Kontranapad

Kadrovici fudbalske birokratije ponovo biraju

 

Moral ovde više ne stanuje

 

Mada je srpski fudbal od Svetskog prvenstva u Južnoj Africi u konstantnom posrtanju, njegova popularnost, razvijenost i ukorenjenost u svesti ljubitelja sporta i dalje ga čini sportom sa najboljom posetom

 

Miroslav Vislavski

 

Paradoksalno je da je srpski fudbal u ovoj sezoni beležio čak i povećanje poseta u odnosu na prethodni period na utakmicama domaćeg prvenstva! Razume se da se prosečna poseta koja je zabeležena u pojedinim dosadašnjim kolima Jelen super lige od 4.000 do 5.000 gledalaca u velikoj meri zasniva na posetama utakmicama koje igraju Crvena zvezda i Partizan, kao i utakmicama u kojima je domaćin Novi Pazar.

Ali, ceneći preteško breme tranzicije što je fudbalu donela novu vladajuću strukturu koju najčešće povezuju sa mafijaško-kriminogenim strukturama u kojima se kreću i kojima su pripadale ili pripadaju nove fudbalske gazde, rastur i pad kvaliteta takmičenja, masovan odliv sjajnih i talentovanih fudbalera, ojađenu materijalnu osnovu i druge obeshrabrujuće trendove i pokazatelje, ostvarena poseta i nije tako loša.

Mora se priznati da je fudbal sport kome malo treba ili nedostaje da se podiči velikim brojem posetilaca na svojim stadionima. Bez obzira na to što elitni sastav čine klubovi koji su još daleko od popularnosti i atraktivnosti nekadašnjih jugoslovenskih ligaša.

Stasala je nova generacija u državnoj organizaciji kakvu imamo od raspada socijalističke Jugoslavije. Ona nema osećaj kakav nose stariji kada je reč o klubovima kakvi su bili Dinamo, Hajduk, Sarajevo, Željezničar, Vardar, Olimpija, ili Rijeka, Osijek, Čelik, Budućnost, koji su razigravali sa srpskim klubovima Crvenom zvezdom, Partizanom, Vojvodinom, OFK Beogradom...

Ali nova fudbalska populacija ima ljubav i ponetost za fudbalom. Njihovi uzori su uz Partizan, Crvenu zvezdu, Vojvodinu i oni koji su današnja realnost: Rad i OFK Beograd, Hajduk iz Kule, Smederevo, Jagodina, Spartak, Radnički iz Kragujevca...

 

Poseta se mora "naraditi"

 

Sa druge strane, odbojka, iako sa epitetom evropskog šampiona u muškoj i ženskoj konkurenciji i evropsko-svetskim naslovima najboljih u mlađim kategorijama, na klupskim nadmetanjima nastavlja da okuplja kao nekada - najužu rodbinu i prijatelje takmičara i takmičarki! Takmičarska uspešnost nacionalnih selekcija nije donela povećanje interesa gledalaca, pa se postavlja pitanje: zašto je to tako?

Ako nemamo kvalitet u Srbiji, pa su ligaška nadmetanja nezanimljiva, imamo izuzetnu masovnost i razvijenu infrastrukturu u mlađim kategorijama i školama odbojke. Zašto se "odgovorni" ne potrude i na tribine dovedu decu iz škola, iz brojnih selekcija mlađih kategorija, iz škola odbojke?!

Poseta se mora "naraditi" i to treba da čine klubovi i organizacija zajedno! Zar iskustva iz devedesetih, za koje se ne može tvrditi da su bile pogodnije za sport, to ne potvrđuju. U vreme kada su ostali sportovi padali, odbojka se dizala i razvijala.

Tribine u Novom Sadu i na klupskim nadmetanjima imale su po nekoliko hiljada posetilaca, a u više navrata i celih 10.000 koliko je velika hala SPENS mogla da primi. To je postala formula da se na isti način pune dvorane u Užicu, Subotici, Zrenjaninu, Smederevu, Kraljevu, Požarevcu, Ivanjici, Podgorici, Budvi... Ali, radilo se na dovođenju i edukaciji publike. A bilo je i kvaliteta na parketu.

