Tabloid otkriva

 

Vodič Bundesvera za nemačke verifikatore na Kosovu (2)

 

Miloš i Murat na nemačkom

 

Tabloid objavljuje u više nastavaka dokument koje predstavlja "Vodiča Bundesvera za nemačke verifikatore na Kosovu" iz novembra 1998. Vodič predstavlja edukativno - bezbednosni dokument koji treba verifikatorima da obezbedi efikasno delovanje na kriznom području. No, iz ovog vodiča vidi se i stav Berlina prema krizi na Kosovu neposredno pred bombardovanje SR Jugoslavije od NATO marta 1999. godine   

 

Pripremio: Miodrag Dinić

 

Nemački verifikatori koji su 1998. krenuli u misiju na Kosovo u okviru OESB-a, u svojim vodičima za delovanje na Kosovu dobro su proučili i deo vodiča u kojem se objašnjava istorija Srbije, a u sklopu toga i Kosova.

Zanimljivo je da se u vodiču govori o srpskim plemenima na Balkanu između šestog i osmog veka i o njihovom prihvatanju hrišćanstva. U istorijskom delu zatim se pominje Stefan Nemanja, srpski narod, zatim car Dušan, pa ubistvo Murata na Kosovu 1389., pa do pada Beograda u turske ruke 1521. godine.

Takođe se navodi da su tada srpska elita i plemstvo, delom uništeni, a delom islamizirani. Posle toga Srbije ostaje nekoliko vekova pod Turcima.

  

Godine raspleta

Zanimljivo je da je u periodu od 1699. do 1718. postojala na Dunavu granična linija između Srba pod austrougarskom i turskom vladavinom.

Zatim se taksativno nabrajaju datumi iz istorije Srba za koje su stručnjaci Bundesvera procenili da treba da se nađu u ovom vodiču. Na primer, tu je period između 1804. i 1817. kada su se Srbi borili da skinu turski jaram. Spominje se dvostruka administracija, to jest srpska i turska i to pre 1830. Preko Sanstefanskog mira, Berlinskog kongresa, dolaska Obrenovića na vlast odslikava se Srbija.

Zatim se spominje 1908. kada Austrougarska pripaja Bosnu i Hercegovinu, zatim je tu 1912. Prvi balkanski rat, pa proglašenje nezavisnosti Albanije 28.11.1912. i Drugi balkanski rat 1913. Očigledno da je vodič Bundesvera upravo informativno uputstvo jer svakog nemačkog verifikatora obaveštava detaljno o prostoru na kojima oni vrše svoju misiju.

U istorijskom delu navodi se 1914. godina u Sarajevu, ubistvo prestolonaslednika Ferdinanda i Prvi svetski rat 1914. do 1918 , decembra upravo 1918. proglašena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a 1929. Kraljevina Jugoslavija.

U daljem tekstu govori se o 6. aprilu 1941. i napadu Nemačke na Jugoslaviju, kapitulaciji Italije 1943., zatim oslobođenju Beograda 20. oktobra 1944., pa sve do osnivanja prve Titove vlade 29. novembra 1945.

Jedan od značajnih godina u istorijskom delu je 1974. kada je izglasana autonomija Kosova i Metohije. Albanci su potpuno preuzeli vlast nakon toga na Kosovu i Metohiji, a posle Titove smrti 1980., samo godinu dana kasnije na Kosovu izbijaju antisrpske demonstracije. No, nakon dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji ukida se autonomija Kosova i Metohija. No, 26. maja 1992. Albanci na Kosovu izglasavaju svoju vladu, za predsednika Republike Kosovo biraju Ibrahima Rugovu.

U vodiču se spominje srpski predsednik Milošević, i njegov dogovor sa Ričardom Holbrukom uključujući implementaciju nenaoružane Misije OEBS-a za proveru  sprovođenje rezolucija UN-a 1199/98 .

