Francuska je zemlja masona i kao takva živi i uživa u svojim simbolima. Sve
mora biti simbolièno i sve idilièno, pa makar bilo i lažno. Narod mora da se
laže i maže da bi ostao glup i
naivan. Sa takvima se lakše vlada. Èinjenica je da pranje mozga nije izmislio Sovjetski Savez, jer je princip
postojao i pre Francuske revolucije. Usavršili su ga Napoleoni, Prvi i Treæi, a tek kasnije su tehniku obradili i usavršili Orvel i njegovi sledbenici, ruski komunisti, kineski maoisti, amerièki makartisti, pa i naši titoisti. Danas
tehniku usavršavaju ovi novi beskièmenjaci - mondijalisti. To bi bio globalni i vrlo površni prikaz tehnike obrade ljudskog mesa kroz vodenicu simbolizma. Obožavanje jednog lika, jedne zastave ili nekog istorijskog datuma. Mi veæ vekovima slavimo poraz na Kosovu i po tome smo dugo bili izuzetak
Piše: Mile Uroševiæ
dopisnik iz
Pariza
Brisanje prošlosti i zaborav na silu danas gotovo da je
postalo pravilo. Na primer, Nemaèka je za 11. novembar
poslala kevu Merkel da se lièno pokloni veènom plamenu francuskog neznanog junaka koji je pobedio Kajzerovu Prusiju, i
da pred grobnicom muški uzvikne - živela
Francuska i francusko-nemaèko prijateljstvo. Pošto je umro i poslednji solunac ili ratnik velikog pokolja od dvadeset
miliona žrtava 1914-1918, sada je moguæe i praviti ovakve
ceremonije, kao manifestaciju èistog zajebavanja sa
uspomenom na heroje i patriote koji su, u samo jednom veku, tri puta ratovali
za odbranu zemlje i to od uvek istog neprijatelja, Nemaca. Zamislite tursku
vladu na proslavi Vidovdana ili Merkelovu u Kragujevcu!
Pis end lav
OK, bilo pa prošlo. Ko im je kriv što su se tada rodili u
nezgodno vreme. Uostalom i da nije bilo ratova, oni bi svi ionako danas bilo
pokojni. Ko od bolesti, ko od starosti. Ima mnogo godina od toga doba. Meðutim, pariski dogaðaj od 11. novembra, iako
istorijski, i nije neki dokaz preteranog simbolizma u stvaranju jedne nove
velike Evrope, koja se pravi od blata i zaborava. Saveznici se bombarduju, a
neprijatelji stupaju u brak iz interesa. Ližu
se i glade putem simbolizma svih vrsta i oblika. Tako je nedavno francusko-nemaèki braèni par odluèio da uskoro uvede i nova radna mesta u vladama dve zemlje. Ideja je originalna:
uvode se zajednièki ministri. Tako æe, na primer, uskoro postojati jedan ministar inostranih poslova, koji,
iako ne vuèe dve plate, radi u obe vlade. Simbol jak ko zemlja. Zamislite da u Tadiæevoj i Taèijevoj vladi radi isti ministar spoljnih poslova?!
Istorija više ne postoji, èak je u planu i da se ona zakonom zabrani ili što
manje predaje u školama kao obavezan predmet. Istorija je puna krvi, a simboli
vole cveæe i vatromet, zastave i himne, poljupce i držanje
za ruke ispred kamenih zidova i spomenika. Pis end lav. Tipièan primer za ovu analizu bila je proslava 9, novembra. Dugo je u Francuskoj
ovo bio dan žalosti, kada je vlada izlazila na
grob generala De Gola. On se ugasio baš na taj dan. Ove
godine grob je ostao bez venaca jer su sve cveæe
poneli u Berlin da proslave dan kada je svet ugledao slobodu. Tako pišu
i tako govore svi mediji Francuske.
