Poljoprivreda

Ministri i prevare: planirani slom srpskog argrara i stočarstva (1)

Kako su propali Vođini svinjski poslovi

Stočarska proizvodnja u Srbiji 2018. godine, nalazi se na nivou one iz 1910. godine! I ne samo to, nego godišnje i dalje opada za dva do tri odsto! Stočarstvo učestvuje samo sa 30 odsto u bruto domaćem proizvodu poljoprivrede, a prema svetskim standardima to se smatra proizvodnjom na nivou najniže nerazvijene zemlje. Istraživanje novinara Magazina Tabloid o kriminalnim poslovima Ministarstva poljoprivrede Srbije, vode uvek direktno u kabinet resornog ministra, a odatle u dislocirane centre moći, farmaceutske kompanije, uvozno - izvozni lobi i druge interesne grupe, sve uz blagoslov vladajućeg režima i njegovu ključnu ličnost, Aleksandra Vučića. U prvom nastavku ovog istraživanja, autor iznosi činjenice o prevari koju je doživeo magnat mesne industrije Nemačke, Klemens Tenis, kome je Vučić obećao povlašćeni tretman, bescarinski izvoz svinjskog mesa u Rusiju, besplatnu zemlju u Srbiji, da će mu država izgraditi farme, zaposliti ljude u Banatu i slično. Od svega toga nije dobio ništa, a kad je shvatio da veterinarska mafija masovno vakciniše svinje, jednostavno je prekinuo svaku komunikaciju sa vlastima u Srbiji.

Arpad Nađ

Prevare i "poslovi bez pokrića" srpskih ministara poljoprivrede imaju svoj dugogodišnji kontinuitet. Tako na primer, zbog neispunjenog obećanja bivšeg ministra Saše Dragina, da će poljoprivrednicima dati subvencije po 40.000 dinara, danas, 2018. godine, državi na naplatu stižu milijarde dinara. Aktuelnom ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću gotovo svake nedelje stižu sudska rešenja koja mu nalažu da obešteti poljoprivrednike kojima je Dragin obećao subvencije još pre deset godina. Ministarstvo je već isplatilo oko milijardu dinara i izmirilo više hiljada poljoprivrednika, a procenjuje se da bi Nedimoviću na naplatu moglo doći još više od dve milijarde dinara.

Naime, Ministarstvo poljoprivrede se uredbom iz 2008. godine obavezalo da poljoprivednicima isplati po 40.000 dinara. Dragin je, međutim, svakom gazdinstvu isplaćivao upola manje, odnosno 20.000 dinara. Problem nije rešio ni njegov naslednik Dušan Petrović, pa danas imamo prinudnu naplatu dugovanja. Od početka godine Ministarstvu je na naplatu stiglo oko 200 miliona dinara. Ukupan tačan iznos nije moguće utvrditi, ali ako bismo svi oštećeni podneli tužbu, što nije nerealno, Ministarstvu bi na naplatu stiglo još oko dve milijarde. Koliko je problem ozbiljan govori i to da je Ministarstvu zbog prinudne naplate 2012. i 2013. godine račun bio u blokadi i da je tada bila dovedena u pitanje isplata subvencija poljoprivrednicima i normalan rad svih službi", kaže izvor iz Vlade Srbije.

Evo i zanimljivih brojki u vezi sa tim: 200 miliona dinara teške su tužbe od početka 2018. godine, 20.000 dinara nije isplaćeno svakom poljoprivredniku, 50.000 dinara je ukupan dug, sa kamatama i troškovima po gazdinstvu.

Najveći deo, gotovo polovina sume koju Ministarstvo treba da isplati poljoprivrednicima, jesu kamate, sudski troškovi i advokatske usluge jer na 20.000 dinara, koliko potražuje svaki poljoprivrednik, ministar svakom od njih danas isplaćuje više od 50.000 dinara. Onih poljoprivrednika koji su pravdu odlučili da potraže na sudu je iz cele Srbije, najviše iz Mačve. Tabak su presavili jer je situacija vrlo jasna - s jedne strane postojala je zvanična odluka Vlade o visini subvencija, a s druge i odluka Dragina da isplati samo prvu ratu, odnosno polovinu obećane sume. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je 2008. Dragin isplatio prvu ratu od 20.000 dinara, ali da su nakon toga nastali problemi.

