Tabloid istražuje
EKSKLUZIVNO: kako su srpski ministri
zajedno sa grupom međunarodnih prevaranata, namerni da opljačkaju državu za 160
miliona evra
Napredni kurs demokratske pljačke
Umesto da
bude lider Balkana po proizvodnji električne energije, Srbija će postati lider po pljački
sopstvenog naroda za račun vlastodržaca i njihovih kriminalnih saradnika. Solarni park je u
stvari priča u kojoj grupa belosvetskih kriminalaca, od kojih se neki u
Beogradu kriju od vlasti svoje matične zemlje, uz pomoć ministara u srpskoj
vladi pokušava da olakša državni budžet za čak 160 miliona evra. Plan je
smišljen za vreme vladavine Demokratske stranke, ali i Srpska napredna stranka
nastavlja njenu tradiciju otimanja para.
Milan Malenović
Milan Glamočanin
Izgradnja u
Srbiji najvećeg solarnog parka na svetu, čak dva puta većeg od onog u
Kaliforniji (SAD), koji je trenutno ubedljivo najveći, od samog početka je bila
osporavana od strane stručne javnosti. U međuvremenu su podrobnija istraživanja
pokazala da se radi o kriminalnom projektu, čiji je jedini cilj da se iznesu
stotine miliona evra iz srpskog budžeta.Štetnost projekta se ogleda već u članu
3.3.4 Krovnog ugovora od 26. oktobra 2012. godine (za Republiku Srbiju
potpise su stavili Mlađan Dinkić i Zorana Mihajlović), a kojim je
predviđeno da Srbija finansira izgradnju celokupne odgovarajuće infrastrukture,
ukoliko se ista ne nalazi najdalje na kilometar od mesta na kome će biti
pravljen solarni park.
Vlada Srbije
se, takođe, obavezala u članu 3.11 Ugovora da će omogućiti priključenje elektrane mreži i to
mesečnom dinamikom od 40 MW, iako se
zna da JP Elektromreža Srbije (JP EMS), koje bi trebalo da
izgradi mrežu, za bilo koji objekat mora da potroši najmanje dve do tri godine
samo za pribavljanje svih potrebnih dozvola. Osim toga, planirani solarni park
je trebao da ima kapacitete od 1.000 MW, što je deset odsto instalisanih kapaciteta
Elektroprivrede Srbije, a sve to je trebalo pomenutom dinamikom
da se priključi u roku od dve godine.
Članom 3.14 je predviđeno
da Srbija ima obavezu balansiranja pomenute elektrane, iako se zna da
Srbija nema kapacitete koji to mogu da urade. Balansna struja bi, dakle,
o trošku EPS-a morala da bude uvežena, a da pri tome Srbija nema nikakve
koristi od toga!
Konačno,
članom 7.3 Ugovora predviđeno je da Srbija od investitora, Onegiga
Solar Park Incubator d.o.o. u slučaju neispunjenja ugovornih
obaveza može maksimalno da naplati 900.000 evra odštete i to pod uslovom da ima
odakle te pare da uzme, jer Onegiga raspolaže osnivačkim kapitalom od
samo 10.000 evra (ako na računu uopšte i ima neke pare, pošto nema ni jednog
jedinog zaposlenog). To znači da bi u izgradnju infrastrukture Srbija
uložila desetine miliona evra, a naplatila manje od jednog miliona i to u
najboljem slučaju.
U početku se verovalo da iza celog projekta stoje finansijski
centri moći koji u njemu vide mogućnost dobre zarade i guranja Srbije u energentsku
zavisnost od stranih ulagača. Ovome u prilog je išla i činjenica da je garant
investitora Securum Equity Partners International Ltd, koji je supotpisnik
Krovnog ugovora, 19. februara 2012. za svog strateškog partnera na ovom
projektu izabrao MX Group iz Italije, trećeg po snazi evropskog proizvođača solarnih panel
Špekulisalo
se da svoje interese u sprovođenju ovog projekta ima i neformalna svetska vlada
Triraterala koju u Srbiji zastupa East-West Bridge
grupa, u kojoj je Zorana Mihajlović član, a njen državni sekretar jedan od
osnivača. Ciljevi Trilaterale su upravo da male evropske države u svakom
pogledu postanu zavisne od velikih i snažnih, koje su već u kandžama pomenute
grupe.
