Propadanje

Ekskluzivno: Kako izgleda i šta nam govori Predlog budžeta Republike Srbije za 2018. godinu

Hronika paklene pljačke

Pakleni plan za poslednju veliku pljačku odlazećeg naprednjačkog režima osmišljen je i u Predlogu budžeta za 2018. godinu, iz koga vidimo da su ukupni planirani prihodi hiljadu i 178 milijardi dinara, ili oko 9,8 milijardi evra, dok su nedostajuća sredstva 235 miliona evra. Samo za kamate u 2018. godini planiran je rashod 982 miliona evra, što je znatno niže od prethodne godine kada su bili veći za 108 miliona evra, a za neto zarade svih zaposlenih milijardu i 390 miliona evra. U takvim okolnostima, Srbija mora da se zaduži za 5,6 milijardi evra, uzimanjem novih kredite da bi iz tih sredstava vratila dospele kredite u iznosu od 5,36 milijardi evra, te sa razlikom od 235 miliona evra pokrila planirani deficit budžeta, što iznosi 2,35 odsto ukupnih planiranih rashoda. Kod koga će Vučić da se zaduži i na šta će da stavi "hipoteku", nije teško pretpostaviti. Tu su još neprodata državna preduzeća, ali i gradsko građevinsko zemljište, šume, rude, vodni resursi...Može li se Srbija odbraniti od ovog paklenog plana? To pitanje razmatra istraživač Magazina Tabloid Miodrag K. Skulić, ekonomski ekspert

Miodrag K. Skulić

Ukupni rashodi planiranog republičkog budžeta za 2018. godinu iznose 1.206,8 milijardi dinara, ili nešto manje od deset milijardi evra, dok su prihodi republičkog budžeta za tu godinu 1.178,4 milijarde dinara, te je ukupan planiran suficit 28,4 milijarde dinara, ili 2,4 odsto. Međutim, u finansijskom podbilansu zaduživanja u zemlji i iz inostranstva, javlja se fenomen koji već više godina predstavlja zaduživanje po obveznicama, blagajničkim zapisima i kreditima međunarodnih finansijskih organizacija i država, samo u svrhu vraćanja u prethodnom periodu ogromnih kreditnih zaduženja Srbije. To potvrđuju analitički podaci dati u razdelu Ministarstva finansija, iz kojih se jasno vidi sledeće:

• 365,4 milijarde dinara servisiranje javnog duga kod banaka u zemlji od čega:

• 309,2 milijarde dinara otplata glavnice domaćim kreditorima i

• 56,2 milijarde dinara otplata kamate domaćim kreditorima.

Za servisiranje duga stranim kreditorima predviđeno je ukupno:

• 360,7 milijardi dinara,

od čega:

• 303,2 milijarde dinara glavnica stranim kreditorima,

• 56,3 milijarde dinara otplata kamate stranim kreditorima i

• 1,2 milijarde dinara prateći troškovi zaduživanja.

Dok država planira da isplati dugove po datim garancijama 29,4 milijarde dinara, od čega:

• 25,6 milijqrdi dinara otplata glavnice po garancijama

• 3,5 milijardi dinara otplata kamate po garancijama

• 0,3 milijarde dinara prateći troškovi zaduživanja po garancijama.

Dakle, država u 2018. godini planira da vrati 755,5 milijardi dinara, ili 6,3 milijarde evra. Naša država je nesposobna da iz tekućih poreskih i drugih primanja pokrije čak i tekuće nužne rashode, pa se za svaki dospeli kredit domaćim bankama, inostranim finansijskim organizacijama i državama, mora nanovo u celosti zaduživati, jer joj, čak, i za zatvaranje tekućih rashoda budžeta, nedostaje u narednoj godini 28,4 milijarde dinara, ili oko 236.000.000 evra.

Iz gore datog pregleda jasno se vidi da je pripadajuća kamata na zaduženja kod domaćih banka 18,2 odsto (56,2 milijarde dinara kamate prema 309,2),dok je pripadajuća kamata na inostrana dospela zaduženja 18,6 odsto (56,3 milijarde dinara kamate prema 303,2 milijarde dinara glavnice). Naravno da to nije kamata na godišnjem nivou, već kumulirani iznos kamatnog zaduženja. Samo po osnovu ovih kamata u 2018 godini će se isplatiti 116 milijardi dinara, dok je u svodnom državnom budžetu planiran rashod po osnovu ukupnih kamata 117,8 milijardi dinara.