Uskoro će Evropsko prvenstvo u rukometu za muškarce. Takmičenje u grupama će se odvijati u Nišu, Beogradu, Vršcu i Novom Sadu. Radi se o najznačajnijem i najdužem, verovatno i najatraktivnijem takmičenju koje je povereno Srbiji od kada je samostalna država. I to u sportu u kome smo imali čudesne ekipe evropskih prvaka kakvi su bili klubovi iz Srbije.

Setimo se vanzemaljaca iz šabačke Metaloplastike u muškoj i čudesnih dama beogradskog Radničkog u ženskoj konkurenciji. Klubova koji su davali najveći broj reprezentativnih igrača kada su jugoslovenske selekcije uzimale zlatne medalje na Olimpijadi u Los Anđelesu 1984. godine. Konačno, reč je o sportu u kome je postojala stabilna publika koja je punila sale na utakmicama različitih rangova. Ali, danas na rukomet dolazi jednako mali broj gledalaca kao i na odbojkaške utakmice. Možda će se stvari promeniti, ako naša selekcija napravi rezultat koji priželjkujemo.

 

Čuvari fotelja prave strategiju

 

Ipak, da je fudbalska reprezentacija Srbije ostvarila iskorak u kvalifikacijama, bio bi to podsticaj više da se vrati poverenje u fudbalske priredbe i domaći fudbal. Ali, ne samo što se nije kvalifikovala na Evropsko prvenstvo, čelnici Fudbalskog saveza Srbije su dozvolili novu blamažu. Prihvativši gostovanje u nevreme u Meksiku i Hondurasu, još više su poljuljali raspoloženje u nacionalnom timu i široj javnosti.

Mnogo je glupih poteza bilo u minulim mesecima nakon nasilne smene Radomira Antića. Među novijim je svakako i odluka da se Pižon Petrović skloni odmah nakon neostvarenih kvalifikacija za kontinentalni samit. Jer, šta je bio problem da ovakav sastav predvodi na dalekoj turneji doskorašnji selektor? Ovako je samo bezrazložno žrtvovan Radovan Ćurčić...

Velika je sramota i to kako se javnost ponela prema sjajnom Nemanji Vidiću.

Svaka šuša i onaj sa neostvarenom karijerom fudbalskih polufabrikata uzela je pravo da sudi o njegovom kvalitetu i doprinosu stanju u koje je doveden nacionalni tim. Zar nije dovoljan argument da se radi o vrhunskom igraču svetskog kalibra? On jeste deo gubitničkog tima, ali on je u tom sastavu iznad svih njegovih članova.

Nemanja Vidić je kapiten Mančester junajteda! Svrstan je među najbolju jedanaestoricu koju su sastavili novinari, od igrača koje je tokom 25 godina predvodio legendarni ser Aleks Ferguson! E, nama Vidić nije dobar! Te promašio penal, te napravio penal, te to ne bi smeo u Mančesteru... Da bog sačuva! A čelnici Fudbalskog saveza Srbije nisu uzeli u zaštitu takvu igračku gromadu...

U vreme kada mediji naveliko nagađaju ko će preuzeti kormilo nacionalnog tima, rukovodstvo ćuti. Bespotrebno se stvara drama i licitira ko će u selektorsku stolicu. Da li Mihajlović, Tumbaković ili... Sada se ubacuje velika igračka legenda Lotar Mateus! Igračka legenda, ali čini se i trenerska zabluda. Jer sve što ga je kao trenera afirmisalo kao trenera, jeste nastup Partizana pod njegovim vođstvom u Ligi šampiona u kojoj naš prvak nije ostavio vidljiviji trag.

Ako bude pameti i poštenog, iskrenog i dobronamernog činjenja, komandna palica bi, krajnje je vreme, trebalo da se poveri Ljubiši Tumbakoviću. Zaslužio je zato što je naš, što će svoje iskustvo i autoritet pobednika staviti u funkciju srpskog fudbala, a ne neko ko će na nama graditi ili vraćati izgubljeni trenerski autoritet, koji bi ga preporučio tržištu.

Umesto da se raspišu prevremeni izbori i što pre dođe do novog, svežijeg i zdravijeg rukovodstva, po cenu skraćivanja mandata postojećoj "Vladi" koja je izgubila kredibilitet, "čuvari fotelja" prave strategiju kako da ostanu na vlasti.

