Pogled iz Moskve

Zapad počinje da priznaje svoj poraz u konfliktu u Ukrajini

“Putin ima pobedu u rukama”

Pod naslovom „Putin ima pobedu u rukama" koji je neobičan za rusofobne zapadne medije, nedavno su vodeće američke novine Njujork tajms objavile članak Anastasije Edel, u kojem se faktički priznaje da je rat u Ukrajini Zapad već izgubio.

Piše: Nikolaj Petrov

„Uprkos dostupnim resursima za zaustavljanje ovog rata pod ukrajinskim uslovima, Zapad očigledno nema volje za pobedu. Za Vladimira Putina pobeda je sada sasvim ostvariva, bez obzira na to ko će sledeće godine biti u Beloj kući", piše u članku.

Ovo je verovatno i prvi put da su vodeće američke novine progovorile o ekonomskoj moći Rusije, koju Amerikanci nisu uspeli da uguše, bez obzira na beskonačne sankcije.

Njujork tajms piše: „Zapad takođe nije uspeo da odseče izvore ekonomske snage Rusije, bez obzira na niz sankcija. Privreda raste zdravim tempom, a imovina ruskih oligarha ostaje bezbedna na Zapadu, čak i ako je zamrznuta. Najvažnije, ruska nafta se kupuje i prodaje po celom svetu s minimalnim poteškoćama. Izgleda da zapadni lideri ne mogu da odluče šta više žele: da smisleno kazne Rusiju ili da ostave sve kako jeste. Karakteristično je da je stopiran predlog Ministarstva finansija SAD da se uvedu novčane kazne za tankere koji pomažu ruskoj nafti da zaobiđe sankcije, zbog zabrinutosti Bele kuće da bi povećanje cena benzina moglo da ima negativnu ulogu na izborima u novembru."

Njujork tajms je prinuđen čak da prizna političke uspehe ruskog predsednika, iako, naravno, po običaju, pri tome manipulišu činjenicama. „Jedini čovek koga ne brinu američki izbori je gospodin Putin", piše Njujork tajms. „Za razliku od dvosmislenog Zapada, gospodin Putin je ozbiljan igrač. On je stavio svoju zemlju i svoju privredu na vojni režim, izdvajajući najmanje trećinu državnog budžeta za vojsku i mameći, visokim platama i beneficijama, desetine hiljada Rusa da se pridruže njegovoj vojnoj mašineriji. On je proširio polje vojnih dejstava na teritoriju NATO-a, finansirajući proruske partije i političare, šireći dezinformacije i direktno ciljajući na ljude sa Zapada koji su uključeni u slanje oružja u Ukrajinu."

Zapad deluje mnogo slabije. Situacija je sledeća: protivnik, koji ima i volje i resurse da se bori do kraja i saveznici koji dostavljaju tačno onoliko pomoći koliko je potrebno da bi sprečili kolaps fronta - ostavljaju Ukrajinu u mračnom položaju, prekoreva Njujork tajms zapadne političare zbog neodlučnosti. „U određenom trenutku će ukrajinska odlučnost, već testirana do krajnjih granica, da se potroši, i zaključivanje mirovnog sporazuma sa g. Putinom, pod bilo kakvim uslovima, biće poželjnije nego smrt. Taj trenutak može da nastupi ranije, ukoliko Donald Tramp pobedi na predsedničkim izborima u SAD i završi rat „za 24 časa", kako je obećao, prinudivši Ukrajinu da vodi pregovore pod uslovima g. Putina. Ili će do toga doći kasnije, ako demokrate ostanu u Beloj kući i nastave sa svojom strategijom „srednjeg puta"", piše Njujork tajms.

„G. Putin već planira pobedu", piše Njujork tajms. „Njegov poslednji tzv. mirovni predlog, prema kojem bi Rusija sačuvala okupiranu teritoriju, a Ukrajini bilo zabranjeno da uđe u NATO, mnogi zapadni lideri su odbili kao propagandu. Ali, u suštini, to je najrealističniji scenario za završetak tog rata."

