Ispod Mire trista vire
Piše: Olga Stojanović
To
što ispod šinjela (da ne kažemo suknje) profesorke Mire Marković, koja živi i
radi u Rusiji, "trista vire" ne odnosi se baš na celih trista, već
samo na poneke koji decenijama ne izmiču mojoj pažnji. U knjizi Markovićeve
"Destierrada e Emperdida",
što u prevodu znači "Prognana i
neizgubljena" jedan segment se odnosi i na velikog srpskog maga
biznisa i medija Željka Mitrovića, u daljem tekstu Tomasa Mora, čoveka za sva
vremena.
Čitajući
na internetu ovu informaciju, osetila sam preku potrebu da napišem komentar,
koji je i objavljen, a u kome, gle, branim Miru Marković, da ne kažem da je i
pravno zastupam u odnosu na lik i delo Ž. Mitrovića! Ono što je profesorka
objavila u potpunoj je saglasnosti sa mojim ličnim iskustvom u vezi sa
nekadašnjim funkcionerom JUL-a, koji je potom postao i vlasnik ostalih meseci u
kalendaru, uključujući i oktobar 2000.
U
stavu mirno je stajao kada bi na MIG 21 Markovićeve slušao njene naloge, uprkos
tome što je tada imao odista ozbiljne probleme sa vodoinstalaterima i ostalim
majstorima koji su mu gradili kuću. Lično sam zahvalna Mitroviću na pristojnim
honorarima iz 97. godine prošlog veka za časopis skrojen i finansiran u vreme
kampanje za predsedničke izbore.
Fenomen
Željko Mitrović je zakonomerno
inkorporiran u memorijal profesorke Marković, jer je jedan od onih koji su
doprineli izdaji ove osobe iz čijeg su krila, kao materinog, nastali. Ne kao
ličnosti, već kao moćnici. Tu je i izvesna Petkana, alijas visokotiražna Ljiljana
Habjanović, a o Ljubiši Ristiću se ne bih izjašnjavala jer je ipak sačuvao
dostojanstvo i nije potegao nesaglediv put do neizmernog bogaćenja.
Mirjana
Marković ima pravo na sopstveni "memorijalni kompleks". Kao i svaki
moćnik, poput blaćenog pa potom slavljenog Broza, koji ga ima i u fizičkom
smislu. E, profesorka Mirjana ga ima u psihičkom. Šta ona ima u fizičkom ili
koju ocenu ima iz fizičkog u gimnaziji u Požarevcu, neću da sudim jer mi
požarevački "Dnevnici" nisu dostupni na uvid, osim onih dnevnika koje
je objavljivala u Dugi.
Ponesen
moći koju je ostvario tako kako ju je ostvario, Željko Mitrović nije pokazao ič lojalnosti prema profesorki koja mu
je predavala barem srpski, sociologiju i napose matematiku. Prognana i
neizgubljena Mira možda parira neprognanom i izgubljenom Željku. Kao što su
ruski pisci nedvojbeno izašli iz Gogoljevog šinjela, tako je i Željko izašao iz
Mirinog. To je
Srbija, a Moskva suzama ne veruje. Mada i bogati plaču.