Čačak
Grad
koji lièi na zatvor i na propalu
zemljoradnièku zadrugu
Komšijski inat, bahatost
i samovolja vlasti
Ko cinkari televizore, motorne kosilice, šivaæe mašine... pitanje je sad?
Komšije se skrivaju jer inspektorka nadzire život u èaèku. No, kad se na jednom
mestu okupi pedeset hiljada ljudi, doæi æe drugih pedeset hiljada da vide zašto
se ljudi okupljaju. Sve zbog svoje potrebe za šetnjom i paradiranjem.
Neizvesno, potpuno nesvesno. Da se oko obiène, masne porcije mirišljavog kupusa
okupi destine hiljada ljudi da bi jeli kupus? Zvuèi gotovo nestvarno
Piše:
Miodrag Milojeviæ
Dolazak u èaèak. Kao noæni silazak klizavim stepenicama, belim, udarac èelom
u betonsku banderu. Hladne, sirove kriške silosa, kao zaleðena lubenica, beton koji jede nebo. Ako ne pobegneš -
samleæe te hladnoæa. Hladnoæa i
sivilo - udarac posred èela.
Inspektorka nadzire život u èaèku. Kao u pesmi Sedela sam za mašinom, šila sam...
Televizor pravi veæu buku nego pegla. Pegla,
opet, može biti na æumur, može biti elektrièna. Opasno je, kažnjivo je, u kuæi držati
mikser. Pravi buku. šalje komšiluku
lošu poruku - u kuæi ima da se jede. Ukratko, da se pojedeš od muke.
Inspektorka iz èaèka.
Ona ima titulu doktora. Ona je inspektorka za Zaštitu
životne sredine iz Gradske uprave za inspektorski nadzor u èaèku. Ona se zove dr Biljana Nikoliæ. Ona je èaèanku Ljiljanu Todoroviæ kaznila radi buke koju
amaterka, krojaèica pravi na šivaæoj mašini marke bagat.
Nije bila kazna, nego je inspektorka Nikoliæ
naložila atest. Da Ljiljana Todoroviæ, krojaèica - igla, konac i ostalo - u roku od 15 dana pribavi dokaz da izvor buke
koji proizvodi mašina bagat, ne prelazi propisani
nivo. Da se izvrši atestiranje, potrebno je uplatiti 15.000 dinara. Ukratko,
nije kazna nego kazna - 15.000 dinara.
Neko od komšija u prijateljskim odnosima sa inspektorkom, tužio Radoja i
Liljanu radi izazivanja buke. Inspekcija konstatuje - Ljiljana Todoroviæ poseduje šivaæu mašinu, njen muž, Radoje, poseduje kosilicu za travu
marke honda.
Inspekcija je izvršila kontrolu ''nad primenom mera zaštite od buke'' i u
svom inspekcijskom nalazu utvrdila da Radoje nema registrovano preduzeæe ni zanatsku radnju, da Ljiljana Todorovioæ
koristi šivaæu mašinu za sopstvene potrebe.
U inspekcijskom nalazu, buke nema ni na pomolu. Malo buke, malo besa. život
je sastavljen od buke i besa inspektorke.
Radoje Todoroviæ, ni on nije mutav, onesposobio je kosaèicu za travu. Inspekcija je sa žalošæu konstatovala da je nož slomljen, kosaèica nije u funkciji. Moguæe je da je Radoje nož držao u džepu, inspekcija ga nije pretresala.
Meðutim, motor radi, Radoje je, kad bi hteo da izaziva komšije, mogao da po dvorištu šeta
s pokvarenom kosaèicom.
Kako je moguæe da se komšijska
sporenja izrode u jedno nerazumno inspekcijsko rešenje? - pitaju se u èaèku. Kao, nije im jasno. Kao, nije jasno. Nije im jasna komšijska želja da preko svojih ljudi, ljudi važnih
u èaèku, uticajnih, uæutkaju, ponize komšije koji nemaju ništa osim glave, trave, korova, kosilice i šivaæe mašine.
