(H)umorna priča

 

Kraj srpske istorije, ili kako smo nekad čitali Rat i mir, ne znajući šta nam se sprema

 

Gde smo bili i na šta smo spali

 

 

Danas je lako biti novinar. Dovoljno je da dovedeš dva suprotstavljena tabora na televiziju i ne moraš čak ni pitanja da postavljaš. Naslovne strane novina jedva čekaju da se poubijamo. Tim putem je pošla i televizija

 

 

Piše: Nebojša (čitaćete ovo ako i vas nisu pojeli)

 

 

Davno beše. A možda i nije tako davno, jer se još uvek dobro sećam tih gimnazijskih dana. Zahvaljujući svom profesoru književnosti počeo sam da se bavim najpre radijskim novinarstvom, a potom i pisanjem za novine.

školska lektira je bila obavezna, a ono što nije bilo obavezno čitali smo po preporuci, najpre profesora, a potom i međusobnim razmenama mišljenja.

Nekako u to vreme mojih gimnazijskih dana snimljena je i ruska verzija filma po Tolstojevom romanu Rat i mir, u četiri dela.

Film je režirao Sergej Bondarčuk, koji u filmu i glumi Pjera Bezuhova, izvanredno su glumili i balerina i glumica Ljudmila Saveljeva kao Nataša Rostov i Vjačeslav Tihonov kao Andrej Bolkonski.  

U školskom programu iz književnosti smo imali Tolstoja, pogađate Rat i mir. Obavezno čitanje knjiga teških skoro pet kilograma i obavezno gledanje filma koji traje ravno osam sati. I naravno, prilikom ispitivanja i provere znanja, pitanja su bila uglavnom uporedna - kako to izgleda u knjizi, a kako u filmu.

Kada je mnogo kasnije moj sin za školsku lektiru dobio da pročita Tolstojevu Anu Karenjinu, koja ima mnogo manje kilograma od romana Rat i mir, oduševio se saznavši da ne mora da čita jer u video-klubu postoji kaseta sa filmom. Počeo je da gleda i onda prebacio na brzo gledanje, i komentar je bio: "Ovo je iživljavanje". Ostao sam bez teksta.

živeli smo blizu velikog grada, pa nije bilo teško organizovati odlaske u pozorište. Gledali smo sve za šta bi mogla da se nabavi karta. Vrh je bila "Kulturna sreda", tako su je bar krstili u školi...

Stizali su umetnici sa svih strana. Trudili su se da nam budu što bliži. Da obezbede prisustvo duha, čak i za one stvari koje su nam tada izgledale ubitačno dosadne.

Legenda našeg glumišta, prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu Milivoje živanović, čiji se početak bavljenja glumom vezuje za putujuće pozorište u Srbiji 1919. godine, počeo je svoj nastup tako što je, dok smo mi još tražeći svoja mesta u sali žamorili, stavio dva prsta u usta i počeo snažno da zviždi, ne bi li nam skrenuo pažnju da je tu na pozornici.

Naravno, prvo nam je održao kratku besedu o tome kako se na takvim mestima treba ponašati i onda nam je dozvolio da uživamo u interpretacijama nekih od njegovih najuspešnijih uloga: Mitketa u Koštani Bore Stankovića, liku Pere Segedinca koji je stvorio Laza Kostić i mnogim drugima. Prvi put smo se sreli i sa šekspirovim Kraljem Lirom.

Gostovali su i muzičari. Bio je na toj pozornici i jedan dotrajali klavir, pomalo i raštimovan, ali dovoljno dobar da bismo se mi, budući rokeri, upoznali uživo sa muzikom Mocarta, čajkovskog, da bi smo čuli valcer Na lepom plavom Dunavu...

Obavezni deo nastave (zamislite) fizičkog vaspitanja bio je ples. Naučili smo da igramo tango, valcer, čačak, moravac, polku, čardaš i štošta još. Kako da se priđe dami, tada drugarici, i zamoli za ples.

Funkcionisale su kulturne radionice, tada su se zvale sekcije, i valjda zbog svog amaterskog bavljenja glumom, muzikom i ljubavlju prema lepoj reči, odmetnuo sam se u novinare.

Koliko god u kući u kojoj sam živeo i odrastao bilo nemaštine, duhovno smo bili zdravi. čast i poštenje bili su iznad svega. što reče neko, drugo nismo ni imali.

Nažalost, mnogi danas imaju sve ali nemaju ni trunku poštenja i poštovanja prema drugima.

Majka je bila patrijarhalno vaspitana i nas je učila da se tako ponašamo.

Božić, Uskrs, đurđevdan pa i mesna slava Duhovi su bili obeležavani. Sećam se kao klinac, kad bismo odlazili kod dede i babe u posetu majka bi im poljubila ruku, pa smo naravno i mi morali to da uradimo. Tek tada bi nas deda zagrlio i poljubio u obraz. Takav je bio red.