Ceo projekat
je, međutim, započet mnogo pre ulaska Mihajlovićke u srpsku vladu, u vreme kada je Dinkićeva stranka, istina, davala ministra finansija, ali se
isti tada u vezi ovog projekta ništa nije pitao. Ne postoje, dakle, nikakvi „viši
ciljevi", niti zavera protiv Srbije u svetskim centrima moći - ovaj
projekat je najobičnija pljačka para. Sadašnji vlastodršci su, očigledno,
nasledili dobro osmišljen projekat krađe para koji nameravaju do kraja da
sprovedu, kao što sprovode i sve ostalo štetno što je započela prethodna
vladajuća koalicija na čelu sa Demokratskom strankom...
Gusari sa Kariba u Beogradu
Još 23.
februara prošle godine srpska vlada je potpisala neobavezujući Memorandum o razumevanju sa Securum Equity Partners Europe u kome se navodi da se planira izgradnja pomenutog
solarnog parka koji će ukupno koštati 1,75 milijardi evra, bez PDV-a.
Zanimljivo je da je potpisivanju ovog dokumenta prisustvovao i Karmelito
Denaro, predsednik i generalni direktor MX Group iz
Italije, sa kojim Securum ima samo četiri dana ranije potpisan ugovor o
saradnji, a koji se kasnije više nigde ne pojavljuje. Uskoro ćemo videti i
zašto...
U svom obraćanju međunarodnim medijima Denaro
je istog tog dana naglasio kako je zemljište predviđeno za izgradnju solarnog
parka u neposrednoj blizini potrebne infrastrukture i kako ga karakteriše
maksimalna izloženost suncu.
Očigledno je gospodin Denaro u tom
trenutku bio ubeđen kako je potpisivanje i sprovođenje ugovora samo pitanje
formalnosti i vremena, te da srpske vlasti i Securum već imaju postignut
konačni dogovor.
Da nije tako, teško da bi se direktor
jednog ovakvog giganta odlučio da pođe na put u Srbiju, makar mu to plaćale i
srpske vlasti kojoj je upravo u tom trenutku trebala ovakva jedna ličnost da
birače ubedi kako je investicija od oko dve milijarde evra sigurna stvar.
Predstavnici Securuma, očigledno, nisu bili podobni za tako nešto.
Krovna organizacija preduzeća koje se kao
garant investitora pominje u ugovoru od 26. oktobra 2012. jeste Securum Equity
Partners Group sa sedištem u ulici Pararaweg 45 u Kurasau. Ovo karipsko
ostrvo, koje politički pripada Kraljevini Holandiji (mada ima najširu
autonomiju), poznato je po dvema stvarima: proizvodnji istoimenog likera i kao
poreski raj gde niko ne pita ni odakle pare potiču, niti gde se ulažu.
Securum Group ima veoma razgranat i komplikovan sistem ćerki-firmi.
Securum Equity Partners Venture Capital ima sedište na ostrvu
Veliki Kajman, ulica 69 Dr. Roy's Drive, još jednom karipskom poreskom raju
koji je pod vlašću Velike Britanije. Securum Equity Partners and Associates
se nalazi na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država, ali u Delavaru, takođe
poznatom poreskom raju. Pomenuto preduzeće iz SAD ima predstavništvo u Beogradu
na adresi Bulevar Mihajla Pupina 6, na 22. spratu palate Ušće. Na
istoj adresi u Delavaru nalazi se i Securum Equity Partners Trust and Finace,
dok se Securum Equity Partners Corporate Services nalazi na 22.
spratu palate Ušće na Novom Beogradu.
Securum Equity Partners Europe, koji je prošle godine sa srpskom vladom potpisao
Memorandum o razumevanju, danas je registrovan na Malti, u Marini za jahte, ali
je u vreme pregovora sa našom vladom sedište imao u Luksemburgu. Kao što se vidi,
preduzeće Securum Equity Partners International Ltd, koje navodno ima
osnivački kapital od 700.000 evra i koje kao garant za Onegiga Solar Park Incubator
d.o.o. sa Dinkićem i Mihajlovićkom potpisuje ugovor oktobra 2012, nigde se ne
spominje na zvaničnoj internet prezentaciji Securum Equity Partners Group!?
