Tabloid je pozvan

Pismo bivšeg rukovodioca Energoprojekta o propasti ove kompanije

Bandit iz Berana i podrška ''Šefa''

Beranski tajkun Dobroslav Bojović, najpre je bez para kupio Građevinsko preduzeće Napred iz Beograda, otpustio radnike, oteo imovinu, prebacio sve na svoje druge firme, a zaposlene poslao na ulicu, bez otpremnine, bez plata i radnog staža. Onda je postao većinski vlasnik Energoprojekta, na prevaran način, tvrdeći da iza njega stoji ''Šef'', misleći na Aleksandra Vučića, koji je ovaj građevinski gigant preko Bojovića, poklonio Albancu Bedžetu Pacoliju, da prebije svoje dugove. Bivši rukovodilac EP piše Magazinu Tabloidu

......

Maske su pale! Beranski tajkun, Dobroslav Bojović, više neće moći da obamnjuje javnost i zaposlene u Energoprojektu da sve što radi, radi u interesu države i u dogovoru „sa šefom"!? Jer, na vanrednoj Skupštini akcionara Energoprojekta holdinga a.d., Bojović i njegovi saradnici iz Nadzornog odbora jednoglasno su odbacili sve predloge predstavnika državnog kapitala!?

Dobroslav Bojović je zaključio da je jači od same države, pa je umesto da se isključi od glasanja, kako Zakon nalaže, dao sebi za pravo da ponovo glasa. Tako je Bojović preglasao državu i po ko zna koji put „gurnuo joj prst u oko" bez ikakvog obzira prema činjenici da nije jedini vlasnik građevinskog giganta.

Nadležne institucije u državi već su krenule u sankcionisanje Bojovića koji je bezbroj puta do sada prekršio zakon tajkunizacijama građevinskih giganata kakvi su Napred i Energoprojekt, pa u Ministarstvu privrede kažu, kako će o svemu navedenom obavestiti nadležno tužilaštvo.

Beranski tajkun bi trebalo sada da objasni, kako to on radi u interesu države i društva, da kao papagaj ponavlja, kako ima podršku „šefa", a na Skupštini akcionara 12.12. on i njegovi „satrapi iz NO" glasaju protiv predloga te iste države?! Kako je to moguće? Valjda je sada svima jasno šta je cilj Dobroslava Bojovića?

Sve tačke dnevnog reda nedavne Vanredne Skupštine održane na zahtev države kao pojedinačno najvećeg akcionara - su se odnosile na sporne odluke Dobroslava Bojovića i ostalih članova novoimenovanog Nadzornog odbora Energoprojekt Holding a.d., koje su donete odmah po preuzimanju ove kompanije.

Naime, Nadzorni odbor, koji je Bojović izabrao i koji vodi računa samo o njegovim interesima, odmah je doneo odluke da se povuku tužbe prethodnog menadžmenta Energoprojekta protiv Bojovićevog Napreda, između ostalih i povlačenje tužbe za ništavost ugovora o raspolaganju pravom građenja u Bloku 26 koji je štetan za sve akcionare osim za Bojovića! Upravo Bojović i njegove firme Jopag i Trinity su firme koje bi gubitkom spora po ranijoj tužbi Energoprojekta mogli da ostanu bez prava građenja u bloku 26 koje je 2005, nezakonito preneto na njegovu firmu Napred.

Zakon je jasan, u takvoj situaciji postojao je lični interes Dobroslava Bojovića, Vitomira Perića, Miodraga Zečevića, i Nade Bojović , jer su kao članovi Nadzornog odbora Energoprojekt Holdinga, doneli odluku koja pogoduje isključivo Napredu, a ne Energoprojektu i njegovim akcionarima koji bi u slučaju pozitivnog ishoda ovog postupka, itekako mogli da imaju koristi od podele više od 100 miliona evra mogućeg profita izgradnjom Bloka 26.

