i njen privi potpredsednik Aleksandar Vučić koji kaže: „Biće sredstava i za bespovratnu pomoć poljoprivrednicima koji žele da investiraju, podignu nivo prinosa i budu konkurentniji".

Agencija Beta, 8. oktobar 2012. citira izjavu Ivice Dačića koji sa radošću obaveštava srpsku javnost: "U Srbiji se stvaraju uslovi da se spoljnotrgovinska razmena s Velikom Britanijom, koja je u prošloj godini iznosila 425 miliona dolara, poveća u interesu obe zemlje".

Tanjug, 27. novembar 2012., citira Aleksandra Vučića koji klikće od oduševljenja i naglašava: "Očekujemo veći priliv američkih investicija u Srbiji!"

Telegraf, portal, 11. januar 2013. "U nedelju potpisujemo prvi ugovor sa Al Dahrom koja će postati većinski vlasnik osam srpskih poljoprivrednih kombinata, a samo po ovom osnovu srpski budžet će imati priliv od 100 miliona evra"

Vesti, 17. februara, 2013. - Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova UEA potpisali su krovni sporazum o saradnji dveju država. Tako su, zajednički planovi, ambiciozne zamisli, najave velikih investicija i poslova od nekoliko milijardi dolara, dobili formalni osnov da počnu da se realizuju.

Presudno za potpisivanje sporazuma bilo je Vučićevo gostovanje u kući šefa države, šeika Muhameda bin Zajeda, u subotu po podne, kada su na krovu velelepne palate pričali dva sata i jedan drugom dali reč. Zemlja „naftaš" koja se okreće modernim industrijama i razvija se ubrzano, počinje da ulaže u Srbiju:

- Evo, tek sad sam se nasmejao posle dva dana - priznao je Vučić u nedelju u 16.20, posle potpisivanja sporazuma. A zatvorili su mu danas sva vrata, u duhu šerijata.

Uvođenje ličnih sankcija Aleksandru Vučiću od strane njegovih ''mnogobrojnih prijatelja'' sa Zapada i Bliskog istoka, koštaće Srbiju, kao nikada. Ako ne želi da odstupi, treba ga što pre oterati, da se okrenemo pravim prijateljima, koji nam pružaju ruku, i sa kojima smo vekovni prijatelji.