Svih 300 hiljada ratnih veterana i vojnih invalida u Srbiji, treba dobro da znaju da ih mračna budućnost čeka ukoliko diktatura Aleksandra Vučića i njegovih ministara Đorđevića, Vulina i ostalih, ne bude srušena. Antisocijalni zakoni, kršenje svih ljudskih prava, otvorena sprdnja sa bivšim borcima, istinskim herojima, pa konačno i pljačka budžetskog novca koji je namenjen veteranima i invalidima rata, dovoljna su razlog za za masovni otpor, konstatuje u svom autorskom tekstu Željko Vasiljević, predsednik Pokreta veterana Srbije.
Željko Vasiljević
Oko Nove 2019. godine, oglasio se nesrećni diktator Aleksandar Vučić podlom podmetačinom da su "samo neki" od 300 hiljada ratnih veterana bili istinski borci, a da se boračke organizacije "bune" i "štrajkuju", za "nekakve dnevnice". Evo pasusa iz te njegove besramne "diskusije":
"...Kompromis u politici nije poraz, on je pobeda. Kompromisa ne sme da bude samo sa budušnošću. Ovo govorim iako znam da to Srbi neće i ne žele da prihvate, jer lakše je živeti u sopstvenim mitovima i hvalospevima nego u realnosti. Sve do prvih dnevnica zbog kojih će deo njih da štrajkuje, jer su, valjda, dnevnice bile glavni razlog što su učestvovali u odbrani otadžbine. Ne damo više pare za takve dnevnice, ali ćemo obnoviti sećanje na stvarne junake i poštovanje prema njima, na one koji su izgubili živote, na one koji su ranjeni u zaštiti otadžbine, a na koje niko u prethodnim decenijama nije obraćao pažnju..."
Dakle, Vučić, koji je svih ovih godina vladao lažima hoće i ratne veterane da laže i da im prodaje rog za sveću...Zašto se ustremio na ratne veterane samo naivnima nije jasno! Dolazi vreme izdaje i predaje Kosova i Metohije i treba one koji će se najviše i najžešće suprotstaviti toj njegovoj izdaji, ratne veterane koji su životima branili srpsku zemlju, proglasiti neprijateljima ovog naroda i ove države, umanjiti im ugled u društvu i predstaviti ih kao ljude koji žele samo pare a za budućnost Srbije ih baš briga. On je odlučio da nema para za veterane jer on ne da. Šta za njega znače presude sudova, šta za njega znači pravni poredak i podela vlasti, šta za njega znači nacionalno priznanje i šta njemu znači briga za budućnost ove zemlje i njena bezbednost u budućim vremenima?
Ne da Vučić dnevnice onim junacima koji su se 99. godine herojski suprotstavili NATO agresiji na Srbiju, ne da on dnevnice onima koji su krvarili u sukobu sa OVK teroristima, jer para u Srbiji mora da bude samo za njega, njegovog brata i njegove pajtaše. Nema dnevnica onima koji su mesecima izvršavali naređenja Vlade u kojoj je veliki Aleksandar bio ministar informisanja i koji je silovao medije da sprovode medijsku kampanju opravdanosti ratovanja i stradanja za, tada smo mislili srpske nacionalne interese. Danas vidimo da je taj rat bio u interesu maloj grupi tadašnjih vladara Srbijom u kojoj je, gle čuda, bio i Vučić i još neki koji i danas vladaju ovim narodom i ovom državom. Dnevnice ne da onaj Aleksandar Vučić koji od Vlade Srbije, dok su ovi heroji bili izloženi svakodnevnoj opasnosti, dobio stan od 118 kvadratnih metara čija vrednost je tadašnja procenjena na oko 200.000 nemačkih maraka.
Draga braćo po oružju! Vučić nije napustio svoju radikalsku ideologiju, otima samo za sebe i to što više, a narod neka gladuje i neka moli za mrvice sa njegovog stola! Vučić nije bio toliko mlad 1991. i 1999. godine i imao je vojnu obavezu, pa je mogao i on da ode, da lično učestvuje u ratovima na koje je pozivao "paleći" mlade ljude da ginu. Mogao je i on da brani svoju zemlju, ali mu je nekako bilo ugodnije da se bavi ratnim huškanjem sakriven u državnim kabinetima ili iza mamine suknje! Znao je već tada da mu se "ne isplati" ići u rat, makar on bio i odbrambeni, već da se mnogo više isplati potpirivati ratnu atmosferu, okupljati i slati dobrovoljce u taj rat i uzimati profit od rata. Jer, dok su oni ratovali, on se useljavao u već pomenuti stan od 118 kvadratnih metara (koji je u međuvremenu poklonio bivšoj supruzi).
Postavljamo pitanje i sebi ali i celokupnom srpskom narodu: kako je moguće da je ta amoralna spodoba uvek na onoj strani koja je protiv Srbije i srpskog naroda?! I kako je moguće da uvek profitira i bogati se dok narod strada i siromaši?
