Kakva je međusobna sličnost Golubačke tvrđave sa zemljom dembelijom i kraljevinom Laždi -Paždi, dokle se došlo u raspetljavanju kleptokratskog trilera u režiji austrijske razbojničke agencije ADA i njenog šefa Klausa Kapera, ko su sve glavni protagonisti ovog lopovluka i šta je pronađeno kao izgovor za organizovanu pljačku? Koje su sve nove naučne discipline izmišljene radi realizacije ovog projekta pljačke i šta su zapravo Kaperologija i Ornamentologija, kakva je uloga Stručnog saveta republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture, na čiji predlog je zatrpano prizemlje palate, ko su projektanti Zavoda i šta će biti ogledalo rada njegovih arhitekata? Na sva ova i neka druga pitanja odgovore je potražio Stanislav Živkov, istraživač Magazina Tabloid
Stanislav Živkov
Odavno je poznato da je najidealniji način za bilo koje poslovanje primena principa "zakoni su napravljeni da bi bili kršeni" što se već par godina na najlepši mogući način potvrđuje na slučaju tzv "obnove" golubačke tvrđave koja iz dana u dan sve više prerasta u kleptokratski triler po sistemu "leva ruka-desni džep" pri čemu su glavni protagonisti ovog organizovanog zločinačkog poduhvata upravo oni koji bi trebali da sprovode sve moguće zakone počevši od Zakona o autorskim pravima, zatim Zakon o kulturnim dobrima te konačno Zakon o izgradnji koji su, po svemu sudeći, zapravo paravan za neometano pranje para na relaciji investitor-stručni nadzor-konzervatorski nadzor-izvođač.
Čitav ovaj cirkus, lopovluk i blamažu, zakuvali su izvesni Klaus Kaper ispred Austrijske agencije za razvoj (ADA), zatim stručni nadzor oličen u privatnom preduzetniku Predragu Jošiću i njegovoj firmici Intellinea, zatim izvesni Željko Tmušić ispred raspisivača tendera ozloglašene firmetine Safež, direktorka JP Golubački grad Iskra the profesorka Maksimović te konačno građevinska tehničarka "Zaga ornament" vlasnica fušerske firme Ornament invest inženjering koja je tu dovedena kako bi se neometano vršilo ispumpavanje novca u privatne džepove. Čitava ova ekipica svakako je morala imati nekoliko dobro pripremljenih tajnih večera na kojima su sve mahinacije do detalja planirane . Sve u svemu ova skaradna obnova prerasla je u pravo pozorište Laždi-Paždi pošto o pljački i fušeraju sada sve znaju i slepi i gluvi i nemi i kljasti, kao i vrapci u ruci i golub na grani!
Niko, međutim, ne govori detaljno o kaperologiji, ornamentologiji, iskrologiji, tmušologiji, jošićelogiji, inače sve redom nadasve poučnim disciplinama u smislu organizovane pljačke i fušeraja. Ovaj propust treba što pre nadoknaditi. Potrebno je zbog toga napraviti prvi spisak kaperoloških radnji: penjanje na stolicu da se bude veći, brodarenje na vezanom čamcu na kome možeš da se otkotrljaš do Azije i Afrike a da ipak stigneš kući na ručak, čelovljenje - dubljenje na temenu, krojenje iz srede - kaputske i druge, zalivanje sata mlekom, pravljenje čizme od šešira, brojenje leptirovih nogu, điskanje na doratu sa sve četiri krute, na kojima takođe može se krenuti na daleke pute. Ali, to nije sve...
Postoje još čudnije i nemogućnije stvari. Postoji jedan ludi zec, najbrži na svetu, čije je telo brže od glave, i ona drugi, zeka iz jendeka, koga love olovkom po svesci. Sve te divotne stvarčice dešavaju se u Kaperovoj kraljevini Laždi Paždi u Golupcu, u koju sada možete slobodno ući uz blagoslov kraljice Iskre fon Maksimović. Na njoj je sve sasvim luckasto i neobično, ništa od toga nećete naći u velikim logijama iz kojih učite biologiju, geologiju, psihologiju, i tako dalje. Šta se tamo radi? Tamo jeleni imaju krila, lutke se bave šnajderajom, hleb se strmoglavljuje s neba, mleko teče Savom, Dunav krčka kao alaska čorba, čovek zreo seda na drvenog hata pa se klimata, stari deka pio mleka pa zavijen u jastučak prespavao ručak, stara baka spremna mesto đaka polazi u školu, pužić pušta rogove pa čeka obećane volove. A sve to upravo u vreme kada skele na Golubačkoj tvrđavi, koja je u rekonstrukciji od 2014., upozoravaju da će još jedan rok za završetak obnove ovog važnog srednjovekovnog spomenika biti probijen.