Skromni ljudi, Todoroviæi, skoro da nemaju ništa. Kosilicu, šivaæu
mašinu imaju. Dobro - u redu, imaju. Ali oni to i koriste?
Stojan Vojinoviæ, naèelnik
Gradske uprave za inspekcijski nadzor u èaèku izjavio je da nema primedaba. - Rešenje
inspektorke Nikoliæ apsolutno je u skladu sa zakonom.
Mašina za pranje veša koja se trese, izaziva zemljotres,
pravi veæu buku od šivaæe mašine marke bagat. Komšija koji nema mašinu za pranje veša, ako poznaje inspektorku, treba
da prijavi sluèaj,
mašina za pranje veša automatski staje.
Poništeno rešenje
Ali Srbija je demokratska i pravna država.
Radoje Todoroviæ je uložio žalbu na rešenje inspektorke Nikoliæ Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, dr Miladin Avramov, državni sekretar, jelte, doneo je odluku ''kojom se poništava rešenje èaèanske inspekcije.''
Iako se radi o èistoj samovolji i maltretiranju graðana, zakljuèeno je: Na pravnom terenu, ne u
teretani, da ''postupajuæa inspektorka'' nije
pokazala poznavanje jedinog zakona po kome postupa - Zakona o zaštiti životne sredine.
- Zaboravljajuæi èlan
4. pomenutog zakona, inspektorka je smetnula s uma da su fizièka lica subjekti životne sredine jedino onda
kad obavljaju privredne i druge aktivnosti i ugrožavaju
životnu sredinu. Inspektorka je u svom izveštaju
sama konstatovala da Todoroviæi ne obavljaju nikakvu
privrednu delatnost.
Nije prilika za sporenje sa zakonodavcem, èovek
ne mora biti vlasnik firme da bi pravio buku i nervirao komšije.
Kao u svakom gradu i u èaèku
postoje krojaèke radnje. Krojaèka radionica može
imati tri, èetiri i više mašina. Veæu buku prave tri mašine nego jedna. Nijednu od
krojaèkih radionica inspektorka Todoroviæ nije zatvorila. Zašto? Iz prostog razloga što krojaèi - profesionalci šiju bolje od Ljiljane
Todoroviæ, a imaju i bolje komšije. Njihove komšije ne poznaju inspektorku Nikoliæ, nemaju veze u opštini.
Usledio je epilog sa hepiendom. Oboreno je rešenje
inspektorke, doktora nauka. èaèani
i èaèanke ponovo peru kosu, koriste fen za sušenje
kose. èaèani bojažljivo poèinju da peru i veš. I na kraju, graðani èaèka mogu mirno da spavaju bez straha da æe
ih posetiti inspektor za zaštitu životne sredine sa nalogom za merenje kuænih
ureðaja.
Svi se slažu, svi su veseli, niko ne komentariše. Samo jedan komentariše: -
Spavajte mirno, dabogda crkli.
Vidi se iz aviona - komšijski inat, bahatost, samovolja vlasti.
Postavlja se pitanje hoæe li èaèanska inspektorka snositi posledice svojih hirova? U èaèku kažu: - Snosila bi. Ali, znate šta, ona radi u inspekciji.
Gde mi to živimo? Novinski naslovi euforièno tvrde da su graðani Radoje i Ljiljana Todoroviæ pobedili Gradsku
upravu za inspekcijski nadzor.
Pobedila je šivaæa
mašina marke bagat, jer nije ni radila, pobedio je - razum.
Stabilna zarada
U èaèku imaju veæih problema. Sigurnu kuæu imaju, ništa nemaju: - Kad prijavljujete nasilje
policiji, treba samo da se predstavite i kažete
adresu. Nisu više potrebni detaljniji podaci iz liène karte. Ekipa æe odmah reagovati. èitanje podataka iz liène karte bi oduzelo
dragoceno vreme, što bi muž, nasilnik, mogao da iskoristi.