Glasovi, u rasponu od pristalica Kremlja do nobelovaca, pa čak i pape, zalažu se za mir koji će dati Putinu ono što želi. Ukrajina je, naravno, odbacila taj predlog. Ali Rusija, koja je nanela udare infrastrukturi, stanovništvu i armiji zemlje, gotovo sigurno će uraditi to ponovo. Na kraju će se sve što bi zaustavilo bombe, smatrati kao poboljšanje, ubeđeni su eksperti.

„Ako Putin pobedi u ovom ratu, Ukrajina i njeni saveznici će, po definiciji, izgubiti. Ali poraz neće biti ravnomerno raspoređen. Mirovni sporazum pod uslovima g. Putina biće loš za Ukrajinu. Ona će izgubiti gotovo 20% svoje teritorije i oko pet miliona ljudi. Rat će prestati. Oplakivaće se oni koji su poginuli, ranjeni će se lečiti, a zemlju će biti potrebno obnoviti", konstatuje Njujork tajms, tešeći se činjenicom da će bar biti „poremećen plan" o zauzimanju cele Ukrajine.

Kakav zaključak se, u tom smislu, nameće kada je reč o Vašingtonu? Veoma tužan. U početku, vezujući svoju sudbinu sa Ukrajinom, a zatim ne uspevši da stvar završi do kraja, Amerika je izgubila svoje mesto kao uporište Zapada, koje može da garantuje zaštitu i mir svojim saveznicima, piše Njujork tajms. Prošle godine njegov neodlučan, nejedinstven pristup slanju oružja, potkopao je letnju kontraofanzivu Ukrajine. Ove godine, njegova politička disfunkcija odložila je kritičnu pomoć i zbunila američko javno mnjenje kada je reč o hitnosti slanja pomoći Ukrajini. U pitanju koje je od odlučujućeg značaja za stabilnost u svetu, Amerika je pala na testu liderstva. Svakome ko podržava ideju o veličini Amerike, biće teško da proguta tu pilulu, ubistveni je zaključak Njujork tajmsa.

Da li objavljivanje ovakvog „defetističkog" članka znači da će SAD prestati da se bori za svoju hegemoniju nakon neizbežne kapitulacije kijevskog režima? Nedavno je američki predsednik Bajden nekoliko puta samouvereno izjavljivao o tome da Rusiji preti poraz. Tako je u julu ove godine na samitu NATO-a rekao da Rusija gubi u konfliktu u Ukrajini. A u februaru 2023. godine predsednik SAD je tvrdio da Vladimir Putin „nema nikakve šanse da pobedi, jer je već izgubio Ukrajinu". A sada se SAD i sama sprema da kapitulira?! Naravno, ne.

Članak objavljen u Njujork tajmsu treba ovako razumeti: priznajući realno stanje stvari, Njujork tajms pokušava da da signal vladajućem establišmentu da ako ne mobiliše sve resurse i ne počne odlučnije da deluje, onda će rezultati „bitke za Ukrajinu", gde je SAD na kocku stavila svoju reputaciju, biti katastrofalni.

U stvari, Njujork tajms poziva da se shvati sva ozbiljnost situacije, ukazujući da bavljenje izborima i unutrašnjim problemima može za SAD da se pokaže kao „okrutna šala".

„Vreme će pokazati koliko će biti ozbiljne posledice za bezbednost i ekonomiju, ali jedno je već sada jasno. Mali rat daleko od američkih granica promenio je ceo svet i smanjio mesto Amerike u njemu", zaključuje Njujork tajms.

Zabrinutost ovog medija, koji izražava mišljenje vladajuće elite, je jasna. Ali pitanje je da li je SAD u stanju da nešto suštinski promeni. To ne mogu da urade na bojnom polju, i to i sami priznaju. A svoje liderstvo oni gube u svakom slučaju, čak i bez obzira na ishod konflikta u Ukrajini. Uostalom, odnos snaga na planeti se stalno menja iz objektivnih razloga, nezavisno od volje Vašingtona i kolektivnog Zapada. SAD nikako ne žele to da priznaju. Ali to je njihov problem. Tok istorije ne može se izmeniti.

