Do koske
Dok traje
kurs srpskih ekonomskih diplomata, trgovac iz Moskve
dolazi na Beogradsku berzu
Kupac koji
nije kobac
Od ideje slobodnog tržišta do njegovog
unutrašnjeg porobljavanja, prošlo je manje od deset godina.
Kako je novija prošlost pokazala, Srbija je uvek čekala "neku silu" da reši stvari. U tome nije imala mnogo
sreće. Svaka sila nešto hoće da otme. Ova moderna Rusija sa kojom
je Srbija u strateškom poslu veka,
neće ništa nikome uzeti, niti
dati na poklon.
Slede časovi poslovne etike...
N. Vlahović
U senci besmislenih spekulacija o trasi ruskog gasovoda
"Južni tok", kojima je tokom svoje "bugarske avanture" kumovao lično srpski predsednik
Boris Tadić, većina članova Upravnog
odbora Naftne industrije Srbije, koju čine Igor Antonov, Vitalij Barišnjikov, Aleksandar Dibalj, Kiril Kravčenko,
Anatolij Černer, S. Šekšnja i
Vadim Jakovljev, donela je odluku da nakon prelaska
u otvoreno akcionarsko društvo, ova kompanija
izađe i na
Beogradsku berzu. Onaj manji, domaći deo članova
Upravnog odbora NIS-a, sigurno nije imao
ništa protiv.
I da je imao, u manjini je.
Ova vest nije zauzela mnogo
prostora u srpskim medijima, ali bi
prema posledicama koje će taj akt
imati, morala da bude vest godine,
barem za one bivše radnike NIS-a koji su još
uvek (ukoliko se za male pare i oni nisu predali
domaćim mešetarima na terenu)
vlasnici 19,1 odsto akcija svoje bivše
kompanije.
No, nije
samo o njima reč...
Sve ruske naftne kompanije,
uključujući i Gaspromnjeft koji je većinski
vlasnik NIS-a, posluju na principu harmonizacije
sopstvenih interesa i zakonskih propisa
u zemlji sa kojom posluju. Problem je što u Srbiji, koja je u zakonodavnom i pravosudnom haosu, ne postoji pouzdana poslovna etika koja bi investitorima garantovala stabilno poslovanje. To važi i za ruske
investitore koji su ovde od
strane jedne male ali dobro organizovane
grupe mrzitelja svega što je rusko, dočekani sa najvećim podozrenjem, pa čak i organizovanim,
sistemskim subverzijama.
Jedan od
glavnih argumenata ovog antiruskog orkestra bio je taj da su "Bugari
postigli bolji ugovor sa Rusima",
jer je njihova naftna industrija napravila sa Moskvom
ugovor o vlasništvu u odnosu 50:50, a NIS je prodat kao većinsko rusko vlasništvo (51:49). Jedino što ova grupa plaćenih
lobista nekih drugih korporacija nije htela ili
nije smela da kaže je to da
ruska kompanija Gaspromnjeft u Srbiji, kao većinski
vlasnik, osim dobiti preuzima i rizik da
izgubi na poslovima teškim
više milijardi dolara. U Bugarskoj će eventualni gubitnički poslovi biti podeljeni napola sa državom,
odnosno njenim poreskim obveznicima.
Srbija još
nije stigla da vidi koliku
ekonomsku, stratešku i svaku
drugu korist može da ima
od ruskog projekta veka. U dobroj meri, u tome je sprečavaju režimski mediji, koji imaju
druge prioritete. Recimo da prate Borisa Tadića kako
radi sklekove ili kako zavrnutih
rukava obilazi kuće poplavljene sirotinje i obećava im još
veću baru od one u koju su
upali: onu atlantsku, plavu i nepreglednu.
Ali, vreme
neumitno radi za "Južni tok" i za
sve one koji u ovom spasonosnom projektu vide izlaz iz poslednjeg kruga
tranzicionog pakla do koga su stigli
uz pomoć lažnih proroka što su im usta
bila puna raznih integracija i pridruživanja,
a džepovi od te propagande sve
puniji.
Na kraju
je nekome i u Briselu postalo jasno da je vlast
u Srbiji ogrezla u korupciji i kriminalu,
ali i da
širenje Evropske unije treba zaustaviti.
Otomanska unija koju je zamislio sumanuti srpski predsednik, nikako se ne uklapa u to.
I profesionalni
mrzitelji ruske politike su se prevarili. Ruski energenti neće doći u Srbiju samo zbog
toga da bi zaradila Rusija, nego i
zbog toga da zaradi i Srbija,
da se osvesti, da konačno povrati
samopoštovanje, da izgradi status zemlje koju više neće šamarati kako ko
hoće. Čak će i taj mali ali
žilavi antiruski orkestar, koji je opsednut nekim fantomskim antisovjetizmom, živeti bolje nego
što živi danas.
Čuje
se ruski jezik ovih dana na
ulicama Beograda. To budi nadu. I Zapad
se preselio na Istok. Prepuni su Sankt Peterburg, Moskva, Peking, Šangaj i drugi megalopolisi
novog multipolarnog sveta, kompanija sa Zapada, čitave
kolonije doseljavaju, svet nije ono
što je juče bio.
Ovo, očigledno,
još nije jasno malim balkanskim
satrapima koji sebe zovu "politička elita Srbije", "visoki funkcioneri partije" i slično.
Kad neki
prvi veliki kupac NIS-ovih akcija, recimo, ruski milijarder sa sedištem u Londonu
ili na Sejšelima, podigne cenu ovdašnjih
"hartija od vrednosti", sve će biti jasnije. Ruski
odgovor na ovdašnji burazerski
kapitalizam biće u vidu jedne pedagoške
mere: da magarci nauče da šargarepa
može i bez
batine.
Konačno, ne treba
zaboraviti ni to: ruski Gaspromnjeft, kao vlasnik 51 odsto vlasništva
(ukupno
83.160.800 akcija), sve
što čini na planu povećanja
cene akcija i podizanja ukupnog
standarda kompanije, čini i za
dobro bivših radnika, onih
koji su vlasnici
19,1 odsto tih vrednosnih papira, ali i sadašnjih i budućih generacija koje
tu budu radile.
Kako će se ponašati Republika Srbija
koja je u svom vlasništvu zadržala
29,9 procenata akcija, jasno je bilo od
početka. Zaluđivanje naroda, obećanja,
prevare...
Ko nije
raznim vladinim i "nevladinim" terenskim mešetarima još uvek prodao
svoje akcije, i ko bude
pravilno razumeo rusku poslovnu politiku u Srbiji, može dobro da
zaradi. Jer, naša velika slovenska
braća prošla su kroz pakao "jeljcinizma", i odlično znaju
kroz šta Srbija prolazi. Čak je i američka
politika stavila Srbiju na dno
prioriteta, jer ima znatno većih i važnijih
problema, te je priča o "strateškom konfliktu" na ovom delu
Balkana završena. Oko te
mrtve strategije podeljeni su samo
još "visoki funkcioneri" srpskih stranaka, koji se još nisu obrijali
i nemaju ni dva dana
radnog staža. Neki od njih
će, ukoliko se međusobno ne
pohapse, ići ponovo u školu.
Što onu pravu, što životnu.