èaèanski aktivisti Sigurne kuæe, predvodi ih advokat
Mirjana Obradoviæ, nisu uspeli da pronaðu nijednu ženu,
domaæicu ili retardiranu, žrtvu nasilja. Da idu oni po
èaèku i traæe vreme radi žena? Donacije su sigurne. Jedina pronaðena žrtva, prolazna je žrtva.
- Prošlogodišnje iskustvo sa žrtvom nasilja i danas progoni Mirjanu i
Vladana iz okoline èaèka.
Muèe ih neznanje i brojna pitanja o sudbini žene
koju su zatekli u svom dvorištu. Nepoznata je u njihovom dvorištu našla utoèište, dok je bežala od muža
nasilnika.
Supružnici su stigli kuæi i zatekli nepoznatu ženu kako spava u njihovom dvorištu.
Poèetak prièe govori da se radi o problematiènoj, zalutaloj osobi
sklonoj skitnji. Mirjana je zaèula kucanje. Nepoznata se
obratila: - Ja sam N. V. iz Valjeva. Spavam u vašem
dvorištu. Pronašla sam kartone i èist prekrivaè. Hvala vam lepo. Pokazaæu vam dokumenta, da znate
da nemate posla sa hohštaplerom.
Klasièna prièa za decu i osetljive. Preosetljivi èaèani nisu tražili dokumenta, moguæe je da je nepoznata posedovala èetiri liène karte.
- Objasniæu vam zašto sam došla. Samo me pustite u kuæu, ne smem napolju ništa da vam kažem. Imam i slike svoje dece i unuka.
Napolju su šetale kokoške, koje su prisluškivale.
Muž joj je iz Valjeva - ona strahuje, trese se u selu pored èaèka.
Rekao mi onaj, da mu je ovaj prièao. V. N. je više od trideset godina slušala monologe svoga muža da je bezvredna, a kad bi uzvratila, sledilo je fizièko maltretiranje u èetiri zida.
žena je iz Valjeva. Valjevo ima policiju, Centar za socijalni rad, sud i
druge institucije.
žrtva nasilja promašila Valjevo, stigla u èaèak?
Isprièala je da ima kule i gradove, dve kuæe u
gradu Valjevu i dve kuæe na selu.
Srbija je zemlja nezaposlenih i besposlenih. Nepoznata ima stalno
zaposlenje uz dopunski rad domaæice. Skitnja joj se smatra
za dopunski rad.
Toga dana je došla sa mužem
u èaèak, u posetu poslovnom partneru. Dogovorili su se da on obavi razgovor, da
potom zajedno idu u kupovinu.
Kada je pored kuæe poslovnog partnera parkiran automobil
i kada je muž, nasilnik, izašao iz automobila, N. V. je ''požela da trenutak slobode veèno potraje.'' Nije se
dvoumila, odmah je izašla iz automobila i krenula u nepoznato. Tako se, bez razloga, našla u selu kod èaèka.
Pronašla je mir u dvorištu udaljenom od glavnog
puta.
- Usput sam kupila vodu i nešto da pojedem.
Zašto je morala da kupuje vodu koja je u selu besplatna? Voda? Besplatna je
voda i u gradu. Tako je bilo u socijalizmu, tako je još
uvek u kapitalizmu. U novèaniku je imala 10 evra.
- U kuæi dobrih èaèanskih domaæina osvežila
se i popila kafu. Odbila je ruèak.
Mirjana i Vladan su hteli da pozovu policiju, Hitnu pomoæ. Nepoznata nije dozvolila, da je policija ne bi uhapsila.
Sigurna kuæa u èaèku nije postojala. Mirjana i Vladan nisu znali kako da pomognu. Da skoèi pod voz, to nisu hteli oni, nije ni ona.
