Na nišanu

Beograđani glasali protiv Vučića i poslali ga na put bez povratka

Zbogom i doviđenja

Aleksandar Vučić je u krađu izbora uključio svoju stranku, policiju, tužilaštvo i druge državne institucije, pa i političke i poslovne ortake iz komšiluka, Milorada Dodika i Andriju Mandića, na kraju i ambasadore Amerike i Rusije, Kristofera Hila i Aleksandra Bocan Harčenka. Ukradenim izborima produžio je boravak na vlasti na republičkom nivou, a u Beogradu će morati dodatno da vara, ucenjuje i podmićuje ne bi li formirao većinu. Kako i kad god da se završi izborna lopovska procedura, epilog će biti isti - narod je odbacio Vučića, a to su uradile i njegove gazde sa Zapada. Beograđani su, glasanjem protiv diktatora, probušili rupu u naprednjačkom Titaniku. Od 17. decembra Vučić je sve slabiji, a sloboda sve bliža.

Predrag Popović

Kad bi mogao da realno sagleda uzroke i posledice stanja u kome se nalazi, Aleksandar Vučić bi shvatio da je gotov.

Kalendar ga upozorava na izazove s kojima će, ucenjen i uplašen, biti suočen u 2024. godini. Gazde iz Vašingtona insistiraju da hitno počne s implementacijom tzv. Francusko-nemačkog sporazuma o nezavisnosoti albanskog Kosova. Kao polisu osiguranja, koja bi trebalo da stimuliše Vučića da ispuni sve naloge, američke službe poseduju sadržaj komunikacija preko "Skaj" aplikacije i to ne samo Belivukove, nego i ostalih bandi iz naprednjačkog kartela. Za iste potrebe, Amerikanci čuvaju i Sašu Vujisića, odbeglog vojnog obaveštajca, koji će, kao svedok saradnik, poslužiti za formiranje optužnice "Jovanjica 3", po kojoj će se suditi političarima, policajcima, tužiocima i sudijama uključenim u narko trafiking na čijem čelu se nalazio Predrag Koluvija. Na američkoj crnoj listi već se nalaze Vučićevi poslovni partneri Zvonko i Žarko Veselinović, Milan Radoičić, Milorad Dodik i Aleksandar Vulin, a uskoro bi mogao da im se pridruži bata Andrej.

U takvim okolnostima, Vučić je prinuđen da krade kako ne bi završio na robiji. To mu ne pada teško, on krade, vara i laže oduvek. No, ranije je to radio usled karakternih deformiteta, a sad mora iz nužde.

Naprednjački kartel je, po običaju, krađu izbora izvršio podmićivanjem penzionera, studenata, radnika EPS-a i drugih preduzeća, kojima je delio mrvice iz budžeta. Istovremeno, kartel je sprovodio kapilarni teror nad građanima zaposlenim u javnom i privatnom sektoru, koji su prisiljavani da glasanjem za diktatora sačuvaju radno mesto. Opet su radili bugarski vozovi, bosanski autobusi, džipovi bez tablica, dupli glasački listići i fantomski glasači. U mraku medijskog mulja Vučić je kompromitovao i satanizovao političke protivnike i hvalio voljenog sebe, a pomalo i svoje vazale iz patuljastih stranaka.

S obzirom na pad rejtinga, Vučića je muka naterala da krade više nego pre, više nego što je narod mogao da podnese. Muka je naterala i opoziciju da se konačno usprotivi izbornoj krađi. U Beogradu su pokrenuti protesti, uz štrajk glađu Marinike Tepić i još nekoliko pojedinaca s liste "Srbija protiv nasilja", dok su evropski posmatrači, koji su pratili izbornu proceduru, internacionalizovali pitanje regularnosti izbora.

Vučić je odgovorio na jedini način koji mu je poznat - nasiljem. Kriminalci u policijskim uniformama tukli su i zatvarali studente i ostale demonstrante pred beogradskom Gradskom skupštinom. Kriminalci na pravosudnim funkcijama su kažnjavali ulovljene žrtve. Kriminalci iz vladajućih stranaka su dali političko pokriće tiraniji nad pobunjenim narodom, a kriminalci iz režimskih medija su stvarali atmosferu linča.

Deža vu.

Aktuelni diktator je postupao kao onaj od pre četvrt veka, kao Slobodan Milošević. Sve što je Milošević radio u novembru 1996, Vučić je ponovio u decembru 2023. Da groteska bude potpuna, u današnoj odbrani lopovluka učestvovali su mnogi politikanti, koji su se istakli i pre 27 godina, i to na isti način, istim rečnikom.

