Postdemokratija
Tadiæ je ipak od reèi - neæe biti premijer!
Ivica Daèiæ
je zatražio i dobio mandat da formira novu
vladu, što znaèi
da Boris Tadiæ
neæe biti premijer, kao što je verovao.
Doduše, nije on tako odluèio, naprotiv, uprkos tvrdom obeæanju,
kopao je i nogama i rukama da formira svoju vladu, ali drugi su ga naterali
"da drži do sopstvene reèi", konstatuje u svom redovnom
autorskom tekstu Tabloidov kolumnista Miodrag Isakov, potpredsednik prve vlade
DOS-a i bivši ambasador Srbije u Izraelu
Piše
Mile Isakov
Izvesno je da vladajuæu koaliciju prave SNS,
sa SPS-om i URS-om, i da je
premijer Ivica Daèiæ.
Ako se, kojim sluèajem,
a kod nas ništa
nije nemoguæe,
dogodi još
jedan veleobrt, pa DS ipak na neki naèin ostane u igri, moraæe
da se odreknu Borisa Tadiæa
i njegovog sna o opstanku na Dedinju, bar kao predsednik vlade. Pošto
æe
èitaoci
ovog broja Tabloida, veæ
znati konaèan
ishod ove sapunice, meni trenutno preostaje samo da se oslonim na iskustvo i da
se poštapam nekim parametrima koje sam utvrdio još u aprilu, èim
su raspisani izbori na svim nivoima. Pokazalo se naime, da kad znaš
o kome je reè,
možeš
sa priliènom
sigurnošæu
predvideti razvoj dogaðaja,
pod uslovom da ne pridaješ
znaèaj
njihovim praznim prièama
i obeæanjima.
U tekstu Treæi
èovek,
objavljenom 26. aprila, na ovoj istoj strani, veæ u podnaslovu sam
ocenio: „...Izazivajuæi prevremene predsednièke
izbore, Boris Tadiæ
je pre svega mislio na sebe i zbog toga bi mogao biti kažnjen,
ako ne od biraèa,
onda sigurno od sopstvene stranke, jer samo na njen raèun
on može
saèuvati
predsednièku
fotelju. A i red je da mu glave doðu Toma Nikoliæ
i Ivica Daèiæ
koje je sam i podigao, ili njegovi stranaèki puleni od
kojih je napravio lažne velièine".
Tu prognozu sam obrazložio šibicarskim mentalitetom naših
politièara,
koji se ovih dana belodano pokazao u punom sjaju.
„...Sve
analize govore da æe
pitanje predsednika biti rešavano u drugom krugu, u
koji æe
najverovatnije Toma Nikoliæ uæi
sa blagom prednošæu
u odnosu na bivšeg
predsednika. U tom trenutku veæ æe
biti poznati rezultati sa parlamentarnih izbora i sve moguæe
kombinacije za koalicije i formiranje vlade. Ali, o sastavu vlade æe
se odluèivati
u zavisnosti od toga ko æe koga podržati
u drugom krugu trke za predsednika. Da bi dobio podršku
dovoljnu da pretekne Nikoliæa i vrati se u predsednièku
palatu iz koje se nije ni iselio, Tadiæ æe
biti prinuðen
na takvu rasprodaju funkcija da u vladi koju bude formirao, DS neæe
imati dominantnu ulogu, pa verovatno ni premijera... Sa druge strane, tome bi se mogli dosetiti i
Toma Nikoliæ
i Naprednjaci, pa da potencijalnim partnerima ponude i više. To bi mogli da
izvedu ako za podršku
Nikoliæu
u drugom krugu, kormilo u vladi prepuste nestrpljivom i samouverenom Daèiæu,
a njegovima sve èega
žuti
ne mogu da se odreknu".
