Trovačnica

Hranu iz uvoza više ne kontrolišu ni sanitarne inspekcije

 

Jedi, jedi, i polako bledi

 

Već dva meseca namirnice stranog porekla slobodno ulaze u Srbiju, odmah se carine i stavljaju u promet, bez zvanične procene njihove zdravstvene ispravnosti koju je do sada vršila nadležna granična sanitarna inspekcija prema važećem Zakonu o sanitarnom nadzoru i Zakonu o ministarstvima. Ko je tim činom otvorio neslućene mogućnosti šverca uvozne hrane neispitanog porekla i kvaliteta? Kako je podivljali uvoznički lobi uticao na donošenje novog Zakona o bezbednosti hrane? šta jedemo i jesmo li zaista postali radioaktivna deponija?

 

Nikola Vlahović

 

"...Podsećam da je u Srbiji u junu 2009. godine demokratska vlast usvojila Zakon o bezbednosti hrane, koji iz kontrole zdravstvene ispravnosti namirnica isključuje sanitarnu inspekciju!". Ovom rečenicom počela je svoje pismo upućeno Tabloidu čitateljka Slobodanka Pravdić, opominjući srpsku javnost o kakvom je monstruoznom naumu ovde reč. čitateljka dalje nastavlja ovaj svoj dramatični apel, pa kaže da: "...po ovom zakonu, sanitarna inspekcija više ne kontroliše zdravstvenu ispravnost namirnica, nego to čine sami proizvođači! Naravno, ne postoji nikakva garancija da će to proizvođači učiniti na kvalitetan način. Pošto je nepisano pravilo da kompanije iz Amerike i Evrope proizvode tri kategorije istog proizvoda - prvu za domaće potrebe, drugu za izvoz u razvijene zemlje i treću za izvoz u zemlje u razvoju, lako je zaključiti da je Srbija u ovoj trećoj kategoriji, te je evidentna distribucija namirnica iz uvoza koje u sebi sadrže čak i kancerogene materije! Da paradoks bude veći, ti proizvodi su inače zabranjeni za distribuciju u zemljama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.

Stručna javnost upozorava da svakoga časa može doći do trovanja i zaraznih bolesti u Srbiji, zbog nekontrolisanog uvoza jeftinih životnih namirnica iz inostranstva koje su više nego sumnjivog kvaliteta i ispravnosti..."

Tabloid je, idući tragom pisma svoje čitateljke, došao do podatka da je po novom Zakonu o bezbednosti hrane, fitosanitarna inspekcija zaista od 10. juna preuzela dužnost od sanitarne inspekcije, pa će ona ubuduće obavljati administrativni posao na granicama Srbije, ali i posao pregleda šlepera, hladnjača, kamiona i svih transportnih sredstava kojima se doprema hrana iz uvoza. Fitosanitarna inspekcija imaće obavezu da vrši procene bakteriološke ispravnosti uvozne hrane, pa laički posmatrano, stiče se utisak da je ovo sasvim dovoljno da hrana lošeg kvaliteta ne uđe u Srbiju. No, stvari izgledaju malo drukčije...

Naime, i ranije je fitosanitarna inspekcija svoj posao radila na državnim granicama, ali su radili i sanitarni inspektori čija je odgovornost bila, takođe, kontrola ispravnosti uvoznih namirnica. Novim zakonskim uvođenjem fitosanitarne inspekcije, kao jedine nadležne u ovoj oblasti, stvara se skandalozna bezbednosna "rupa", pa su najpozvaniji ljudi sanitarne inspekcije ostali zgranuti "novim rešenjima", između ostalog i zbog činjenice da na državnim granicama posao lekara Ministarstva zdravlja preuzimaju inženjeri poljoprivrede u službi fitosanitarne i poljoprivredne inspekcije, čiji je posao, prevashodno, kontrola biljnih bolesti i sprečavanje unošenja biljnih štetočina u zemlju.

Kako je došlo do toga da Ministarstvo poljoprivrede dobije ovlašćenja koja nijedno takvo ministarstvo u svetu nema? Izvori Tabloida kažu da Ministarstvo poljoprivrede nema niti stručnih kadrova niti odgovarajućeg iskustva u ovoj oblasti.