Dakle, srpska vlada mesecima vodi
pregovore sa Securum Equity Partners Europe, da bi zatim potpisala
ugovor sa fantomskom firmom Securum Equity Partners International
(navodno sedište u Valeti, Malta), ali se kao konačni investitor po, u tajnosti
držanom aneksu iz novembra meseca, pominje Neper Solar Park Incubator
Project u vlasništvu investicionog fonda Neper sa sedištem na Kurasau,
a u kome je jedini vlasnik Securum Equity Partners Group i to preko Securum
Equity Partners Fund Management, koji se danas više ne pominje na veb
stranici holdinga?!
Izuzetno komplikovana vlasnička i pregovaračka
struktura, koja je potpuno u duhu velikih prevaranata koji su se okupili na
ovom poslu. Sve ovo je u javnosti trebalo da stvori utisak kako se radi o
velikoj multinacionalnoj kompaniji, ali je u stvarnosti reč o nizu preduzeća osnovanih
sa besmisleno malim kapitalom, čiji je jedini posao ikad upravo solarni park u
Srbiji.
Dana 8. maja 2012. Vlada Srbije, koju
zastupa Oliver Dulić ministar životne sredine, rudarstva i prostornog
planiranja, a u prisustvu premijera Mirka Cvetkovića i državnog
sekretara Bojana Đurića, potpisuje još jedan Memorandum sa Securum Equity
Partners Europe, tada još uvek sa sedištem u Luksemburgu. Za razliku od
prethodne delegacije koja je o trošku srpske vlade u Beogradu boravila
krajem februara, ova je veoma skromna i čine je samo dvojica ljudi koja će
kasnije u vezi ovog projekta stalno da se pojavljuju na strani investitora.
Radi se o Alesiu Kolusiu (Alessio Colussi),
čoveku bez biografije i porekla, koji se neko vreme na zvaničnom sajtu Securum
grupe pojavljivao kao izvršni menadžer, mada ga danas ni tamo nema; i o Ivanu
Matejku, hrvatskom državljaninu koji je direktor nekih od Securumovih
ispostava u Beogradu.
Ozbiljni pregovori o prevari
Ivan Matejak je rođen u Zagrebu 1978. godine, a na sajtu Securuma
se navodilo da je stekao fakultetsku diplomu u oblasti geopolitike, geostrategije
i geo-ekonomije na univerzitetu u Trstu, gde je takođe stekao i zvanje mastera
iz međunarodnih odnosa i diplomatije. Trenutno radi kao menadžer zadužen za
Srbiju na nadgledanju politike obnovljivih izvora energije. Po njegovim rečima,
Securum je Srbiju izabrao za partnera i mesto izgradnje najvećeg
solarnog parka na svetu, jer ima "veliku količinu sunčevog zračenja, koja
je za oko 40 odsto veća nego u drugim delovima jugoistočne Evrope", ali i obećavajuću
ekonomsku i privrednu budućnost?!
Na pitanje novinara, čiji kapital stoji
iza firme Securum Equity Partners Europe, njen menadžer Ivan Matejak je
samo odgovorio da je reč o investicionom fondu i da "nije kompetentan da
priča o vlasničkoj strukturi i visini kapitala". Odmah posle toga, on
dodaje zanimljivu informaciju: On je osnovan na inicijativu grupe svetski
priznatih menadžera, zvanično je počeo da radi početkom 2011, a u
proteklom periodu je ulagao u informacione tehnologije i turistički sektor."
Osim što je time otkrio da Fond nema
nikakva iskustva u proizvodnji struje i bavljenju solarnom energijom, Matejak
nesvesno ukazuje da je u pitanju zaista velika mućka, jer jednom neiskusnom
preduzeću srpska vlada samo nekoliko meseci po njegovom osnivanju ukazuje
poverenje i u novembru 2011. kreće u prve ozbiljne pregovore.