Vlada Republike Srbije iz sopstvenih sredstava republičkog budžeta nije u stanju da finansira nikakvu modernizaciju i rekonstrukciju, a posebno izgradnju novih objekata, u oblasti: elektroprivrede, prenosa i distribucije el. energije, putogradnji, železnici gasovodima, aviosaobraćaju, izgradnji i rekonstrukciji kliničkih centara, Emisionoj tehnici, Kontroli leta, pa ni Fiat Automobile Srbija i RTB Bor, već se za sva ta investiciona ulaganja nanovo zadužujemo.

U jednom od ranijih članaka u celini smo prikazali sve uzete kredite i u koju svrhu su uzimani za gore navedene infrastrukturne objekte i ulaganja od posebnog interesa za državu.

Koje su najveća investiciona ulaganja predviđena budžetom za 2018. godinu

• Eksproprijacija zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih projekata 13,1 milijardi din.

• Izgradnja autoputa Obrenovac - Ljig 9,8 milijardi dinara

• Izrada projekta mađarsko - srpske železnice 8 milijardi dinara

• Izgradnja autoputa Surčin - Obrenovac 5,8 milijardi dinara

• Izgradnja obilaznice oko Beograda i mosta na Savi 4,5 milijardi dinara

• Igradnja želez. infrastrukture i nabavka dizel motornih vozila 7,9 milijardi dinara

• Izgradnja autoputa Preljina - Požega 2,8 milijardi dinara.

Za podršku projektu rešavanja viška zaposlenih planirana su sredstva u iznosu od dve milijarde dinara, a za konsolidaciju JP REU Resavica 5,07 milijardi dinara. Za vraćanje oduzete imovine i obeštećenja za i oduzetu imovinu planirana su minimalna sredstva od samo dve milijarde dinara. Za ulaganja od posebnog značaja, radi privlačenja investicija planiran je unos od 11,9 milijardi dinara.

Planirani prihod od PDV na domaće proizvode opao sa 34,04 u 2014. godini na 26,39 oDsto u 2015. godini i na planiranih samo 21,41 odsto u 2016. godini, dok je za 2017. godinu 22,9 odsto, a u budžetu za 2018 opao je na 15,08 odsto. U planu republičkog budžeta za 2018. godinu učešće PDV na domaću robu svedeno je na 15 odsto, dok je planini prihod po osnovu PDV na robu iz uvoza 85 odsto, što znači da država živi od prihoda na uvoz, kao i da Srbija sve manje ima sopstvenu proizvodnju.

Ukupni planirani prihodi PDV za 2018. godinu na robu iz uvoza dostigao je 85 odsto odnosno 425 milijardi dinara, a u 2017. godini na robu iz uvoza bio je 357 milijardi dinara, dok je 2016. godine iznosio 333,3 milijarde dinara. Planirani PDV na proizvode u zemlji za 2018. godinu sveden je na 75,5 milijaerdi dinara, dok je za prethodnu godinu iznosio 106,1 milijardu dinara, a u 2016. bio je 90,8 milijardi dinara. Zar pad ovog učešća ne govori o ubrzanom opadanju domaće proizvodnje i sve većem oslanjanju na uvoz, po kom osnovu država ostvaruje 85 odsto ukupnih prihoda PDV na granici, unapred naplaćenim PDV. Opadanje stope učešća PDV na domaću proizvodnju, je ozbiljan znak potpunog uništenja proizvodnih kapaciteta zemlje, a to što se ove dve tri godine otvaraju inostrane fabrike, uz obilatu državnu potporu, je znak da je to šrafcigerska i lohn konfekcijska proizvodnja, bazirana na uvoznim komponentama, primer Fiata i brojnih drugih pogona.

Od akciza je planiran prihod za 2018. godinu 286,3 milijarde dinara, dok je u prethodnoj 2017. godini taj planiran uznos bio 271,4 milijarde dinara, a za 2016. godinu 254 milijarde dinara. To je znak prevaljivanja nedostatka planiranih prihoda na teret poreskih obveznika, kako građana tako i privrednih subjekata i preduzetnika, posebno zbog većih prihoda planiranih za akcize na naftne derivate. U narednom pregledu jasno se vidi da se očekuje posebno visok priliv sredstava od ostalih akciza, a to je uvedene akcize na električnu energiju u prošloj godini, koje su planirane u ovom budžetu 17 milijardi dinara, a u prethodnoj godini bili su planirani u iznos od 14,9 milijardi dinara, što će sve pasti na teret građana i drugih poreskih obveznika.