Gotovo od kada su počeli radovi, koje finansira Evropska unija preko austrijske razvojne agencije "Ada", za koje je kao izvođač izabrano beogradsko preduzeće "Ornament", a za stručni nadzor "Safež", ne prestaju sukobi oko toga kako se realizuje projekat arhitekte Marije Jovin, na osnovu koga je država dobila donaciju od 6,6 miliona evra.
Bez obzira na to što je projekat Marije Jovin dobio građevinsku dozvolu, Stručni savet Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture zatražio je novo idejno rešenje za revitalizaciju golubačke palate, koje su izradili penzionerka sa lažnom biografijom podmetnutom UNESCU Brana Stojković Pavelka i Dragoljub Todorović, arhitekta konzervator odgovoran za pljačku nekoliko šlepera cementa pre jedno 30 godina kada je prvi put prčkao po Golupcu. Zahvaljujući petljanju ovog lopovskog Dua Fantasticus originalni projekat je značajno izmenjen, bez ikakvih konsultacija sa autorom a naravno ponovo je naplaćen već urađen posao.
Čitava stvar je na kraju dospela do Stručnog saveta i ministra kulture Vladana Vukosavljevića, kome su po davno uhodanoj praksi u Ministarstvu podređeni saradnici već uspeli da podmetnu na potpisivanje kukavičje jaje, odnosno saglasnost na projektovane pseudokonzervatorske radove u Golupcu. Stoga bi bilo jako zanimljivo videti da li ministar kulture zna da je, potpisujući Mere tehničke zaštite koje mu je dao Stručni savet Republičkog zavoda, na kraju dobio objekat koji je pola srednjovekovna tvrđava, pola savremeni poslovni objekat što je sve zapravo samo providan izgovor pošto iza svega ovoga zapravo stoje razlozi višestrukog uvećavanja cene rekonstrukcije palate, ali nevezano za to jasno je da je svaka cena za ovakvu nerazumnu intervenciju prevelika.
U svakom slučaju, ako se nakazni projekat izvede, slika polustaklene palate, u Golupcu će biti slika Republičkog zavoda i njegovog Stručnog saveta kao i nova potvrda, odnosno nastavak neodgovornog ponašanja prema našoj kulturnoj baštini. O tome koliko je pljačka dobro isplanirana najbolje govori sama činjenica da su se na svim kulama i zidovima sistematski obijale srednjovekovne spojnice sa kula i fugovale čitave fasade što je potpuno konzervatorski neprihvatljivo, jer se potire autentičnost i istoričnost originalnog izgleda kula.
Inače, originalni projekat je bez konsultacija sa autorom menjan u dogovoru sa izvođačem i stručnim nadzorom, isključivo u cilju povećanja cena i izvlačenja novca iz donacija što je više nego očit razlog da se arhitekta Marija Jovin udalji sa radilišta u Golupcu i da bude isključena iz donošenja odluka, jer je odbila sve dogovore "u četiri oka", zato što se oni protive njenoj profesionalnoj etici.
Naravno, nekima je jako smetalo što je arh. Jovin uopšte počela da radi projekat obnove Golubačkog grada jer su jako dobro bili svesni šta će sve biti otkriveno na samom početku radova, a u samoj palati otkrivena je neverovatna pljačka organizivana u režiji tadašnjih konzervatora Gordane Simić i Gute Todorovića koji su umesto punih zidova gradili šuplje kutije koje su napunili smećem i šutom a šlepere cementa je pojela maca. Naravno ovakav lopovluk zahtevao je i određene izmene projekta pošto stvarno stanje nije odgovaralo onom na osnovu kojeg je rađen projekat. Na samom početku rada izvođača, odnosno Ornament invest inženjeringa investitoru i stručnom nadzoru Dostavljena je statičku dopunu projektantskog rešenja, kojim je rešeno fundiranje i pitanje mašinskih instalacija u suterenu, ali je stručni nadzor odbio da ga realizuje. Arhitekta Siniša Temerinski, koji je obavljao konzervatorski nadzor, smenjen je na zahtev Austrijske razvojne agencije, jer je tražio da izvođač radi po projektu i nije dozvoljavao da koristi cement, pa je Mirjana Andrić, direktorka Republičkog zavoda odredila Branu Stojković Pavelku, Dragana Todorovića i Snežanu Jejić za nadzor. Oni su prvim dopisom odobrili izvođaču korišćenje cementa pošto se prema računici izvođača vidi se da je rad sa cementom jeftiniji nego sa krečnim malterom, čime se na nivou cele tvrđave "štedi" oko 90.000 evra a taj tako ušteđen novac, ostao je "Ornamentu", umesto da bude utrošen na adekvatnu obnovu tvrđave.