Od pomenute grupe navodno svetski
priznatih menadžera, osnivača investicionog fonda Neper, ne navodi se ni
jedno jedino ime, a teško je nešto saznati i o Alesiu Kolisiu, izvršnom
direktoru Securuma koji 26. oktobra 2012. potpisuje ugovor sa srpskom
vladom.
Pretragom na Guglu vidi se da se
ovo ime pominje na oko 64.000 internet stranica, ali isključivo u vezi projekta
solarnog parka u Srbiji.
Na sajtu Securum Equity Partners Europe,
dok je isti još postojao i objavljivao takve informacije, navodi se da je Alesio
Kolusi rođen 1961. u Gorici (Gorizzia), Italija, da je završio poljoprivredni
fakultet u Udinama, da radi već 25 godina na poslovima menadžmenta u preko 30
zemalja sveta. Za očekivati bi bilo, zato, da se njegovo ime pominje na više
mesta, a ne samo u vezi solarnog parka u Srbiji.
Naredni potpisnik Ugovora od 26. oktobra u
ime Securuma je najzanimljiviji od svih i pravi je idejni tvorac ove
najveće prevare u istoriji Zapadnog Balkana. Radi se o Kolusijevom zemljaku Dimitriu
Alesandru Pasaru (Dimitri Alessandro Passaro), navodno još jednom
izvršnom direktoru, koji je i najvažniji razlog zbog čega su ozbiljni
pregovarači, kao što je italijanska MX Group, odustali od daljih
razgovora sa srpskom vladom.
Manje od dva meseca posle
potpisivanja prvog Memoranduma između srpske vlade i Securuma, a tri
nedelje pre potpisivanja drugog Memoranduma, u italijanskoj štampi se 15.
aprila 2012. pojavila jedva primetna vest o tome kako državni tužilac Rafaelo
Tito vodi istragu protiv Dimitria Pasara, nastanjenog u ulici Zorutti 27
u Gorici d'Isonzo (po saznanjima italijanskog tužioca on sada živi na visokoj
nozi u Beogradu), kao i njegovog kompanjona Đanluke Valentia (Gianluca Valenti)
i to zbog izazivanja konkursa, utaje poreza i prevare. Sve u svemu, njih
dvojica su po optužnici proneverili između 20 i 25 miliona evra! U istragu se
uključila i poreska policija Holandije.
Pasaro i Valenti su stvorili jednu izuzetno komplikovanu strukturu od
različitih preduzeća koja su sva na neki način bila povezana sa holdingom Alikč
koji je stajao na njenom čelu. Radi se o sledećim preduzećima: Alikč Real
Estate (stečajni upravnik Giorgio Bonmarco), Alikč Commercial Properties
(direktor Mauro Marchetto), Alikč Investments (direktor Mario Giamporcaro),
Alikč Construction Company (direktor Paolo Taverna), Alikč
Supply (direktor Stefano Gropaiz), Alikč Technical Plants
(direktorka Gabriella Magurano) i Alikč Engineering (direktor Giancarlo
Crevatin).
Bauk međunarodnih arbitraža
Uticaj Pasara i Valentia je u svim ovim
preduzećima bio odlučujući, tvrdi italijansko tužilaštvo, i njih dvojica su
osmislili sistem sličan "lancu svetog Antonija" gde se šalju pisma na
različite adrese. Umesto pisama u ovom slučaju slali su se računi za
nepostojeće usluge kako bi se izbeglo plaćanje poreza.
Osim toga, smatra istraga koju je još u
februaru 2009. pokrenuo tužilac Federiko Freza, holding se bavio i klasičnim
prevarama, ali na visokom nivou. Tako je, za dobijanje kredita od banke, jednoj
nekretnini, koja je trebala da bude založena kao garancija, vrednost bukvalno
preko noći fiktivno uvećana za čak dva puta. Nepokretnosti su od jedne firme
holdinga prodavane drugoj po znatno višim cenama, a konačni kupac je na ovaj
način dolazio do značajnog kredita banke koji je kao kupoprodajnu cenu
uplaćivao ostalima iz lanca Alike i posle toga odlazio u konkurs kako ne
bi morao da vraća dugove.
