Zadnja strana
Molitva zaludnog advokata
Piše:
Saša Janković, zaštitnik građana
Dragi građani, posle izvesnog vremena provedenog na dužnosti
narodnog advokata, ombudsmana, ili takozvanog zaštitnika
građana, mogu samo da vam
kažem: duboko ste me razočarali. Niko se ni na
šta ne žali. Prazna mi je kancelarija. Očigledno je svima dobro u ovoj državi.
Cveta cveće na sve strane.
Pravna država najbolja na svetu.
Demokratija do nebesa. Sloboda neograničena, privatizacija poštena, ministri uspešni i
pametni, predsednik Vlade aktivan i
temperamentan, predsednik države zdrav ko
dren, školstvo najbolje na svetu,
zdravstvo na svetskom nivou, nigde lopova i
kriminalaca, poštenje se podrazumeva...
Dajte, molim vas, nemojte da se lažemo. Svi
znamo kako je. Ali, gde ste vi da
se obratite vašem zaštitniku?
Toliko sam usamljen, besmislen
i nepotreban da već duže
vremena ne znam šta ću sa sobom.
Ja sam, bre,
postao jedan teški kaluđer,
isposnik, iskušenik, i kako
se to sve već kaže. Sam, u krugu sebe, šetam oko
stola.
Počeo sam i da
se molim. Počeo sam da pišem
prigodne molitve za sve situacije.
Evo, recimo, molim se između ostalog i zbog
reforme pravosuđa:
Daj nam, Bože, da
ovaj haos pravosudni potraje, učini da se predmeti
pogube, dovedi Bože nove sudije
i sutkinje mlade, neka sve
krene iz početka, ali gledaj
da potraje. Učini Svevišnji
da zavlada običajno pravo, da se narod pohvata
za gušu, pa ko je jači taj
neka bude u pravu. Upropasti, Gospode, preostali privid sudske, zakonodavne i izvršne
vlasti, pa neka bude što biti ne može, neka nastane
jedna anarhija, jer ja ovo
da trpim više ne mogu. Ti znaš da
sam ja skroman
čovek i ništa osim dobre
plate nisam tražio. Ti znaš da je meni
dobro jer ne radim ništa.
Ali ti, Gospode, ne znaš da sam
ja postao čovek bez uticaja,
da me niko ne zove na prijeme
i koktele, niko mi se ne obraća za pomoć, sedim
sam u kancelariji i smišljam
šta da radim
sa sobom. A ja tako nisam
naučio. Meni treba posao. Treba
mi angažman.
Gospode, ako te igde
ima, pošalji
mi par građana, neka se požale na nešto. Neka kažu makar
reč-dve. Recimo, da ih je komšija opsovao, da
ih je direktor poslao u majčinu, da imaju zlostavljanje
u porodici, da su im prekršena ljudska i
supružnička prava...
Daj Bože da i
ja jednom zablistam u reformisanom pravosuđu, da se isprsim pred sudijama
i tužiocima, da podviknem kako
sa zaštitnikom
građana Sašom Jankovićem niko
više neće da se zaj...
Ako moj slabašni
glas stigne do Tebe i ako
sa te visine
vidiš o čemu se ovde radi, prokrči mi put do društvenog ugleda
i do medijske slave. Za mene, Gospode,
niko ne zna. Ko sam ja?
Reši, Bože, moju krizu identiteta,
razreši sve
moje dileme, poništi one podle
namere demokratske koalicije koja je sve ovo smislila
sa ciljem da zvanično postojim,
ali da me u stvari uopšte
nema. Zbriši ih sa
lica zemlje, upropasti im mandat,
razreši ih
ministarskih i direktorskih dužnosti, smakni ih sa
mesta menadžera i članova upravnih
odbora, oduzmi im Bože sve
privilegije, sve vile i automobile, zaustavi im sva zaludna
putovanja, pa ako sam ja zaludni
advokat, neka i oni budu
ono što jesu - jedna zaludna, odbačena i nepotrebna
masa neobrazovanih i primitivnih idiota...
