Nismo mi od juče

Prilozi za srpski nacionalni program (4)

Zoran D. Milojević

Srbi moraju pljunuti u svoji već razbijena ogledala, pogledati jedni druge u oči i prepoznati se. Tada će shvatiti da su ono u ogledalima bili izvrnuti likovi. Od oca sam naučio da je "....znanje jedini poklon koji se drugom prosleđuje na dar"! Zato ću i ispričati očevu priču iz vremena kada se svojski trudio da svoja znanja prenese na generacije svojih đaka.

U proleće 1953. godine, mome ocu se u zbornici kosovsko-mitrovačke tehničke škole obrati direktor Milan Perkaj: "...Milojeviću, danas će ti na nastavu doći Vitomir Krlić. Molim te, obrati pažnju, prošle školske godine je ponavljao u mitrovačkoj gimnaziji, ove ga izbacili iz prištevačke, i nemamo kud sa njim. Grehota, Drug Sin Palog Borca! Ne smemo ga ostaviti na ulici!"

Uđe moj otac na čas, svi đaci ustali, samo Drug Sin Palog Borca sedi u klupi sa cigarom u ustima, obavijen duvanskim dimom. Počeo je čas, profesor predaje novu lekciju, a Drug Sin Palog Borca purnja li purnja! Sve vreme izazivački gleda profesora, a ovaj ne reaguje na njega. Pita profesor ima li šta nejasno u vezi današnjeg predavanja, svi ćute, a Drug Sin Palog Borca diže dva prsta: "...Druže profesore, a vas baš briga što imate novog đaka?!"

A profesor mu priđe: "...Brinem za svakog đaka, ali, za barabu, to ne mogu!"

Na kraju radnog dana, direktor Perkaj se opet obrati profesoru:

- Drug Sin palog Borca mi se požalio da ga niste ni pogledali. Ipak, njegov otac je dao život za ovu zajednicu!

Profesor smireno upita:

- A, je l' dao život da njegov sin, đak, puši na času?!

Sutradan cika i vika u učionici. Profesor ulazi u razred i ima šta da vidi. Drug Sin Palog Borca legao preko drugarice iz klupe, stavio joj ruku ispod haljine i vršlja po genitalijama. Profesor baci dnevnik na sto, priđe Drugu Sinu Palog Borca, uhvati ga za uvo i povuče ka vratima učionice. Dok ga je vukao, Drug Sin Palog Borca se drao kao da mu deru kožu.

U trenutku kada je profesor izbacivao đaka iz učionice, dreka je dozvala direktora i neke predavače. Profesor im dobaci:

- Eto vam ga, neka kaže šta je uradio! Danas mi ga ne vraćajte u odeljenje!

Naredne nedelje, profesor, razredni starešina, ulazi u odeljenje, a Drug Sin Palog Borca sedi na prozoru, izbacio noge napolju i viče:

- Zbog vaše nebrige, biću prinuđen da skočim s drugog sprata!

Pre no što je zapisao čas, profesor mu nehajno doviknu:

- Kad skočiš, zatvori prozor za sobom!

Posle nekoliko dana Drug Sin Palog Borca zario je šestar u mišić desne ruke školskog druga. Nije se više imalo kud, odlučeno je da bude prebačen u dom za maloletne prestupnike. Veče pred odlazak sačekao je mog oca koji je krenuo iz tehničke škole, pa ulicom drvoreda došao do mesta gde je danas spomenik knezu Lazaru.

- Profesore , hteo bih da se izvinim.

- Meni? Zašto?

- Bio sam nedoličan, a vi ste mi jedini rekli u lice šta mislite o meni i zašto me ne volite!

Otac ga je zagrlio:

- Sinko, najvažnije je da umeš da pružaš i primaš ljubav. I ne meri količinu primljene sa količinom pružene ljubavi!

Drug Sin Palog Borca je imao zlu i tešku sudbinu. Moj otac ga više nije sreo, ali je čuo o njemu sve. To sam ja preneo u svoje knjige.

Današnja srpska omladina vaspitava se estradno! Bolje je biti malo lud, nego malo pametan! Ti klinci se podsmevaju starijima pa kažu: "...Taj godišnji odmor provodi na sajmu knjiga!" Devojke ne impresionira veličina biblioteke udvarača!

Mlada biljka se neguje! Ako Hrvati, Šiptari (ne pretvaraj u Albanci!!!), Crnogorci, Bošnjaci i Makedonci mogu, na tradiciji, kulturi i jeziku otetim od Srba, da vaspitavaju podmladak, šta i ko sprečava Srbe da se vrate svojim korenima?!

Srbi imaju nauk "kućnog vaspitanja"! "Kakav otac, takav sin"! "Gledaj majku, biraj ćerku"! Deca se vaspitavaju na onome što im je naciju vozdiglo i unapredio. Sadržaj takvog vaspitanja su kažnjavanje i nagrađivanje! Dete se razlikuje da uči razliku dobra i zla, lepog i ružnog, ukusnog i neukusnog!

Blentave ljubimice crvenih kalifa, estradne zvezde, uzvikivale su: "...U školu ide onaj ko nije za ništa bolje"!

Generacije nam rastu bez čitanja knjiga! Raspolažu sa dvesta srpskih i engleskih termina i međusobni razgovori im se svode na "ok", „kul" ili tome slično. Pišu latinicom, a država ih u tome podržava. Sva četiri romana za roman godine koji dodeljuje NIN štampana su na latinici. Neki u naslovu nemaju srpski termin ili izraz! Nijedan nije istorijski roman! Generacije srpske su pretvorene u zapadnjačke, bezlične mase! Zapadnjačka reka ih je ponela u mora u kojima se dave, a na obalama ne umeju da dišu.

Evropa je prestala da bude hrišćanska. Mi još imamo šansi! Imamo ruku koja nas može izvući iz ponora! Kosovo i Metohija!