Na licu mesta
Beoèin: Mesto
neverovatnih poduhvata
Dremanje po cenovniku
Grad ima sve
predispozicije da postane turistièka Meka, jer osim Piramide
ima i Potemkinova sela, a sudeæi po funkcionerskim
platama, ima tu i dosta šeika
Igor Milanoviæ
U Beoèinu, na obroncima Fruške gore blizu Dunava i Novog Sada,
pojavila se piramida. Ne ona egipatska, veæ mnogo jednostavnija, vojvoðanska, koja samo ukazuje na to da u ovom industrijskom mestu
ima faraona.
Piramida je naziv za omladinsku zadrugu smeštenu usred opštinske
uprave, gde su neèiji mili i dragi dobili poslove održavanja èistoæe,
administracije, košenja trave, održavanje sajta i internet mreže. Masne plate redovno primaju iako veæina
njih nikada nije ni kroèila u zgradu opštine, a sve pomenute poslove i dalje odraðuju stalno zaposleni
radnici.
Omladinci su se samo ugledali na starije, one što je narod izabrao na opštinske
funkcije. Tamo odbornici zaraðuju 2.000 dinara dnevno samo da se
pojave u Skupštini opštine i odremaju svoju smenu. U Beoèinu funkcioneri imaju
visoke plate i u ovoj krizi, pa tako direktor JKP ima 108.000, JP Graðevinsko zemljište 80.000, JP Toplane 72.000, JP Sportsko-poslovnog centra
70.000, dok sam predsednik Opštine prima 117.000, njegov zamenik
90.000, a predsednik SO 73.000. Lepa vest je da je predsedniku opštine i
njegovim zamenicima sudski zabranjena isplata funkcionerskih dodataka. Loša
vest je da njima ne pada na pamet da protivzakonito dobijene pare vrate u
budžet, kako je sud odredio.
Po obièaju, štedi se tamo gde su pare najpotrebnije. Najveæa žrtva
bi trebalo da bude Dom zdravlja "Dr Dušan Saviæ
Doda", za koji je u projekciji budžeta
predviðeno umanjenje prihoda od 30 odsto, a na drugom mestu je predškolska
ustanova "Ljuba Stankoviæ". Ono što
pametni funkcioneri nisu objasnili jeste èinjenica da se Dom zdravlja
uopšte ni ne finansira iz opštinskog budžeta,
tako da je svaka stavka u istome o njemu jednostavno - pranje para.
Tako oprane pare onda se arèe
na faraonske projekte. Za završne radove Sportsko-poslovnog centra plaæeno
je 150 umesto predviðenih 80 miliona. Tadašnji direktor Centra, videvši šta se radi, odbio je da
potpiše aneks ugovora i otišao u penziju, a svoj potpis je stavio predsednik opštine
Bogdan Cvejiæ. Važno je da se krka i pije, a domovi zdravlja i vrtiæi su
èist višak, zar ne?
Da nešto sluèajno ne pokvari idilu Beoèina, èiji je poèasni
graðanin i jedan Bojan Pajtiæ, u opštini je nova vlast
zavela nepotizam - zapošljavanje milih i dragih na svim moguæim i nemoguæim
mestima. Predsednica upravnog odbora Kulturnog centra je Dušica Dragin, žena ministra poljoprivrede Saše Dragina, lokalnom stanovništvu poznata i po kumovskim
vezama sa predsednikom opštine. Kao da Beoèin nema sopstveni kadar za ovu funkciju?
U pomenutom kulturnom centru zaposlena je i majka Vidane Nediæ, šefice kabineta predsednika Cvejiæa. Ne bi to, možda,
bilo toliko strašno da prethodna radnica nije otpuštena kao tehnološki
višak da bi na njeno mesto odmah, daleko pre isteka zakonskog roka od šest
meseci, bila primljena Vidanina majka.
Veliko je pitanje kako je i Vidana postala šef kabineta, kada nije imala ni
dana radnog staža niti adekvatnu struènu kvalifikaciju. Zato je
gospoðica, sigurno, imala neke druge atribute koji su predsedniku opštine
zapali za oko.
Neke atribute, izgleda, ima i Milan Šodiæ (DS), zbog koga je amandmanom izmenjen statut opštine
kako bi mogao da postane drugi zamenik predsednika, iako zakon izrièito
predviða samo jednog zamenika. Salve smeha u ovom sluèaju
izazvalo je objašnjenje koje je na pritužbu opozicije uputio Pokrajinski
sekretarijat za meðuopštinsku saradnju i lokalnu samoupravu u kome se pozivao na zakon iz 2002.
koji je u meðuvremenu èak dva puta izmenjen, a da o tome niko nije obavestio birokrate iz Novog
Sada.
Ni Nikola Vukšiæ, navodni šef opštinske službe za privredu i razvoj, to nikako ne bi mogao da bude jer nema odgovarajuæu
struènu spremu. Upuæeni smatraju, ipak, da je sreæna okolnost ta što
se Nikola nikako ne meša u sopstveni posao, a njegove funkcije ionako nema u sistematizaciji.
Osim pomenute piramide, Beoèin ima i Potemkinova sela u koja spada
preduzeæe Feniks. Izvršno veæe je finansiralo obnovu hale tog preduzeæa sa 25 miliona dinara. Na
sveèanom otvaranju reèeno je da je investiciona vrednost novog pogona u hali 79,5 miliona dinara,
da æe biti zaposlena 24 nova radnika u samom pogonu, a da æe
se kod kooperanata otvoriti još 200 novih radnih mesta. Predsednik IV
Pokrajine, Bojan Pajtiæ, samim sebom se oduševljavao na pomenutom otvaranju, razgledao je halu kao da je muzej, a onda
se prešlo na krkanje, opijanje i terevenèenje do zore. Danas se u
pomenutom pogonu povremeno mogu videti èetiri-pet radnika kako se
muvaju po praznom fabrièkom krugu.