U vodiču je posebno objašnjen kosovski mit gde se objašnjava i da je pored hrabrosti srpskih vojnika brojnija turska vojska napredovala. Turci su zarobili srpskog cara Lazara i pogubili ga, ali turskog cara Murata je ubio Miloš Obilić. Kosovo je za Srbi sinonim za junaštvo i žrtve. Decenijama je Kosovska bitka bila samo srpske crkve koja je slavila i žalila. No, komemoracija na Vidovdan 1989., na 600. godišnjicu Kosovske bitke bila je preporod i oslobađanje Srba od bremena vremena.

 

Bezbednost

Pored edukativnog dela vodič pruža i bezbednosna upustva koja su od posebnog značaja za verifikatore iz Nemačke, jer je njihovo prisustvo na Kosovu pod specifičnim tretmanom. Zato su napravljene "Odredbe i uslovi". Prema ugovor na Kosovo se šalje do 2.000 verifikatora i to nenaoružanih i bez sopstvenih snaga za njihovu zaštitu na Kosovu se može. Unutar NATO-a, se u su vreme razmatrala mogućnost zaštite verifikatora snagama za brzo dejstvo koje su stacionirane blizu Kosova.

No,  predviđa se i mogućnost da bezbednost verifikatora bude poverena i zagarantovana od SR Jugoslavije. Detalji o tome kako da ovaj ugovor funkcioniše tada nisu bili poznati. Ipak, očigledno je da se mislio na bezbednosnih  srpske snaga na Kosovu koje treba da zaštite posmatrača OEBS-a. U sprovođenju ovog plana obezbediće se da srpske snage ispunjavanju međunarodnih obaveza. U takvoj situaciji se očekuje da će srpski interesi imati prioritet. Osim toga, srpske snage na područjima koja su pod kontrolom OVK neće imati pristup.

Vodič predviđa i opšte opasnosti za verifikatore. To podrazumeva model monitoringa na Kosovu. Posmatrači će se kretati u manjim grupama na lokacijama širom Kosova. U takvim uslovima verifikatori mogu biti izloženi potencijalnim napadačima koji imaju utočište među lokalnim stanovništvom, zatim su moguće blokade rada verifikatora na terene, kao otmice verifikatora u svrhu talaca.

Pretnja obaveštajnih službi na Kosovu takođe su predmet uputstava nemačkih verifikatora. Pretpostavlja se da je posebno aktivna obaveštajna delatnost  SRJ na Kosovu ( vrlo delotvorne Državne bezbednosti Srbije / RDB, kao i vojne obaveštajne službe / te vojne i bivši vojni / pripadnici KOS-a). Svojom gustom mrežom gustom praćenje osoblja efikasno, a sistem su izgradili kao svenarodni nadzor infrastrukture. Kao ljudi  sklopu misije OEBS-a su domaći vodiči i prevodioci. Trenutno o obaveštajnoj delatnosti  kosovske albanske strane postoji malo informacija. Međutim, pretpostavlja da se  prikupljaju informacije. Najveći potencijal i najbolji izvor informacija za OVK je albanska  populacije koju čini 90 posto stanovnika.

Nemačkim verifikatorima predočena je mogućnost opasnosti od paravojnih srpskih snaga. U osnovi, pretnja  OEBS-u od srpskih snage bezbednosti ne može biti isključeno i  pored  ograničenog kretanja  pripadnika OEBS-a. No, srpskoj strani  prenesena je odgovornost za bezbednost i posmatrača u bilo koje vreme. Izložene većem riziku da je, međutim, po ekstremističkih/nacionalističkih paravojnih grupa ili srpskih civila .  Srpske strane očekuje provokacije od strane snage OVK koja se ne ustručava da koristiti sa vojnim sredstvima. Rizik za Nemačke učesnike misije OEBS-a biće veći nego za druge pripadnike. Pretpostavlja se da srpskoj tradiciji postoji anti-nemačko raspoloženje.

Osim srpskih ekstremista, predviđa se i opasnost od Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) za OSCE verifikatore. U vodiču se ukazuje da OVK ima pravo na oslobođenje i nezavisnost Kosova nakon povlačenje srpskih snaga bezbednosti. Kroz rad posmatrači OEBS-a učestvovaće u realizaciji ovog cilja.