Rečenica "...ne damo pare za takve dnevnice", najbolje odslikava njegovu diktatorsku svest. Sudovi u Srbiji donose presude u korist veterana za očiglednu diskriminaciju i umesto da se odmah odrede iznosi za nematerijalnu štetu za učinjenu diskriminaciju. Vučić ovakvom izjavom suspenduje celokupni pravni poredak i bez ikakvih ustavnih i zakonskih ovlašćenja sa funkcije koje obavlja, naređuje svima da nema isplate dnevnica.
On i njegova "matična" stranka (SRS) slali su u rat desetine hiljada dobrovoljaca od kojih su većina bili časni i pošteni ljudi a danas su ih se odrekli i ostavili ih da umiru tiho zaboravljeni od svih pa i od države, jer ga podsećaju ko je bio, šta je govorio i za koje "vrednosti" se zalagao. Uzalud se nada da će isticanjem male grupe heroja, čije herojstvo je epskih razmera i neviđeno u novijoj istoriji, heroja sa Košara, ponovo prevariti sve veterane i sve građane i da će im dodeljivanjem nekih ordena zamazati oči i povesti ih krivim putem. jer si se za stranputicu usavršio. I heroji sa Košara žele ono što i ostali veterani hteli: dostojanstven život, nacionalno priznanje i pomoć pri lečenju bar od posledica učešća u ratu ali je za Vučića mnogo jeftinije da im podeli neke medalje iza kojih neće stajati nikakva satisfakcija. Pokušava da dodeljivanjem ovih medalja "zamaže" veliki problem nebrige društva i države za ratne veterane gurne ih pod tepih. Na njegovu žalost, ima među veteranima dovoljno onih koji razumeju tu prevaru i nikada neće odustati od borbe za dostojanstvo i pravo na život, bez obzira ko je na vlasti.
Kada su porodice poginulih i ratni vojni invalidi u pitanju odgovorno tvrdimo da je za njih poslednjih 5-6 godina najgori period od 1991. godine. U tih par godina je sprovedeno najveće umanjenje prava i protivzakonita primena postojećeg pravnog okvira. Smanjili su, verovatno u cilju uštede i obezbeđivanja što više para za sebe, primanja, kvalitet i dostupnost ortopedskih pomagala, beneficije u saobraćaju, popuste na komunalne usluge i još puno toga. Mi predstavnici organizacija veterana, ratnih vojnih invalida i članova porodica poginulih boraca smo došli u situaciju da prilikom brojnih protesta tražimo samo da nam vratite onaj nivo prava koji smo imali dok vi štetočine niste došli na vlast. Nikome pre Vučića nije na pamet palo da uskrati decenijski način usklađivanja primanja sa rastom ličnog dohotka sve dok njegov ministar Zoran Đorđević nije izvršio izmenu zakona u samo jednom članu a to je način usklađivanja primanja i oštetio celu populaciju za značajna sredstva.
Više od šest meseci predstavnici udruženja na nivou grada Beograda traže prijem kod gradonačelnika sa zahtevom vraćanja subvencija na nivo pre dolaska na čelo grada bivšeg gradonačelnika Siniše Malog i sadašnjeg "menadžera" Gorana Vesića, ali novi gradonačelnik navodno nema vremena.
Novi zakon o boračko invalidskoj zaštiti je u proceduri i Vučić obeća da će biti donet do nove 2019. godine ali evo polako ističe i januar a od njega još nema ni nagoveštaja. Istina, radna grupa je radila i deo primedbi je usvojen ali je to bilo pogađanje kao na pijaci. Predstavnici ministarstva su izašli sa radnom verzijom koja je katastrofalna, u značajnom delu protivustavna sa ciljem da odustanu od tog dela zakona uz naš ustupak u nekim osnovnim pravima. Među predstavnicima udruženja u radnoj grupi ima onih kojima je postupak donošenja zakona četvrti ili peti pokušaj usvajanja novog zakona i svaki put je pred njegovo donošenje dolazilo do pada Vlade i raspisivanja novih izbora. Možda će i ovog puta ta tradicija spasiti od novog zakona i njegovih štetnih posledica.
Pod Vučićevom vladavinom 300 hiljada veterana nema čemu dobrom da se nada, jer čovek koji na ovaj način doživljava državu i želi na ovaj naći da njome upravlja ne može nam doneti ništa dobro. Uz materijalnu bedu, nepoštovanje društva gubitak KiM, teritorije i svete srpske zemlje za koju su stotine hiljada srpskih heroja gubili glave, delove tela i zdravlje, su dovoljni razlozi za nemerljivo nezadovoljstvo, frustriranost i patnju. Vučićeve "najbolje namere" su siguran put u pakao pa u ime srpskih ratnih veterana, ratnih vojnih invalida i članova porodica poginulih boraca, treba ga javno zamoliti da ništa dira i ništa ne menja, da sve vrati u stanje kakvo je bilo pre nego što je na našu veliku nesreću došao na vlast.