Nismo mi od juče

Prilozi za srpski nacionalni program

Zoran D. Milojević

Za mnoge srpske intelektualce moral je ono što im se sviđa! Njihov način života je da žive od tuđeg mišljenja! Cilj svega što rade im je da završe kao udarna vest u dnevniku!

Pedesetak takvih generacija „intelektualaca" decenijama vodi srpski narod u živo blato! Sretao sam ih na radiju, televiziji, univerzitetu, novinskim redakcijama, pravosuđu, vojsci, svuda gde je srpsko ime oznaka institucije!

- Nisam čovek koji sebi dozvoljava da se budi sa osećajem užasa! I ne dozvoljavam sebi da me uzbuđuju Prometeji nade i Apostoli rada! Relativnu utehu sam nalazio u delu kolega, pisaca koji su pokušali da zaliče na one koji nose prezimena srpske literature!

U poslednje vreme i u literaturi se stvari ukalupljuju! "Srpska intelektualna javnost" upodobila je pravilo po kojoj je literatura , pod opravdanjem umetničke slobode, iskočila iz svih šina koje su sagradili Branko i Aleksa , Veselinović i Pekić, Andrić i Crnjanski!

Nama piscima istorijskih romana ostao je zavet i nauk Vuka Karadžića: "...Pripovjedač o događaju može pisati kako se on zbio, može pisati kako bi volio da se događaj zbio, a može i pisati kako je on vidio da se događaj zbio"!

Generacije srpskih pisaca bavila se istorijskim događajima! Srbija je mnogo manje teritorijalno i Srbi su brojčano mnogo manji, nego što je istorija koju su proizveli! I kad su Srbi želeli da završe sa događajima iz istorije, istorija nije želela da završi sa Srbima i Srbijom!

Pre godinu dana objavljena je vest da se sprema istorijska TV drama "Senke nad Balkanom" znajući da su glumac Dragan Bjelogrlić i pisac Kecmanović komunistička deca i đaci, bio sam znatiželjan kako će prikazati tamnu stranu Beograda između dva Svetska rata!

Već posle prve dve epizode pitao sam se kako to da nisam čuo za delovanje satanističke organizacije „Tula"? Zar moj Dragomir, beogradsko dete kroz čiju kuću su defilovali mnogi znameniti ljudi Beograda iz tog vremena, nije čuo za „Tulu"u Beogradu?

A onda se setim: ako su komunisti izmislili Tihog i Prleta koji po Beogradu ubijaju hiljade Nemaca, zašto njihovi đaci Bjelogrlić i Kecmanović ne bi izmislili "Tulu" u Beogradu?

Nije Jovan Dučić slučajno napisao: "...Ne čudi me što komunisti nemaju hrabrosti, čudi me kako nemaju stida i srama"?!

A onda te zakuca za stolicu epizoda u kojoj, u sred bela dana , u sred Beograda, budući komunistički saveznici VMRO-vci, kao vrapce ubijaju srpske žandarme! Pritom oslobađaju "borca za slobodu Makedonca", inače običnog kriminalca, prema kome je izuzetno naklonjen policijski načelnik, njegov ratni drug!

Bilo me je sramota od scena lakog ubijanja Srba sa oznakom „A" na vojničkoj kapi! Žandarmi padaju nesposobni metak da ispale!

A onda se setim: ako su komunisti izmislili Valtera koji brani Sarajevo ubijajući hiljade Nemaca, pa izmislili filmove u kojima na Sutjesci, Neretvi i Kadinjači partizani ubijaju čitave nemačke brigade, zašto njihovi đaci, Bjelogrlić i Kecmanović ne bi izmislili sramni pokolj žandarma u centru Beograda?

Dokrajčila me je priča o ruskim emigrantima koji su u Srbiju doneli Čast, Nauku, Prosvetu i Kulturu, koju su proterali komunisti iz Rusije! "Zašto", pitao sam se, "zašto ovoliko laži nad senama ruskih rodoljuba, koje je Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević prigrlio kao braću, čije Blagorodije i Bogopomazanije i danas vidimo u Beogradu"?

A onda se setim: ako su komunisti izmislili "rodoljublje i čast" Đilasa, Koče, Leke, pa "inspirisali" Branka Ćopića da kroz "Osmu ofanzivu" u najlepšim bojama opiše etničko čišćenje prekodrinskih srba, pa ih sve u izgnanstvo ili smrt oterali, zašto njihovi naslednici, Bjelogrlić i Kecmanović, ne bi izmislili priču u kojoj je srpski narod u vreme Kraljevine mogao da bira samo između komunista i razbojnika?

Bjelogrlićeva serija "Senke nad Balkanom" predstavlja još jednu podmetačinu srpskom narodu kome je pripisan satanizam, terorizam i svakovrsni kriminal, nedostojan Vere, Tradicije, Časti i Česti tadašnjih Srba! Bjelogrlić i Kecmanović su pozivanjem na "umetničku slobodu", apsolutno lažnim prikazivanjem svesti, rasuđivanja i načina života, ponizili, oblagali i obeščastili srpski narod!

Šta nam valja činiti?

Valja nam razumeti da i u umetnosti, kao i u životu, postoje pravila! Umetnička sloboda ne podrazumeva slobodu pretvaranja istine u laž, Vere u neveru, časti u nemoral ili česti u bezdušje!

To moramo u oči reći i Bjelogrliću i Kecmanoviću, ali i "senkama" Tucovića, Koče Popovića, Petra Stambolića, Dušana Mugoše i „senkama" inih koji su zdušno pomogli pobedu komunizma nad Srbijom koja ja tako dotučena da ne može da se oporavi narednih sto godina!

Pa, ako smo Srbi...