Afrika

Rizici i benefiti „nove dekolonizacije"?!

S novom nadom u budućnost

U nizu brojnih afričkih pučeva , preko pedeset uspelih , našle su se odnedavno nove „revolucije iz kasarni" izvedene u Gvineji, Burkini Faso , Maliju i Nigeru. Njihovi se novi lideri , mahom niži ofcirski činovi i jedan general , vraćaju nikada do kraja ostvarenim proklamacijama prehdonika o skorom dolasku pravde i opšte društvenog prosperiteta.Posebno borbi protiv korupcije.

Dragan Milosavljević (bivši dopisnik Tanjuga iz Afrike)

Još od Afričkog samita u Petovgardu, održanom 2022, Rusija otvoreno podržava taj novi talas promena u kome vidi novi „antkolonijalu budućnost Afrike". Što bi, kako se nadaju u Moskvi , ali i bliskom Pekingu „nove afričke režime privuklo mutpolarnosti i BRIKSu „.

Kina taj trend pomaže kroz specifčni model korporatvnog kapitalističkog komunizma, kao poželjnu mustru društevnog urđenja zemalja razočaranih u zapadnu neoliberalnu lgbt vouk demokratiju.

Pritom, Peking nudi bolje uslove kredtiranjaa od zapada sa već uloženih 25o milijardi dolara širom kontinentena i to bez politčkih uslovljavljanja i povoljnije cene za afričke sirovine .

Kraj doživotnosti predsednika

Potencijalna mušterija BRIKSa je i Gabon, gde je detronizovan zapadni pulen Omar Bogno, pedeset godina na vlasti , varniči ka „ revoluciji „ i u do sada stabilno proameričkoj Keniji. Tamo već dva mseeca mlada ZED generacija rođena devedesetih uporno demostrira, po cenu 50 mrtvih i isto toliko nestalih . Zahteva odlazak predsednika. On je već žrtvovao svoju vladu, ali i dalje ne da potfelj lidera čiju moć i benefite deli sa najbližom familijaom .I uskim krugom partijskih funkionera stranačkih mafijoza , crnih tajkuna.

Zasada Rusima dobro ide u preotmanju afričkih interesnih sfera . Posebvno onih od Francuske. Članovi Putinovog vojnog „orkestra" poželjni su gosti i u Sudanu, Libiji, Centralno Afričkoj Republici.. Oni su u vidu paravojske „Vagnera" , tvrdi se posle smrti vođe Prigožina, pod direktnom kontrolom Kremlja . I ukotvili su se kao čuvari zlata dijamanata i uranijuma u gotovo celom pojasu Sahela. Pa i u Sudanu .

Tamo daju vojnu podršku pobunjenicima protivnicima aktuelnog režima , drže leđa usvojenom bratu zvaničnog lidera generala Burhana , generalu Dagalu . Ovaj, sa svojom paravojskom od 200.000 boraca , drži ključne rudnike zlata na jugu zemlje u provinciji Darfur.Tamo je u nizu decenijskih međuplemenskih grđanskih ratova i borbi za prevlst plemenskih klanova stradalo u genocdu na milione žitelja. Uz direktnu umešanst zapada i njegove politike zavadi pa vladaj. Pritom , otimaju resurse baš kao i na Balkanu.U Draafuru ima nafte, zemnog gasa i zlata.

Skok rudarskih renti

U međuvremenu , po kratkom „revolucinarnom" postupku , vlada Gvineje., po ugleda na Niger , koji je dao nogu Makronovim rudarnjeju uranjuma u Sahelu za bagatelu, po 100 puta nižoj ceni od svetske za koncentrat , ukinula preko noći rudarske dozvole Rio Tintu

Ova australsko britanska korporacija , u kojoj Kina ima većinski udeo kapitala u sprezi zapadnih korporaciija sa investcionim fondom Blek Rok iz ove zapadnofričke zemlje izvozi na preradu u Kinu rudu boksita u gvožđa.

Ubrzo posle tog poteza nove vlade u Konakriju , gde je još prtegršt korporacija izgubilo prava na ekspolataciju ponuženih domaćim kompanijama, kako javlja londonski Enomist , prihvaćeni su zahtevi upučeći zapadnim kartelima da rudarska renta u Gvineji bude 15 umesto 5 odsto.