Dan kada se jadna i do temelja razrovana prestonica Nemaèke oslobodila jarma najveæeg zloèinca istorije, Sovjetskog Saveza. Uostalom, niko u Berlinu i ne pominje dogaðaje od pre ulaska kaæuša u grad niti se zna zbog èega
su Rusi uopšte dolazili u Berlin. Zna se samo da su podigli zid bez dozvole i tako
razdvojili familije i ugasili svetlo slobode celom svetu. Onda je došao Sarkozi sa keserom u ruci i srušio zid da bi kroz
rupu prebegli zatoèenici komuniste Hajnekera. Ako je
potreban dokaz da je tako bilo, evo i slike koju je lièno
zainteresovani priložio na svom sajtu Fejsbuka. Sarkozi tako
dokazuje da je bio na licu mesta 9. novembra 1999. Neki su ga videli istog dana
i na grobu De Gola oko 2.000 km dalje od Zida, ali to nije bitno - on je srušio
deo Zida i taèka!
Cela britanska štampa je tako dobila materijal za tipièno britanski humor i šegaèenje. Na Internetu sada kruži
film gde se jasno vidi da je Sarkozi bio na trgu Tjenen Men da sam zaustavi
tenk, na Crvenom trgu gde se popeo na tenk uz Jelcina, Leh Valensu je on
izmislio kao agent CIA. Sarkozi je srušio komunizam u svetu, a bio je i na
mesecu i to dve godine pre Amerikanaca.
Šta mu treba da laže kad svi znaju da je u Berlin stigao nakon 6 dana sa
celom ekipom gradonaèelnika
i kada od Zida ne osta ni bolja ruševina. Ali nisu Francuzi sitnièari za jednu laž više. Ovde se krade i laže naveliko. Ministri kradu milione prilikom preprodaje
oružja, a narod opet krade
na milijarde, uglavnom po samoposlugama, koliko da preživi. Samo u toku ove godine nestalo je za oko pet
milijardi evra raznih bifteka, sireva, boca viskija, vina i ostalih skupocenih
stvari sa rafova prodavnica. Pokrala i pojela nezasita sirotinja, pod izgovorom
da je sve skupo, da su plate male a nezaposlenost na prvom mestu u Zapadnoj
Evropi. Oko 10 odsto francuske populacije odmara se po ceo dan. O tome se takoðe mnogo piše ovih dana.
Za to vreme gospodin predsednik, zidar koji je sa keserom
u ruci srušio zid uglavnom u realnosti sveta interneta, i ovoga puta je uživao u simbolici ponovnog rušenja nièim izazvanog zatvorskog zida slobodoljubljivog i miroljubivog grada
Berlina. Hiljadu tabli od stiropola, koje su oslikali poznati slikari, srušilo se na principu domina dok su gosti svršavali
u gaæe i piškili firnajz ispred gradske kapije Brandenburga. Koje lepote i koje love u
perspektivi. Ako su kolekcionari mogli da bace silne pare otkupljujuæi orginalne i tagirane delove zida, zašto
ne bi bilo još 1.000 budala koji æe za velike pare otkupiti
fol zidove od stiropora sa orginalnim slikama umetnika celog sveta. Nek ide i
po 10.000 evra parèe, pa je to opet 10 miliona, koji nisu
za bacanje na ovoj krizi. Važni su simboli, pogotovo ako
je država masonskog porekla i masonske vlade, kao što
je to sluèaj sa Francuskom.
Masoni su ko vanzemaljci, niko ih ne vidi a svuda su. Ovo
nije samo fraza da zabavi èitaoca, veæ je to i tema jedne smele i zapažene knjige koja je
izašla ovih dana u Francuskoj. Njena autorka Sofija Konjar tvrdi da se oko
Sarkozija vrti bratsko kolo tajnih zidara. U vladi ali i u ekonomiji sve sam
mason do masona, tvrdi novinarka Konjar, i daje imena i prezimena uticajnih
ljudi koji pripadaju nekoj od pet loža francuske
masonerije.
Državni sektor je gotovo
nepostojeæi i sve je palo pod uticaj i u zavisnost od odluke nekog velikog brata.
Pa èak i sama pravda je položila svoj maè na oltar sa znakom šestara i ugaonika. Tako je
stvorena prava država u državi,
kaže se u tekstu, i to naoèigled svih, kao i opštu nemoæ da se ovoj hobotnici poseku pipci. Kada je izvesni Vansen Lamanda imenovan
na mesto predsednika vrhovnog suda, on je javno izjavio da nije mason. To je
izazvalo pravu mini revoluciju buduæi da je to prvi put da jedan brat
nije na tako važnom mestu. On je èak morao da se pismom izvini za ovu reèenicu
celoj korporaciji pravde, u koju su mahom svi upisani u neku od masonskih loža.