Izbornu krađu je, među prvima, na Pinku, opravdavao Branislav Ivković, danas član Glavnog odbora Srpske napredne stranke. Kad je bio predsednik Izvršnog odbora Socijalističke partije Srbije, Ivković je etiketiran kao glavni organizator krađe lokalnih izbora u jesen 1996. godine. Istim floskulama opravdavao je režimski lopovluk i optuživao opoziju za saradnju sa zlim zapadnim silama, koje izazivaju nemire kako bi destabilizovale Srbiju. Po tom scenariju ponašao se i Ivica Dačić, večiti vođa SPS-a.

- Pitanje izbora u jednoj zemlji je unutrašnje pitanje jedne zemlje. Opozicija je još jednom pokazala da nastupa zajedno sa onima koji su uvek radili protiv Srbije i učestvovali u satanizaciji naše zemlje. Posle svih izbora, bez obzira da li su imali primedbi, uvek su organizovali ovakve demonstracije. Mi smo ostvarili uverljivu pobedu na parlamentarnim i lokalnim izborima. Ono što se dešava na ulicama nekih gradova i nije nešto novo, čak bi se moglo reći da destruktivna i nasilnička crta tih demonstracija jeste gotovo jedina prepoznatljiva crta politike tih opozicionih stranaka. Mi u SPS-u stojimo iza tvrdnje da su ove demonstracije rušilačke i profašističke - rekao je Dačić 24. novembra 1996. godine, a iste kvalifikacije iznosi i danas, opet opravdavajući izbornu krađu vlasti.

Po ugledu na Miloševića, Vučić je angažovao i bočnu podršku satelita iz "svih srpskih zemalja". Kao što je stao uz Miloševića pre četvrt veka, Milorad Dodik je danas uz Vučića. Usled kadrovskih promena, izazvanih biologijom, crnogorske Srbe nisu mogli da predstavljaju Momir Bulatović i Zoran Žižić. Ulogu poltrona sada su odigrali Andrija Mandić i Milan Knežević, zvani Pipun. Oni su na to navikli. Mandić je davno dokazao da ima isti politički DNK kao Vučić. Beleške o tome ostavili su američki ambasadori.

"Na sastanku sa Mandićem i njegovim zamenikom Goranom Danilovićem, održanom 25. jula, Mandić je uverio službenika političkog odeljenja ambasade da je SNS (Socijalistička narodna stranka, čiji je Mandić bio predsednik u to vreme, prim. autora) prvenstveno zabrinuta za poboljšanje statusa Srba u Crnoj Gori. On je umanjio značaj svoje izjave o Republici Srpskoj i objasnio da će uvek reagovati na događaje u regionu koji se tiču Srba, sugerišući da ne bi trebalo da previše verujemo njegovim javnim komentarima", navodi se u depeši od 21. avgusta 2008, koju je potpisao zamenik američkog ambasadora u Podgorici Dž. Skontos, pod naslovom "Mandić: Verujte mi, to je samo za moje birače".

U istoj depeši pominje se i Mandićev susret s Markom Jakšićem, jednim od lidera Srba na Kosovu i Metohiji. Američki diplomata je zabeležio da je Mandić na tom sastanku "obećao podršku suprotstavljanju novim priznanjima nezavisnosti Kosova" i da je "obećao akcije protiv vlade Crne Gore ako ona bude priznala Kosovo, kao što je pridruživanje kosovskim Srbima u blokadi puteva koji vode u Crnu Goru tokom turističke sezone".

Kad je Crna Gora priznala nezavisnost lažne albanske republike Kosovo, Mandić je štrajkovao glađu, rešen da tera do smrti. Ipak, danas, živ i zdrav, kad se uspeo na vlast u Crnoj Gori, opušteno sastanči s albanskim "državnicima" s Kosova. O Mandićevoj dvoličnosti izjasnio se i Marko Jakšić.