Da bi ojačale svoje pregovaračke pozicije na inostranim tržištima i okretanje od zapada prema BRIKSu , ali ne i totalni prekid svake komunikacije sa SAD, vojne hunte Malija Nigera i Gvineje Bisao nedavno su fomirale federaciju i „odbacile francuski kolonijalni jezik kuturni uticaj i školske programe".

Čini se da je ideja vodilja ove sahelske „jugoslavizacije" i neke forme „nevrstanosti" uz očitu naklonost prema Moskvi , pokušaj vraćanje elemetima svojevremenog afričkog prekinutog „posebnog puta" . Sada u formi državnog kapitalizma uz čvrstu ruku vojnih činova.

To podseća na „postrevolucionarni" totalitarizam neupitnog vođe Broza njegove partije i oružanih snaga kao i bezbednosnih službi kao nadzornika „plemena" i zajednčkog interesa. A države kao tampona u sendviču blokova jar se prema obećanjima iz Moksve i Pekinga „ ponovo rađaju uslovi za ekvidistancu prema velesimala i obnovljenim blokovima".BRKS u dvoljno za početak.

Rizici brionske škole

Za nadati se da će mladi lideri iz kasarni odbaciti pogubne manire svojih predhodnika vođa prvog talasa dekolonizacije potonjih nesvrstanih polaznika Brionske škole Broza . Tito je uspeško najpropgresivnije afričke lidere, socijaliste, Nkrumaha, Obotea , i plejadu drugih revolucionara, odvlačeći ih po „ narudžbi „ mentora od Moskve prema Vašingtnonu , ponudio čari dvorskog luksuza.

I slatka iskušnjenja doživotnih mandata kao dar da se ne okreću Varšavskom paktu . To ih je skupo koštalo kao deklarisanih socijalista a nacrtanih meta promarečkih „revolucija iz kasarni" . Neki su samo oterani u progonstvo , neki su dospeli pred streljaski stoj. Kao recimo kod poručnika Džeri Rolingsa u Gani 1979 gde je ovaj hroničar priustvovao egzekuciji tri predsednika , Akufa Ačemponga i Afrife.Kao i smaknuću presdnkea Liberije Viljema Tolberta gdinu dana kasnije u prvoj „ ružičastoj revoluciji" pokrentoj preko marša sudenata u Liberiji 198o .

Kada je raspaljena masa od spinovana od strane NVO i crnog „Otpora" zapalila palament m bap kao i u Beogradau dve decenije ksnije ali i linčovaka predsednika . Bačenog u razajernu gomilu sa prozora palate od strane promaeričkih pučusta koje je predio jedan običan narednik, Samjuel Do. Okončao je i sam nekoliko gdina ksnije rastrgnut od istih onih koji su ga aklamacjom doveli na vlast.

Klatno pučizma se vraća

Sada se , dakle , klatno takvih prorcesa , svojevremeno inciranih od CIE i MI 6 kao i francuske obavešptajne službe u rušenju uticaja Moskve u Africi počelo da vraća na surptnu stranu. I to kao bumerang autorima kasarnskog pučizma u Afrci sedamesetih i osmadesetih prehdnice ružičaastih revolucija i kopanja laguma iz Afrike prema Berlinskom zidu. Sada su pučevi dobrdošao alat samo priviremeno odstranjenoj konkureciji , bloku Mokve i Pekinga koji prezuimaju inicjativu od neoliberalne globale . Zastupaju privlačne koncepte suverenizma, ravnopravnih odnosa država i multpolarnosti , onakvih međiunrdnih odnosa koje su SAD ukinule na vrhuncu moći,. Krajem prošlog veka.

Najnovji afrički pučevi ili beskonačni građanskji ratovi vode se skoro nezapaženo u infomativnoj senci velikih izginuća i razaranja Ukrajine i Bliskog istoka . U međuvremenu besne u Sudanu, posebno dugotrajni u Etopiji izloženoj secesijama, sa oko dosadašnjih 9 miliona žrtava.