Suvereno prisustvo OVK takođe predstavlja rizik za međunarodni posmatrače i verifikatore na Kosovu, jer je to iz perspektive OVK "neregularna" misija. Oslobodilačka vojska Kosova je u više navrata zahtevala da OEBS o modalitetima i izmene sporazuma kako bi se ustanovio verifikacioni režim.

Uputstvo predviđa i mogućnost dodatnog otpora OVK, protiv misije OEBS-a  zbog  činjenice da  srpska strana učestvuje u zaštiti posmatrača. Srpske policijske snage, prema tom Uputstvu mogu postati i "prijatelj" za verifikatore, pa je upozoreno da bi OVK to mogao da shvati kao provokaciju i izazove neprijateljske reakcije protiv OEBS.

Realnost, a ne uputstvo

Dana 15. januara 1999. godine, MUP Republike Srbije je najavio u skladu sa sporazumom između SRJ i OEBS-a predstavnicima Kosovske verifikacione misije zamenu jedinice MUP-a na isturenom odeljenju SUP-a Dečana, na koti iza sela Požar, koja je u to vreme bila pod dejstvom OVK, u kom reonu su najčešće izvođene terorističke akcije kojima je komandovao lično Ramuš Haradinaj.

Kosovska verifikaciona misija je obaveštena o ovoj rotaciji snaga MUP-a, i najavila je da će ista, s obzirom da je tada bilo primirje, da isprati jedinicu MUP-a do odredišta, kao i jedinicu čija se rotacija vrši do grada Dečana, kako bi se izbeglo da dođe do incidenta, čime su verifikatori bili garant da će zamena snaga proteći bez sukoba policije i OVK. U tom cilju su iz sedišta misije OSCE-a najavili putem svojih oficira za vezu, lično Ramušu Haradinaju da će se u to vreme i na tom mestu obaviti predviđena aktivnost u prisustvu verifikatora OEBS-a.

U tom cilju je u Dečane neposredno pre dogovorene akcije sa MUP-om došao lično i zamenik šefa KVM, Vilijema Vokera, engleski general Karolj Džon Drevjenkijevič, kako bi lično na terenu prisustvovao događaju, ali bez toga da ide na mesto zamene policijskih snaga. Svakako, umesto njega iz sedišta Misije, poslata su dva vozila, sa ljudstvom kako bi do detalja ispratili postupak rotacije policijski snaga. Iako je najavljena rotacija komandantu Oslobodilačke Vojske Kosova - OVK u području Dečana, Ramušu Haradinaju lično, incident se ipak desio čim je konvoj došao do mesta Požar, zaseok Bandera, kod napuštene kućice pored puta, gde je konvoj napadnut snajperskom vatrom.

Konvoj se sastojao iz dva obeležena vozila OSCE-a, od kojih je jedno bilo blindirano, marke "Land Rover Defender", u kojem su bili Britanski pripadnici OSCE-a, i drugo vozilo sa višim funkcionerima verifikacione misije, koji su se nalazili u redovnom neblindiranom vozilo "Mitsubishi Pajero". Po dogovoru, nekih dvadesetak do pedeset metara iza ova dva vozila OSCE-a išla su dva kamiona MUP-a Srbije sa blizu 40 pripadnika policije koji su se nalazili u otvorenom tovarnom prostoru kamiona prerađenih za transportovanje ljudstva. Kada su dva vozila OSCE-a, došla tačno na desetak metara od ove kućice, na oba vozila verifikacione misije je otvorena snajperska vatra, i tom prilikom su ranjena dva pripadnika misije, jedan britanski državljanin u blindiranom vozilu, koji je gađan specijalnom municijom koja je probila blindirano staklo na ovom vozilu, i srpski prevodilac koji se nalazio u drugom vozilu. Kako to nije bila vatra upozorenja, već pokušaj likvidacije svih koji su se u tim vozilima dolazili, bilo je veoma teško organizovati izvlačenje sa te tačke.

