Francuska

U zemlji slobode i ljudskih prava, građani se trezne od zabluda

Marina, nova nada Francuza

Demokratija nije videla veći skandal od aktuelnih francuskih lokalnih izbora. Negiranje svih demokratskih principa i neprirodnih udruživanja stranaka da bi se eliminisala prva partija francuske, mnogo izvikani Nacionalni front (FN) familije Le Pen. Tatu su nasledile ćerka i unuka, Marina i Marion, koje su se pokazale mnogo veštije od izlapelog osnivača partije za potkusurivanje Žana Maria. Jer FN je u startu tako i bio zamišljen, uz svestranu pomoć svog najboljeg neprijatelja Miterana, da bi ekstremna desnica pokupila dobar deo glasova Širakove klasične desnice i na principu "podeli pa vladaj" omogući sebi drugi mandat. Da bi partija koja nema većinu glasača pokupila kajmak i vladala u ime svih.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Kad stranke postanu sekte

Danas je Oland pokušao da napravi reprizu podvale i udario nosom o ledinu, prosuo čabar mleka pa nema ni kajmaka za socijalističke kandidate, koji su se već odomaćili i navikli na udobne fotelje vlasti, časti i velike kompenzacije za usluge kako oni nazivaju svoje plate. Oni vole da sebe predstavljaju kao sluge naroda (trt Milojka), svuda ista priča, dok se raja ne doseti pa ne glasa više kako joj se kaže, već kako misli, onda dolazi čiča miča i gotova priča! Tako je FN postao prva partija Francuske, a Marina Le Pen ozbiljno povećava svoje šanse da za 16 meseci zameni puding Olanda u fotelji Jelisejske palate, jer je narod željan promene. Makar i gore, samo da je drugačije.

Samo, ni vlast nije rekla svoju poslednju reč; u demokratiji a la fransez imati najveći broj glasova ne znači i pobediti. Postoje razni trikovi, mafijaške ili sektaške kombinacije, kako se izražavaju sami lepenisti, da bi se od fekalija izbornih pravila napravila dobra pita, gužvara.

Proglasi se novi zakon koji ide na ruku svoga tvorca i eto gde je ključ legalne izborne mućke. Da bi se odstranila najjača stranka, koja je izvikana kao profašistička i antidemokratska, a ipak nije zabranjena, vlasti su sebi sašili odela po meri i skrojili nešto što ne postoji nigde u svetu: Proporcialni izbori u dva kruga pomešani sa većinskim rezultaima i bonusom koji se prišiva na odelo nakon rezultata. Španska sela u francuskoj obradi.

Evo kako to izgleda konkretno: U prvom krugu se glasa da se vidi kako da se namesti drugi krug. Ko s kim da se ujedini ili ko da odustane kako bi pobedio onaj ko treba da pobedi. I sve da najjača partija nebi imala ni jednog predstavnika . Stranka koja prednjači u drugom krugu, odnosno ima najveći broj glasova, dobija pride (takozvani bonus) još 25% mesta u regionalnoj skupštini, plus onoliko koliko sami ubodu. Ova genijalna stavka treba da osigura socijalistima opstanak, a ne ostavku. U teoriji (i u prošlosti), socijalisti imaju oko 30 % glasova i sa tom mini trećinom (plus bonus) treba da dobiju maksi vlasti i apsolutnu većinu u skupštini teritorije. Ostale partije, a ima ih ko kusih pasa, dele među sobom kosku. Ovaj zakon je takođe proguran na silu, jer lokalni izbori u petoj sili sveta i nisu obična glasanja za regionalne savetnike, već su to mali kvazi-referendumi za kvazi-nezavisnost u okviru francuske nacije. Regioni kojih je bilo 22 dosta velikih, u januaru su nasilno i protiv volje građana spojeni u 13 ogromnih, od kojih neki imaju i do 12 milona stanovnika (kao što je pariski region) a ostali idu od 3 do 6 miliona duša, i sve ostalo što ide uz tako velike teritorije u sistemu delokalizacije.

Plan postoji, al zavere nema

Potpuno je jasno da se ovde radi o jednoj istoriskoj volji da se Evropa nacija jednoga dana pretvori u kontinet regiona, malih feudalnih državica, što bi bar nama trebalo da bude jasno jer se od Jugoslavije i započeo taj novi evropski poredak u službi Amerike i NATO-a. Stoga je ratoborni Oland smislio nekoliko ovakvih čarobnih abrakadabra pravila, kako bi da sa manjinom uzeo svu vlast dok mu je u glavi najveći problem: Kako da se dokopa drugog mandata, kad je već tri godine na začelju popularnosti.

Na njegovu "sreću", situacija u svetu je sve gora, a pariski atentati, za koje su sami teroristi tvrdili da je on glavni krivac, doneli su mu toliku popularnost da je postao najkandidat za sopstveno nasleđe fotelje nekrunisanog kralja. Tako mnogi nazivaju funkciju francuskog predsednika koji može sve sam, pa i da objavi rat kome hoće bez pitanja skupštine ili naređuje kandidatima lokalnih izbora šta da rade. Ovoga puta i kroz usta svog strogog prvog ministra Valsa naredio je da se u tri regiona, gde su socijalisti na trećem mestu, povuku sve kandidature i da region ostane bez i jednog socijaliste, samo da bi naudio i porazio FN Marine Le Pen.