"...Prema podacima Uprave za trezor, od tada je isplaćeno 1,18 milijardi dinara za 59.331 korisnika. Korisnicima nisu sačinjavana i uručivana rešenja o ostvarivanju prava i isplati prve rate, a druga rata nije isplaćena u predviđenom roku. Što se tiče broja podnetih tužbi, ne raspolažemo tačnim brojem imajući u vidu da se tužbe podnose osnovnim sudovima širom Srbije, te da sudovi u skladu sa svojim mogućnostima Državnom pravobranilaštvu dostavljaju iste na izjašnjenje", ocenili su u Ministarstvu.

Prevare, međunarodnih razmera

Ali, kako vreme odmiče, stanje je sve gore, pa je tako, sa sličnim prevarama, mnogo većim, međunarodnih razmera, nastavio da radi i aktuelni ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Branislav Nedimović. On, naime, putuje po svetu i daje, nerealna obećanja, ne samo domaćim poljoprivrednicima, već i stranim kupcima, nepostojećih junadi u Srbiji. Tako vara i svet! Jer, nedavno je bio u Turskoj da ugovori prodaju novih 5.000 tona junećeg mesa, koga nema u Srbiji! Inače, sa Turskom od ranije već postoji dogovor za izvoz 5.000 tona ovog mesa! I pored toga je obmnjivao javnost da je zahvaljujući njegovom angažmanu i izvoza 3.000 tona junećeg mesa, cena po kilogramu porasla sa 1,9 na 2,4 evra po kilogramu žive mere. Cena jeste porasla, ali zbog potražnje i nedostatka ovog mesa! Posao ministra je da obezbedi uslove i tov junetine u Srbiji, a junad može prodati svaki komercijalista!

Najavio je i da se radi procena zahteva kompanije „Tenis" za proizvodnju svinjskog mesa i za ulaganje u Sečnju, pošto su mu već odobrena dva projekta u Zrenjaninu i Kikindi, koja podrazumevaju i zakup 2.420 hektara zemlje na 30 godina. Na taj način opet je podgrejao priču koja traje nepune tri godine o dolasku nemačkog giganta, čija je realizacija trebalo da krene u novembru 2017. godine, kada i gradnja farmi svinja, a potom i klanica kompanije čiji je vlasnik Klemens Tenis. Od toga zasad nema ništa. Prvo je prevaren ,,Tenis'' jer nije znao da ne može svinjsko meso da transportuje iz Srbije u Rusiju, a samim tim mu je onemogućen i izvoz! Prevareni su i građani Srbije, jer, nemački investitor koji je trebao da dođe u Srbiju, nije došao da gradi farme i zapošljava radnike, kako je narodu obećano!

Šta će „Tenis" dati Srbiji, a šta Srbija „Tenisu" pitanje je koje među poznavaocima svinjarstva stoji sve vreme. A, poznavalaca ima, jer Srbija je još od vremena kneza Miloša svoju tadašnju celu privredu, a do pre 20 godina stočarstvo, zasnivala upravo na izvozu svinja i svinjetine.

O kakvoj se ovde neoodgovornosti radi, govori i podatak da su, gotovo u isto vreme kada je nemačka industrija mesa „Tenis" dobila u zakup zemlju kod Zrenjanina, nadležne veterinarske službe Ministarstva poljoprivrede, odredile produženje mera vakcinacija svinja. U narednih tri godine, čak i pod okolnostima da se nemački klaničar Klemans Tenis sa svojom kompanijom i pojavi nekim čudom u Srbiji, ništa se posebno neće promeniti u domaćem svinjarstvu. Sadašnje stanje je posledica politike koju vode vlade od devedeste, pa naovamo. I sve one praktično drže pod sankcijama srpsko svinjarstvo, jer nastojanjem da svinje vakcinišemo protiv kuge, možemo da ih proizvodimo praktično samo za srpsko tržište. A, to znači, da tako vakcinisane ne odgovaraju EU standardima, a ni standardima Ruske federacije, što se kroz praksu i pokazalo.

