Industrija Holokausta: ko je zaradio na posledicama
genocida? (2)
Jevreji u Americi su zaboravili na
Holokaust, odmah posle Drugog svetskog rata, jer su amerièki strateški interesi
od njih zahtevali da Nemaèku prihvate kao znaèajnog
saveznika u Hladnom ratu. Neki od jevrejskih lidera se èak uèlanjuju u
ultradesnièarske
pokrete i svi tolerišu dolaske bivših SS-ovaca u SAD. Tek pošto
je Izrael u Junskom ratu 1967. pokazao da je snažan i
pouzdan amerièki
saveznik na Bliskom istoku, u javnost poèinju da prodiru saznanja o
nacistièkom
"konaènom rešenju",
ali i to samo zato što su dnevnopolitièki ciljevi
takve postupke uèinili oportunim
Norman G. Finkelstein
(preveo na srpski David Levi)
Pre ne toliko mnogo vremena masovni zloèini nacista
nad Jevrejima nisu igrali važnu ulogu u životu Amerike. Od kraja Drugog
svetskog rata do poznih šezdesetih godina ovu temu su obraðivale
malobrojne knjige ili filmovi. Tada je u SAD samo jedan seminar na višim školama uèio o ovome
1).
Kada je 1963. Hannah Arendt publikovala Eichmann
u Jerusalimu, mogla je da se pozove na samo dva nauèna rada na
engleskom jeziku - od Geralda Reitlingersa Konaèno rešenje i Raula
Hilbergsa Istrebljenje evropskih Jevreja 2). Hilbergsovo dostignuæe je samo
na kratko ugledalo svetlost dana. Njegov mentor na Columbia University,
nemaèko-jevrejski
teoretièar
sociologije Franz Neumann, uporno je pokušavao da ga odvrati od ideje da
piše o ovome (To æe biti vaša
sahrana), a nijedan izdavaè nauènih ili drugih knjiga nije želeo da
preuzme gotov rukopis. Kada je Istrebljenje evropskih Jevreja
konaèno
objavljeno, dobilo je malobrojne, uglavnom negativne kritike 3).
Nisu samo Amerikanci bili ravnodušni prema
istrebljenju Jevreja od strane nacista, veæ i sami jevrejski intelektualci. U
jednom znaèajnom
istraživanju
iz 1957. sociolog Nathan Glazer objavljuje da je "konaèno rešenje
nacista (isto kao i država Izrael) naišlo na slabo interesovanje amerièkih
Jevreja." Na simpozijumu Jevrejstvo
i mladi intelektualci, koji je 1961. organizovao list Commentary,
samo su dva od 31 govornika pomenuli znaèaj ovih tema. Na okruglom stolu Moja
jevrejska samospoznaja organizovanom 1961. od èasopisa Judaism,
iako je bio 21 uèesnik
skoro niko nije pomenuo ovu temu 4).
U Sjedinjenim Državama nije bilo ni
spomenika, ali ni komemoracija koje bi obeležile istrebljenje Jevreja od strane
nacista. Naprotiv, nekoliko znaèajnih jevrejskih organizacija se
usprotivilo ovakvom obeležavanju. Pitanje je samo: zašto?
Uobièajeno objašnjenje glasi da su Jevreji bili
traumatizovani masovnim uništenjem od strane nacista, zbog èega su
potiskivali seæanje
na to. U stvarnosti, meðutim, ne postoji nijedna potvrda kojom bi se podržala ova
tvrdnja. Sigurno je da neki od preživelih tih godina (kao i kasnije)
nisu želeli
da prièaju
o onome šta
se dogodilo. Drugi su želeli da o tome prièaju, pa kada bi im se pružila prilika
nisu umeli da prestanu 5). Problem je bio što Amerikanci nisu bili spremni da
slušaju.