Otac je posle Drugog rata bio dovoljno školovan, da bi bio jedan od petnaestak službenika u opštini u kojoj danas ima preko četiri stotine zaposlenih, a broj stanovnika je samo dvostruko veći.

želeo je da postanem pravnik. Imao je svoju viziju šta deca u životu treba da rade i gde je najsigurnija plata. Brat je postao profesor iako je jedva koju godinu sastavio u prosveti. Pronašli smo svoje puteve. A ja svoj životni vek, eto, proveo najviše u novinarstvu i ako se već dosta dugo profesionalno ne bavim tim poslom. Ja sam izašao iz novinarstva, ali ono nije iz mene.

 Izgleda da je ta profesija neka neizlečiva bolest, za koju je publicista Dušan Savković napisao da je to najlepši posao na svetu samo ukoliko ga napustiš na vreme.

Ukoliko se baviš govornim novinarstvom, radiom i televizijom, morao si da ideš na kurseve govora, prihvatao si sugestije starijih kolega i čekao svoju priliku. Za televizijske nastupe obučavali su te glumci i režiseri.

Sve je imalo neki smisao. Profesori su radili svoj posao, nisu ih tukli po učionicama. Novinari su pisali i izveštavali, nisu ih ubijali i lomili im noge. Doktori su lečili, policajci su...

I naravno svi su znali šta im je posao i obaveza, jer je i vlast znala šta hoće.

A danas? Danas svi znaju šta hoće - osim vlasti. U stvari i vlast zna šta hoće - hoće vlast i ništa drugo.Vlast ne interesuje ni školstvo, ni kultura, ni zdravstvo - osnovno pitanje je samo "Koliko sam ja tu dobar?"

Danas je lako biti novinar, dovoljno je da dovedeš dva suprotstavljena tabora na televiziju i ne moraš čak ni pitanja da postavljaš. Naslovne strane novina jedva čekaju da se poubijamo. Tim putem je pošla i televizija. Najave informativnih emisija počinju istim sadržajem.

Osim ako nešto pametno (u šta sumnjam) nisu rekli gospodin predsednik i još jedan predsednik i neko od  onih potpredsednika, zamenika predsednika, vicepredsednika, dopredsednik zamenikovih potpredsednika i predsednikovih zamenika. Pojedoše nas svi ovi predsednici i ostali dopredsednici, ko u onom vicu: - Ima li kod vas ljudoždera? - Nema. Sve smo ih pojeli.

Droga, strašno. Nemate filma, našeg filma, na televiziji u kojem se ne pominje, onako kul - droga. Ajde da duvamo, ajde da šmrčemo, ajde da pušimo i tako redom, i to ne kao bolest i zavisnost, već ajde da nam bude lepo. A čujem i cena droge najniža u regionu. Bože, šta se to događa sa nama?

Ova vlast je spremna na sve. Izmislili su sada i najnoviju kategoriju policajaca za prikazivanje. Jedne na mitinzima, obučeni su za sve i svašta, kao da su ih školovali na kungfu i karate filmovima, i druge za prikazivanje po ulicama Beograda.

žali mi se pre neko veče mlad čovek, policajac. Radi u interventnoj jedinici u nekom gradu u Srbiji. Doveli ga u Beograd. Dali mu konzervu tunjevine, pola hleba i jedan sokić, ono, radost za decu, i ostavili ga 12 sati na ulicama Beograda. Kao, čuvamo red i mir. Da građani vide da nas ima. Dosta mu je, kaže, jer je još od onog Badintera, čarapu više puta navlačio na glavu nego na noge. Umoran je, želi da ide kući da vidi ženu i decu. Voli svoj poziv, za to se školovao. Ali to nije to - treba po Beogradu da se bijem sa huliganima! Da nas gađaju praćkama u koje stavljaju kuglične ležajeve i koji kao od šale probijaju pleksiglas štitove. Spremili prezervative sa kiselinom da bacaju na nas. Zašto? Ko to dozvoljava i kome to odgovara? Ko to organizuje? Nisu samo fudbalski klubovi u tome. Neko je dao pare da se kupe fantomke, praćke i kuglični ležajevi.

A ministri i zamenik predsednika ovdašnji bi trebalo da zna KO. Ako ne zna, onda treba da se batali tog posla i iz moralnih a i naših sigurnosnih razloga podnese tu, među vladajućim Srbima omraženu, reč: OSTAVKA!

 

 

Najave informativnih emisija počinju istim sadržajem. Osim ako nešto pametno (u šta sumnjam) nisu rekli gospodin predsednik i još jedan predsednik i neko od onih potpredsednika, zamenika predsednika, vicepredsednika, dopredsednik zamenikovih potpredsednika i predsednikovih zamenika. Pojedoše nas svi ovi predsednici i ostali dopredsednici, ko u onom vicu: - Ima li kod vas ljudoždera? - Nema. Sve smo ih pojeli.