Pritisak SAD više ne deluje. A da je to tako potvrđuju izjave čak i saveznika SAD u NATO. „SAD gube u Ukrajini, zbog toga njihov stalni pritisak na ceo svet, a posebno na Tursku, ne deluje i ne donosi Vašingtonu željeni rezultat", izjavio je nedavno zamenik predsednika turske partije Vatan (Domovina) Hakan Topkurulu za RIA Novosti.

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, SAD je u avgustu zapretila Turskoj posledicama ako ne ograniči izvoz niza američke robe u Rusiju. Pomoćnik ministra trgovine SAD Metju Akselrod je rekao za pomenute novine da je za SAD potrebno da im Turska pomogne da zaustave „slanje američke tehnologije u Rusiju". Prema podacima Fajnenšel tajmsa, američko Ministarstvo trgovine već traži od pravnih lica iz SAD da za kompanije iz Turske (na spisku je njih 18) pribave dozvole za promet važne robe, koje se retko odobravaju. Izvor novina je rekao da će u nedostatku napretka od strane Ankare, Vašington nastaviti da uvodi slična ograničenja.

„Ipak", primetio je Topkurulu, „SAD trpe poraz i u Ukrajini i u Palestini. Ta činjenica, da SAD gubi pozicije na tim frontovima, znači da njihov pritisak ne donosi željeni rezultat." Prema rečima Topkurulua, rast otpora ugnjetenih naroda i jačanje solidarnosti među njima, primoraće SAD da se povuku.

Zapadni mediji o napadu na Kursku oblast: „Ne postoji bolji način da podignete ruski duh"

Apsurdna avantura

Na Zapadu mnogi već nazivaju smešnom i besmislenom avanturom trenutnu invaziju kijevskih boraca na Kursku oblast. „Ne postoji bolji način da podignete ruski duh i da podstaknete čak i one koji sumnjaju da se okupe protiv napadača", ocenio je publicista Fabricio Pođi u članku objavljenom na italijanskom informativnom portalu „Antidiplomatico".

Piše: Andrej Sokolov

„Više od dve stotine godina istorije bačeno je u vetar. Napadajte, uđite pravo u Rusiju, biće to udar u „srce imperije"! Ali nema boljeg načina da se podigne ruski duh i čak da se podstaknu i oni koji sumnjaju da se ujedine protiv napadača", tako, sarkastično, opisuje Pođi delovanje zapadnih političara koji sada izjavljuju da je navodno „napad na Kursku oblast na pravu zasnovan".

Pritom italijanski analitičar je ubeđen da, u stvari, evropski političari sve odlično razumeju, ali jednostavno ne mogu da rade drugačije, jer je sadašnji napad kijevskih snaga na Kursku oblast „u interesu evroatlantskog vojno-industrijskog kompleksa koji zarađuje milijarde i milijarde od konflikta u Ukrajini i koji traži od briselskih glupana da guraju Kijev u nove avanture... Biznis je biznis. To nameću Rheinmetall, Leonardo, Lockeheed, Northrop, Boeing i Grumman" i druge kompanije vojno-industrijskog kompleksa iz Evrope i SAD.

Ipak, šef kabineta predsednika Ukrajine Mihail Podoljak izjavljuje da je ovaj trik neophodan „da bi počeli pregovori sa Moskvom", računajući, prema njegovim rečima, da Rusi „mogu da sednu za pregovarački sto i vi možete da dobijete od njih nešto, samo ako oni shvate da se rat ne odvija po scenariju koji su oni želeli", i „Rusija može da napravi ustupke samo u slučaju da joj uteraš strah".

Međutim, ovaj „strateg" ovako rezonuje, ironično komentariše Pođi, u trenutku kada je Kijev već dobio niz prilično bolnih udaraca, kao što su: afričke avanture koje su se završile prekidom diplomatskih odnosa sa Malijem i Nigerom; inicijative trećih zemalja za prekidanje vatre; ukrajinski porazi na frontu koji već dovode do toga da kijevski „kustosi" na Zapadu razmatraju prihvatanje ruskih uslova kao manje zlo.