Èinjenica
da se iz citiranog aprilskog teksta vidi da nisam baš sve pogodio, nadam se da
je dovoljan dokaz da mi nije namera da se sad hvalim kako sam bio pametan,
naprotiv, to je više pokušaj da se distanciram od naknadne pameti koju nam sad,
posle bitke, prodaju svi lažni generali armije podanièkih
analitièara
i novinara. I da pokažem kako su ljudi koji su politiku pretvorili u biznis i
život posvetili tome, zapravo predvidivi, i kako je iza dimne zavese fraza o
tobožnjoj
brizi za narod i državu,
sve mnogo jednostavnije nego što se predstavlja, jer podreðeno
liènim
i grupnim interesima zaverenika vlasti.
Pri tome, tehnika kojom se služe,
u toj tobož složenoj i komplikovanoj igri, nije mnogo odmakla od manira sa
buvlje pijace. Kad znaš da su u pitanju šaneri, koji valjaju bofl robu kao
firmiranu, onda znaš i da svi njihovi tzv ozbiljni pregovori o programima i
strategiji razvoja, nisu ništa drugo do cenkanje i ucenjivanje. Da tu nema ni
pravila, ni poštenja, ni etike. Zapravo imaju oni neke svoje moralne norme, a
pravilo je da nema pravila i da se sve menja po potrebi, da je sve otvoreno i
dozvoljeno. Naprimer, na pitanje zašto nije i od Tadiæa
tražio
mesto premijera, ako je to presudilo da prihvati ponudu Naprednjaka, Ivica Daèiæ
je odgovorio da to ne bi bilo fer prema Tadiæu.
Neprijatno mu
je da traži
od èoveka
njegovu omiljenu igraèku,
a nije mu neprijatno da mu je zgazi ko pikavac, pošto
je od drugog dobio istu takvu. Sa druge strane, Demokrate se zgražavaju
zgaðeni
nad preljubom espesovaca sa Tominim Naprednjacima, istom onakvom kakvu
su pre èetiri
godine veæ
napravili sa DS-om, prebegavši od veæ viðenih
zaruènika,
Koštunice i istog Tome Nikoliæa. A Ðilas im poruèuje da bi pošteno
bilo da kažu
šta
je pravi razlog za nepoštovanje dogovora, pa ako je to mesto premijera za Daèiæa
neka i to od zatraže
od DS.
Naravno, nije njemu do poštenja, nego ili traži alibi
da sasvim ponizi i definitivno otpiše Tadiæa, ili želi
da onda oni njima daju korpu i tako svoj debakl prikažu kao principijelnu
pobedu. Sve je prevara i manipulacija, sve je vlast i lova, a jedina taktika
marketing. Brine se samo o tome kako æe to što
rade izgledati, kakav æe
utisak ostaviti, a ne kakve bi vajde od toga mogli imati graðani
ili država.
Razumem ja da Demokrate to sad ne razumeju, ali kad se
oporave od šoka
i malo bolje razmisle, videæe da je to najbolje za
njih i za Srbiju. Mislim, naravno na stranku, ne i na one njene lidere
i njihove prišipetlje, koji nikako da se opasulje da moraju da odu sa vlasti i
da treba da budu sreæni
ako samo to bude cena za sve što su radili.
Biæe, dakle, gužva na
aerodromu ovih dana, mnogi æe se bar privremeno
skloniti na neka udaljena ostrva, a blizu svojih tajnih raèuna
i sefova, ali veæina
onih stranaèkih
aktivista koji nemaju razloga da beže, imaju istorijsku šansu
da u partiji velike tradicije i znaèaja, naprave veliko
spremanje.
Prava Demokratska stranka, èestitih
i sposobnih ljudi, potrebna je Srbiji i može još
mnogo toga da joj doprinese, ali iz nje moraju biti najureni svi oni koji su
joj ukaljali ime i narušili ugled, poèev
od predsednika i veæine ministara i direktora javnih
preduzeæa.
Upravo DS, zato što
ima najveæa
iskustva ali i saznanja, mora biti pokretaè i predvodnik borbe
protiv korupcije koja kao kancer razjeda društveno tkivo i državu
èini
teškim
bolesnikom. A nekakvom oporavku se možemo nadati tek kad najveæa
investicija bude u zatvore koji æe moæi
da prime sve koji su zaslužili.