Kojom brzinom neadekvatno ispitana hrana iz uvoza stiže na srpsko tržište ne treba mnogo opisivati: recimo, veterinarska i fitosanitarna inspekcija daju potvrdu o bezbednosti uvozne hrane, carina ih rutinski ocarini, pa roba može odmah u prodaju. Zanimljivo, ali po ovom istom novom Zakonu o bezbednosti hrane sanitarni inspektori su uključeni u posao samo kad je u pitanju dečja hrana, kuhinjska so, arome, aditivi, dijetetska hrana i flaširana voda!

Pošto je uskoro realno očekivati pravi haos na tržištu hrane u Srbiji, neidentifikovana ličnost iz Ministarstva zdravlja htela je da umiri savest, pa je priznala Tabloidovom izvoru da je novi "raspored snaga" na državnim granicama napravljen "po afinitetima" a ne po stručnosti, te da kontrola poljoprivrednih proizvoda uopšte nije definisana ovim zakonom (valjda građanin treba da podrazumeva da fitosanitarci znaju šta rade)!

Mada je Generalni inspektorat Ministarstva poljoprivrede, već kod prvih znakova nezadovoljstva "novim rešenjima" koji su došli od sanitarnih inspektora, reagovao umirujućim tonovima, direktor ove institucije Dušan Pajkić našao je za shodno i da istovremeno krene u "protivnapad", optužujući sanitarce da su imali "svoje kanale", te da su oni ovim zakonom "razbijeni", tvrdeći usput da je ova služba dobila novim zakonom više posla, pa čak i nadležnosti i odgovornosti!

Nije Pajkić propustio da kaže i to kako "...nigde u EU sanitarna nije na granici" i da su "...četiri službe koje kontrolišu promet ljudi i robe policija, carina, veterinarska i fitosanitarna inspekcija, pa je sada i u Srbiji uspostavljen isti takav sistem"... Mada prema članu 12. Zakona o bezbednosti hrane, namirnice životinjskog porekla kontroliše granična veterinarska, hranu biljnog porekla fitosanitarna, a mešovitu veterinarska i fitosanitarna inspekcija, izvesno je da sanitarni inspektori imaju argument kad kažu da je napravljena šteta kada su povučeni iz posla i da je "...najpre trebalo usaglasiti propise i zajednički raditi na sprovođenju novog zakona, jer on nije isključio ulogu (prava i dužnosti sanitarnih inspektora) propisanu Zakonom o sanitarnom nadzoru iz 2004. godine".

Glasovi razuma iz Ministarstva zdravlja kažu da treba intervenisati dok ne bude kasno.  Nedopustivo je ostaviti hranu bez kontrole zdravstvene ispravnosti, to znači teško kršenje  zakonske obaveze kad je reč o sanitarnom nadzoru, jer ne mogu fitosanitarni inspektori tako lako (ili uopšte ne mogu) da otkriju teške metale, živu, pesticide i bakterije.

Već duže vremena namirnice stranog porekla slobodno ulaze u zemlju, odmah se carine i stavljaju u promet, bez zvanične ocene i procene njihove zdravstvene ispravnosti - za koju je jedino nadležna granična sanitarna inspekcija prema važećem Zakonu o sanitarnom nadzoru i Zakonu o ministarstvima - čime su otvorene neslućene mogućnosti šverca uvozne hrane neispitanog porekla i kvaliteta.

Nedavno je Privredna komora Srbije zahtevala hitno donošenje i zakona o hrani za životinje. U Srbiji se proizvede legalno oko 824.000 tona ove hrane, a sve procene govore da te hrane nekontrolisano i neregistrovano ima stalno u opticaju u količini od oko 1,7 miliona tona, a da bi se ta proizvodnja legalizovala, potrebno je hitno donošenje zakona. šta je i ko je sve proizvodio od hrane za domaće životinje, pa i za kućne ljubimce, teško je i pretpostaviti. činjenica je da je sam predlagač zakona, spontano, ovakvim činom pokrenuo još jedno dramatično pitanje o lancu ishrane u kome se celokupno stanovništvo Srbije danas nalazi.

 

 

Zemlja naša zatrovana

 

U Srbiji ima oko 3.000 malih poljoprivrednih apoteka u kojima godinama već traje prodaja raznih nedovoljno kontrolisanih, pa čak i nepoznatih hemikalija koje preostalo seosko poljoprivredno stanovništvo upotrebljava mahom bez nadzora agronoma. Kvalitet povrća koje stiže na takav način na pijace niko ne kontroliše, niti postoji način da se utvrdi količina hemikalija kojima su ove životne namirnice "obogaćene".

