Mizerija
Elita
internacional: Možda najbrutalnija krađa u istoriji srpskog
kriminala
Elitni bandit opljačkao siromašne
Neverovatan
slučaj krađe 35 miliona evra, uglavnom otpremnina nakon izgubljenog posla, od
čijih je kamata trebalo da prežive porodice koje sada nemaju od čega da žive
Milica Grabež
Poznat je slučaj u kome je izvesni g. Bernard Mejdof
opljačkao građane Amerike za 65 milijardi dolara. Nadležne
institucije demokratske Amerike munjevito reaguju. U roku od šest meseci
sprovode opsežan istražni postupak, imenovanom izriču maksimalnu kaznu zatvora
od 150 godina, uz nalog da se oštećenima na osnovu ugovornih dokumenata vrati
dug sa kamatom. Taj skandal je oslabio poverenje ulagača i postavio zabrinjavajuća pitanja o efikasnosti regulatornog sistema.
I Srbija ima svog Mejdofa,
ali javnost o tome ne zna ništa. On se zove Nikola Lazić i bio je vlasnik firme Elita
internacional. Poznat je po tome što je oko 1.700 građana ove zemlje
oštetio za oko 35 miliona evra (zvaničan podatak iz Tužilaštva)! Pretpostavlja
se da je ukupan broj oštećenih ulagača preko 4.000!
Stavljanjem u odnos tri
parametra - broja stanovnika, BDP-a i sume - dolazi se do podatka da je
dovoljno da neko u Srbiji ošteti građane za tri miliona evra pa da postane
srpski Mejdof. Imajući u
vidu navedenu sumu, Nikola Lazić je desetostruki Mejdof!
Tužilaštvo, koje bi po službenoj
dužnosti trebalo da informiše javnost o ovoj pljački ogromnih razmera, to ne
čini. I poslušni mediji o tome ćute, ali ne ćute
opljačkani. Istražujući kome su poverili svoj novac, došli su do zanimljivih
podataka...
Firma Elita
internacional registrovana je u Agenciji za privredne registre, kao
preduzeće za promet nekretnina i plasmane novca. Poslovala je punih 15 godina u
samom centru Beograda, u Nušićevoj ulici br. 3, uz svakodnevno oglašavanje u
gotovo svim dnevnim novinama pod motom "Plasirajte svoj kapital,
garancije čvrste, svi dobijaju".
Ko je dobio iz ovakvog
poslovanja, koje očigledno nisu na adekvatan način kontrolisale nadležne
institucije? Građani su verovali
da nadzor vrše državni organi, s obzirom na dugogodišnji rad i nesmetano i neskriveno obavljanje
delatnosti.
Firma je početkom 2009.
godine iznenada zatvorena, a srpskom Mejdofu se izgubio svaki trag.
I dalje nema informacija za
javnost, a ni za Odbor grupe građana koji uporno traži odgovore na brojna
pitanja i svojim aktivnostima čini sve da rasvetli ovaj slučaj. Razmišljanja
sežu od toga da se srpski Mejdof izuzetno vešto krije, preko nesposobnosti
nadležnih, do verovanja da se iz nepoznatih razloga slučaj marginalizuje, te se
proces neadekvatno i sporo odvija.
Nakon gubljenja traga
prevarantu Nikoli Laziću, usledila je velika prepiska između Odbora grupe
(opljačkanih) građana i državnih institucija. Pojedini odgovori državnih organa
bili su krajnje površni, nelogični pa i nebulozni. Neke institucije nisu našle za potrebno ni da odgovore.
Da je neko zaista hteo, nije
bila potrebna velika umešnost da se jednostavnim sagledavanjem postojeće
dokumentacije dođe do jasnih zaključaka.
Elita Nikole Lazića
pozivala je građane da ulože svoj novac, uz pristojne kamate, a da im njegova
firma garantuje isplate.
Naime, većinu novčanih uloga
čine otpremnine koje su dobijene usled gubitka posla, te su kamate bile
sredstvo za preživljavanje porodica koje sada nemaju od čega da žive.
Grupa građana je uputila
tužilaštvu krivične prijave protiv zaposlenih u Eliti (oni sada imaju
isti status kao i oštećeni građani - status svedoka, što je potpuno
neshvatljivo, jer su bili direktni učesnici u poslu izdavajući kamate
građanima), protiv NN lica u Poreskoj upravi Beograda, zbog neadekvatne
kontrole, protiv bliskog prijatelja i osnivača firme Elita, koji je u
decembru 2009. godine napustio zemlju (dakle, skoro godinu dana nakon
zatvaranja Elite!).
On je saslušan u MUP-u tek
nakon prijave, dakle u decembru!
Iz tužilaštva je oštećenjim
građanima stigao odgovor da su sve prijave prosleđene nadležnim institucijama i
da od njih nema odgovora o njihovom daljem postupanju. Dosadašnja iskustva
oštećenih građana u komunikaciji sa državnim tužilaštvom kažu da neće biti
iznenađenja, ako saznaju da tužilaštvo nema i ne traži odgovore na sopstvene
zahteve upućene drugim institucijama...
Da li je čovek koji je
opelješio građane za 35 miliona evra nedostižan ruci pravde zahavljujući rasulu
u tužilaštvu i kriminalističkoj policiji, ili je od opljačkanog novca odvojio
neku svotu i platio čoveka iz vrha vlasti da ga štiti nakon što nestane iz
zemlje i javnosti?
Da je gospodin Lazić u nekoj
ozbiljnoj džavi uzeo 35 miliona evra na prevaran način, iza rešetaka bi se
našli i tužioci, poreznici i svi oni koji su, po službenoj dužnosti, morali da
kontrolišu njegov rad. Jer, najjednostavnije je pitanje: kako je mogao da iz
zemlje iznese toliko keša?
Konačno, treba reći i to da je tužilaštvo dopisom obavestilo Odbor
grupe građana da je 10 novembra 2009 godine dalo nalog Narodnoj banci Srbije
radi obavljanja kontrole poslovanja osumnjičenog Nikole Lazića što podrazumeva
dostavu podataka o stanju i kretanju novčanih sredstava na njegovim računima u
poslovnim bankama od otvaranja do danas. Zašto je tek nakon 11 meseci od zatvaranja dat takav
nalog?
Do današnjeg dana ostalo je nepoznato da li je
takva kontrola izvršena i šta je tada utvrđeno. Predsednica Odbora grupe
građana Jasmina Tomić, kao i mnogi drugi opljačkani u ovoj zemlji nestabilnog
pravnog sistema, pravdu će potražiti na sudu u Strazburu ukoliko je u Srbiji ne
bude u ovom slučaju.
Tužilaštvo, koje bi po službenoj
dužnosti trebalo da informiše javnost o ovoj pljački ogromnih razmera, to
ne čini.