- Kad je bila ubeðena da je njen suprug otišao iz èaèka, napustila je domaæine i otišla kod prijateljice koju nije videla više
od deset godina. Kako ona, iz sela, vidi
kad onaj pali auto i odlazi? Logièno je postaviti pitanje, zašto doðe u selo, zašto odmah nije otišla kod prijateljice?
- Dok je odlazila, rekla je da æe, kad sve proðe, doæi ponovo da ih obiðe, ali od tada joj se
izgubio svaki trag.
- Da li je, posle toliko godina, kritiènog
dana pronašla svoju ''prijateljicu''? - pitaju se boleæivi
èaèani. Da li je bilo dovoljno ponuditi joj samo hranu i novac? To pitanje
progoni dobre èaèanske domaæine.
Sve je providno kao stakleni akvarijum za ribice. Prevarantkinja, lutalica,
kanula je neku suzu, izazvala sažaljenje, dobila malo para za put, pobegla
ispred policije...
Postavlja se pitanje ko su oni, kako nekome mogu pomoæi aktivisti Sigurne kuæe, kad na teritoriji svoje
opštine ne poznaju nijednu ženu žrtvu nasilja? Lepota nije prelazna, lepota je
prolazna, žene su prolazne, donacije su stabilna zarada.
Kad bi se žena prevarant, verovatno i lopov, pojavila u èaèku, grlili bi je i ljubili, stavili bi je u Sigurnu kuæu. Ali ona, poslednjih godina, izbegava èaèak.
Ako je neko prepozna neka javi Savetovalištu sigurni dom, broj telefona
062/162 31.
Biæe
hartije
Prsata žena, koja trese dušek, šalje me u napoznato. Nebo izaziva, plavi
se. Fabrika hartije nalazi se pored Morave. Polupani prozori, oèerupani ali mrtvi, prljavi, pravi i gordi dimnjaci. I tako to. Proizvodnja raste, dimnjaci se èešljaju, kosa opada.
Sa sivim, armiranim kulama autobuske stanice, sa polukružnim, popijenim flašama silosa, èaèak
lièi na zatvor i na propalu zemljoradnièku
zadrugu. Nebo te guta, ujedaju komarci. Nebo te sahranjuje. Dobro - ako želiš da budeš mrtav. Umesto neba - ukroæeni plavi kvadrat. Pod hladnoæom
i mrakom, pod senkom æuti, sakrio se, rahitièno zeleni, zakržljali drvored. Kao kostur iz biologije.
Beli kosturi æute, profesor predaje.
štrajk u Fabrici hartije. Hartija trpi sve, radnici malo hoæe, malo neæe - dok je Ljudmila tu. Oko 150 radnika, ukupan broj zaposlenih je 250,
polovinom septembra otpoèeli, pa prekinuli štrajk.
Ljudmila Lièkova je generalni direktor bugarske
firme èestin, koja je èaèansku
Fabriku hartije kupila za 91 milion dinara. Ljudmila ponekad popušta, ponekad uvodi strogoæu. Epizodnom septembarskom štrajku prethodila je velika obustava rada. Sve koji su uèetvovali u protestu od pre više meseci, Ljudima je
kaznila smanjenjem plate po dve-tri hiljade dinara, zavisno od buke koju su
pravili. Zavisno od toga ko je grlatiji. Zavisno od glasovnih moguænosti. Bariton tri hiljade, tenor dve hiljade, sopran hiljadu.
Ljudmila æe sada malo popustiti, zatim æe, kad se uslovi steknu, da
pritegne. štrajkaèki odbor i Ljudmila postigli dogovor. Zaposleni æe
do Nove godine primati uveæanje 10 posto. U èaèku, Ljudimila važi za energiènu ženu. Proizvodnja poveæana, sa manjim brojem
radnika. Trenutno se na tržište
plasira preko hiljadu i po tona papira.
Dok su se radnici prošle zime smrzavali za mašinama, Ljudmila je zadovoljno
trljala ruke. Zima ponovo dolazi. Radnici su u Ljudmilinim rukama, koje ona
povremeno trlja. Radnici od Ljudmile oèekuju grejanje.