Svojim glasačima je naredio da glasaju za jučerašnjeg neprijatelja, Sarkozijevu opoziciju. Ludilo nema granice i mnogi savetnici i kandidati ne mogu da shvate ovaku odluku. Ako je FN stvarno toliko opasan po demokratiju zašto se ne zabrani. Ako je nedemokratski zabraniti partiju, zašto se onda nedemokratski udružuju svi protiv jednoga i zašto se vrhovna vlast meša u lokalne izbore ako je to moralno i ustavno zabranjeno.

Na sva ova ZAŠTO ima samo jedan odgovor: ZATO! I to je sve što možete znati. Ostalo je državna tajna, a pogotovo nije dozvoljeno u vreme opšte nesigurnosti i vanrednog stanja, koje još uvek vlada u Francuskoj i vladaće koliko to bude trebalo. A trebaće. Pogotovo što je ovaj Patriot Akt na francuski način zgodna prilika da se trkeljišu građani danju i noću bez ikakvog mandata, stanovi i kompjuteri ili bankarski računi su javna tajna, a u bajbok ili kućni pritvor idu sumnjivi ili nepoželjni.

Tako su sindikalisti i ekologisti bili zatvoreni u vreme velike žurke od 150 guzonja sveta koji su došli na mondijalističku misu da spase planetu i za to svojim avionina izbacili još stotine tona CO 2 u atmosferu. Manifestacije su zabranjene, a policija odlučuje koga treba privesti i ispitati, mada nije dužna da kaže za šta je lik sumnjiv. Opozicija smatra da je vanredno stanje legalno iz sigurnosnih razloga, ali da se ta legalnost koristi i u nelegalne svrhe. Kako je evropskim ustavom vanredno stanje zabranjeno bez dozvole EU, tako je Francuska hitno tražila specijalno odobrenje za parcijalno i privremeno ukidanje slobode u svojoj državi. U ovakvoj atmosferi vanrednog stanja su se održali COP21, kao i lokalni izbori.

Gledano iz ugla opozicije sve izgleda kao da jedva čekao neki veći problem pa da se preko pravosuđa i policije vlasti obračunaju i sa drugom vrstom kriminala, od finansijskih pronevera do klasičnog lopuvluka i šverca. I sve opet u okviru izborne kampanje, jer od smanjenja kriminala zavisi kota popularnosti predsednika-kandidata. Nije slučajno da se u isto vreme propagira novi predlog zakona o novčanoj nagradi podkazivača koji cinkari utaju poreza, na primer.

Ke sera, sera!

Sve ovo je providno, pa čak i neskrivene ambicije predsednika i njegovog prvog ministra su uticale na boju glasačkih listića. Francuzi su u iskrenoj žalosti i autentičnom strahu od ratova i atentata u koje ih uvlače političari, pa čak mnogi ne mogu više da podnesu non stop pevanja marseljeze na svakom koraku, držanja za ručice, sveće i cveće na trotoarima ili zastave na prozorima po zapovesti istih onih koji su ušli u rat protiv nevidljivog neprijatelja a da nisu zaštitili dovoljno svoju zaleđinu. Ne može rat biti jednosmerna akcija i kako se seje tako se i žanje rekao je poznati filozof Mišel Onfray. Slično su se izjasnili i drugi intelektualci, kao što su Mišel Colon ili Alan Finkelkraut. Čak i pojedini roditelji pobijene dece u rok dvorani Bataklanu nisu želeli da se priključe silnim komemoracijama atentata jer smatraju da je to čista politička rekuperacija zla od strane onih koji su jednim delom odgovorni za atentat kao voajerizam medija, ali i samih građana. Još uvek ima sijastet tužnih faca koje dolaze da obiđu ulicu cveća ispred Bataklana i usputno naprave po koji selfi. Tužno je gledati tugu koja nekima olakšava unutrašnje zlo koje je u ljudima, a pogotovo u velikim bezdušnim gradovima. Bezdušnim i bezbožnim, jer ovakve paganske idolatrije pokušavaju da zamene gotovo zabranjen hrišćanski obred pokojnika.

Neko će reći : Pa kakve veze ima sad atentat i hrišćanstvo sa lokalnim izborima! Ima i te kakve, jer je Oland u prvom naletu nabio 50 % popularnosti na račun mera koje je preduzeo protiv islamskih ekstremista, ali kako narod više voli orginal od kopije, tako je i FN uzeo svoj deo kolača preko tuđih leđa, jer je od postanka ukazivao na opasnosti od islamista, ali i nedavno od migranata, kao i svih ostalih stranaca koji sada uterivaju strah u kosti ne samo u Francuskoj po celoj Evropi pa i šire. Ipak sve ovo samo odlaže konačni obračun kod OK korala, kada nacionalisti, ako budu živi i zdravi, budu ukrstili glasačke kutije sa mondijalistima. A onda, Ke sera sera!