Temerinski je ukazao u svom izveštaju o toku radova, koji je uradio po nalogu Skupštine preduzeća "Tvrđava Golubački grad", i na izvlačenje para od donacije putem manipulacije sa količinama, koje obavljaju "Safež" i "Ornament", uvećavajući na nekim objektima količine i po pet puta i sakrivajući to novim fugovanje, tako da bi pothitno bila potrebna istraga da bi se ustanovili tokovi novca a to bi trebalo da istražuju organi kojima je to posao! Međutim najstrašnija je činjenica da se tvrđava Golubac, koja je do ovih radova bila gotovo nedirnuta, uništava cementnim malterom, nestručnim zidanjem i obijanjem starih spojnica iz svih faza i ujednačavanjem izgleda novim spojnicama. A, to je rezultat pogubnog koruptivnog uticaja građevinske mafije, kojim se gazi stručni i profesionalni odnos prema spomeniku. Iako je projekat za tvrđavu Golubac urađen prema uslovima Republičkog zavoda i ima njegovu saglasnost, iako su primenjeni postupci rekonstrukcija i konzervacija, sada, posle izvedenih trideset odsto radova to se menja i pola palate se konzervira, novi deo se dodaje kao omalterisan, a drugi kao savremena fasada u staklu i to sa obrazloženjem da je potrebno više svetla za buduću namenu!
Na kulama se obijaju sve fasade i potiru faze i sve ujednačeno fuguje, a na palati će se razdvajati staro i novo staklenom fasadom?! Postavlja se pitanje ko I zbog čega dozvoljava ovakvu glupost i nasilje nad spomenikom?! U projektu nema nikakvih izleta u "savremene materijale", već se rekonstrukcijom zadržava slika srednjovekovnog objekta. Da li Republički zavod za urnisanje spomenika Republike Srbije ne bi trebalo da uradi konzervatorski nadzor? To znači da se brine da rad obavlja projekta, ili tako piše u zakonu. Šta rade projektanti Zavoda? Prepravljaju projekat bez autora jer eto jako nam se sviđa drugi projekat, palate "ljepše i starije"? Pa, to je kriminal i neviđeni sukob interesa zbog čega bi ministar kulture hitno trebao da povede istragu u samom Ministarstvu da vidi ko se sve i kako međusobno umrežio na relaciji Ministarstvo-republički zavod-ornament-safež.
Kako je moguće da zakon krši samo onaj koji to mora sprovesti i vršiti nadzor!? Šta čeka Ministarstvo, da se svi i dalje pretvaraju da su Tasovac, koji se ne meša u svoj posao pa da se poput buđenja mrtvaca reaguje tek kada se zločin dogodi a onda da jure krivca! Sve je više jasno da bi hitno trebalo zakonom zabraniti evropske donacije za kulturnu baštinu upravo zbog raznoraznih Kapera i kaperčića. Jer, ako je javna tajna da takozvani implementatori moraju da vrate kući pola para od donacije, to može biti podnošljivo kod neke nebitne fabrike ili asfaltnog puta ili vodovoda u Velikom Gradištu...
Ali, ako se mutljavine rade na kulturnoj baštini, završava se na štetu jedinog vrednog što imamo. Sve će uraditi samo da maznu što više, a isfušerišu radove. Ovo što su uradili u Golupcu je zločin koji je mnogo veći jer u svemu tome učestvuje i Republički zavod za urnisanje spomenika kulture pod čijim najstručnijim nadzorom se vrši betoniranje srednjovekovnih zidova I livenje betonske konstrukcije što sve zajedno nije ništa drugo nego njegovo trajno uništavanje jer tako preliven betonom, Golubac će biti gotovo neupotrebljiv za nova naučna istraživanja.
Doduše, ima tu još jedan razlog zbog čega je krečni malter zamenjen cementnim a to je svakako svesrdna preporuka izvesne Marine Bunardžić koja je u Golupcu fingirala arheološki nadzor a radi se o tome da je njen mužić svojevremeno umalo oćoravio pri gašenju kreča pa se sada Bunardžićka rešila da deluje društveno korisno! E, pošto se projektant Marija Jovin usprotivila ovakvim društveno korisnim aktivnostima i još od početka radova upozoravala na kojekakve mućke i lopovluke. Zato su uklonili i nju, kao autora projekta i arhitektu - konzervatorskog nadzora, jer su se protivili cementu i betonu jer je projekat Marije Jovin je značio samo pokrivanje kula i njihovu zaštitu...