Lanac prevara

Nadležni u Ministrarstvu poljoprivrede Vlade Srbije ne samo da obmanjuju proizvođače u Srbiji, već su ovaj put to uradili i sa dugo najavljivanim nemačkim ,,Tenisom''. Primera radi, ministar poljoprivrede, dolaskom na vlast 2016. godine odmah je najavio da će ukinuti vakcinaciju svinja protiv bolesti svinjske kuge. To je ponovo i na kraju 2017. godine. Ali, ostala su samo obećanja i nadanja. Svinje u Srbiji se i dalje vakcinišu i zbog toga ne mogu da se izvoze ni u Evropsku uniju niti da se transportuju u druge zemlje, preko država, članica EU. Na obećanja o prestanku vakcinacije naseo je i nemački ,,Tenis'' koji je trebao da dođe ovde i da uloži oko 400 miliona evra (koliki je Agrarni budžet Srbije) u tov četiri miliona tovljenika, namenjenih izvozu u Rusiju.

Bio mu je obećan povlašćeni tretman, odnosno, bescarinski izvoz svinjskog mesa u Rusiju! Svi su se ponadali čak i mislili da ima opravdanja što dobija zemlju besplatno u Srbiji. Obećao je da će izgraditi farme, zaposliti ljude u Banatu...Ali, od toga zasad nema ništa! Jer, naše vlasti su ga prevarile. Tačnije, Srbija ne može svinjsko meso da transportuje preko zemalja EU. Dakle, u Rusiju nema transporta preko Mađarske, ni preko Rumunije i Bugarske, niti preko Grčke. Može još jedino i to povremeno u luku Bar u Crnoj Gori (dok ne postanu člancia EU), pa da se brod natovari svinjskim mesom i do Rusije ono se transportuje 45 do 47 dana! I tada kada stigne to meso nije potrebno Rusiji!

Da se vratimo, samo malo unazad...

U Srbiji se već nekoliko decenija svinje vakcinišu protiv bolesti svinjske kuge. Evropska unija neće da kupuje takvo meso i da ga nudi svojim stanovnicima. Zabranila je da se takvo meso i transportuje preko zemalja Evropske unije! Dakle, osim avionom za sada se svinjsko meso iz Srbije u Rusije, niti zemlje EU, ne može transportovati legalno. Zato je i veoma mali izvoz na to tržište. Može jedino, meso koje je termički obrađeno na preko 70 stepeni. A, takvo meso se od nas ne traži! Obećavajući ,,Tenisu'' bescarsinki izvoz mesa, pre svega u Rusiju, od četiri miliona tovljenika, ljudi koji vode agrarnu politiku Srbije, prevarili su i ,,Tenis''. Zato ta kompanija, uz svoje unutrašnje probleme u Nemačkoj, za sad nije stigla ni u Srbiju. Jer, nema obećavanih privilegija pri izvozu. Dakle, pošto nema izvoza nama je dovoljno mesa koliko ga dobijamo od tri do pet miliona svinja, koliko ih imamo u Srbiji. To je zvanično 3,1 miliona komada. Pored toga govori se nezvanično da se za domaće potrebe još zakolje blizu dva miliona tovljenika, a da nisu u evidenciji. Mi sad proizvodimo godišnje 250.00 do 270.000 tona svinjskog mesa ukupno i trošimo po stanovniku oko 15 kilograma. Srbija, odnosno njeni stočari (ima ih oko 330.000) nisu ni tražili da dođe ,,Tenis'' u zemlju i da tovi svinje. Čak su opravdano bili protiv toga. Jer, i sami mogu da proizvedu koliko im treba, čak i znatno više (do 30 miliona komada), pa i za izvoz. Ali, više ne proizvode, jer znaju za prevaru da izvoza nema niti će ga uskoro biti! To odgovara uvozničkom lobiju koga podržava vladajuća politička garnitura, jer svi imaju na tome zarade! I lakše je uvoziti, nego proizvoditi i raditi oko stoke 365 dana godišnje!