To je, dakle, pravi profil najvažnijeg
potpisnika ugovora sa srpskom vladom od 26. oktobra 2012.
Kako afera sigurno nije prošla nezapaženo
u Italiji, ona je bila razlog zašto se od njenog izbijanja MX Group više
ne pojavljuje u ovom poslu. Na zvaničnom sajtu ove kompanije poslednje u vezi
projekta u Srbiji je objava o potpisivanju Memoranduma od 23. februara 2012.
godine. Pasaro je, inače, na mestu direktora u svim predstavništvima Securuma
u Srbiji, te ga to čini najvažnijim čovekom ovog koncerna koji, kao i svaka
druga "tašna-mašna" kompanija, postoji samo na papiru.
Ideja pljačke srpskog budžeta je u ovom
slučaju veoma jednostavna. Srbija sa preduzećem koje nema ni jednog zaposlenog,
nikakva iskustva i nikakav bonitet, potpisuje ugovor kojim se obavezuje da
besplatno ustupi 3.000 hektara zemljišta koje odgovara parametrima koje
postavlja i njihovo postojanje proverava poklonoprimalac, u ovom slučaju Securum,
odnosno njegova ćerka firma Onegiga. Ako Srbija ne obezbedi to zemljište
u datom roku, odnosno poklonoprimalac tako smatra, on ima pravo da od nje traži
naknadu štete i to po ugovoru dogovorenih 900.000 evra.
Pomenuta svota je, međutim, beznačajno
mala za naše lopove koji bukvalno ni iz kreveta ne ustaju ako im je zarada
ispod nekoliko miliona evra. Zbog toga se pribegava drugom triku, koji je
protiv Srbije više puta uspešno iskorišćen. Radi se o traženju uvećane odštete
i to pred Međunarodnom arbitražom u Londonu.
Ova institucija je i predviđena u članu
12.2 Ugovora i to za rešavanje sporova koji ne mogu da se reše na miran način.
Pošto je Ministarstvo energetike Srbije već odbilo da Securumu isplati
naknadu u visini od neverovatnih 160 miliona evra, to se ima smatrati da mirno
rešenje nije moguće.
Londonski sud međunarodne arbitraže, međutim, može da bude uključen jedino ako su obe
strane potpisnice sa tim saglasne. U pomenutom članu postoji unapred data
saglasnost, ali se ona odnosi samo na ono što je ugovorom i definisano, a to je
da je maksimalna odšteta koju Srbija ima da plati investitoru 900.000 evra.
Toga su svesni i pravni zastupnici Securuma iz luksemburške advokatske
kancelarije Bejker i Mekkenzi (u ovom slučaju advokat Žan-Fransoa Findling)
koji u svom pismu od 8. avgusta 2013. kojim od srpske vlade traže odštetu u
visini od 160 miliona evra, primećuju na strani dva, drugi pasus, kako se slažu
"da u članu 7 Ugovora stoji gornji limit svote koju Srbija ima da plati na
ime odštete investitoru", ali odmah posle toga dodaju i da Securum
u pomenutom ugovoru nije investitor, već njegov garant, te tako nije ni vezan
ovom klauzulom.
Iz ranijih slučajeva je poznato da Srbija
ima toliko "uspešne" pravne timove da obavezno gubi svaki spor pred
međunarodnom arbitražom (slučajevi kao što su: "Satelit", Alpina Por,
Srboljub Ilić...). Nema razloga da se veruje kako će ovde biti drugačije, a
pomenuta suma će, kada bude bila isplaćena iz državnog budžeta, biti podeljena
među učesnicima. Biće dovoljno para za sve, a Pasaro će svoj izum moći da
primeni i u nekoj drugoj zemlji koja ima podmitljive vlasti.
(Napomena: redakcija Tabloida se
posebno zahvaljuje svom dopisniku iz Rima Bernardu Vitulanu i italijanskoj
novinarki Luciji Navoni na njihovom doprinosu rasvetljavanju ove afere)
A 1.
Pitanja za ministarku energetike Zoranu
Mihailović povodom istraživanja Tabloida i njeni odgovori
1) Da li je tačno da ste sa Onegiga Solar
Park Incubator DOO i Securum Equity
Partners International LTD potpisali
26.10.2012. štetan ugovor?
