Da se ne sazna
Progres: Ko se nameračio na novac i imovinu bivšeg
socijalističkog giganta
U
Progresu ni za regres
Čudan muk i ponašanje države povodom deblokade 53 miliona američkih dolara koje je po
zahtevu Progresa Trgovinski sud u Beogradu blokirao još pre dve
godine, zbog dugovanja firmi iz BiH
A.C.
Srpski mediji
nisu, ali mediji FBiH jesu obratili pažnju na činjenicu da je nedavno
"Trgovinski sud u Beogradu izdao privremenu meru kojom se nalaže da sa
računa Jugoimporta SDPR iz Beograda na račun tog suda budu prebačena 53
miliona američkih dolara naplaćenih predratnih dugova od Iraka, koji bi trebalo
da pripadnu Federaciji BiH".
BiH mediji
javili su da bi "na ovaj način napokon trebalo da budu deblokirana 53
miliona američkih dolara koje je po zahtevu Progresa Trgovinski sud u
Beogradu blokirao još
pre dve godine, zbog dugovanja firmi iz BiH". Prema tim vestima, Parlament
FBiH je polovinom januara ove godine dao saglasnost da se napravi sudska
nagodba, prema kojoj će Progresu biti isplaćeno 15,6 miliona dolara,
koliko toj kompaniji duguju RMK Inženjering, Rudnik i Željezara
Zenica, a ostatak od oko 20 miliona evra trebalo bi da bude uplaćen federalnim
institucijama. Srbija, međutim, navodno odbija da ovaj novac prosledi BiH.
"Neko" preuzeo poslove
Time je u
Srbiji ponovo aktuelizovano pitanje Progresa, nekad velike
socijalističke firme, simbola trgovinske razmene velike jugoslovenske federacije sa bivšim
Sovjetskim Savezom i zemaljama istočne Evrope. I pitanje da li je i Progres,
jedan od retkih "socijalističkih
giganata" koji još nisu privatizovani, osuđen na propast, tj. prodaju u
bescenje? Pogotovo što je, po
svemu sudeći, odgovor na ovo drugo pitanje potvrdan.
Kompanija Progres već
godinama tavori, jer je njegova "zlatna era" prohujala s odlaskom dugo
neprikosnovenog direktora Mirka Marjanovića. Neki novi miljenici u
politici i biznisu preuzeli su poslove i tržište koje je do tada pokrivao Progres.
Zaposleni su to prihvatili
kao činjenicu sasvim u duhu vremena, očekujući rasplet sa najavljenom privatizacijom,
budući da je većinski vlasnik u Progresu i dalje država. Nadali su se da
će prodaja značajne imovine (ako je već poslovna delatnost zamrla) kojom
raspolaže ovo preduzeće i njima doneti neku korist, kroz isplatu otpremnina (za
one još uvek radno aktivne) ili prodaju akcija koje su im po zakonu pripale.
Ali...
Nakon što je Irak uplatio Jugoimportu
SDPR (preko kojeg se, inače, odvijao
jugoslovenski izvoz naoružanja i vojne opreme) 53 miliona dolara, a Parlament
BiH odobrio nagodbu po kojoj bi Progresu od navedene sume pripalo 15,6
miliona dolara, za izmirenje davnašnjih dugovanja bosanskih poslovnih partnera, kada je trebalo da se
postignuti dogovor ozvaniči u beogradskom Trgovinskom sudu, usledile su
komplikacije sa srpske strane. I, zbog pravnih začkoljica, novac je ostao blokiran u SDPR-u. Kako za
isplatu BiH, tako i onaj deo koji bi pripao Progresu.
Tim povodom u Progresu sve vreme vlada muk. Zaposleni su do sada bili
umirivani da će im zaostale plate (ukupno osam) biti isplaćene čim novac iz Iraka
legne na račun. Ali, sada je sve ponovo pod znakom pitanja. Jer, u toj
kompaniji se mesecima od poslovnih aktivnosti ništa ne događa, dok se obaveze
prema poveriocima gomilaju.
Nešto tu nije u redu
U ovom trenutku dug je
narastao na preko 110 miliona dinara (1,1 milion evra), a sudska blokada računa
preduzeća, prema zvaničnoj evidenciji NBS, traje neprekidno od 10. novembra 2009. godine, ili
punih pet meseci. A sasvim nezvanično, Progresom kolaju glasine da je glavni
poverilac "velikodušno" ponudio da odustane od prinudne naplate (tj.
zahteva za pokretanje stečaja) ukoliko mu se ustupi 1.000 kvadrata poslovnog
prostora u upravnoj zgradi u Zmaj Jovinoj ulici. Što će reći, da mu se
kvadratni metar na ekskluzivnoj gradskoj lokaciji računa po 1.100 evra za kvadratni
metar?!
Zašto sada ćuti država
Srbija, čiji predstavnici su još sredinom prošle godine najavili da će Progres
svakako biti prodat tokom 2010. godine, putem tenderske privatizacije? Zašto,
za razliku od BiH, srpska javnost nije upoznata sa suštinom spora oko iračkog
duga? Tačnije, on se ovde uopšte i ne pominje. Naplaćenih 15,6 miliona dolara
sigurno bi popravilo finansijsku situaciju Progresa, i samim tim uticalo
na realniju tržišnu vrednost prilikom privatizacije. Treba li naglašavati da će
veći deo tih sredstava biti prihod budžeta Republike Srbije? Ili je možda i
nekom na strani prodavca (dakle, službenicima države koji rukovode postupkom
privatizacije) stalo da cena bude što niža? Dakle, zašto se organi države, koja
rukovodi i u Jugoimportu i u Progresu, ne umešaju i dovedu do
kraja sporazum sa BiH o
isplati iračkog duga?
Ovo su samo neka od otvorenih
pitanja, na koja i bivši
radnici i mali akcionari Progresa očekuju što hitniji odgovor, jer se i njihova imovina na ovaj način
svakodnevno obezvređuje.
Šta sve poseduje Progres
Prema berzanskom Prospektu Kompanije, Progres ima veoma vrednu
imovinu koju čine sledeće nepokretnosti:
Poslovna zgrada u Zmaj Jovinoj - 6.900 kvm
Prodavnica u Sarajevskoj ulici - 566 kvm
Poslovni prostor na Novom Beogradu - 180 kvm
Kompleks (skladište, konsignacija, servis i sl.) u Krnjači - oko 18.000
kvm i 7,6 ha građevinskog
zemljišta
Poslovni prostor u Zagrebu - oko 2400 kvm
Vila u Malom Lošinju (Hrvatska) - 427 kvm
Poslovni prostor u Sarajevu - 322 kvm
Inače, cela Kompaniji trenutno ima oko 220 zaposlenih.