Bivši planovi ,,Tenisa''

Pre dve godine, kada je u javnosti bila glavna vest o dolasku ,,Tenisa'', verovalo se da će on da preporodi Srbiju, jer će više nego udvostručiti tov svinja. To su obećavali političari I kratori te pogrešne agroekonomske politike. Govorilo se tada i da će da zagadi, ekološki Srbiju, jer mu u njegovoj zemlji nije dozvoljeno da to radi. Postavljalo se tada pitanje, može li „Tenis" tu nešto da preokrene sa po 65.000 tovljenika u prvo vreme godišnje, koliko bi isporučivalo njegovih 20 farmi, kako je to navedeno u svojevremeno u potpisanom memorandumu o razumevanju?

Srbija je, 2017. godine registrovala proizvodnju od 3,1 miliona svinja, a ukupna sa onim što domaćinstva proizvedu za sopstvene potrebe, iznosi oko pet miliona kaže dr Vitomir Vidović, eks profesor na katedri za stočarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Po njegovim rečima Srbija može da proizvede i do 30 miliona svinja godišnje. To je deset puta više nego danas. Ali, za to je potrebna politička volja i podrška u Srbiji. To su naši realni potencijali koje nekoristimo! To što danas imamo dovoljno je za tržište Srbije, a nešto malo odlazi u izvoz u Crnu Goru, Makedoniju i Rusiju, kaže Vitomir Vidović.

On podseća da smo 1986 -1987. godine izvezli svinja i svinjskog mesa za 762 miliona dolara. Podaci Republičkog zavoda za statistiku za period maj-juni 2017. godine pokazuju da je Srbija izvezla zamrznutog i svežeg mesa u vrednosti od 9,4 miliona evra, od čega svežeg za 2,3 miliona, dok je u isto vreme za uvoz 11.000 tona svežeg i smrznutog platila čak 25,1 milion evra. On ističe da su klaničari 2017. godine uvezli 38.000 tona mesa treće kategorije. Tako im je, kako objašnjava, jeftinije, pogotovo što u EU meso sme da bude zamrznuto najduže pola godine, pa im pred istek roka obore cenu. To onda završi u našim prerađevinama.

Vidović napominje da će „Tenis", ako uopšte dođe u Srbiju, makar na početku, jer proizvodni ciklus traje tri godine, pre svega, biti oslonjen na naše domaće proizvođače od kojih će otkupljivati svinje, tako da nekog vidnog povećanja proizvodnje neće biti. Naš poznati stručnjak, koji je na pozive u više zemalja radio na podizanju reprocentara za proizvodnju svinja, a sada je angažovan na sličnom projektu u Vladivostoku gde za račun Rusije radi na program na osnovu koga će se odgajati svinje za izvoz u Kinu, smatra da bi, pre svega, najveća dobrobit od „Tenisa" bilo upravo ukidanje vakcinacije. Zbog toga što vakciniušemo svinje zabranjen nam je izvoz svinjskog mesa u EU. I ne samo izvoz, nego i transport preko zemalja, članica EU!

Sve do kraja 2018. godine, produžene su mere vakcinacije. A, to, praktično znači da izvoza u EU, koja zabranjuje uvoz mesa od vakcinisanih svinja, neće biti ni u naredne tri i po godine! Jer, kad prestane vakcinacija (a takve odluke ministra poljoprivrede još nema) treba da prođe tri godine po njenom ukidanju, odnosno jedan proizvodni ciklus, da se dobije „čisto" nevakcinisano meso. Ako, bi nas tog dana primili u članstvo EU, mora da prođe najmanje šest godina da bi postali ravnopravni članovi sa ostalim zemljama! Ta mera, vakcinacije, jedino kod nas uspešno odoleva. Hrvati su je, kaže Vidović, napustili deset godina pre članstva u EU, a na pitanje zašto je to tako u Srbiji, on odgovara: zbog jakog veterinarsko-političko-farmaceutskog lobija koji neće da se odrekne nemalih sredstava koja svake godine dobija na račun vakcinacije!