- U vreme izborne krađe epskih razmera Aleksandra Vučića jedna od glavnih ličnosti u noći ovog nečuvenog događaja bio je Andrija Mandić, sadašnji predsednik skupštine Crne Gore. Mandića poznajem više od dve decenije. Tokom borbe Srba, pre svega na severu Kosova i Metohije, Mandić je dolazio u više navrata u Kosovsku Mitrovicu, dajući nam političku podršku, zašta sam mu lično zahvalan, kao i građani Kosovske Mitrovice. Mandiću nismo ostali dužni. U više navrata, tokom izbora u Crnoj Gori, dolazili smo i davali podršku njegovoj političkoj opciji. Onda su se stvari najedanput promenile. Mandiće je osvanuo na kanabetu kod Aleksandra Vučića, čoveka koji je potpisujući Briselski sporazum oduvao institucije srpske države iz južne srpske pokrajine suprotno važećem Ustavu Republike Srbije. Iz novinskih izveštaja mogli smo da pročitamo da su od strane predsednika srbije obilno nagrađeni Mandić i njegovi saradnici u finansijskom smislu. Što je Vučić sve više predavao Kosovo i Metohiju, Mandić je sve češće bivao na njegovom kanabetu. Nijednu reč protiv predavanja sudstva, policije, telekomunikacija, energetike i ostalih institucija nismo mogli da čujemo od Mandića. A ćutanje je znak odobravanja. Čovek koji je nekada štrajkovao glađu zbog toga što je Crna Gora priznala samoproglašenu republiku Kosovo sada u stvarnosti sa predsednikom Srbije učestvuje u odvajanju Kosova i Metohije od Srbije. Nije se čak setio ni da osudi Francusko-nemački predlog, koji u suštini znači priznanje samoproglašene republike Kosovo, koji je odradio njegov politički mentor Aleksandar Vučić - napisao je Marko Jakšić povodom Mandićeve podrške Vučićevoj izbornoj krađi.

Osim Bosanaca i Crnogoraca, Vučić je angažovao i "prave strance". Francuskog tzv. humanitarca Arno Gujona prvo je instalirao u Vladu Srbije, na mesto direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a onda ga je stavio na poslaničku listu. Gujon je prošao bolje od svog sunarodnika Danijela Šifera, koji za podršku Miloševiću nije dobio funkcije, nego priliku da se zabavlja s pevaljkama poput Goce Božinovske.

Krađom izbora 17. decembra 2023, Vučić se teleportovao u Miloševićevu 1996. godinu. Sa sobom je povukao celu Srbiju, i svoje kriminalce, ali i normalne građane. General Zdravko Ponoš, predsednik pokreta "Srbija centar" upozorio je na epilog te identifikacije aktuelnog i bivšeg diktatora.

- Vučić je stigao na korak od ambisa. To se nikad ne završi dobro. Narod, na kraju, ostane na ivici tog ambisa. Poneko padne, ali vladar uvek završi u provaliji. Ako je Vučiću sledeći korak ono što je uradio Miloševićev režim sa angažovanjem Radeta Markovića, nakon što njegov prethodnik nije bio spreman da uradi neke loše stvari, posle čega su krenula politička ubistva, onda je to Vučićev put bez povratka - rekao je Ponoš.

I Vučić zna da je stigao do ivice ambisa. Čak i tu, spas traži na isti način kao i Milošević. Kad je pokušao da ukrade lokalne izbore, Milošević je verovao da će dobiti podršku zapadnih saveznika. Imao je dobre razloge za tu nadu. U presudnoj meri, politički i vojno, omogućio je uništavanje Republike Srpske Krajine i etničko čišćenje Srba iz cele Hrvatske. Posle uvođenja blokade na Drini i izazivanjem razdora političkog i vojnog vrha naneo nesagledivu štetu Republici Srpskoj. Zahvaljujući galantnom odricanju od Sarajeva, Brčkog, Drvara i još nekoliko značajnih gradova, Milošević je stekao status "faktora i mira stabilnosti na Balkanu". Vučić je sličan status dobio zbog učvršćivanja nezavisnosti lažne albanske države na srpskom Kosovu.

Ni tu nije kraj u nabrajanju sličnosti između dva diktatora. Miloševićeve interese je, u početku krize izazvane izbornom krađom, zastupao američki ambasador Ričard Holbruk, koji je tada bio na funkciji specijalnog izaslanika američkog predsednika Bila Klintona. Privremena podrška je imala kratak rok trajanja, da bi se idila završila tri godine kasnije svrgavanjem s vlasti, hapšenjem i suđenjem pred Haškim tribunalom. Holbrukov zamenik je bio Kristofer Hil, današnji ambasador Sjedinjenih Država u Beogradu.

Kao i svi akteri iz prošlosti koja traje, Hil povlači iste poteze kao Holbruk. Čim su počeli protesti građana zbog izborne krađe, Hil je podržao lopova. Nezainteresovan za činjenice, koje dokazuju brojne neregularne postupke vođe naprednjačkog kartela, a koje se navode u izveštajima evropskih posmatrača iz OEBS-a, odnosno ODIHR-a, Hil je ekspresno aminovao Vučićeve falsifikovane rezultate izbore.