Kupusijada
Da se oko obiène, masne porcije mirišljavog kupusa okupi desetina hiljada ljudi da bi jeli kupus?
èaèani ogovaraju selo, u koje posle svi odlaze. Strela magistrale, što kida selo, usijana je pa povijena.
Mislim, to se zove Festival kupusa. Fenjer pred èaèkom - selo Mrèajevci. Ako je bilo deset hiljada
ljudi, od toga dve tri hiljade istovremeno jede kupus. Bez nareðenja i apetita. Dovoljno da želju sa hranom ubije za nekoliko dana.
Nezajažljiva, crna rupa, bara ili potok, boje crnog tuša, u centru sela širi, diše smrdljivim mirisom. Tu je prosto, seosko dvorište,
sada kafana. Nabusita livada, kruta kao suvo, èvornovato
drvo. Pevaèica nešto pokušava. Oko nje turoban svet, bele košulje.
Hodaju pogubljeni starci u narodnoj nošnji.
Vodiè su im krivi opanci. Omladina èeka goste. Dvorišta za parkiranje. Cena dvesta dinara. Najsretniji su za parkiranje otvorili
i livade. Nisu napadni, vrlo su prijatni, njihov je dan - pa šta bude.
Na suncu i pod šatorima najviše
poigravaju štake. èetiri štake za jednim stolom, pevaèica promuklog glas. Hiljadu
dinara .èetiri štake - štake vrede više.
U svakom dvorištu i na ulici zemljani lonci u obliku kruške, pod njima
tanka, bolešljiva vatra, crno namazano
dno. U centru sela stoji bina, ima folklor. Bele rešetke pod platnom, podižu se
i spuštaju.
Slama je tu da bi sve bilo u etnostilu. Slama, kamen, šljunak, pletene ograde zelenog, živog pruæa.
Na dnu šetališta, koje diže i dovodi narod, dva tužna, dva napuštena crvena
ringišpila. Niko za njih ne mari. Starci na štakama. Dugo putovanje, dugo
posrtanje duž trotoara, veselih, izbaèenih iz stroja.
Muzika obilazi, opkoljava, desno krilo, levo krilo... Napada, kao da je
rat. Neke je digla iz mrtvila. One iz inostranstva. Uvek imaju svetloplava
odela, riblje kravate, farbane, izgorele kose ili perike.
U tolikoj masi sveta što jede i šeta bez cilja, nema cirkuzanata i pijanih jer su èaèani prema poroku rigorozni.
Bilo je likova za pamæenje, jer masa je ta koja
drži, diže pojedince i baca ih u ponor. Jedna mašina,
kao za poker aparate. Mašina meri snagu pesnice.
Imitacija bokserske rukavice iskaèe. Problem je - lièi na odseèeno ljudsko uvo. Kako da udariš èoveka u uvo ako nisi ratni zloèinac i Ratko Mladiæ?
Zatalasaše se farmerice, zatalasa se duga, crna kosa. Tri devojke, uèenice srednje škole iz èaèka, pokušale dva tri puta. Ali beže, ljubeæi. Bele, tanke ruke.
- Mogu li ja...
Stotinu ljudi prolazi pored rumenog mladiæa.
Iskaljuje se, zauzima gard, lice još više crveni. Ne vidi nikoga. Ne èuje ništa. Bije odseèno uvo. Udari, plati, vrati se u
stvarnost, koliko da iz džepa izvadi novac. Ponovo
plati, pa brzinom automata pali oèi crvene od mržnje. Mašina je pokazivala devetsto, pa osamsto, pa sedamsto. Hiljadu-dve dinara.
Udarac sve slabiji - mržnja nadjaèava, bio je potpuno sam. Taj koga mrzi - taj nije bio tu.
Okiæene su biserima, biseri se razmeæu po stomaku. Uvele
ruže, posute puderom, dve prijateljice iz mladosti, prijateljice noæi, poznaju motele na magistrali. U tolikoj masi sveta, one su pripite.
