Krici i odjeci
Plesni studio Stars u beogradskim vrtićama
nelegalno profitira na račun dece
Tvoj
tata nije platio
Uz
prava poznanstva, i jedno neregistrovano preduzeće može državnim ustanovama da
da nešto frižidera, usisivača i pegli, a da onda zarađuje preko milion evra
godišnje. Sistem predškolskih ustanova u Beogradu svojom saradnjom sa nekakvim
plesnim studiom Stars pokazuje nam kako se to uspešno radi
........
Danas, u eri neoliberalizma i tržišne ekonomije, sve se plaća, pa i dečja
radost. Deca čiji roditelji imaju para mogu da igraju i uče, ostala iz
prikrajka mogu samo da ih gledaju. Ako neko dete i poželi da se pridruži svojim
razigranim vršnjacima, biće vraćeno na mesto uz komentar: "Tvoj tata nije
platio". Veoma pedagoški.
Nedavno se u beogradskim predškolskim ustanovama pojavio letak izvesnog
plesnog studija Stars u kome se roditelji obaveštavaju da za samo 1.200
dinara mesečno njihovo dete u prostorijama vrtića, u toku redovnog radnog
vremena, dva puta nedeljno, može po pola sata da uči ritmičke igre.
Do sada su sledeći beogradske ustanove potpisale ugovor sa pomenutim
studiom: 11 APRIL (24 objekta na Novom Beogradu), BOŠKO BUHA (12
objekata na Paliluli), ČIKA JOVA ZMAJ (24 objekta na Voždovcu)...
Lep uspeh za preduzeće koje uopšte
nije ni registrovano. U registru APR-a, naime, nema ni pomena o nekom plesnom
studiju Stars, a po izjavama roditelja sa kojima smo razgovarali honorar
se plaća na ruke instruktoru. Dakle, nema ni računa, pa je tako veoma verovatno da se ne plaća ni porez.
Iz informativnog materijala Stars-a
proizilazi da je ovaj studio za poslednjih devet meseci "obučio"
8.000 dece predškolskog uzrasta. Svako od njih je mesečno plaćalo 1.200 dinara, što je ukupno 9,6 miliona dinara. Dakle, da su sva pomenuta deca kurs
pohađala samo jedan mesec, organizator je zaradio oko 100.000 neoporezovanih
evra.
Pri ovakvim cenama i zaradama, nije nikakvo čudo da je studio Stars
predškolskim ustanovama Čika Jova Zmaj poklonio pet frižidera, tri pegle
i dva usisivača ukupne vrednosti od 277.000 dinara. Da li je to sve?
Sumnjamo, jer je direktorka Čika Jove Zmaja Lidija Hutović u sva 24
objekta ove ustanove na Voždovcu besplatno pustila Dejana Gvozdenovića i
njegove navodne instruktore.
Dakle, neka neregistrovana firma bez nadoknade u redovnom radnom vremenu
koristi službene prostorije za svoje privatne interese. Uz to ne postoji
odobrenje nadležnog ministarstva iz koga bi se videlo da li ovi plesni
aranžmani remete sprovođenje predviđenog plana rada za decu u predškolskim
ustanovama.
Niko tu dozvolu ili bar mišljenje ministarstva nije ni tražio, jer je u
ovoj zemlji profit iznad svega. A mogućnosti zarade u ovom poslu i te kako ima,
jer samo na teritoriji opštine Voždovac 4.300 dece trenutno pohađa predškolsku
nastavu, a svako od njih bi moglo da dospe u situaciju da plaća 1.200 dinara
mesečno.
Sve to su Gvozdenović i njegovi saradnici platili sa nešto frižidera,
usisivača i pegli.
Zabrinuti roditelji
Diskriminacija zaposlenih u Gerontološkom centru Novi Sad RJ ''Futog''
Nemam
primedbi, ali otpušteni ste!
Poštovani g. uredniče, obraćam Vam se u nadi da
ćete objaviti ovo moje pismo
i upoznati javnost sa teškim oblicima diskriminacije
i nepoštovanja
zakona ove države koja se dešavaju u našem
društvu. Gledala sam reprizu
emisije na TV ''Kopernikus'', gde ste mi dali nadu
da bi ovo moje pismo moglo
posle nekoliko pokušaja dospeti
u javnost. Obraćala sam se listu ''Dnevnik'' i ''Kurir'',
ali nažalost nisu imali smelosti
ili hrabrosti ili interesa da
objave ovo moje pismo. Kao da je diskriminacija beznačajna stvar ili je, nažalost, uobičajena pojava u našem društvu, pa kao takva
ne zavređuje pažnju.
Zovem se Vitka Todorović i radila sam
u Gerontološkom centru Novi Sad RJ ''Futog'' kao medicinska sestra-tehničar na određeno vreme, sa prekidima od
3. januara 2008. do 4. oktobra
2011. godine.
Smatram da je direktor Gerontološkog centra
Novi Sad Đorđe Petrović prema meni izvršio tešku
diskriminaciju, a u vezi stavljanja u neravnopravan položaj u odnosu na ostala zaposlena
lica, sa ciljem onemogućavanja ostvarivanja prava na rad
u skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o zapošljavanju i osiguranju
za slučaj nezaposlenosti.
U toku mog
rada na određeno
vreme došlo je nekoliko novih radnika, od kojih su
dve medicinske sestre primljene u stalni radni odnos.
Kako ih je direktor primio, na osnovu
čega i na
koji način - to niko ne zna, samo
je jasno da nisam imala iste
uslove sa pomenutim licima kako je to zakonom predviđeno, a ostalim licima je produžen radni odnos na
određeno vreme.
Pitala sam direktora zašto nisam imala
isti tretman i iste uslove
kao i lica
koja je primio na određeno vreme
i u stalni radni odnos i
da li ima
primedbi na moj rad. Odgovorio mi je: ''Nemam nikakvih primedbi na vaš rad,
Vi ste izuzetan radnik, ali ja
moram da otpuštam radnike". Rekla sam mu: "Zašto nam svima
ne date iste uslove i isti tretman
kako je to Zakonom predviđeno, pa nas rangirate, zatim otpustite najlošije rangirane radnike,
makar i ja
bila među njima". Odgovorio mi je: ''Ja
radim šta ja hoću i ja primam koga ja hoću''. Nažalost, to je tačno pošto
se direktor stavlja iznad zakona i niko mu ništa ne može, jer zaista radi šta
hoće.
Sigurna sam da je direktor Gerontološkog centra gradio
svojim parama, a ne parama ovog naroda da bi se drugačije ponašao.
Napominjem da sam nestranačka ličnost i da ne pripadam
nijednoj partiji.
Obratila sam se inspekciji rada u Novom Sadu kao
instituciji nadležnoj za primenu Zakona o radu, ali mi nisu dali odgovor na
pitanje kako su primljene pomenute radnice u stalni radni odnos, ali su mi samo
odgovorili da se direktor pismeno izjasnio da su razlozi to što je ugovor
istekao i materijalno-finansijske mogućnosti ustanove, što opet nije tačno jer
je posle primio još pet radnika, a to je više nego očito da je na meni izvršena
diskriminacija.
Vitka Todorović
Novi Sad