- Izbori su "stres test" za demokratiju. Izbori izazivaju podele, ali nema demokratije bez izbora. Oni su esencija demokratskog procesa. Bitno je da svaka zemlja ima jednu vrstu otpornosti, da može da se povrati iz ovih trenutaka nakon izbora, kada učesnici nisu veoma zadovoljni jedni drugima. Srbija bi trebalo da sa stranim posmatračima reši sve manjkavosti koje su viđene tokom izbornog procesa. Srbija to treba da reši kroz institucije i da rezultat toga bude jaka država. Nadam se da ćemo svi, nakon svega, moći da se odmorimo sa svojim porodicama i da uživamo u novogodišnjim i božićnim praznicima - napisao je Kristofer Hil na zvaničnom nalogu američke ambasade na društvenoj mreži X.

Pre tri decenije, kad je prvi put došao u Srbiju, Kristofer Hil je javno priznao kakvim "principima" se rukovodi. "Ne zanima nas pravda, nego rešenje", odgovorio je Hil na pitanje kako namerava da se angažuje oko kosovskog problema. Isti "princip" primenjuje i danas. Ne zanima ga pravda, baš ga briga što je Vučić ugušio demokratske procese i krađom produžio boravak na vlast. Hil, zasad, u Vučiću vidi rešenje, kojim će se trajno obezbediti nezavisnost albanskog Kosova.

Međutim, Hilova podrška Vučiću ne predstavlja zvaničan stav američke administracije. Posle svake njegove objave na mreži X, Stejd department je saopštavao stavove u kojima je pozivao srpske državne institucije da omoguće stranim posmatračima da sprovedu istragu izbornih nepravilnosti. Nekoliko američkih senatora i kongresmena je javno podržalo inicijativu liste "Srbija protiv nasilja" da se u rešavanje problema, nastalih krađom glasova, uključe institucije Evropske unije.

Predstavnici stranaka s liste "Srbija protiv nasilja" zatražili su od evropskih institucija da pokrenu međunarodnu istragu o izbornim nepravilnostima pod pokroviteljstvom OEBS-a, Saveta Evrope i Evropske komisije, sa posebnim akcentom na izbore za Skupštinu grada Beograda, i to sa rokom za podnošenje nezavisnog izveštaja 15. februara 2024. godine.

- Postoje nedvosmisleni dokazi o kupovini glasova, koji uključuju audio zapise, koje je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objavio 29. novembra 2023. godine; nalazi predstavnika SPN u GIK-u koji pokazuju da je polovina lista predatih za lokalne izbore u Beogradu imala falsifikovane potpise podrške; pasivno ponašanje i potpuna neaktivnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM), sa ogromnim disbalansom u medijskom izveštavanju o vlasti i opoziciji i konstantnim kampanjama klevetanja opozicije od strane provladinih tabloida; ogromno medijsko prisustvo predsednika, koji nije kandidat na izborima; i, kako je primetila misija OEBS/ODIHR, snažan uticaj Vlade na većinu medija; ozbiljne optužbe o migraciji birača (registrovanje birača u mestima u kojima inače ne žive), uključujući i stanovnike susednih država, za izbore za Skupštinu grada Beograda, koje su nadležne državne institucije odbile da na odgovarajući način istraže i reše; pritisak na radnike državnih preduzeća i primaoce socijalne pomoći da ili slikaju svoj glasački listić i ličnu kartu (što je nezakonito) ili da daju već popunjen glasački listić i iznesu nepopunjeni sa biračkog mesta, kako bi nastavili da primaju pomoć ili da bi im se obnovili ugovori o radu. Evropska unija treba hitno da prekine politiku smirivanja vlasti u Srbiji i počne da koristi raspoložive alate protiv članova vladajuće stranke umešanih u izbornu prevaru i na taj način pomogne građanima Srbije u obnavljanju vladavine prava i demokratije. Ako Evropska unija propusti ovu priliku da u ovom kritičnom trenutku izrazi podršku građanima Srbiji, koji zahtevaju demokratiju i osnovne evropske vrednosti, svakoj perspektivi za demokratsku i evropsku Srbiju kao buduću članicu EU biće zadat ogroman udarac - navodi se u pismu koje su potpisali Dragan Đilas, Zoran Lutovac, Aleksandar Jovanović Ćuta, Miroslav Aleksić, Zdravko Ponoš i ostali lideri stranaka i pokreta sa liste "Srbija protiv nasilja", koji su poručili da nisu i neće prihvatiti rezultate izbora održanih 17. decembra 2023. godine.

Evropski posmatrači, koji su u okviru misije OEBS/ODIHR pratili izborni proces u Srbiji, podržali su predlog liste "Srbija protiv nasilja", ali zvanični odgovor iz Brisela nije stigao do zaključenja ovog broja Magazina Tabloid. Po svemu sudeći, na odgovor će morati da se čeka dok se briselske birokrate ne vrate s božićnih i novogodišnjih odmora.