Pravi razlog za javno preæutkivanje
genocida od strane nacista nalazi se u konformistièkoj
politici voðstva
amerièkih
Jevreja, kao i u politièkoj klimi posleratne Amerike. U spoljnopolitièkim, kao i
unutrašnjim
poslovima jevrejska elita je pratila zvaniènu politiku SAD. Ovo je olakšavalo
postizanje preuzetih ciljeva, kao što su asimilacija i dostizanje moæi. Sa poèetkom
hladnog rata glavne struje Jevreja su se ubacile u borbu. Amerièka
jevrejska elita je "zaboravila" masovne
zloèine
nacista nad Jevrejima, jer je Nemaèka - od 1949. Zapadna Nemaèka -
postala odluèujuæi saveznik
SAD u sukobu sa SSSR-om. Ništa se ne bi postiglo osvetljavanjem prošlosti,
naprotiv, time bi sve postalo još komplikovanije.
Svakako, postojao je strah da bi "bilo kakva
organizovana opozicija amerièkih Jevreja protiv nove spoljne politike i novog
pristupa u oèima
nejevrejske veæine
njih izolovala i tako ugrozila njihova posleratna dostignuæa kod kuæe (misli se
na SAD - prim. prev.)". Tako je bar propagirao American Jewish Committee
(AJC - Amerièki
jevrejski komitet), prva organizacija koja je shvatila prednosti uklapanja.
Procionistièki Svetski
jevrejski kongres (World Jewish Congress - WJC), kao i njihova isturena
odeljenja u Americi, prestali su poèetkom pedesetih sa otporom, nakon što je sa
Nemaèkom
potpisan sporazum o isplati odštete, dok je Anti-Defamation League (ADL - Liga
protiv kleveta) 1954. kao prva znaèajna jevrejska organizacija poslala
svoju delegaciju u Nemaèku. Ove organizacije su saraðivale sa
bonskom vladom u zaustavljanju antinemaèkog talasa 6).
Pritisnuta klišeom koji izjednaèava Jevreje
i levièare
- u stvarnosti je treæina glasova koje je 1948. dobio napredni predsednièki kandidat
Henry Wallace potekla od jevrejskih glasaèa - amerièka
jevrejska elita se nije ustruèavala da svoje istorodne sugraðane položi na oltar
antikomunizma. Time što su AJC i ADL zvaniènim
organima predali svoju dokumentaciju, oni su se pridružili lovu na
veštice
iz ere McArthya. AJC je podržao smrtnu
kaznu izreèenu
Rosenbergovima 7), dok je njegov meseènik Commentary u udarnom èlanku objašnjavao kako
oni i nisu pravi Jevreji.
Poznati nemaèki disident, protestantski pastor Martin
Niemoeller, koji je proveo osam godina u nacistièkom logoru,
a koji je posle rata ustao protiv antikomunistièkog krstaškog pohoda
Amerikanaca, bio je prilikom posete Sjedinjenim Državama izložen uvredama
od strane jevrejske elite. Nasuprot tome, u pokušaju dobijanja antikomunistièkih
referenci, jevrejska elita se uèlanjivala i u ekstremistièe desnièarske
organizacije, kao što
je All American Conference to Combat Communism, koje je i finansijski
podržavala. Osim toga, istaknuti Jevreji su se pravili da ne vide kako u
Ameriku dolaze veterani SS-a 8).
"(Antijevrejska) politika Sovjeta otvara moguænost koja
ne sme da bude previðena", pisalo je
u jednom internom dokumentu AJC-a, "kojom se podržavaju odreðeni aspekti
unutarpolitièkog
programa AJC-a".
Ovo znaèajno
ide u pravcu izjednaèavanja
"konaènog rešenja" nacista sa
antisemitizmom Rusa. "Staljin æe uspeti tamo gde je Hitler stao", glasilo
je sumorno proroèanstvo
Commentarya. Znaèajne jevrejske organizacije Amerike su èak i
sovjetski upad u Maðarsku
1956. oznaèile
kao "prvu
stanicu na putu ka ruskom Aušvicu" 9).
Sve se promenilo 1967. posle
izraelsko-arapskog Junskog rata. Praktièno po svim izveštajima holokaust je sastavni deo jevrejskog života u
Americi postao tek nakon ovog konflikta 10).
