Ispovest Tabloidovog insajdera iz Izvršnog veća Vojvodine
Nisu oni samo pederi
Tabloidov saradnik Arpad Nađ uspeo je da stupi u kontakt sa jednim običnim radnikom Izvršnog veća Vojvodine, kome je do penzije ostalo još malo više od godinu dana. Ovaj dugogodišnji radnik službe obezbeđenja Izvršnog veća Vojvodine pamti sve važne događaje, još od ozbiljnih vremena poslednje Jugoslavije završno sa savremenim političkim cirkusom koji se dešava iza zatvorenih vrata zgrade stare Banovine. Njegovu ispovest, uz cenzuru glavnog urednika, objavljujemo u skraćenom obliku...
Priredio: Arpad Nađ
''Ima nas pedesetak što danju i noću čuvamo Izvršno Veće Vojvodine, onu belu zgradu Banovine u Novom Sadu. Sve zajedno, u opštoj službi, kojom rukovodi drug Marko, a preko njega gospodin Petrović, zaposleno je više od 350 ljudi.
Ja sam ovde došao davno, još dok su ovde bili komunisti, čija deca kuju zaveru još od 5. oktobra da odvoje Vojvodinu od Srbije... Ne mogu vam reći ime jer mi je ostalo još manje od dve godine do penzije. Svašta se može čuti po hodnicima Izvršnog veća Vojvodine. Nisu oni samo pederi.
Ovde sam došao još za vreme Dušana Alimpića, kada niko o autonomiji nije smeo da pisne u Vojvodini. Apetiti autonomaša oživeli su preko piona Bojana Pajtića, po zamisli Dragoslava Petrovića zvanog Nosonja. Ovi koji sada to sprovode su neznalice i provincijalci koji slušaju Boška Krunića, kojeg je protežirao pokojni Radovan Vlajković. Kao što sad piše govore Pajtiću, Živko Berisavljević je pisao govore Kruniću.
I Nenad Čanak, bivši zet Živka Berisavljevića, deo je Pajtićeve ekipe.Bojan Pajtić je za vreme "jogurt revolucije" bio Slobin pristalica, nacionalista, a Dragoslav Petrović član SPS-a. Gde god je bio, Marko Radosavljević je sve upropastio i menjao stranke "ko Ciga konje". Sada je šef zajedničkih službi i on sprovodi glavne materijalne zloupotrebe budžeta. Odgovara jedino Dragoslavu Petroviću, koji ga navodno navodi na zlo. Petrović je, ustvari, pravi šef Izvršnog Veća Vojvodine, a Pajtić je samo pudlica i potrčko.
Marka Radosavljevića je svojevremeno Radoman Božović 1993. godine postavio za direktora Borelija u Somboru, koji je ovaj odmah upropastio. Pošto je bio odani kadar SPS-a, dobio je još jednu šansu, da upropasti i trgovinsko preduzeće Zvezda. Naravno, u oba slučaja je postajao samo on bogatiji, a firme su propadale... Posle je bio jedno vreme i u Ktitoru, gde ga je 2000. godine dočekala prodaja nameštaja za Izvršno Veće Vojvodine i, kao budućeg iskusnog lopova, merkao ga je tadašnji Reformista Dragoslav Petrović.
Petrović je Marka Radosavljevića ubacio u DS, a potom ga postavio i za direktora zajedničkih službi, gde sada dobija dobar procenat za obavljene poslove. Dragoslav Petrović je glavni bankar u Izvršnom Veću, a deo tog profita često mora da se podeli sa Jovicom Đukićem, pokrajinskim sekretarom za finansije. Novca ima dosta za sve, jer oni koji su oteli Novi Sad za sitne pare, Matijević, Dubroja, Gaji, dobro plaćaju.
Nas portira i domara ima preko 50, kelnera 70, zaposleno je i 60 vozača. Svaki funkcioner ima svog šofera, a najviše se vozika onaj Elezović, koji je kao konobar iz Zmajeva postao visoki kadar DS-a. Uzurpirao je i stan od 300 kvadrata poznatom predratnom hirurgu Jakovljeviću.
Seks kod Svirčevića
Na Andrevlju, gde je nekad bila specijalna bolnica za oporavak dece, kao i na Testeri, sada je Centar za rekreativni turizam, u koji su utukli velike novce. Na renoviranje je potrošeno preko 300 miliona dinara. To je radilo društveno preduzeće Stan i to bez tendera, duplo duže od postavljenog roka, a sve je na kraju ispalo fušerski urađeno.
Do Andrevlja je nekad vodio razvaljeni makadam dužine dva kilometra. Rukovodioci iz Izvršnog veća su asfaltirali put za sebe preko DP Put, opet , naravno bez tendera. Objekat na Andrevlju sada ima 50 apartmana i konstantno je prazan.
Rukovodioci iz Pokrajine tamo idu na račun budžeta, a prednjače oni sa švalerkama, ili Pajtićeva družina dečaka sa Borom Konjem na čelu.
Niko dosad tamo svoju ženu nije vodio!
Direktor ovog objekta je Sava Svirčević, šef DS-a u Beočinu, i poslanik u Skupštini Vojvodine,
poznatiji javnosti po kadrovskom mešetarenju u Nacionalnom Parku "Fruška Gora". Sve ovo je inicirao i sproveo Dragoslav Petrović parama iz budžeta (300 miliona dinara u krizi!).