„Ali, Rusija je ozbiljna država, ona će do 2020. godine imati 65 do 70 odsto odsto mesa iz sopstvene proizvodnje. Onih 30 odsto će doći iz trgovine kao što dolazi sada iz Brazila, Španije...", napominje Vidović. On podseća da „Tenis" već ima fabriku u Rusiji sa 700.000 hektara zemlje u zakupu. On podseća da je Klemens Tenis najavio da je uslov za pokretanje proizvodnje bilo dobijanje izvoznih dozvola u Srbiji za povlašćnu prodaju u Rusiji, a to znači prestanak vakcinacija svinja. Dakle, što se toga tiče, neki vidniji pomaci se mogu očekivati tek na duge staze. Toga zasad nema ni na vidiku.

Afrička kuga

Od nedavno se u okolniom zemljama pojavila nova bolest. Afrička kuga je smrtonosna bolest za koju nema leka! Za nju nigde u svetu ne postoji vakcina. Opasna je za svinje, ali se ne prenosi na ljude niti na druge životinje. Kao zarazna bolest pogodila je farme u istočnoj Evropi i Kini, a nedavno je potvrđena i u Belgiji. Prisutna je i u nama susednim zemljama Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji, gde je u poslednjih godinu dana ubijeno oko 50.000 svinja. U Srbiji se sprovode sve neophodne mere kako se virus ne bi preneo kod nas. Formiran je i Nacionalni krizni štab i zabranjen unos mesa i mesnih prerađevina koje nisu prošle fabričku obradu. Najveću opasnost od širenja zaraze ipak predstavljaju divlje svinje. Zato su u odbranu uključeni i lovci koji redovno prate stanje na terenu. Afrička svinjska kuga je nova pošast na ovim prostorima koja nas je snašla. Za to nemamo vakcinu, to je osnovni i veliki problem. Ne možemo da se branimo. Niko ne isključuje mogućnost da se ona ne pojavi i u Srbiji.

Na pitanje kakve su šanse da „Tenis" izvozi na rusko i tržište Dalekog istoka i da li će moći da koristi Sporazum o slobodnoj trgovini koji imamo sa Rusijom, on kaže da će to sigurno koristiti, ako bi u Srbiji prestali sa vakcinacijom. Ali, za sada, dok god se vakcinišu svinje, postoji nerešiv problem oko transporta svinja i mesa u Rusiju. Jer, zbog vakcinacije protiv bolesti kuge, mi naše svinje ni meso (obrađeno na temperaturi ispod 70 stepeni) ne možemo transportovati preko zemalja Evropke unije. Avionom se to ne isplati. Preostalo je još jedino (dok nam to dozvoljavaju) da mesto transportujemo u luku Bar u Crnoj Gori i da ono brodom ide do Rusije. Međutim, kupci u Rusiji - neće to meso, jer transport traje 47 dana!

Postavlja se pitanje gde onda plasirati takvu robu? Na to pitanje Vidović ukazuje na Aziju, koja nije samo Kina i gde živi 68 odsto svetske populacije. „Procena je da će 2050. godine 83 odsto svetske populacije živeti u Aziji. Rusija će im izvoziti hranu. Sada radimo jedan projekat kod Vladivostoka gde će biti 24.000 krmača, koje će dati 20.000 nazimica, a one šest miliona prasadi za Kineze koji će ih potom toviti", objašnjava Vidović.