Kao što su glavne jevrejske organizacije u Americi
potiskivale masovno istrebljenje Jevreja od nacista kako bi se usaglasile sa
amerièkim
prioritetima za vreme Hladnog rata, tako je isto i njihov odnos prema Izraelu
bio na istom koloseku sa onim amerièke vlade. Još od samih
poèetaka,
amerièka
jevrejska elita imala je osnovane sumnje zbog formiranja jevrejske države. Na
prvom mestu je bio strah da bi zbog nje
Jevreji bili osumnjièeni za "duplu lojalnost". Kako se zaoštravao
Hladni rat, tako su se pojaèavala i ova pribojavanja. Još i pre osnivanja Izraela
istaknuti predstavnci amerièkih Jevreja su isticali svoju zabrinutost da bi njegova
vladajuæa
klasa, poreklom iz Istoène Evrope, mogla da se prikloni sovjetskom bloku. Èak i kada
su na kraju prisvojili od cionista voðenu kampanju za stvaranje jevrejske
države,
amerièke
organizacije su pažljivo
osluškivale
signale iz Vašingtona
kojima su se prilagoðavale.
U stvarnosti je AJC podržao osnivanje Izraela iz straha da bi mogao da
nastane veliki unutrašnji problem, ako se iz Evrope proterani Jevreji ne bi
brzo negde naselili 11).
Od svog osnivanja 1948. pa do Junskog rata 1967.
Izrael nije igrao nikakvu ulogu u amerièkim strateškim
planovima. Kada je voðstvo Jevreja u Palestini pripremalo proglašenje
posebne države,
predsednik Truman je bio neodluèan i vagao je unutarpolitièke aspekte (broj jevrejskih
glasova) u odnosu na upozorenja ministarstva spoljnih poslova (podrška
jevrejskoj državi
bi arapske države
gurnula na distancu). Kako bi saèuvala amerièke interese
na Bliskom istoku, administracija predsednika Eisenhowera je balansirala izmeðu podrške Izraelu
i arapskim državama,
mada je prednost davala Arapima.
Stalni konflikti Izraelaca sa Sjedinjenim Državama u
politièkim
pitanjima kulminirali su 1956. kada je Izrael saraðivao u
Sueckoj krizi sa Velikom Britanijom i Francuskom u napadu na egipatskog
nacionalistièkog
voðu Gamala
Abd el Nasera. Iako je na sebe i svoj strateški potencijal privukao pažnju
brzom pobedom i aneksijom Sinajskog poluostrva, Izrael je za SAD i dalje ostao
jedan od mnogobrojnih regionalnih saveznika. Zbog toga je Eisenhower
izdejstvovao potpuno i praktièno bezuslovno povlaèenje Izraela sa Sinaja. U toku
krize su voðe
Jevreja u Americi jedno kratko vreme podržavale pokušaje
Izraelaca da od Amerikanaca dobiju neke popuste, ali su na kraju, po seæanjima Arthura
Hertzberga, "odluèili da
Izraelu preporuèe
kako je bolje poslušati (Eisenhowera), nego oponirati željama predsednika
Sjedinjenih Država" 12).
Jevrejski intelektualci u Americi, i to svi, iz
celokupnog politièkog
spektra, pokazali su veliku dozu ravnodušnosti prema sudbini Izraela. U
detaljnim prouèavanjima
jevrejske levièarsko-liberalne
intelektualne scene šezdesetih godina Izrael jedva da se i pominje 13).
Neposredno pred Junski rat AJC je organizovao simpozijum na temu Jevrejski
identitet danas i ovde. Od 31 govornika, predstavljenih kao najumnije
jevrejske glave, samo su njih trojica spomenula Izrael, a od toga dvojica da bi
umanjili njegov znaèaj
14). Ironièno
je da su jedina dva jevrejska intelektualca, koja su pre Junskog rata bili u
kontaktu sa Izraelom, bili Hannah Arendt i Noam Chomsky.