Kurir Jovica
Sada se sprema novi šef zajedničkih službi, da vlast zatre tragove... Uskoro bi to trebao da postane policijski doušnik Jovica, izbeglica iz Duvna, nekada član stranke Dušana Mihajlovića. Njegova najveća zasluga je što je od policijskog postao stranački doušnik DS-a.
Provizija od Igala
Pokrajinsko rukovodstvo obiluje kapitalnim lopovlucima, kao što je na primer, odmaralište u Igalu... Tamo ima 200 kreveta. Fond pokrajine se prazni na taj način što se Igalo obnavlja. Nameštaj je zamenjen novim, cela oprema je promenjena i odmaralište bi uskoro trebalo da ode na doboš. Crveni drugovi iz žute partije troše ogromne pare s ciljem da uzmu proviziju za sebe!
Gde odlaze snimci Pajtićevih nestašluka
Marka Radosavljevića čeka novo nameštenje. Ovog diplomiranog pravnika, člana mnogih stranaka i saučesnika stranačkih lopovluka, od svog naredbodavca Dragoslava Petrovića treba da bude postavljen za generalnog direktora Elektrovojvodine, jedne od retkih firmi koja nije dokusurena.
Dragoslav Petrović je u politiku ušao kao (bivši) zet komuniste Ide Saboe, koja sada ima 95 godina.
Petrović često noću dolazi u Izvršno Veće Vojvodine i obilazi kabinete, "pali" kompjutere, nešto proverava po fiokama... Priča se da ima čitavu zbirku fotografija Pajtićevih nestašnih dečaka...
Dragoslav u kabinetu ima dugme koje pritisne i snima razgovore tako da ga se svi čuvaju koji s njim nešto razgovaraju. Profesor Dragoslav Petrović je u policiji i tužilaštvu najbliži sa Obradom Batom Protićem, bivšim JUL-ovcem, sadašnjim Opštinskim javnim tužiocem u Novom Sadu.
Kod njega završavaju svi snimljeni razgovori, pa i Pajtićevi nestašluci, a odatle se deponuju u Službu.
Izvršno veće je obezbeđeno inače sa 200 kamera što napolju, što unutra, što po kabinetima. Toliko kamera nema ni Bela Kuća u Vašingtonu.
Bora Konj (Borislava Novakovića), poznati novosadski homoseksualac, koga još zovu i Bora Solunac, ponovo se vratio u Zavod za izgradnju grada da završi započetu pljačku. On je sada sve uzeo u svoje ruke da sa svojim zemljacima, izbeglicama iz Krajine, okonča nestanak društvene imovine.
Delio je i lokacije u prestižnim delovima grada pa je po tom sistemu i Matijević srušio jednu staru kuću, koja je bila oduzeta od starih vlasnika, i na tom mestu podigao svoj beli dvorac koji po neukusu i preterivanju liči na Tutankamonovu grobnicu.
Kuća se nalazi u Futoškoj ulici u Novom Sadu, a u blizini je sagradio još pet-šest sličnih građevina. Svaka kuća ima ogradu visoku pet metara, a u jednom dvorištu ima čak i heliodrom!
Uz Boru Solunca od ZIG-a lepo živi i član UO Marko Radosavljević, koji je istovremeno i direktor zajedničkih poslova u Izvršnom Veću Vojvodine. On samo iz ZIG-a inkasira oko 200.000 mesečno, a njegova supruga kao član borda SPENS-a zaradi još toliko.
Pajtićevi prsti i u Kikindi
Poštovani uredniče,
Obraćam Vam se da ukažem da i Kikinda ima mafijaše svetskog kalibra.
Radi se o Zoranu Mileševiću. Molimo Vas da pošaljete nekoga u Kikindu da raskrinka tog mafijaša pred kojim drhti cela vlast u našem gradu.
Zoran Milešević je najobičniji lopov i bitanga. Od običnog šofera postao je najbogatiji u Kikindi. Gradi hale, hladnjače, ima mašine za asfaltiranje, pravi difens roud za koji mu posao nabacuje Bojan Pajtić. Milešević vedri i oblači u Kikindi. On odlučuje ko će biti odbornik u vladajućoj koaliciji, sve odluke važne za grad donosi on, a ne predsednica opštine Jagoda Tolicki, čiji je muž poslovni partner Mileševiću. Njih dvoje domogli su se i akcija u kikindskom hotelu "Narvik". Tolickin rođeni brat je pre više godina uhvaćen sa nekoliko kilograma divlje konoplje, a sumnja se da pare Mileševića i Tolickog delom potiču i od prodaje narkotika. Milešević bezobzirno koristi vlast da trpa u svoje džepove novac iz budžeta. Dobri poznavaoci tvrde da je težak oko 20 miliona evra.
Milešević poseduje i televiziju i radio VK. Sve što je stekao, stekao je petljanjem i lopovlukom, uz pomoć svog pajtaša rodom iz Sente, Bojana Pajtića. Zamolio bih Vas da svojim čitaocima, kojih nije mali broj, predstavite ovog mafijaša. Srdačan pozdrav.
Na žalost, molim Vas da ovo pismo ne potpišete mojim imenom, jer se plašim osvete koju Milešević sprovodi nad mnogima.