 

Lakrdija lakrdijaša

 

Moral u pozitivnom smislu odavno ne stanuje u fudbalu. Svakodnevno se manifestuju nemoralne radnje, potezi pojedinaca ili drugih činilaca u ovoj oblasti. Minulih dana se to ispoljilo u više slučajeva. Pažnju javnosti privukla je reakcija uprave FK Vojvodina na jedan uobičajeni intervju koji je dao sjajni trener i čovek Zoran Milinković, do pre pola godine trener Novosađana.

Višemesečno ćutanje o razlozima i drugim pitanjima koja su dovela do prekida saradnje jednog od naših najistaknutijih klubova i trenera novog talasa, prekinuto je. Intervju je više govorio o osećanjima čoveka koji je dao ogroman doprinos u vrlo uspešnoj sezoni Vojvodine. Osim što je javnost saznala činjenicu da je podneo tužbeni zahtev Arbitražnoj komisiji FSS zbog neisplaćenog dela finansijskih obaveza, nijednom rečju nije povredio klupski ugled ili ugled rukovodstva, a kamoli "personaliti" nekog iz uprave. To njemu inače nije svojstveno, jer se radi o čoveku za kakvog se kaže da je Gospodin!

Začudo, sutradan, jedan od funkcionera kluba koji zamenjuje predsednika u ostavci, umesto oglašavanja u listu koji je objavio "sporni" intervju, najavljuje saopštenje kluba u lokalnom listu - u kome je direktor! I zaista, nakon nekoliko dana isti lokalni list prvi objavljuje saopštenje kluba u kome podnosi "finansijski izveštaj" o koštanju Milinkovićevih zamisli.

Ovakva "energična" reakcija rukovodstva u interesu "istine" i u cilju zaštite "prepoštenog" klupskog rukovodstva nametnula je i više dilema.

Jedna se odnosi i na pitanje da li su "slaninari" ostali dužni Milinkoviću ili nekim drugim trenerima koji su se ređali kao na traci. Iz saopštenja se vidi da je Milinković mogao da ponese pola miliona evra da je osvojio šampionat i kup sa "lalama". Barem takva bi bila i masa sredstava za nagradni fond igračima. Sa tim podatkom se nameće i jeretičko pitanje: da li je postojao interes da se dođe do naslova sa tako izdašnim iznosima?

Zbog toga je nepostavljeno pitanje: ko je sve učestvovao u lakrdiji zvanoj Finale kupa Srbije. Da li samo osumnjičeni i okrivljeni u javnosti? Njima je brzo dat oprost: da neko ne bi stradao ili pak ugrozio neko nečiji život!?

Dakle, naznačeni iznosi su mogli biti računica bez pokrića. Poput one koju je pravio Tole Karadžić sa Radomirom Antićem kada mu je odredio platu od 120.000 evra mesečno!

Istina je, po činjenicama koje su dostupne javnosti, da je Zoran Milinković zbog događaja na finalu kupa bio kažnjen sa šest meseci zabrane rada u vreme prelaznog roka zbog čega je i danas bez angažmana.

Doduše, kažnjeni su još neki koji su nastavili da deluju u klubu "kao građani". A delovati u svojstvu "građanina", a u stvari odlučivati u klubu tokom suspenzije, iznositi informacije poput onih koje čini lažni generalni sekretar kluba ili neki drugi funkcioneri iz rukovodstva kluba, pitanja su morala. 

Morala kome se podsmevaju nemoralni, dakle, oni kojima je budućnost odredila mesto u smehoteci. Samo što to još ne znaju. Ni oni, ni njihova piskarala po kojekakvim sajtovima preko kojih daju krivu sliku o gospoštini kluba, gospoštini po njihovim aršinima.

 

 

 

Nemanja Vidić je kapiten Mančester junajteda! Svrstan je među najbolju jedanaestoricu koju su sastavili novinari, od igrača koje je tokom 25 godina predvodio legendarni ser Aleks Ferguson! E, nama Vidić nije dobar! Te promašio penal, te napravio penal, te to ne bi smeo u Mančesteru... Da bog sačuva! A čelnici Fudbalskog saveza Srbije nisu uzeli u zaštitu takvu igračku gromadu...