Zakonom o zaštiti bilja precizno je regulisano: da bi se neko bavio prometom takvih hemikalija na veliko, ali i na malo, postoji čitav spisak vrlo rigoroznih uslova, a morao bi da ima i dozvole barem tri resorna ministarstva - Ministarstva za zaštitu životne sredine, Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva trgovine, turizma i usluga, nadležnog između ostalog i za tržišnu inspekciju.

Za kontrolu poljoprivrednih apoteka zaduženi su fitosanitarni inspektori, a njih ima veoma  malo u okruzima Srbije, tek po jedan ili dvojica!

Zakon kaže i to da svaka poljoprivredna apoteka mora da ima u stalnom radnom odnosu  diplomiranog inženjera za zaštitu bilja, dakle stručno lice koje bi savetovalo čime se može tretirati bilje, a pesticidi bi obavezno morali da se skladište odvojeno od stočne hrane i da ne budu u dodiru sa ostalim proizvodima koji se prodaju u poljoprivrednim apotekama.

Nažalost, u srpskom agraru, posebno onom na seoskim područjima, pesticidi imaju tretman jednak svakoj drugoj robi, pa su čak i zaposleni u tim seoskim poljoprivrednim apotekama uglavnom nestručni ljudi, laici koji malo znaju ili uopšte ništa ne znaju o pogubnosti poljoprivrednih hemikalija.

Vlasnici poljoprivrednih apoteka zbog bolje zarade kupuju čak i švercovane strane pesticide iz inostranstva, nepoznatog kvaliteta. Sa druge strane, kvalitet zemlje na kojoj se uzgajaju poljoprivredne kulture, retko kada je predmet stručne analize, pa je sasvim izvesno da je izvorište celokupne prehrambene trovačnice u Srbiji, baš tu, na uzgajalištima povrća i voća.

Proizvođačima povrća dešava se vrlo često da u dubljim slojevima zemlje naiđu na neraspadnute naslage otrova poznatog kao di-di-ti, koji nije u upotrebi skoro 30 godina.

Mada je od proteklih ratova zemlja u Srbiji inače u velikoj meri kontaminirana radioaktivnim sredstvima iz eksplozivnih sredstava, treba znati da i ovakvi "stari otrovi" ne mogu brzo nestati iz zemljišta. Jedan ozbiljan proizvođač takozvanog organskog ("neprskanog") povrća govori kako to u praksi izgleda: "...Oni se uglavnom transformišu ili se preko vode ponovo vraćaju u zemlju".

 

Svinjsko pitanje

 

Prošle, 2008. godine, u decembru, iz Irske je u Srbiju jedan domaći uvoznik hteo da "nahrani" srpsko stanovništvo uvoznim svinjskim mesom zatrovanim kancerogenom hemikalijom po imenu dioksin. Dvostruki problem bio je što je u pitanju bio ilegalni uvoz... Iz Irske su do tada, prema dostupnim podacima, uvoženi samo riba i riblji proizvodi, te instant kafa u prahu.

Srećom, tako zatrovana svinjetina, niti sveža niti prerađena, intervencijom državnih organa nije stigla do Srbije. Uvozniku nije bilo ništa.

Inače, svinjsko meso iz Irske povučeno je iz prodaje u dvadesetak zemalja, a i sama vlada Irske je kasnije priznala da je meso kontaminirano kancerogenom hemikalijom dioksin greškom otišlo u izvoz!

Svinjsko meso Srbija kupuje od Nemačke, Holandije, španije, Italije, pa čak i Makedonije i Crne Gore!

Prema podacima kojima raspolažemo, samo u prošloj 2008. godini, do oktobra, u Srbiju je uvezeno više od šest hiljada tona svinjetine iz ovih zemalja!

Ilegalni uvoz mesa jedna je od omiljenih radnji kriminalizovanih kompanija, pa se tako dešava da Srbi jedu južnoameričku junetinu, piletinu uvezenu preko Kosova i Bosne i Hercegovine. Kako se desilo da Srbija, kao nekadašnji ugledni izvoznik mesa, postane uvoznik - pitanje je za protekle i sadašnje vlade i ministre, koji su sve učinili kako bi domaći stočni fond bio upropašćen i kako bi svaka strategija oporavka poljoprivrede bila svedena na besramne marketinške trikove. čak je i Obrenovićeva Srbija, sa izvozom od milion svinja godišnje u Austrougarsku, bila daleko ispred današnje Srbije? Zabrinjava li to nekoga ovde?