Na drugim važnim mestima državne administracije vode se pravi ratovi izmeðu
katolika i masona i uvek se završe na štetu prvih, jer su masoni pre svega složna
braæa koja kao jedan skaèu na nekoga ko nije iz
njihove familije. Visoki èinovnici Avgust de Romane
ili Dominik Marsel su to osetili na svojoj koži i
ubrzo izgubili fotelje. Velike firme kao Bjuik, Pošta i Telekom ili Air Frans totalno su infiltrirane od masona koji
mraèe i oblaèe èak i onda kada se firma privatizuje. Njihova su mesta zacementirana kako to
samo dobri zidari znaju da zamešaju beton.
Sam predsednik Sarkozi tvrdi da nije mason, ali se zna da
je bio dosta blizak poznatim masonima i da je pokušavao
da se tim putem probije u vrh dok je još
bio gradonaèelnik grada Neija. Njegov potpis iz tog doba ima tri taèkice u obliku trougla, znak prepoznavanja masona. Zlobnici tvrde da Sarkozi
blefira i da nije mason samo zato što svaka inicijacija
u loži poèinje sa godinu dana apsolutne æutnje na svim
sastancima. On, kako je brbljiv, to nikada ne bi mogao da izdrži. Ali ako nije mason, Sarkozi je predsednik i nije nikakvo èudo da je Alan Bauer, bivši veliki majstor lože Veliki Orijent, postao savetnik za policiju i sigurnost države u Sarkozijevoj vladi. Loža se približila vrhu vlasti. Taj Bauer je još za vreme izbora
tipovao na Sarkozija i davao mu prve savete u vreme kada je predsednik uèio zanat, te mu èak i sastavljao govore u stilu levièarskog republikanca, što masoni obožavaju.
Na preporuku Bauera u Vašington
je poslat ambasador Žan-David Levit, mason naravno. Neki èak tvrde da je Bauer tajno ubacio Sarkozija u ekipu zidara kada je ovaj poèeo svoj mandat, ali ništa zvanièno ne postoji o ovim glasinama. Nikakvog komentara nema ni na pisanja da je
Bauer boravio i radio u Americi gde je bio angažovan
od CIA i veoma tajne agencije NSA. Ono što
je izvesno to je da je Sarkozi zapoèeo politiku upravo
preko jednog svog prijatelja i poznatog masona Ahila Peretija, koji mu je
ustupio svoje mesto gradonaèelnika Neija 1983. godine. U svim veæim
i bogatijim gradovima gradonaèelnici su masoni, i to od
oca na sina, pa tako nasleðuju fotelje. Gradovi
Ruel-Malmezon, Suren, Nei i ostali gradovi departmana Sena decenijama su
privilegija masona, iako u principu postoje izbori i uprkos tome što narod
bira. Ministar policije Bris Ortefe je mason koji je još
1976. godine pozvao mladog Sarkozija, tada mladiæa
od 17 godina, da izaðe na tribinu i održi govor u ime omladine grada. Kasnije je Ortefe postao kum porodice Sarkozi
i krstio mu dete, koje se nedavno proslavilo kao kandidat za predsednika velike
firme u Defansu. Danas u vladi Francuske ima bar pet važnih
ministara koji su masoni i stari prijatelji Sarkozija. Njegov lièni savetnik i predsednik kabineta Klod Geon je takoðe
mason, kao i šef bezbednosti i medijske propagande Pjer Šaron,
mada ovaj to porièe. Masoni su tajna loža i nemaju pravo da se oglase.
U svakom sluèaju masona ima malo,
oko 150.000 u pet loža, ali su svi dobro rasporeðeni. Postoje i drugi lobiji, kao što su jevrejski, sajentološki ili homoseksualni, ali
to su veæ posebne prièe svaka za sebe i sa potpuno drugaèijim motivima i moguænostima. O tome možda u nekom narednom dopisu iz Grada svetlosti i masonskog simbolizma.