Posebno je nenadoknadiva šteta pričinjena obijanjem svih srednjovekovnih spojnica i ponovnim fugovanjem. To je urađeno da se sakrije stvarno zidanje i da može da se ukrade na obračunu. Time su zauvek uništeni svi istorijski podaci.a žalost taj užas su smislili dvoje arhitekata Republičkog zavoda potpomognuti po pitanju vlage stručnim savetom arheologa zavoda. tako reći ujedinjenim snagama prevazišli su doktora Frankenštajna. Malo je poznato da je po stručnom savetu već spomenute Marine Bunardžić izvršeno kompletno zatrpavanje ostataka prizemlja palate a i to je zatrpano blatnjavim kamenom zemljom i šutom, ne bi li se bole sakrili šuplji zidovi izvedeni 1984 godine a preko svega je još izlivena betonska ploča. A što je u prizemlju palate projektivano mašinska sala sa svim potrebnim postrojenjima nije ni najmanje bitno jer po novom projektu tih postrojenja neće ni biti iako je lova dodeljena i za to! Upravo o tome priča projektant i to stalno upozorava, od početka radova.
Staklena palata je vrhunski domet projektanata Republičkog zavoda i ne treba biti suviše kritičan već to shvatiti kao inkluziju. Glavni organizator je ADA, a stručni nadzor Safež i izvođač Ornament su izvršioci. Investitor-filolog bez razumevanja samo potpisuje račune koje poture izvršioci. Pošto je Safež uhvaćen sa rukama u cementnom malteru, a radi se o profesionalcima, prebacili su lopticu ograničenom Zavodu da on menja projekat i uvećava cene. Sada će neko morati da objasni divlju gradnju. Potrebna je hitna istraga od strane Tužilaštva za organizovani kriminal koje bi hitno trebalo ispitati ove navode i pohapsiti odgovorne. Zdrav razum nalaze da se rekonstrukcija istorijskih građevina vrši sto je moguće više originalnim materijalima i samo restauracija,a ne nepovratno uništavanje istorijskog nasleđa i fantaziranje sa modernim materijalima.
Ništa novo u Srbiji. Mi smo u stanju da uništimo i ono sto nam drugi daju pare da popravimo. Zvuči neverovatno ali kada se bolje razmisli , postavlja se pitanje a što se ne bi napravila ovakva fasada? Možda bi ljudi izdaleka dolazili da je vide, kao što se nekada išlo u cirkus, da se vidi žena sa bradom. Nekada se išlo u cirkus, a sada se gleda Evrovizija. Ali ovo sa staklenim zidom palate Despota Stefana Lazarevića je cirkus na kvadrat. Pa zar nemaju iste takve ostatke palate u malom gradu u Smederevu, da vide ta Pavelka i Todorović kako je izgledala palata? Ista bifora sa sedištima, vrlo slična arhitektonska rešenja...Kome je palo na pamet ovakvo izopačeno rešenje sa staklenim zidom? Ili je to nešto onako evrovizijski moderno? Čak je suteren, sa stepenicama i dimnjacima od kamina za grejanje zatrpan! Doduše to ni najmanje ne čudi jer je to uobičajena stvar za sve naše vajne Zavode za zaštitu spomenika. Te ustanove jedva da nešto rade i pod njihovim okriljem su mnogi naši spomenici kulture osakaćeni a u konkretnom slučaju projekat obnove srednjovekovne Golubačke tvrđave, koju radi Austrijska razvojna agencija iz fondova EU, trajaće duplo duže nego što je predviđeno, a to nikome ni najmanje ne smeta! Prema projektu, obnova ovog spomenika kulture od javnog značaja počela je u septembru 2014, a trebalo je da bude završena do kraja jula 2016. Do isteka tog roka urađena su četiri od pet segmenata rekonstrukcije tvrđave. Međutim, najvažniji deo projekta, rekonstrukcija i konzervacija tvrđave, angažovana firma Ornament invest inženjering nije završila na vreme jer su za probijanje roka i podizanje troškova obnove najodgovorniji izvođači radova i stručni nadzor zadužen za nadgledanje radova.