Onda se desio Junski rat. SAD su bile zadivljene
izraelskom demonstracijom sile i poèinju da Izrael posmatraju kao svoj
strateški
posed. Finansijska i vojna pomoæ je krenula kada se Izrael pretvorio u zastupnika amerièke moæi na
Bliskom istoku. Za jevrejsku elitu u Americi je dolazak Izraela pod skute
Sjedinjenih Država bio dar sa neba. Cionizam je i nastao iz pretpostavke
kako je asimilacija potpuno irealna i da æe Jevreji uvek biti posmatrani kao
potencijalno nelojalni stranci. Zbog razrešenja ovog sukoba interesa cionisti
su odluèili
da osnuju domovinu svih Jevreja. U stvarnosti se posle osnivanja Izraela još više zaoštrio
problem, u svakom sluèaju za Jevreje u dijaspori, jer je sumnja duple
lojalnosti bila institucionalizovana.
Dok je Izrael pre 1967. bio strašilo duple
lojalnosti, on je preko noæi postao pojam superlojalnosti. Konaèno, nisu
Amerikanci ratovali i ginuli za zaštitu amerièkih
interesa, veæ
Izraelci. A i drugaèije
od amerièkih
vojnika u Vijetnamu, Izraelci nisu bili poniženi od strane tek obuèenih
vojnika 15).
Posle Junskog rata su jevrejske glavne organizacije
uporno radile na tome da se uèvrsti jevrejsko-amerièka alijansa. U sluèaju ADL-a
to je ukljuèivalo
široku
akciju praæenja
i nadgledanja u Sjedinjenim Državama i to u saradnji kako sa izraelskom, tako
isto i sa južnoafrièkom tajnom
službom
16). U New York Times-u je izveštavanje o
Izraelu naglo skoèilo
posle Junskog rata. U New York Times Index-u pokrivali su izveštaji o
Izraelu 1955. i 1965. samo po oko 150 centimetara po visini stupca, dok je izveštaj 1975.
veæ
dosegao oko 625 centimetara. "Kada god želim da se bolje oseæam,
posvetim se èlancima
o Izraelu u New York Times-u", priznao je 1973. Wiesel 17).
Ne samo Podhoretz, veæ i drugi
glavni intelektualci amerièkih Jevreja, iznenada su pronašli put ka "religiji". Novick
je izvestio kako je Lucy Dawidowicz, prvakinja literature o holokaustu,
nekada bila oštar
kritièar
Izraela. Od Nemaèke
Izrael ne može
da dobije nikakvu odštetu
dokle god izbegava odgovornost za proterane Palestince - pisala je ona 1953. i
dodala: "Moral ne može da bude toliko savitljiv." Ipak, skoro
odmah po okonèanju
Junskog rata Dawidowicz postaje "sjajna braniteljka Izraela" koga je
proklamovala za "zajednièku
paradigmu idealne slike Jevreja u modernom svetu" 18).
Pojedini kritièari Izraela u Americi su ukazivali
da je potèinjavanje
sili Sjedinjenih Država
i istovremeno okupiranje delova susednih arapskih država ne samo
principijelno pogrešno
veæ škodi samim
izraelskim interesima. Takva država se ubrzano militarizuje i udaljava od arapskog
sveta. Za nove jevrejske zaštitnike Izraela u Americi ovakvi stavovi su se granièili sa
blasfemijom: nezavisni Izrael koji živi u miru sa susedima je bezvredan;
Izrael koji se orijentiše na strujanja u arapskom svetu, koji sa svoje strane
teži
oslobaðanju
od SAD, bio bi katastrofa. U obzir dolazi samo izraelska Sparta potèinjena
Americi, jer samo tada i tako mogu jevrejske voðe u
Sjedinjenim Državama da nastupaju kao glasnogovornici amerièkog
imperijalizma. Kako je preporuèio Noam Chomsky, ovakvi "zaštitnici
Izraela"
trebalo bi da budu nazvani "zaštitnicima moralnog posrnuæa i konaènog uništenja
Izraela"
19).