U vreme dok se već više od deset minuta pucalo po vozilima OSCE-a i njihovom osoblju, nijedan metak nije ispaljen prema pripadnicima MUP-a koji su bili u otvorenim kamionima, na samo pedesetak metara iza vozila verifikatora koja su bila pod dejstvom vatre. Tada je drugi verifikator iz blindiranog vozila nekako uspeo da pomeri ranjenog kolegu i seo za volan, krenuo nazad i vozilom je sakrio drugo vozilo sa kojim su se tako uporedo vozeći unazad izvukla oba vozila sa ljudima. Kako su se oba vozila udaljila nekih dvadesetak metara od mesta na kojem su pogođena i na kojem je na njih pucano, prestala je i vatra, a tom prilikom nije izvršena rotacija snaga MUP-a.

Zapanjujuća je činjenica da tokom celog trajanja tog incidenta nije ispaljen nijedan metak na policijske snage. Odmah nakon tog incidenta se pristupilo zajedničkom uviđaju KVM-a i MUP-a, gde su napravljeni zapisnici o uviđaju, i gde je odmah pružena prva pomoć dvojici ranjenih, koji su odmah odvedeni u Prištinu, a ceo događaj je zataškan od strane OSCE-a, a MUP mu nije pridao adekvatnu važnost, niti je bio medijski propraćen na pravi način da ukaže domaćoj i međunarodnoj javnosti na to da OVK otvoreno napada verifikatore u vreme primirja, čineći težak zločin prema međunarodnom pravu, pucanjem u osoblje i lica koja su pripadnici misije pod međunarodnom zaštitom.

Kako država nije reagovala adekvatno na ovaj nesvakidašnje težak incident, koji je dokaz stava države o terorizmu koji sprovodi OVK, OSCE izdaje šturo saopštenje u Prištini 21. januara 1999. godine, da je Komandant snaga Oslobodilačke Vojske Kosova - OVK u području Dečana javno saopštio, da su njegove snage odgovorne za pucnjavu i ranjavanje dva člana osoblja Kosovske Verifikacione Misije - KVM 15. januara, pod izgovorom da je došlo do nesporazuma.

Povodom ovog incidenta, OSCE je ovim saopštenjem potvrdio činjenicu da je OVK obaveštena o kretanju vozila i ljudstva misije na tom terenu, kao i da je napad OVK okarakterisan kao nameran, na štetu fizičke bezbednosti članova Kosovske Verifikacione Misije i diplomatskog osoblja misije. Dakle, svojim saopštenje je misija OSCE-a potvrdila da je OVK preuzela odgovornost i krivicu za napad na osoblje misije, upozoravajući da je napad na osobu pod međunarodnom zaštitom ozbiljan zločin.

Iako je nesporno da je iza ovog incidenta stao lično Ramuš Haradinaj, kao i da je ovaj zločin nesporan, dokazan i potvrđen, srpsko tužilaštvo za ratne zločine nije ni ovako velik i dokazan zločin stavilo Ramušu Haradinaju na teret, a što je takođe neverovatno, isto su postupili i haško tužilaštvo i Tribunal u Hagu, te je Ramuš Haradinaj jednostavno prošao kroz haški proces bez ikakve odgovornosti za dokazan zločin, za koji je nesporno odgovoran. Pitanje neozbiljnosti i odgovornosti srpskog tužilaštva za ratne zločine koje je pored toga što je imalo neposredna saznanja o ovom događaju i zločinu, imalo i dokumentaciju sa uviđaja koji je izvršio MUP Republike Srbije neposredno nakon incidenta, najmanje 40 svedoka incidenta pripadnika MUP-a, ali i priznanje samog počinioca. To sve nije bilo dovoljno da tužilaštvo postupa na način kako to mora činiti, a to je da goni počinioce najtežih krivičnih dela kako protiv domaćeg, tako i protiv međunarodnog prava. Umesto toga, Ramuš Haradinaj može da se zahvali Vladimiru Vukčeviću i da mu da orden za zasluge kosovskoj nezavisnosti, jer ga je oslobodio jedne od optužbi iz koje nikada ne bi mogao da se izvuče,  jer je nesporno da je zločin izvršen.