Akcije

Beogradska berza: Lopovsko gnezdo domaćih mešetara

 

Leglo legalne pljačke

 

Zahvaljujući nekontrolisanoj vlasti kojom raspolažu, pojedinci iz režima preko ucena privrednika "uspešno" posluju na berzi, a država se sprema da narodu skupo naplati "besplatnu" podelu akcija Telekoma

 

Igor Milanović

 

U ekonomijama takozvanog slobodnog tržišta jedan od stubova je i berza, tržište hartija od vrednosti, odnosno akcija, obveznica i sličnog. U Srbiji je Beogradska berza još u povoju, a rezultati koji se na njoj ostvaruju više su nego skromni.

 Berze su svuda u svetu, pa tako i kod nas, nažalost i idealno mesto za pranje prljavog kapitala. Posebno je za tako nešto pogodna Beogradska berza, na kojoj - zbog malog obima poslovanja - možete da počnete da špekulišete i sa desetak hiljada evra, a to je suma koja ne budi pozornost nadležnih. Sa druge strane, to je i dovoljno visoka svota da kasnije prikažete kako ste svoje milione stekli legalnom trgovinom preko berze.

Posle mafije, ovaj trik su naučili i domaći političari.

Odličan primer kako se legalno prima mito jeste Razvojna banka Vojvodine (RBV), nekadašnja Metals banka, koja od 2009. posluje pod patronatom vojvođanskog Izvršnog veća.

Cena akcija ove banke nedavno je dosegla svoj istorijski minimum - samo 1.550 dinara od nekadašnjih preko 3.000 dok se još kotirala kao Metals banka. Pri ovako niskoj ceni neki političari su se dosetili da se isplati kupovati, a zatim kasnije skupo prodati. Problem sa našim političarima je što znaju da im uskoro ističe rok trajanja, pa nemaju nameru da dugo čekaju.

Da nešto nije u redu sa ovom akcijom pokazuje upoređivanje njene vrednosti sa vrednostima akcija ostalih banaka. Kada je AIK Banka kotirana na 4.200, Metals (današnja RBV) bila je na 3.000. Danas akcija AIKB vredi 1.900, a RBV ispod 1.600, što znači da je razlika drastično smanjena uprkos činjenici da AIKB i dalje posluje sa dobitkom, a RBV je u stalnom gubitku.

U pojedinim transakcijama, međutim, vrednost akcija RBV-a zna iznenada da skoči i za trećinu, da bi odmah zatim pala na početnu cenu.

Prirodu ovakvih oscilacija objašnjava nam jedan privrednik iz Vojvodine, koji iz razumljivih razloga želi da ostane anoniman. Da bi njegova ponuda na tenderima vojvođanskih lokalnih samouprava ili drugih budžetskih korisnika uopšte bila uzeta u razmatranje, on je bio primoravan da otkupi akcije RBV-a, i to od unapred određenog ponuđača i po diktiranoj ceni.

Ponuđač je, naravno, bio neko iz struktura vlasti koji je akcije kupio po ceni nižoj od 1.600 dinara po komadu, a zatim iste ucenjenom privredniku prodao za 2.000 ili 2.500 dinara. Legalno stečen mito.

Iako bi ovakve oscilacije i poslovi koji se odvijaju izvan okvirnih cena koje trenutno vladaju na berzi morali da upale alarm nadzorne Komisije za hartije od vrednosti (KHOV), do sada se niko nije zainteresovao za istragu ovakvih slučajeva, kojih je sve više i to ne samo na akciji Razvojne banke Vojvodine.

Državni funkcioneri su, jednostavno, shvatili da lepo mogu da zarade ako jeftino kupe akcije neke propale firme, a zatim privrednike primoraju da istu od njih otkupe po daleko višoj ceni.

U međuvremenu, pošto je zbog pada vrednosti akcija RBV procenjena na samo 17 miliona evra, Bojan Pajtić je, da bi spasao svoje bankarsko čedo, naredio da se otkupljuju njene akcije i to novcem koji iz Fonda za kapitalna ulaganja za tu svrhu odlazi privrednicima preko fingiranih poslova.

Da nema ovakve prinudne kupovine, RBV bi odavno potonula zbog izuzetno lošeg poslovanja. Ono što je za sada sigurno jeste jedino to da je prvo polugodište završila sa minusima od preko 300 miliona dinara, dok se u vezi sa ukupnim poslovanjen lome koplja između različitih revizorskih kuća. Diloit i Tuš, poznat po tome što će za određenu svotu da napravi izveštaj po volji naručioca, smatra da je RBV poslovala u plusu većem od 100 miliona dinara, dok ostali revizori procenjuju sveukupni neuspeh ove banke na gubitak od 1,2 milijarde dinara?!

Nova berzanska pljačka, ovog puta celog naroda, sprema se za podelu akcija Telekoma građanima, zaposlenima i bivšim zaposlenima.

Pravo na besplatne akcije Telekoma ima 4,8 miliona građana Srbije i oko 36.000 bivših i sadašnjih radnika te kompanije. Građanima koji su već dobili besplatne akcije Naftne industrije Srbije (NIS) i Aerodroma Nikola Tesla, biće podeljeno 15 odsto akcija Telekoma, a radnicima 6,5 odsto.

U zavisnosti od procene vrednosti cele kompanije, svaki građanin bi dobio akcije u vrednosti između 50 i 76 evra, ali da bi te akcije zaista i naplatio on državi prvo mora da plati.

Daleko od očiju javnosti i medija Komisija za hartije od vrednosti nedavno je uvela nove namete na trgovinu malih akcionara. Tako će budući akcionari Telekoma plaćati po 500 dinara za otvaranje vlasničkog računa, za otvaranje založnog računa, za prenos hartija po osnovu poklona ili nasledstva, kao i 100 dinara za promenu depozitara.

Ako se nešto ne promeni, svakome ko želi da proda svoje akcije Telekoma prvo će biti naplaćene takse od 600 dinara, što je više od 10 odsto najniže procenjene vrednosti, a da li će i po kojoj ceni građanin zaista i da proda svoj paketić akcija niko ne može da mu garantuje.