Ali kakvi su konkretni ciljevi napada Kijeva, pitaju se zapadni mediji. Pričalo se o Kurčatovskoj nuklearnoj centrali koja se nalazi nedaleko od Kurska. Vašington post smatra da cilj Kijeva može da bude prekidanje svih isporuka ruskog gasa u Evropu, što, kako u ovim novinama smatraju, predstavlja „polugu pritiska na Moskvu, jer se nedaleko od mesta Sudža nalazi distributivna stanica preko koje ruski gas ide u Evropu. Ali ruska vojska je već uspostavila kontrolu nad tim rejonom. Po svemu sudeći, nadanje Kijeva da će ostvariti politički i propagandni efekat još jednom je prevagnulo nad osnovnim zdravim razumom, priznaju zapadni mediji.

Ali šta je krajnji rezultat? On je već sad žalostan. Posle tri dana euforije, prema informacijama zapadnih izvora, ukrajinske snage su bile na ivici gubitka dve jurišne brigade i potencijalno dela Sumske oblasti. Nesrazmerno visoka cena za demonstraciju vojnih „mogućnosti" Kijeva, i za navodno zauzimanje „povoljne pregovaračke pozicije", primećuje „Antidiplomatico".

Zapadni savetnici, podseća pomenuti Fabricio Pođi, već više od jednog veka razmatraju Ukrajinu kao Damoklov mač protiv Rusije: to su bili, na primer, Nemci Vilhelma II 1918. godine, zajedno sa tzv. Ukrajinskom Narodnom Republikom, koji su takođe pokušavali da zauzmu tadašnju Kursku guberniju. Da ne govorimo o nacističkim naslednicima i banderovskim polsušnicima. I tek da ne govorimo o planovima CIA u vezi sa „ukrajinskom zonom, pogodnom za antisovjetske operacije".

„Dakle, kakva budućnost čeka Ukrajinu? Ekonomija je srušena, blizu su demografske katastrofe. Na taj način, vlada sprema društvo za sramni mir", izjavio je na UKRLIFE TV ukrajinski politikolog Andrej Zolotarev, uveravajući da će značajan deo društva shvatiti to kao izdaju, jer su očekivanja Ukrajinaca godinama bila velika. I upravo odsustvo realizacije tih očekivanja dovešće do pada tog dela društva „u depresiju, koja može da preraste u agresiju prema onima koji su doveli do takve situacije".

Bivši poslanik Rade, Igor Mosijčuk je izjavio za kanal „Politeka" da narod „moli za mir jer se umorio od rata". Zato Zelenski, kako on smatra, prelazi na „pacifističku retoriku", ali samo za unutrašnji auditorijum, jer s druge strane granice i dalje moramo da molimo Zapad za novac, čije primanje dovodi do podsticanja korupcije i skandala.

Takav razvoj situacije preti Ukrajini mnogo težim posledicama nego što se očekivalo. Danas linija fronta, kako prenosi poljsko izdanje „Mysl Polska", ocenjujući situaciju posle napada Oružanih snaga Ukrajine na Kursku oblast, uopšte ne predstavlja čvrst zid odbrane, već lanac pojedinačnih karika koje uskoro mogu da se nađu u okruženju ruske armije.

„Bez obzira na žestok otpor, komanda Oružanih snaga Ukrajine ne uspeva da stabilizuje situaciju i zaustavi rusko napredovanje", konstatuju poljske novine. „U okolini Toretska sprema se scenario koji delimično liči na onaj koji je bio realizovan na Pokrovskom pravcu: ruski napadački odredi zaobilaze, a zatim izoluju mocina utvrđena područja ukrajinske armije, što njihovu odbranu čini prilično problematičnom."