Pogrešan rad

To potvrđuju i podaci Udruženja za stočarstvo PKS. Svetska proizvodnja svinjskog mesa je do kraja 2017. godine porasla za jedan odsto i dostigla 111 miliona tona, prvenstveno zbog porasta kineskog uvoza, ali i zbog većih performansi u SAD, Rusiji i Brazilu. Inače, EU nije potrebno svinjsko već goveđe meso. Ovog trenutka u EU postoji višak od 50 miliona svinja. Potrebno joj je goveđe meso, jer iz Brazila i Argentine godišnje se uvezi oko 700.000 tona. Tražili su od Srbije da u narednih pola veka proizvodimo i godišnje izvozimo po 50.000 tona ,,bebi bifa", što je kvalitetno juneće meso. Mi smo im nudili svinjsko meso, koje oni neće i imaju ga viška! Nismo prihvatili zahteve, jer, treba organizovati tov i proizvodnju junadi. U Srbiji imamo samo 12.000 junadi, što je dovoljno tek za 5.000 tona juneće mesa, recimo ovog trenutka za Tursku. Zato je i pogrešan rad nadležnih da idu u Tursku i ugovaraju novi kontigent za izvoz junećeg mesa, koga nemamo. To je kao da se kuća gradi od krova. Bilo bi potrebno da su prvo krenuli u sela Srbije i kod stočara i ugovarali tov i proizvodnju stoke. U Srbiji postoji oko 40 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda i veliki broj malih klanica, a kapaciteti za klanje su oko milion grla godišnje, ali se u klanicama zakolje manje od 200.000 grla goveda svih kategorija. Kapaciteti koji su građeni za vreme Jugoslavije i za tadašnje potrebe njenog izvoza postoje, ali nema stoke u tovu! Tako se ti kapaciteti koriste tek sa jednom četvrtinom mogućnosti!

Nenad Budimović, sekretar za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije kaže, da je nekadašnja SFRJ devedesetih godina prošlog veka godišnje izvozila po 50.000 tona ,,bebi bifra'', a od toga je 30.000 tona bilo sa današnjih prostora Srbije. Po njegovim rečima Srbija od 1996. godine ima dozvolu za izvoz junetine u EU. Kvota za izvoz ,,bebi bifa'' na to tržište najpre je bila 10.000 tona godišnje, pa je smanjena na 8.875 godina. Razlog je što nismo imali mesa za izvoz. Za ispunjavanje nekadašnje kvote potrebno je da Srbija ima u tovu najmanje 100.000 grla junadi, a taj broj danas ne prelazi 12.000! Iz te kvote oko 5.000 grla ilegalno se izveze na Kosovo i Metohiju i u Bosnu i Hercegovinu, ode preko Drine.

(Nastavak u sledećem broju)

A 1. Ista neispunjena obećanja 13 ministara poljoprivrede

Srbija navodnjava tri odsto obradivih poljoprivrednih površina (oko 100.000 hektara), a svet navodnjava u proseku 17 odsto površina. Ex ministar poljoprivrede Dušan Petrović dok je bio na vlasti obećavao je da će uraditi sisteme za navodnjavanje na milion hektara! I naravno prevario je narod! Nisu izgrađeni ni na nekoliko hiljada hektara! Slična obećanja davalo je svih 13 dosadašnjih ministara poljoprivrede u Vladi Srbije koji su vladali od demokratskih promena do danas! Da je svaki od njih uradio sisteme za navodnjavanje na po 10.000 hektara, Srbija bi danas imala novih sistema na 130.000 hektara! Ali, to nikada nije postojalo na ovim prostorima!

A 2. Gde smo bili, gde smo sad

Najbolji primer gde smo nekada bili, kada su svinje i svinjsko meso, je činjenica da je Srbija 1866. godine bili naprednija nego danas i spadala je u grupu među dvadesetak zemalja koje su uopšte imale državnu statistiku, a sve da bi se njeno ljudstvo i stoka i ostala ekonomija što više razvijale i množile. Tada je Srbija imala 1.216.000 stanovnika i 1.291.164 tovljenika. Dakle, na 100.000 žitelja, Srbija je imala 106.084 svinje! U to vreme Srbija je bila daleko razvijenija od SAD! Jer, tada su SAD na 100.000 stanovnika imali 99.480 svinja! I danas je to okosnica naše stočarske proizvodnje, ali ono je kao i sve u Srbiji od devedesetih godina naovamo, samo tonulo.