S druge strane, neposredno pred odlazak na odmor, američki ambasador Hil je ponovio javnu podršku Vučiću i tajno pozvao lidere "Srbija protiv nasilja" da prihvate falsifikovane rezultate.

- Lideri SPN su proteklih dana bili na sastanku sa Krisom Hilom koji je od njih tražio da prihvate rezultate izbora - objavio je Vladimir Todorić, advokat Dragana Đilasa.

Umesto Đilasa, Hilove zahteve da opozicija odustane od protesta i prizna izbore komentarisao je Zdravko Ponoš.

- Umesto da izgovara takve stavove, bolje bi bilo da je ambasador Hil otišao na odmor, kao što je predlagao da se svi odmorimo za Božić. Bilo bi mu mnogo pametnije da se on odmorio. Mogao je zajedno sa ruskim ambasadorom Bocan Harčenkom da ide na pecanje na Bajkal ili na Floridu, pa da tamo pričaju ribolovačke priče. Kao što vidimo, saopštenja američke ambsade u Beogradu često puta se pokrivaju naknadnim, sasvim drugačijim, saopštenjima Stejt departmenta. Nešto ne štima među njima, ali to je njihov problem, mi treba da se bavimo svojim poslom. Hil je, nažalost, promašio vek - rekao je Ponoš.

Nije prvi put da nešto ne štima između Hila i Stejt departmenta. Nije štimalo ni dok je Hil bio u misiji u Iraku. Hil je morao da napusti Bagdad pod optužbama za korupciju. Optužbe, potkrepljene dokazima, izneo je njegov tadašnji zamenik Gabrijel Eskobar, koji se danas nalazi na funkciji specijalnog izaslanika američkog predsednika za Zapadni Balkan. Eskobar je i iz Beograda već prognao jednog američkog ambasadora, Entoni Godfrija, kome je takođe bio zamenik. Godfri je otišao na odmor u Ameriku, da bi se vratio u Beograd samo da pokupi pinkle, pre nego što je dobio otkaz. Uskoro će se videti da li će takvu sudbinu da doživi i njegov naslednik Hil.

Kristofer Hil je sudbinu vezao za Aleksandra Vučića. To mu je, verovatno, donelo finansijku korist, ali mu je i vezalo kamen oko vrata. Hilu, ipak, ostaje nada da ga Stejt department neće otpustiti bez prava na penziju, kao Godfrija. Nada se zasniva na tome što je Vučić, u jeku postizborne krize, počeo da implementira Francusko-nemački sporazum o priznanju Kosova. Na Vučićevo insistiranje, Vlada Srbije je odobrila prolaz kroz državu vozilima s kosovskim registracijama. Pre godinu i po dana Vučić je uzbunio Srbe sa severa Kosmeta baš zbog automobilskih tablida. Barikade su podignute i srušene, desetine Srba je uhapšeno i pritvoreno, stotine su ostale bez posla, da bi vođa naprednjačkog kartela podvio rep. Zašto je to uradio, objasnio je pre neki dan Aljbin Kurti.

- Glavni motiv zbog koga je Beograd ukinuo stikerse na tablicama je to da malo stiša kritiku koja dolazi sa Zapada zbog neregularnih izbora. Vlast u Beogradu zna da je krala, to zna i međunarodna zajednica. Sad, kad su dobili primedbe sa Zapada, oni žele da to stišavaju time što će priznati naše tablice - rekao je Kurti na tečnom srpskom jezikom, mnogo razgovetnijim od onoga koji govori Ana Brnabić.

Otkad je na vlasti, Vučić kupuje podršku prodajom i izdajom srpskih državnih i nacionalnih interesa. Posle svega, on se, kao histerična tinejdžerka, selfira u automobilu i sa Sinišom Malim peva hit Lepe Brene: "Četiri godine bola, četiri godine tuge". Mentalno poremećeni diktator misli da se sada može rugati građanima čije glasove je ukrao. Misli, kao što je mislio i Milošević, da će se večno održavati na vlasti krađom izbora i nasiljem. Svakim postupkom i svakom izjavom pokazuje da ništa nije naučio na primeru prethodnog diktatora. Kad shvati da se uzalud nadao da će ga spasiti oni koji mu stežu omču oko vrata, biće mu kasno. Ako ga, kojim slučajem, mimoiđe sudbina Miloševića, Vučić će dobiti priliku da u zatvoru odsluži četrdeset godina tuge, četrdeset godina bola.