Kako bi osigurali svoj posed,
jevrejski lideri u Americi su se setili - holokausta 20).
Uobièajeno
se tvrdi kako je to uèinjeno, jer su za vreme Junskog rata imali oseæaj da je
Izrael u smrtnoj opasnosti, zbog èega ih je spopao strah od drugog
holokausta. Ova tvrdnja se posle detaljnijeg ispitivanja pokazuje kao potpuno
netaèna.
Izrael je veoma brzo dokazao da je 1967. bio daleko
manje ranjiv nego za vreme rata za nezavisnost 1948. godine. I izraelski, kao i
amerièki
stratezi, znali su da Izrael u sukobu sa svojim arapskim protivnicima lako može da
pobedi. Pošto
je Izrael posle samo nekoliko dana ratovanja naterao svoje neprijatelje u
bekstvo, ova istina je svima postala vidljiva. Novick pojašnjava: "U vreme
mobilizacije amerièkih
Jevreja za pomoæ
Izraelu, pre (Junskog) rata je neverovatno malo govoreno o holokaustu"
21). Tek posle moæne demonstracije izraelske vojne snage nastala je
industrija holokausta i procvetala u okviru velike izraelske ubeðenosti u
sopstvenu nepobedivost 22). Uobièajena tumaèenja ovu
anomaliju ne umeju da objasne.
Uz izuzetak svog savezništva sa
Amerikom, Izrael posle Oktobarskog rata 1973. meðunarodno nije bio rado viðen.
Situacija je lièila
na onu posle Sueckog rata 1956. kada su Izrael i organizacije Jevreja u
SAD tvrdili da je Egipat uoèi invazije
na Sinaj ugrožavao
egzistenciju Izraela; osim toga, kompletno povlaèenje sa Sinaja bi odluèujuæe ugrozilo "vitalne
izraelske interese kao države" 23). Meðunarodna zajednica je, meðutim,
ostala èvrsta.
Abba Eban se tužno priseæa svog nastupa pred Skupštinom Ujedinjenih nacija, koja je "pošto je
saslušani govor nagraðen buènim i dugotrajnim aplauzom, listom glasala protiv nas" 24). Za
ovakav konsenzus najzaslužnije su Sjedinjene Države. Ne samo da je Eisenhower
naterao Izrael na povlaèenje veæ je i podrška Izraelu u SAD pala na zastrašujuæe nizak
nivo 25). Posle rata 1973. SAD su Izraelu pružile masovnu vojnu pomoæ, koja je
bila obimnija od one dobijene u poslednje èetiri godine uoèi rata, dok
je javnost Amerike èvrsto
stajala iza Izraela 26). To je bio trenutak lansiranja prièa o
holokaustu u Americi, mada je Izrael bio daleko manje izolovan nego 1956.
U stvari, nije industrija holokausta dospela u žižu
dešavanja jer su izraelski neoèekivani porazi u Oktobarskom ratu i njegov status
internacionalnog parije posle rata probudili seæanja na "Endloesung" (konaèno rešenje -
prim. prev.) nemaèkih
nacista. Daleko više
je Sadatov zapanjujuæe snažan vojni nastup u Oktobarskom ratu ubedio amerièku i
izraelsku politièku
elitu da je neizbežno
diplomatsko rešenje
zajedno sa Egiptom, koje bi ukljuèivalo i vraæanje
teritorija okupiranih 1967. godine.
Kako bi dala Izraelu dovoljno sredstava za pritisak u
predstojeæim
pregovorima, industrija Holokausta je poveæala proizvodnju. Odluèujuæi momenat
je bio što
posle rata 1973. Izrael nije bio izolovan od strane Sjedinjenih Država. Ovakav
razvoj je vidljiv u okviru amerièko-izraelskog saveza, koji je ostao
neokrnjen 27). Istorijski dokumenti nam ubedljivo predoèavaju kako
bi amerièki
Jevreji, da je Izrael posle Oktobarskog rata bio potpuno usamljen, isto tako
malo mislili na holokaust kao i posle ratova 1948. i 1956. godine.