U Kongu koga decenijama nastoje da raskomadaju zapadni karteli. Odnedavno u Mozabiku, ranije u Runadi, Burnudiju. Odvijaju se u atmoferi sve vidnije konfrontacije između najmoćnijih država u svetu a oko preostalih resursa na globsu kojih najviše ima u Africi.

Ono što izaziva veliku zabrinuutost na zapadu je da su masovne demonstracije najsiromašnijih žitelja Sahela i šire Afrike i napodložjih utcajima revolucionarne retorike, često i obične demagogije , uvijene sve čeće u ruske zastve. Čak i u 250 milionskoj Nigeriji.Slede masovna hapšenja i torture. A podstiču sećanja i na neke od autentičnih pokušaja da Afrika istinski , a ne samo deklarativno, strese lance kolonijalnog ropstva, zavsnosti. Opredeljujući se za autentični put sopstvenu idelogiju , uređenje povezano sa njenim kulturološkim korenimai tradcijom.To svakakao nije lese meoliberalni kapitalizam i isprazna ljutšure zapadne demokratije kao što nije bila uostalom ni moskovska doktrina socijalizma .Koja je izgubila bitku na soptvenom bunjištu prihvatanjem iste kapitalističke formule tranzicije , pogubne i po Srbiju, a nametnute Africi i ostaku trećeg svetu. Dovela u pitanje čak opstanak najveće slovenske države dugvnom uporištu demonizovanih „ infereornih „ Srba .

Zato to pomalo zvuči upitno pa i utopijski više kao samoohrabrenje poziv Putina Africi da se dekolonzuje, dakle odbaci uapadni kapitalizam, dok se sa velikim mukama i neuzvesnim ishdom rve sa istim problemom, još od Gorbačova i Jelcina tajkunizirane Rusije.

Povratak Če Gevare

U iščekivanju neke nove forme države blagostanja za sve , koja bi zamenila globalizam koji se sve više iksazuje kao „ neleiberalni nacizam „ i nastoji da se održi makar raspla msavanjem svetskih sukoba i to ka opasnoj ivici ardmagedona Afrika se nostalgično seća Če Gevare i Tomasa Sankare , afričkog scijaliste reformatora lidera Gornje Volte, sadašnje Gvneje Bisao. Koga je sredinm osamadestih livdirala CIA..

Praksa odupiranja kolonijalnoj esploataciji , maskiranoj „ljjudskim pravima" uz prihvaatanje od strane masa radije i domaće autroratsnosti uniformi i to kao ipak manjeg zla od korporativne demonokratije , podstiče promene širom Sahela. Slična opredelenja prisutna su i u Senegalu i Čadu gde vri kao u vulklanima pred erupciju. Uspeo državni udar dogodio se prošlog leta u ekvatorijnom Gabonu , duboko ispd Sahela, gde je prozapadni Omar Bongo oboren posle 50 godina skoro „ doživtnog mandata".

Afrika ključa kao sve slabije začepljeni vulakn pred erupciju . U međuvremenu biva uvučena logikom širenja sukoba NATO i Rusije u formu ukrajnizacije kontnenta.

Prema izvorima Kijeva specijalci Zelenskog nedavno su , besumnje za potrebe SAD ,koje „ukajinskim rukama ratuju protiv Rusije" , sačekali u zasedi Vagnerovce u Maliju. I zajedno sa pripanidcima plemena Berbera , sa kojima je svjevremeno jahao za interese britanske krune Lorens od Arabije, navodno ubili masakrirali pedeset ruskih specijalaca .

To je mogući početak širenja evropskog konflikta na Afriku i pokušaj da se zaustavi prces nove dekolonizacije crnog kontnenta koji očito ima svoje benefite ali i rizike prenošnja svestog sukoba na kotnenet nabogatiji resursima mladim naraštajem, čak preko 50 posto od jedne i po milijarde stanovnika i plodnom , obećanom zemljom za zapad, pošto je oposlio „Zeleneu revoluciju" i broj stanvnika globusa smanjio na za njih prihbatljivu „zlatnu milijardu" i ispražnjenu Afriku ratvima i migracijama u impotetnu Evropu , pretvorio u svoje stalni „lenjikovac."