U navedenom slučaju, najmanje 4 člana Nadzrnog odbora imali su lični interes! Umesto da se isključe od glasanja i da navedenu odluku iznesu pred skupštinu akcionara, postupljeno je suprotno - glasali su svi odreda, zaboravljajući da pored njih, još preko 3.000 akcionara ima imovinska prava koja proističu iz akcija.

Isti je slučaj i sa odlukom Nadzornog odbora Energoprojekt Holding a.d. da se objavi ponuda za preuzimanje Energoprojekt Entel a.d. S obzirom da je Energoprojekt Holding već posedovao 86% akcija Entela, jasno je da nije postojao nijedan opravdani interese Holdinga da preuzme ostatak akcija Entela. Međutim, takva odluka o preuzimanju doneta je očigledno iz razloga što je Bojović želeo da podmetne Holding da izvrši zakonsku obavezu umesto njegove firme Napred razvoj. Drugim rečima, brigo moja pređi na drugoga - novcem Energoprojekt Holdinga, a o trošku akcionara među kojima je i država, Bojović je hteo da podmiri svoje zakonske obaveze koje je KHoV utvrdila kada je donela Rešenje 16.juna, navodeći da se Bojović skrivao iza sumnjivih transakcija, izbegavajući da u skladu sa zakonom akcionarima ponudi odgovarajuću cenu za preuzimanje akcija Entela.

Odmah nakon Vanredne Skupštine, čak i Komisija za Hartije od vrednosti, koja je do sada uveliko išla na ruku ( možda punu para?!) Bojoviću, shvatila da je Bojović otvorio sukob u kojem gubi i odmah je „okrenula ćurak naopako", pa su ponudu Bojovićevog menadžmenta odbacili, ali nije eksplicitno ukazala na kršenje zakona niti je pokrenula odgovarajuće pravne postupke, niti je predložila kaznene sankcije!? Da li to članovi Komisije za HoV imaju neku od javnosti skrivenu obavezu prema tajkunu Bojoviću?

KHoV je dakle tri dana posle otvaranja sukoba „Bojović protiv države", 15. decembra, objavila da ta ponuda ne sadrži fer procenu vrednosti akcija. Po prvi put indirektno ukazuje da je potpuna besmislica da ponudu za preuzimanje Entela objavljuje Holding, imajući u vidu da su oba preduzeća morala da budu preuzeta upravo od Napred razvoja.

Zakasnela odluka KHOV, baš kada je održana Vanredna Skupština na predlog države, govori da je i u KHoV nastala panika i da, brže bolje, treba vratiti situaciju u prvobitno stanje. Pojavio se tračak nade da će Zakoni Republike Srbije početi da se primenjuju u praksi.

Bitku koju je prethodni menadžment Energoprojekta Holdinga izgubio, sada je preuzela da vodi država. Država bi trebalo da ima sve instrumente sistema kojima bi mogla da rasvetli uloge Bojovića, Đerkovića, Zečevića, sestre Nade, Bojovićevog direktora njegovih firmi u Austriji i Švajcarskoj Vitomira Perića, ulogu bivšeg ministra, bivšeg člana više različitih partija i penzionisanog profesora Branislava Ivkovića, nalogodavce koji su Dunav osiguranju naredili da se prodaju akcije Energoprojekta? Kakva je u svemu ovome bila uloga predsednika Fudbalskog saveza Srbije Slaviše Kokeze koji sa Bojovićem i Milijom Babović u FSS kreira strategiju razvoja fudbala u Srbiji, Bojovićevog bankara i pomagača Miodraga Kostića, te ostale pomagače u policiji, tužilaštvu, sudovima, sve pipke ove hobotnice koja organizovano, više od dve decenije uništava državu, firme, institucije i sve čega se dohvati zarad lične koristi.

Ko je otac Nikole Petrovića?