Iz ovog tabelarnog pregleda jasno se pokazuje da se privrednim subjektima i građanima stavlja na teret znatno veći poreski i ukupne javne dažbine. Tako se u 2018. godini planira uvećanje PDV za 37,4 milijarde dinara, ili za oko 310 miliona evra. Prihodi od akciza planirani su u ovom budžetu već za 14,9 milijardi dinara, ili oko 125.000 evra.

Nedovoljno planirane subvencije za privredu, poljoprivredu, puteve, turizam i kulturu

Pod pritiskom MMF i Svetske banke da se na najmanju meru smanje subvencije za privredu i poljoprivredu, Vlada kao da ne očekuje da će u 2018. godini morati poslati na tržište rada 20.000 zaposlenih iz društvenih preduzeća koja odlaze u stečaj, pa će sredstva planirana u Tranzicionom fondu biti nedovoljna. Ukupne subvencije planirane su u iznosu od 87,6 milijardi dinara i veće su nego u budžetu za prethodnu godinu za 3,2 milijarde dinara. Za Železnicu u 2018. godini planirana manja sredstva u iznosu od 1,18 milijardi dinara. Za JP Putevi Srbije planirana su veće subvencije za 200 miliona dinara, što verno pokazuje dati tabelarni pregled.

Za Fond PIO planirano je izdvajanje 15,40 odsto ukupno planiranih rashoda, ili 185,8 milijardi dinara, odnosno 1,55 milijardi evra, dok je za prethodnu 2017. godinu to iznosilo 17,95% ukupno planiranih sredstava, u iznosu od 201,6 milijardi dinara (1,63 milijarde evra), dok je za 2016. godinu bilo planirano izdvajanje od 219,8 milijardi dinara, ili oko 1,8 milijardi evra

Za Republički fond penzijskog i invalidskog osiguranja planirano je 185,8 milčijardi dinara, ili manje nego u prethodnoj 2017. godini kada je bilo planirano 201,6 milijardi dinara, što iznosi skoro 1,63 milijarde evra. To je najveći pojedinačni iznos na strani rashoda, koji je za narednu godinu planiran 15,40 odsto, dok je to učešće u prethodnoj godini bilo planirano na nivou od 17,95 odsto ukupno planiranih rashoda u republičkom budžetu. Ovako velika ušteda ostvarena je boljom naplatom doprinosa PIO, što je kvalitet, ali i smanjenjem penzija penzionerima sa srednjim i većim primanjima, koji iznos godišnje dostiže oko 210 miliona evra, kao i nešto većim stepenom zaposlenosti.

Za transfer Republičkom fondu socijalnog osiguranja u 2018. godini planirano je 31,1 milijardu dinara, ok je za 2017. godini bilo planirano 24,4 milijarde dinara. Konačno Vlada je u predlogu republičkog budžeta za 2018. godinu zdravstvu planirala veći prihod za 27,5 odsto ili 6,7 milijardi dinara.

Agencije, uprave, kancelarije, fondovi i drugi korisnici budžeta po predlogu za 2018. godinu planirani su sredstva u iznosu od 114,9 milijardi dinara, ili 9,52 odsto ukupnih rashoda budžeta.

U finansiranju ovih 99 organizacionih jedinica koje se podmiruju iz republičkog budžeta po dvadeset je kancelarija i uprava, po deset direkcija i zavoda, devet kancelarija, sedam agencija, po tri su službe, saveti i centra i drugi brojni organizacioni delovi na koje se usmerava u 2018. godini 114,9 milijardi dinara, ili oko milijarda evra, što čini 9,52 odsto ukupnih rashoda budžeta predviđenih za narednu godinu. U prethodnoj godini za ove korisnike budžeta bilo je predviđeno 96,5 milijardi dinara, dok je za 2016. godinu bilo planirano 85,9 milijardi dinara. Iako je to skoro milijarda evra, Vlada ništa ne radi na njihovom smanjenju, ili ukidanju, izuzev što su nestala planirana sredstva za Agenciju za privatizaciju, koja se utopila u Ministarstvo privrede. Otkada je Ministarstvo privrede pripojilo Agenciju za privatizaciju i Akcijski fond u prethodne dve godine nije prodato nijedno društveno preduzeće, pa ni akcije koje ima Akcijski fond u skoro hiljadu prodatih društvenih preduzeća u poslednjih 15 godina. U 2016. godini po osnovu kupoprodajnoj ugovora prodata je samo imovina Železare Smederevo kineskom partneru za polovinu njene procenjene vrednosti, zatim ovih dana Galenika Zemun za bagatelni iznos jer ima ogromne nagomilane dugove i IMK „14 oktobar" iz Kruševca iz stečaja za simboličan iznos. Dakle, proces privatizacije je ukočen...