Uvodnik

(Pr)osudite sami

Strašno buđenje

Milovan Brkić

Kada je uveden Vučićev zakon, o kažnjavanju medija pred sudijom za prekršaje, po skraćenom postupku od nekoliko dana, svet je bio šokiran bestidnošću srpskog režima. Zakon je predložio i sprovodio tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić. Svaki građanin je mogao da podnese prekršajnu prijavu, kojom tvrdi da su mu povređena nacionalna osećanja. Sudija je sutradan pozivao medije i autore, istog dana je izricao kaznu, koje su bile više od celokupnog mesečnog prihoda novina, ona se izvršavala u roku od dva dana, plenidbom imovine medija i novinara.

Najgore je prošao Dnevni telegraf. Zaplenjena mu je sva imovina, a direktoru Ivanu Tadiću su u stanu Vučićevi sejmeni odneli i dečja kolica!

Tim povodom zakazana je i Skupština Nezavisnog udruženja novinara, u sali Skupštine opštine Stari Grad. Mučna atmosfera. Došli si i pozvani i nepozvani.

Da bi prekratio nelagodu, odmah sam se javio za reč. Pitao sam prisutne da li želimo da se borimo i na koje gubitke smo spremni. Naveo sam da ću sutradan, kada je bilo zakazano suđenje nedeljniku Vreme, doći kod sudije za prekršaje, napašću ga, popljuvati, zavrnuti mu uši. Uhapsiće me, osudiće me na dva meseca zatvora, ali će suđenje biti prekinuto i tako će Studio B ostati još nekoliko dana kao svetionik, preko kojeg ćemo moći da saopštavamo istinu.

Skoro ceo minut je u sali vladao muk. Očekivao sam da će me napasti na pasja usta. Režimski novinari su mi se javljali, zbog pristojnosti, ali tzv nezavisni su prolazili pored mene, jedva klimnuvši glavom.

Sednicom je predsedavao legendarni novinar Dragan Nikitović, koji nije mogao očima da me vidi.

Predložio sam da se Skupština proglasi Vanrednom, da je u stalnom zasedanju, da se formira borbeni komitet, koji će zalagati svoje živote, ulazeći u sudnice, štiteći svojim telima da se ne održe suđenja, jer, dodao sam, sve drugo je sviranje k... zabole režim šta ćemo mi pričati po kafanama.

Naučio sam da hrabrost nije odsustvo straha, nego da je to pobeda nad njim. Hrabar čovek nije onaj koji se ne oseća uplašeno, nego onaj koji nadvlada taj strah.

Bio sam zatečen kada me Nikitović nije prekidao u govoru. A onda se javio Stevan Nikšić, glavni urednik NIN-a.

''Javljam se po osećanju obaveze da u potpunosti podržim ideje i predloge koje je izneo prethodni govornik'' - saopštio je, skroz uzbuđeno, inače smireni Steva.

Sala se uskomešala, pa su se, jedan za drugim, javljale kolege, koje su zanemarile ko sam ja, a svi su me smatrali blesavo hrabrim.

Elem, sve je prihvaćeno. Skupština Nezavisnog udruženja novinara proglasila je stalno svakodnevno zasedanje i dežurstvo, formirala je odbor za zaštitu slobode govora, a prihvaćena je i moja ponuda da u njemu budem u prvim borbenim redovima. Verovali su da sam lud i da ću održati reč.

Uveče, Dragan Kojadinović me je, prihvatajući odgovornost, pozvao u kultnu emisiju koju je tada vodio Milorad Roganović.

U dvočasovnom razgovoru najgorim rečima sam opisao režim, porodicu Milošević i pozvao građane da ih pomlatimo.

Mesec dana kasnije Žika Minović mi je rekao da je moju nastupljivost gledao kod Miloševića, koji se smejao kao lud. '' Žiko, ovaj Brkić nije Srbin. Srbi su p... a njega za sve nas boli k.... Šteta što nije sa nama''

Onaj ko nije dovoljno hrabar da rizikuje neće postići ništa u svome životu.

Ljudi koji imaju hrabrosti i karaktera drugim su ljudima uvek neugodni.

Osećam da je, kao i tog dana na Skupštini nezavisnog udruženja novinara Srbije, došlo do strašnog buđenja novinara kojima je Vučić i njegov zakon zavezao jezik i bacio u septičku jamu.

Svakodnevno me susreću ljudi, počev od vozača autobusa i tramvaja, do kasirki u prodavnicama i putnika u gradskom prevozu, koji mi bučno saopštavaju da je došlo vreme da se osvestimo.

Mnogima sam ponudio da se okupimo, da utvrdimo kada će skot držati negde govor, da ga iznenadimo. Iako sam u godinama, biću među prvima koji će da se žrtvuje.

Setimo se parola - bolje grob, nego rob.

Strašno buđenje potlačenih je vidljivo na svakom koraku. Skinuli smo za početak tom šizofreniku ženstveni osmeh. Neka oseća strah, dok je još živ.