Odluku o potpisivanju sporazuma izgradnji
solarnog parka sa ONE GIGA Solar Park incubator d.o.o. i Securum Equity
Partners International Ltd, donela je Vlada Srbije, na predlog Ministarstva
finansija i privrede. Na predlog Ministarstva finansija, koje je prvi potpisnik
sporazuma, Vlada je usvojila zaključak 05 broj 312-7321/2012-01 od 25. oktobra 2012.
godine o potpisivanju Krovnog sporazuma između Republike Srbije i pomenutih
kompanija, koji se odnosi na investiciju italijanskih partnera za izgradnju
solarnih parkova za proizvodnju električne energije koji bi bili instalirani na
površini 3.000 hektara.
2) Koliko tačno iznosi provizija
koju ste delimično već primili, a delimično tek očekujete za potpisivanje
pomenutog ugovora zbog čijeg je neispunjenja Securum tužio državu Srbiju
tražeći odštetu od 160 miliona evra, umesto ugovorenih 900.000 evra? Po našim
saznanjima već ste dobili miliona evra, a verujemo da je to samo početak.
Proviziju nisam dobila, niti ću je dobiti,
jer kao ministar za sporazume koje potpisujem u ime države i po ovlašćenju
dobijenom od Vlade, nemam pravo na bilo kakvu naknadu. Ukoliko raspolažete bilo
kakvim dokazima o nezakonitim radnjama u vezi s zaključivanjem ovog sporazuma,
molim vas da o tome obavestite nadležne državne organe. Percepcija koja postoji
javnosti - da nosioci javnih funkcija kroz poslove koje sklapaju u ime države
teže da ostvare ličnu korist - svakako nemaju veze sa mnom lično i datiraju iz
perioda pre nego što što je na vlast došla Srpska napredna stranka. Mi se
takvoj matrici ponašanja suprotstavljamo i ličnim primerom nastojimo da podstaknemo
odgovornost i kod drugih vršilaca javnih funkcija, na svim nivoima vlasti.
3) Da li ste znali da se kod Securum
Equity Partners International LTD, kao i njegovog vlasnika Securum Equity Partners
Group radi o "tašna-mašna" kompanijama snovanim isključivo kako bi se
uz Vašu pomoć budžet Srbije opljačkao za 160 miliona evra?
Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite
životne sredine, koje je zajedno sa Elektroprivredom Srbije i Elektromrežom
Srbije radilo na pripremi ovog sporazuma u njegovom tehničkom delu, imalo je
primedbi na ovaj dokument od samog početka. Samo na insistiranje Ministarstva
finansija i privrede, koje je prvi potpisnik sporazuma, prihvatili smo treba
dati šansu investitoru, jer je dogovor bio da će investicija biti realizovana u
jednoj od nedovoljno razvijenih opština u Srbiji. Država je izvršila svoje
obaveze prema "Securum Equity Partners", jer je za izgradnju
solarnog parka toj kompaniji ponuđena čak deset puta veća površina od traženih
3.000 hektara. Italijanski partneri su obišli parcele na teritoriji šest
opština u Srbiji, ali su od ponuđenih 30.000 hektara odabrali površinu manju od
200 hektara, za koju su rekli da im jedino odgovara. Naša strana je predložila
da na toj površini izgrade solarne panele snage 100 megavata, što bi bio takođe
značajan energetski kapacitet za Srbiju. Međutim, ni ta investicija nije počela
da se realizuje, što pokazuje da investitor nije imao ozbiljnu nameru da gradi
solarni park. Po mišljenju Ministarstva energetike, razvoja i zaštitu životne
sredine, stvarna namera investitora ovde nije bila izgradnja energetskih
objekata koji koriste energiju sunca za proizvodnju električne energije, već
izvlačenje koristi iz zaključenog Krovnog sporazuma, u vidu unapred isplanirane
naknade štete i plaćanja ugovorne kazne, što su potkrepila i saznanja resornih
ministarstava u prvoj polovini 2013. godine o sličnim aktivnostima pomenute
grupacije u Italiji i Sloveniji.