- To, to... želja da mi mine, za merak! - reèe otresitija.
- Kad je svadba moj muž plaæa muziku, ja igram, igram. Igram, igram, bre...
Beli èaršavi, sami kao pustinja, lako prolazim izmeðu
stolova. - šta se desilo?
- Jebi ga! Odsviraše babi za džabe... I odoše - rekla je pobedonosno.
Išao je, putovao, putem neodluènog pacova, beli kombi.
Tablice - UE. To je jedno selo, jedna ulica, nema gde da skrene. Ima ih u grupi
po šest po deset. Saobraæajni policajac poteže znak - stop. Gaða, kopa asfalt.
Drugi policajac prosu zube, rasteže zeleni osmeh: - Ništa... Ništa...
Kolega, da te ja zamenim.
èaèani imaju koncentraciju, drže disciplinu. U tolikoj
masi sveta desi se poneki eksces. Sjaj
iz oèiju davno je potrošen. Naoèari. Tanak, crni vrat, bele naoèari. Na metar stoji
deset policajaca. - Dajem ti za motornu testeru, za lanac i maè - 50 evra. Motor nosi...
Nije èaèanin: otmeni èaèani
uvek bi rekli eura.
- Nego, upali je da vidim da l' radi.
U masi sveta Rom pali motornu testeru. Ko zna šta je hteo? Možda da
policajci oduzmu robu. Zvuk testere diže se ptièjim letom.
- Skidam. Daj 50 evra.
Policija gleda. Malo razgovara reèima, malo šamarima: - Ajde, ajde, biješ. Znam da to radiš. Prošli put si me zajebao. Udarci mesarske sekire udaraju po glavi. Sunce podmeæe gola ramena. Zmijoliki opanci šišaju travom.
Tesan prostor. Tri sa tri, èinije odskaèu, jede se kupus: - šta je ovo, bog te jeb'o?
Kolubara - Brèko. ðe je Brèko - ðe je Kolibara? A?
Zaista, prijatni, druželjubivi stubovi od breze,
malo pruæa, malo slame. Radi Kolubara, radi Brèko,
trešti muzika, troši se vatra.
Pitam taksistu, pevušeæi,
baba odgovara: - Mrèajevci? Tu je najjaèi Milovan pekar, Aco æopo, šele radi dobro.
Taksista reèe. - Polazno mesto. Kamiondžije. Svrate ljudi, popiju kafu, jedu i odu.
- Je li, a ona naša luda udala se neðe
gore, u Besnici, a?
- Ne znam. Ona mi nešto deluje kao da nije èista sa živcima?
Piskav glas je obišao mene: - Da je èista, ne bi se ona pet puta udavala.
- Ona bila udata za onim Vitakiæom, ima dece sa
njim?
- Ona bila sa najvoljim gazdom. Zamisli, ona njega lepo držala, taèno ga na vreme ostavila, kad nije ni u kola ni u saonice, kad više ne može da se oženi. Zamisli...
Taksista je dobar èovek samo malo besan. - Ne
vozim te što rade u inostranstvu, ne vozim. I kad imaju, oni ne troše. Misle da mi jedemo kamenje. Da mi pasemo travu.
- Ima Kupusijada šest godina. Prve tri godine
nije bilo ništa. Takmièenje. Sve je narod besplatno pojeo. Organizovali su Milun Tošiæ i Belèa, što radi u banci. Mislim da je prvi pobednik bio Milun ili onaj Jevða?
- èini mi se Spasoje.
- Spasoje! Spasoje... Tako je... Spasoje.
Možda je Spasoje živ, možda i nije. Ako je živ - i on je jeo, mastio brke.
Ako nije živ - jelo je sto hiljada ljudi. To se jede brzo, ne diže se pogled.
Ne vide nikoga. Jer je masno, jer je slano, jer je ljuto.
Ljudi su jeli, štake su igrale. Ne, nisu pevale.