Postaje očigledno da, bez obzira na sva lokalna dostignuća, ukrajinska vojska i ukrajinski najamnici i kolaboranti nisu uspeli da izvrše zadatak. „Tačno je da oni još mogu da odolevaju, da drže one linije do kojih su mogli da stignu u prvim satima. Tačno je da mogu da se pretvaraju za zapadne novinare da se napredovanje navodno nastavlja. Ali u realnosti, početni žar ukrajinskih boraca već je presušio, a glavne zadatke nisu ispunili", konstatuje „Mysl Polska".

„Avantura sa ograničenim resursima Kijeva", tako naziva sadašnju invaziju ukrajinske vojske na Kursku oblast vodeća američka agencija CNN.

„Čemu taj riskantan korak baš sad?", pita CNN analizirajući zamisle kijevskog rukovodstva, i odgovara: „Ako pogledamo dalje od neposrednog ciklusa pozitivnih vesti za predsednika Vladimira Zelenskog, videćemo druge ciljeve. Prvi put tokom celog rata počeli su razgovori o pregovorima. Rusiju mogu pozvati na sledeću mirovnu konferenciju koju će organizovati Ukrajina i njeni saveznici."

Broj Ukrajinaca koji odobravaju pregovore, iako u manjini, neznatno raste. A mogućnost da Tramp postane predsednik visi nad Kijevom. Potpredsednica SAD Kamala Haris može da nastavi istu politiku prema Ukrajini kao predsednik Džo Bajden. Ali važno je zapamtiti da je spoljna politika Zapada prevrtljiva zverka koja se lako iscrpi. Stalna podrška Ukrajini od strane NATO-a je izuzetak. I kako se rat približava četvrtoj godini, pitanja o tome kako će se završiti biće sve glasnija, zaključuje CNN.

Ciničan nagoveštaj propagandista iz CNN-a je jasan. Da, Zapad će nastaviti da šalje Kijevu oružje s ciljem nanošenja štete Rusiji, ipak neuspele avanture ukrajinske vojske poput napada na Kursku oblast, koje vode besmislenom trošenju resursa i ogromnim gubicima, mogu da dovedu do toga da sve jače počnu da se čuju pitanja o celishodnosti nastavka slanja pomoći.

Napadi ukrajinske vojske na Kursku oblast završiće se porazom ukrajinske armije, izjavio je irski novinar Čej Bouz na društvenoj mreži X. „Poslednji trzaj Ukrajine, tipično, desiće se unutar Rusije, i kao i mnogi drugi pre nje, ona će biti (...) konačno uništena", napisao je on.

Bouz je istakao da su ukrajinske vlasti spremne da žrtvuju bilo koji broj građana da bi ispunili naređenja iz Londona i Vašingtona. Osim toga, dodao je ovaj stručnjak, Zapad nastavlja da ide putem eskalacije, vodeći svoje ljude ka svetskom ratu.

Iako se pokušaji ofanzive određenih jedinica ukrajinske vojske dalje u dubinu Kurske oblasti i dalje nastavljaju, ruska vojska će uspeti da ih zadrži, piše Njujork tajms. Analitičari iz Black Bird Group (koji analiziraju satelitske snimke i sadržaj društvenih mreža sa bojnog polja), primećuju da ako je prva tri dana od početka ofanzive bilo moguće pratiti „lake uspehe" ukrajinskih snaga kod Sudže i sela koja se nalaze u blizini granice, sada je ovo napredovanje stalo i „postaju vidljive posledice ruskog odgovora", prinuđene su da priznaju američke novine.

A bivši analitičar CIA Lari Džonson je u intervjuu na Jutjub kanalu Dialogue Works rekao da će napad Oružanih snaga Ukrajine na Kursku oblast dovesti ukrajinsku armiju do iscrpljivanja bez uticaja na tok konflikta, te da se broj uništene ukrajinske vojske meri stotinama, a možda i hiljadama.

Džonson smatra da rezultati ofanzive na Kursku oblast nemaju nikakvog značaja, zato što je Ukrajina već izgubila, ukrajinska vojska prestala je da se bori, smatra američki ekspert.