4) Da li ste pri potpisivanja
pomenutog ugovora na bilo koji način proverili bonitet
druge ugovorne strane, na koji način
i sa koji rezultatom?
Nakon što je investitor ispoljio ponašanje
koje odstupa od odredbi sporazuma, Antikorupcijski tim Ministarstva uradio je
detaljnu proveru poslovanja italijanskih partnera, zastupnika i povezanih
preduzeća. Na osnovu prikupljenih saznanja Anti-koprupcijskog tima i ispoljenog
ponašanja investitora, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne
sredine je 23. jula 2013. godine Ministarstvu finansija i privrede predložilo
da podnese odgovarajući predlog za rešenje nastale situacije sa italijanskim
partnerom u cilju zaštite interesa Republike Srbije u sprovođenju Krovnog
sporazuma.
A 2.
"Pasarov
model"
Poslovanje sa Securumom neodoljivo podseća
na aferu oko rafinerije u Smederevu gde je ugovor potpisan sa takođe jednom „tašna-mašna" firmom belosvetskih
prevaranata. U tom slučaju je serija tekstova u Tabloidu probudila
birače u ovom gradu koji su izglasali novu vladajuću koaliciju, pa je zatim novoizabrana
gradonačelnica dr Jasna Avramović raskinula ovaj štetni ugovor.
Ideja
tadašnjih muljatora je bila da se „investitoru" (takođe kao i u ovom slučaju, bez iskustva i kapitala) pokloni zemljište na korišćenje koje bi zatim bilo
dato u zalog za dobijanje kredita. Sa na taj način dobijenim parama „investitor"
bi pobegao iz Srbije. Poučena ovim iskustvom, sadašnja vlast nije želela da
rizikuje da promenom na lokalnom nivou izgubi mogućnost pljačke republičkog
budžeta.
Ne samo da je
Karmelito Denaro u svom obraćanju javnosti od 23.
februara 2012. otkrio kako je zemljište već izabrano, već je to 7. maja 2012.
potvrdio i beogradski dnevni list Večernje Novosti tvrdnjom da će solarni park biti pravljen u
blizini Pirota. Kada je u leto 2012. nova smederevska vlast uspela da obori
štetni ugovor sa Comico Oilom, vlastodršci u su se dosetili
da u ugovoru koji je potpisan nekoliko meseci kasnije sa Securumom i Onegiga
ne navode preciznu lokaciju izgradnje. Za tako nečim nije više ni bilo potrebe,
jer se, usled ekonomske krize i sa njom skopčanom povećanom opreznošću banaka
kome i zašto daju kredite, promenio plan i više se nije išlo na „sitnu"
pljačku neke banke, već na krupnu pljačku državne blagajne, za ništa manje nego
160 miliona evra. Ovo je dosta unapređen „Pasarov model".
A 3.
Srbi
jeftiniji od Kineza
Nije ni MX
Group potpuno naivno ušla u ceo posao od koga se distancirala kada su
isplivali podaci o Pasarovom iskustvu u vršenju krivičnog dela prevare. Poznavaoci
ove problematike znaju da je Kina najveći svetski proizvođač solarnih panela i
da pokriva oko 80 odsto celokupne proizvodnje.
Sa druge
strane, MX Group je upravo u junu 2012. morala da konačno zatvori svoj pogon u Vilasanti koji je zavisio od
pokretanja projekta One-Giga, koji je osmislila upravo ova
kompanija. U pogonu je bilo zaposleno oko 200 radnika.
Zbog ogromnog
pritiska koje na tržište vrše Kinezi sa svojom jeftinom radnom snagom, čelnici italijanskog
koncerna su se odlučili da proizvodnju izmeste u Srbiju, gde je najniža
zagarantovana plata, niža čak i od one u Kini! Zbog toga ne bi bilo nemoguće da
MX Group, ipak, nastavi sa svojom zamisli da u Srbiji napravi proizvodni
pogon solarnih panela, ali ovog puta bez saradnje sa ovejanim prevarantom Pasarom.
GLOSA
Ne
postoje nikakvi „viši ciljevi", niti zavera protiv Srbije u svetskim
centrima moći - ovaj projekat je najobičnija pljačka.