Međutim, direktor kancelarije Austrijske razvojne agencije u Beogradu Klaus Kaper kaže da glavni razlozi za kašnjenje leže u nepotpunoj i lošoj projektnoj dokumentaciji.da bi se potom vadio kako je ADA odgovorna za korišćenje evropskih fondova I na žalost zbog nepotpune dokumentacije koju navodno ADA nije do danas primila Ornament nije bio u mogućnosti da završi posao na vreme da bi potom sam sebi skočio u usta rekavši da su imali rokove koje nisu mogli da probiju zbog finansijskih obaveza koje je ADA imala. Posebno je bila zanimljiva izjava Kapera kada je trebalo objasniti kako je onda mogla da se počne realizacija projekta ako on nije ispunio sve uslove potrebne za početka radova a Kaper se na to vadio kako je ključan Zakon o izgradnji i da je uloga ADE bila da raspiše tender i sprovede projekat. Postavlja se stoga pitanje ako je Ministarstvo građevina dalo dozvolu za početak radova kome je bilo u interesu da se sve radi ispočetka jer se kao glavni problem po Kaperu navodi nedostatak proračuna i crteža.
Ako je projekat bio odobren iako je prošao sve kontrole a to je sve odobrila država, postavlja se i pitanje ko sve i zbog čega na najvišem nivou toleriše Kapera i njegove trabante i njihovu zajedničku krađu, tim pre jer se ADA u sve uključila tek kada je projekat dobio sve potrebne dozvole. Posebna je priča tvrdnja Kapera da su svi izvođači radili po ugovoru a da je kao glavni problem za realizaciju projekta bila likvidnost pojedinih kompanija iz čega proizilazi da Kaperu ni najmanje nije smetala činjenica da je Ornament invest inženjeringu isplaćen pozamašan avans za radove koji su kasnili kao Janko na Kosovo pa se stoga sa pravom postavlja pitanje šta je zapravo Kaperova uloga u svemu ovome: da štiti projekat čije finansiranje vodi ili da štiti likvidnost lošeg i nesolidnog izvođača Ornament Invest inženjeringa u njegovoj akciji pranja I nenamenskog trošenja novca?
Da bi se ovo sakrilo naprasno je kao razlog izmišljen loš projekat kako bi se sakrio loš i fušerski rad Ornament invest inženjeringa koji po Kaperu nije kriv za kašnjenja Posebno je zanimljiva činjenica da u ugovoru između ADE i Ornamenta stoji konstatacija da je izvođač pregledao radilište i da se složio sa stanjem ali I pored toga nije radio skoro ništa a sve kasni godinama a Kaper tvrdi da izvođač nije platio ni euro penala za kašnjenje pošto je to kao kontrolisano od strane eksperata i advokata a sve se legalistički pokriva Kaperovom konstatacijom da to što je postojalo ogromno kašnjenje po Kaperu nije bio razlog da se primene odredbe ugovora sa Ornamentom koji je trebao da od samog početka plaća penale za kašnjenje. Štaviše, iako posle jula 2014. godine više nije bilo moguće plaćati dodatne ugovore sa izvođačima.
Očito je da ni Kaperu niti bilo kome drugome ni najmanje nije zasmetala činjenica da je potpuno nebitno da li su izvođači radili solidno ili ne, pošto bi u tom slučaju ugovori bili raskinuti i čitav projekat propao a Kaper je i pored kašnjenja ustvrdio kako to nije suštinski razlog za raskid ugovora sa nesolidnim izvođačem. Kaperu ni najmanje nije zasmetalo ogromno povećavanje količine radova jer je kao izgovor za to stalno navodio loš projekat pa je kao krunski razlog navedena kula 4 gde je umesto 60 sati rada utrošeno čak 851 sat rada na sečenju jednog jedinog drveta i čupanju trave i korova što je po njemu normalno jer se sve ustanovljava na samom licu mesta!
Posebna priča su Kaperovi biseri, recimo tvrdnja kako su u toj dokumentaciji, protivno srpskom Zakonu o planiranju i izgradnji, nedostajali brojni delovi, kao što su, na primer, rezultati prethodnih istražnih radova pomoću kojih se utvrđuje količina radova koje je neophodno izvesti tokom realizacije projekata. Nedostajali su brojni precizni crteži kula i zidina bez kojih je nemoguće izvoditi radove. Neka rešenja data u projektu su čak bila pogrešna i neodgovarajuća stanju na terenu i da su realizovana tako kako u projektu stoji ugrozila bi tvrđavu!
A, upravo je sam Kaper izjavio da je za njega najvažniji Zakon o planiranju i izgradnji po kome je projekat Golubačke tvrđave i dobio građevinsku dozvolu, pa se stoga na kraju postavlja pitanje: šta će se sledeće desiti u Kaperovom carstvu Laždi Paždi???