Dragi građani, ne molim se ja iz inata
nego iz očaja.
Evo ima izvesno
vreme kako se molim da svi
vi jednom dođete kod mene:
Daj mi, Bože, svakog dana
da rešavam narodne muke, učini
da me neko konačno prepozna kao svoga, a ne kao njihovoga. Učini to ili postavi
jedan veliki znak ispred sedišta Zaštitnika
građana, pa neka piše da je Saša Janković prevaren od demokratske
koalicije i postavljen da ništa ne radi, kako
oni retki namernici koji slučajno nekad zalutaju, zaista znaju da su
zalutali. U suprotnom, učini Gospode da
budu redovi pred mojom kancelarijom
kao što su bili ispred onih
banaka devedesetih godina, neka narod
dođe po pravdu
kao da dolazi
da naplati kamatu! I javi mi, Bože sa nebesa,
ako taj narod
poludi i krene po naplatu
i kamate i glavnice, da
se i ja pridružim,
jer sad kad znam kolika je nepravda pritisla ovaj narod, ne mogu da sedim
mirno u kabinetu daleko od istine.
Ne pravdam se, Gospode, ne perem biografiju, ne činim sebi marketing i ne spremam predizbornu
kampanju, ne činim ništa grešno,
samo se nadam da će ovaj moj
teški nerad
i besmisao u kome sam biti
opomena i drugima koji ništa ne rade, a žive na narodnoj
grbači, da se preokrenu i postanu
pravdoljubivi. Evo, ja sam odlučio
da stalnim molitvama i velikim
svakodnevnim postom dok sam na
ovom tužnom radnom mestu (pijem
samo gorke kafe i negaziranu
vodu), dam svoj prilog vaskolikom iskupljenju osveštenih pojedinaca demokratske koalicije, koji nemaju više ni volje ni
snage da lažu, kradu i
zabušavaju.
šta je meni, Gospode,
sve ovo trebalo?
Mogao sam da odbijem, da
kažem hvala lepo, nađite drugu
budalu, ali me sustigla sujeta, verovao sam da
baš meni pripada da budem
narodni advokat, ombudsman,
zaštitnik građana, da boljih
od mene nema
i da su
svi drugi zaista drugi. A drugi nije prvi.
Eto, Svevišnji, pa ti odluči
koliki je moj prestup, odreži neku pristojnu kaznu, našali
se sa mnom te me ugrozi sa
još par demokratskih funkcija. Kazni me da budem još
besmisleniji i besposleniji...
Ako mi oprostiš, ako uvažiš
ovo moje iskreno kajanje, neću ti to zaboraviti. Otvoriću privatnu advokatsku kancelariju, braniću samo sirotinju
i sitne lopove,
radiću džabe ako treba, samo
da ne dođem pred Strašni
sud. Ove redovne sudove po Srbiji ne mogu
da smislim, muka mi je od njih.
Ali Strašni sud, sa tim
se nije šaliti.
Upoznat sam ja, Gospode,
sa tvojim namerama da ovaj
zalutali i posrnuli narod dovedeš pred provaliju,
da mu staviš do znanja kolika je cena njegove gluposti.
Baš zato želim da te
obavestim kako ti je ta pedagoška
metoda pogrešna. Zato te
molim da primeniš druge mere. Nemoj, Bože, dirati
u Srbe, nemoj ih bacati u vatru
i agoniju! Bili su oni
tamo više puta. Nemoj ni po
džepu da ih udariš, i
to je viđeno. Opljačkani su više puta, ali
ne reaguju. Nego, daj ti njima
velike pare! Neka se obogate! Videćeš onda kako će početi da brinu i
za pravnu državu i za
svoja prava! Do tada, Gospode, niko neće doći u moju kancelariju, budi siguran u to.
Pomozi, neka ima smisla
moj život i rad, ili
me smeni Ti kad neće ni Skupština
ni ministri, amin, Bože daj.