Ne razumem baš najbolje Socijaliste i
Daèiæa,
kakva im je raèunica
i šta
æe
im to da baš
sad vode vladu, kad su manjina i u njoj i u parlamentu, i svaki èas
mogu biti smenjeni od Velikog brata sa kojim naprave takvu kombinaciju.
Njihovi stari gresi su im uglavnom zaboravljeni i
pravno zastareli, a novije bi im i drugi zataškavali zajedno sa
svojima, pogotovu kad zavise od njihove podrške. A veæ
su imali lepo parèe
kolaèa
vlasti i sigurno bi dobili još toga i od jednih i od drugih.
Da li zaista veruju da mogu da bilo šta urade sa
mandatom koji im pokloni Veliki brat i uz njegov nadzor. Najpre, ni jedan ni
drugi ne bi blagonaklono gledali na bilo kakav njihov uspeh, koji bi automatski
bio dokaz sopstvene nespremnosti ili nesposobnosti da se uhvate u koštac sa
stvarnim problemima. Svaki uspeh SPS-a, bio bi neuspeh onih koji su im to omoguæili.
Za oporavak privrede, koja je u kolapsu, potrebno je vreme, mnogo više od onog
koje imaju na raspolaganju, tako da ne verujem da raèunaju
na to kao keca u rukavu. Politièka kriza je za Srbiju još veæi
problem od ekonomske, a to ne može rešiti
jedna relativno mala partija, sa faktièki manjinskom vladom.
Ni jedan ni drugi Veliki brat nisu pokazali volju da
se otvore dosijei i reše brojne afere, ako su i sami Socijalisti za to spremni,
a bez toga je nemoguæe
razbiti neformalne centre moæi, koji iz senke i bez ikakve odgovornosti i kontrole
upravljaju državom. Nije moguæe ni raskrinkati brojne njihove spavaèe
koji uporno rovare po establišmentu, pravosuðu, ali i veæini
stranaka. Izgradnja novog i funkcionalnog sistema vlasti i svih njenih
institucija, nemoguæa
je bez pravne i demokratske države, a to ne može da uradi sama vlada.
Jedino što preostaje kao motiv i nada za uspeh, mogla
bi biti namera SPS-a da se nekim vatrogasnim merama sanira ekonomska kriza i
životni standard graðana
uèini
podnošljivijim
od katastrofiènih
najava, po cenu novih zaduživanja države. Zatim, rešavanje
Kosovskog èvora,
u smislu njegove podele i pripajanja severnog dela Srbiji, što
bi veæ
prezasiæene
zapadne sile, optereæene
sopstvenim problemima, možda mogle progutati, ako im se odluèno saopšti.
To bi, ako uspe, znaèajno
podiglo rejting vladi i u zemlji i izvan nje, i otvorilo moguænost
za ubrzanje evropskih integracija. U tom procesu najveæi
problem biæe
borba protiv korupcije i lopovluka, i zbog toga se SNS èini
povoljnijim partnerom iz prostog razloga što ima manje putera na
glavi.
Jednostavno, dugo nisu bili u vlasti, pa nije bilo ni
prilike, a ono od ranije em je veæ bajato, em je prava
sitnica u odnosu na pljaèku
koja je bila na delu poslednjih desetak godina. Stanovi koje su neki od njih
dobili od Miloševiæa,
zanemarljiva su velièina
prema milionima evra kojima su svoje slamarice napunili gotovo svi uèesnici
u vlasti u poslednjoj deceniji. Naravno, ni tu ne treba previše
oèekivati,
samo jednokratnu kampanju sa glavama nekoliko probranih kapitalaca, ali i to bi
bio znaèajan
napredak i u suštinskom
i u marketinškom
pogledu. To bi uplašilo
sve ostale i dalo na znanje i ravnanje svima da se to ubuduæe
neæe
tolerisati, a novoj vladi donelo bi znaèajne poene i kapital za
naredne izbore.