U proteklih nekoliko brojeva Magazina Tabloid pišete o Nikoli Petroviću, namera mi je da vam napišem neke detalje koji su malo poznati javnosti, samo starijim bivšim radnicima Energoprojekta. Nikolin otac Radoslav Raca Petrović radio je u Energoprojektu i 90 tih je bio predstavnik u EnergoGvineji u Konakriju.

Značajna činjenica je da su na projektima dve hidroelektrane koje su tamo građene država Gvineja ostala dužna Energoprojektu. U nastojanju da se naplati oko 20 miliona dolara agažovana je firma Inversora Murten i krajem devedesetih i početkom 2.000 godine kreću tužbe u kontra smeru da Energoprojekt duguje Inversori 38 miliona sa kamatama 42 miliona. Inače u samom startu angažovanja naplaćeno je oko približno 7 miliona gde je veći deo od oko 5 miliona otišlo Inversori gde su umešani i ljudi iz EP.

Za vreme sankcija na nagovor Milorada Mikete Đurića u to vreme pomoćnik direktora za pravne poslove GD Dejanu Kovačeviću inače široja javnosti poznat kao jedan od funkcionera KK Partizan. Đurić je kum sa Racom Petrovićem i na Miketino insistiranje Petrović postaje čovek od poverenja da posluje za vreme sankcija u kešu Energoprojektovim parama, kada je verovatno postao pohlepan i nije želeo da vrati novac.

Tada je na veliko insistiranje generalnog direktora Kovačevića, pritiskom na Miketu Đurića, vratio deo novca, a deo je zadržao.Kada se Nikola Petrović poziva na nasledstvo to je taj novac, sve to može da posvedoči bivši direktor do 2.000 godine Kovačević, morate pretpostaviti da previše pisanih tragova nema. Poznanstvo Petrovića sa Vučićem nastaje kada je Vučiću kupljen stan na Bloku 12 koji je gradio Energoprojekt, gde je stan kupio i Raca Petrović, kao i većina direktora iz Energoprojekta, naravno pod povoljnim uslovima. Gospodin Raca Petrović je u međuvremenu oboleo i nije uspeo da stigne u Austriju na operaciju kada je preminuo. Nikola se bavio nekom trgovinom i moguće da je ima i neku pekaru na Novom Beogradu, nije završio fakultet. Tokom 2011 godine u posao sa minihidroelekranama ubaciuje ga Pavle Tomašević direktor EO Oprema, gde se preko firme iz Londona parama iz EnergoNigerije finansiraju projekti gde su vremenom uvučeni i kadrovi SNS. Iz suvlasništva tih firmi menja ga bivši radnik EP Dragan Klisura, a Petrović postaje direktor Elektromreža Srbije i zadužen za Energoprojekt i projekta u Boru. Poznato vam je da je Žarko Zečević suvlasnik jedne od minihidroelektrana kod Užica kada je izbio skandal sa vodo snabdevanjem grada. Inače, Žarko je od 2010. godine specijalni savetnik GD ENHL Vladimira Milovanovića i predsednik odbora direktora u Opremi, koja se bavi minihidroelektanama, sve povezano i veza Žarka i Tome Nikolića i FK Partizan, kao i Tominog sina koji je dobio da bude selektor mladih fudbalera Srbije. Žarko se povlači sve otvorenije u FK Partizan jer Toma ne može da mu obezbedi zaštitu kod Vučića koji je zadnjom izjavom da mu je žao što se nije ranije uključio u RTB Bor, govori da se Žarko preko Kapetanovića (opet Partizan i košarka!) uključio u priču sa SNC Lavalin i EP Oprema.

Sve ovo je tačno i može se proveriti, veliku dokumentaciju dobio je BIRN (Gerogijev, dostavio mu je J. K. bivši radnik Energoprojekta i član UO 8 godina i to ima na sajtu. od njega možete dobiti puno podataka) koji imaju veliku dokumentaciju iz APR-a o suvlasništvu na preduzećima za izgradju minihidroelektrana.

S poštovanjem, bivši radnik EP