(Nastaviæe se)
Bibliografija
1) Rochelle G. Saidel, Never Too Late to Remember (NY,
196), str. 32.
2) Hannah Arendt, Eichmann in Jerusalem - Ein Bericht von
Banalitaeten des Boesen (Minhen, 1986.)
3) Raul Hilberg, Unerbetene Erinerung (Frankfurt 1994.),
str. 84, 107-135.
4) Nathan Glazer , American Judism (Èikago, 1957.) 114
5) Razotkrivajuæi komentar o ovim
suprotnim ponašanjima preživelih nalazi se u knjizi Primo Levia, The
Reawakening (NY, 1986) str. 207
6) Shlomo Shafir, Ambiguous Relations: The American Jewish
Community and Germany Since 1945 (Detroit, 1999.) str. 88, 98, 100-101, 11,
113, 114, 177, 192, 215, 231, 251
7) Braèni par Ethel i
Julius Rosenberg su u još uvek osporavanom procesu 1951. osuðeni na smrt zbog špijunaže u korist SSSR-a, prim. prev.
8) Robert Warshaw, "The Idealism of Julius and Ethel Rosenberg
„ u Commentary od novembra 1953. napada primedbe Hannah Arendt da su
pripadnici jevrejske elite kolabirali sa nacistima.
9) Novick, The Holocust, str. 98-100
10) Elie Wiesel je verovatno jedini koji osporava ovu povezanost,
tvrdeæi da je on najzaslužniji za ulazak holokausta u život Amerikanaca, Seidel, Never Too Late, str.
33-34
11) Menahem Kaufman, An Ambiguous Partnership (Jerusalim
1991), 218, 276-277
12) Arthur Hertzberg, Jewish Polemics (NY 1992.) str.33
13) Alexander Bloom, Prodigal Sons (NY 1986)
14) Lucy Dawidowicz and Milton Himmelfarb (izdavaèi), Conference on Jewish Identity Here and Now (AJC
1967.)
15) videti i Hannah Arendt Zionism Reconsidered
16) Robert Friedman, "The Anti-Defamation League Is Spying on
You," u Village Voice 11. maja 1993
17) Elie Wiesel, Against Silence (NY 1984), tom I, str. 283
18) Novick, The Holocaust, str 147
19) Noam Chomsky, The Fateful Triangle (Boston 1983), 4
20) Iako je veæ objavio svoja seæanja na Aušvic, Elie Wiesel je javnu podršku dobio tek
pošto je objavio dva toma u kojima je slavio izraelsku pobedu; videti Wiesel, Alle
Fluesse, 610-611
21) Novck, The Holocaust, 148
22) Ammon Kapeliouk, Israel: La fin des mythes (Pariz 1975)
23) Cemmentary, "Letter
from Israel" (Februar 1975)
24) Abba Eban, Personal Witness (NY, 1992), 272
25) Peter Grose, Israel in the Mind of America (NY 1983),
304
26) E.K. Organski, The $36 Bilion Bargain (NY 1990), 163,
48
27) Finkelstein, Image and Reality, poglavlje 6
O piscu
Industrija Holokausta Normanu Finkelstajnu znaèi moralno i
finansijsko iskorišæavanje
jevrejske nesreæe i
patnje. Njegova analiza je istovremeno i snažna optužnica: on se
obrušava
na interesne saveze koji Holokaust zloupotrebljavaju u sopstvenu korist,
neretko na raèun žrtava.
Sjedinjenim Amerièkim
Državama
i Izraelu prebacuje da su instrumentalizovali Holokaust kako bi skrenuli pažnju sa
sopstvenih problema. Svojim provokativnim tezama Norman Finkelstajn je pokrenuo
živu
debatu.
Bilo bi pogrešno Finkelstajnovim kritikama pripisati
destruktivnost. On sam je potomak žrtava Holokausta. Oba njegova
roditelja preživeli
su iz Varšavskog
geta i nacistièkih
koncentracionih logora. Sa izuzetkom njih, sve ostale èlanove
njegove porodice pobili su nacisti.